Uživajte u emisiji u kojoj se promoviše klasična muzika i mladi ljudi koji su se ostvarili u ovoj oblasti. Nastupaju poznati solisti, ansambli i orkestri. Voditelji emisije su Silvana Grujić i Aleksandar Peković.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Radnja je smeštena u doba Ane Karenjine, u 1877. godinu kada je ruska imperija bila u ratu sa Turskom. U centru zbivanja nalaze se učenice plave krvi, nadaleko čuvenih generala i grofova. U moskovskom Internatu, Sofija, Mirjam, Varja, Tata, Katja i Asja dele zajedničku spavaonicu. Prefinjene i romantične, ove devojke sanjaju o čistoj ljubavi, ali ubrzo će saznati da je put do sreće uvek trnovit. Kada diplomiraju, mnoge će se dobro udati ili postati caričine dvorske dame. Ipak, svi njihovi snovi neće se ostvariti, što će dovesti do razdora i mržnje preteći da uništi ugled dugogodišnje ženske tradicije.

Film prati dve nedelje u životima žena koje rade u rudniku mrkog uglja Rembas. Jasmina je prva žena koja je postala upravnik rudnika, dok je Milanka poslednja koja je ostala uključena u proces separacije uglja. Dok njih dve čvrsto veruju da su ravnopravne sa svojim muškim kolegama, ostale rudarke ne mogu a da se ne zapitaju da li su zaista imale koristi od feminizma.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Ovo je prva britanska biografija svetski priznatog japanskog umetnika Katsušike Hokusaja, čiji je print Veliki talas, poznat širom sveta gotovo kao Leonardova Mona Liza. Endi Serkis je Hokusajev glas u emisiji Hokusaj - starac lud za slikanjem, u kojoj učestvuju i Dejvid Hokni, Megi Hembling i strastveni naučnici, koji proučavaju i dive se opusu velikog japanskog majstora. Film se fokusira na Hokusajev rad, život i vreme u Edo metropoli, sada savremenom Tokiju. Uz pomoć najsavremenije tehnologije, Hokusajeve printove i slike ispituju svetski stručnjaci. Tokom procesa otkrivaju se nove interpretacije čuvenih radova i čitava paleta umetnikovih dostignuća. Hokusaj je proveo čitav život istražujući svet prirode i duhovnosti, koristeći planinu Fudži kao potencijalni izvor besmrtnosti. Hokusaj je uticao na Monea, Van Goga i ostale impresioniste, otac je mange i ima sopstveni emodži u obliku Velikog talasa.

Adrijan, trgovac umetničkim delima i ženskaroš, odlazi u vilu na Rivijeri. Vilu deli sa prijateljem Danijelom i ženom koju ne poznaje, Hajdi. Hajdi je imala mnogo ljubavnika, pa je Adrijan i Danijel najpre preziru, ali kako se bolje upoznaju, tako Adrijan postaje sve više zaintrigiran i opčinjen njome.

Glavni junak serije je Moskovljanin Andrej Mirkin, dvadesetsedmogodišnjih mladić koji vodi agenciju za odnose sa javnošću, a svoj uspeh i ugodan život duguje ženama. Radnja je smeštena u boemskim enterijerima moskovskih noćnih klubova, šik restoranima, kancelarijama i spavaćim sobama, u kojima Mirkin traga za uspehom i zadovoljstvom ne razmišljajući o tome koliko je života uništio na tom na putu. Međutim, u jednom trenutku, kada sve izgleda previše dobro da bi bilo istinito, sve oko njega počinje da se ruši i njegov život se pretvara u pakao a ovaj harizmatični prevarant će morati da se suoči sa posledicama svojih postupaka.

Nezaboravni muzički nastupi očekuju vas u emisiji Tri boje zvuka. Kvalitetna muzika i živi zvuk obeležiće i ovu sezonu. Tri boje zvuka će se baviti isključivo muzikom i muzičkim temama. U svakoj emisiji gostovaće čak tri muzička sastava i doneti svoju energiju i zvuk, ali i dobru zabavu.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Emisije ovog serijala donose nam zanimljive, nesvakidašnje priče o sudbinama poznatih i onih manje poznatih ljudi, koji otkrivaju događaje i detalje iz svojih života u ovim autentičnim ispovestima i kazivanjima.

Superheroji su likovi kreirani pod okriljem pop-kulture XX veka, prisutni u stripu, filmu i delima moderne umetnosti. Njihove preteče su junaci mitova, predanja i bajki a oni sami su nadkompenzacija sopstvenih slabosti. Superheroji su plod umetničke mašte tvoraca stripova, filmskih scenarista i reditelja, svih onih koji nalaze inspiraciju u svetu punom nepravdi, koji čeznu da superheroji izbave od zla svet koji sanja lepotu. U serijalu Subkultura Superheroja upoznajemo heroje drevnog i modernog doba i njihove tajne moći koje oni velikodušno stavljaju u službu dobra, pomažući malim ljudima u velikim problemima, onima koji su izloženi nepravdi, ljudima kakvi su i oni sami bili.

U ovoj emisiji edukativno-informativnog karaktera bavimo se svakodnevnim pojavama sa naučnog stanovišta, ispitujući uticaj našeg svakodnevnog života i poslova na globalne promene.

Ovo je prva britanska biografija svetski priznatog japanskog umetnika Katsušike Hokusaja, čiji je print Veliki talas, poznat širom sveta gotovo kao Leonardova Mona Liza. Endi Serkis je Hokusajev glas u emisiji Hokusaj - starac lud za slikanjem, u kojoj učestvuju i Dejvid Hokni, Megi Hembling i strastveni naučnici, koji proučavaju i dive se opusu velikog japanskog majstora. Film se fokusira na Hokusajev rad, život i vreme u Edo metropoli, sada savremenom Tokiju. Uz pomoć najsavremenije tehnologije, Hokusajeve printove i slike ispituju svetski stručnjaci. Tokom procesa otkrivaju se nove interpretacije čuvenih radova i čitava paleta umetnikovih dostignuća. Hokusaj je proveo čitav život istražujući svet prirode i duhovnosti, koristeći planinu Fudži kao potencijalni izvor besmrtnosti. Hokusaj je uticao na Monea, Van Goga i ostale impresioniste, otac je mange i ima sopstveni emodži u obliku Velikog talasa.

Adrijan, trgovac umetničkim delima i ženskaroš, odlazi u vilu na Rivijeri. Vilu deli sa prijateljem Danijelom i ženom koju ne poznaje, Hajdi. Hajdi je imala mnogo ljubavnika, pa je Adrijan i Danijel najpre preziru, ali kako se bolje upoznaju, tako Adrijan postaje sve više zaintrigiran i opčinjen njome.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV slagalica je kviz sa najdužom tradicijom među TV kvizovima na našim prostorima. Traje 16 godina i okuplja sve veći broj gledalaca kojima je, kako sami kažu, postala omiljena serija koju ne propuštaju. O tome svedoče podaci prema kojima je TV slagalica već nekoliko godina među deset najgledanijih emisija na svim TV stanicama u našoj zemlji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija Verski kalendar emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Neobični ujak i njegov sestrić Bole, sestrićeva vršnjakinja Jeca i njena mama slikarka Milanka žive leti jednostavno, prirodno, u kućici na reci. Uz ujkine duhovite pričice i uz njegovo neuobičajeno ali plemenito shvatanje života, deca Bole i Jeca i mladi tv gledaoci uče se mudrosti i lepoti življenja u dodiru sa zemljom, vatrom i vodom. U svakoj epizodi se, naravno, ponešto i kuva - jelo je uvek jednostavno, ali je svaki ujakov recept svojevrsna poetična mudrolija!

Zvanično, u srpskim planovima i programima osnovnih škola predviđen je izvestan broj časova posvećenih Stevanu Stojanoviću Mokranjcu. Na njima je Srpčad u prilici da sazna šture biografske podatke i čuje neke od pesama iz Rukoveti (čast izuzecima posvećenijih nastavnika!). Nešto bolje prolaze učenici muzičkih škola, bar po pitanju spoznaje značaja kompozitorovog dela. Kroz kasnije sazrevanje i obrazovanje, u zavisnosti od afiniteta, dopunjuju taj Mokranjčev kroki novim činjenicama - opredeljuju se za teme koje im se više sviđaju, odu na poneki horski koncert, svakog septembra su obavešteni da se održala još jedna manifestacija Mokranjčevih dana u rodnom Negotinu, ili otkriju svu lepotu Opela i Liturgije. Kojom, mahom, i budu ispraćeni na večni počinak. Retoričko je pitanje: Da li je to dovoljno?

Kamen je najlepši dar prirode. Ima zadatu formu i uvek se lepo osećamo kada je kamen oko nas. Čovek se sa kamenom rađa, živi, umire i ponovo rađa prkoseći vremenu nepomirljivom znaku prolaznosti. Ovako počinje serijal Čovek i kamen sa dvanaest epizoda kroz koje će Vas, sa zanimljivim pričama o kamenu, voditi autor Dragan Milovanović.

U serijalu Momenat nepažnje stručnjaci objašnjavaju kako i zašto nastaju greške tokom boravka na otvorenom koje ponekad mogu biti fatalne sa ciljem da shvatimo koja mera opreza nam omogućava da bezbedno uživamo u pirodi.

Serijal emisija na albanskom jeziku Drita. Drita u prevodu znači svetlost. Emisija je zajednički je projekat RTS - a i albanske TV Spektri iz Bujanovca i bavi se aktuelnim temama važnim za albansku nacionalnu manjinu u Srbiji. Sve emisije su titlovane na srpski jezik i na programu će biti jednom mesečno.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

Snimak koncerta održanog 2. aprila ove godine u Kolarčevoj zadužbini. U okviru ciklusa Steinway & Sons, nastupila je Jol Eum Son pijanistkinja iz Južne Koreje. Dobitnica brojnih nagrada i priznanja, ova umetnica je studirala na Korejskom nacionalnom univerzitetu umetnosti, a svoje usavršavanje nastavila je kod profesora Arija Vardija na Visokoj školi za muziku u Hanoveru.

Prva veća instrumentalna formacija koja je svirala na talasima Radio Beograda bila je grupa od 12 muzičara koja je, 1929. godine, ponela ime Radio orkestar. On je nastavio da postoji (i izvodi dela klasične literature lakšeg, zabavnog sadržaja) i nakon što je, 1937. godine, osnovan Veliki simfonijski orkestar.

Desetominutna emisija Verski kalendar emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Zvanično, u srpskim planovima i programima osnovnih škola predviđen je izvestan broj časova posvećenih Stevanu Stojanoviću Mokranjcu. Na njima je Srpčad u prilici da sazna šture biografske podatke i čuje neke od pesama iz Rukoveti (čast izuzecima posvećenijih nastavnika!). Nešto bolje prolaze učenici muzičkih škola, bar po pitanju spoznaje značaja kompozitorovog dela. Kroz kasnije sazrevanje i obrazovanje, u zavisnosti od afiniteta, dopunjuju taj Mokranjčev kroki novim činjenicama - opredeljuju se za teme koje im se više sviđaju, odu na poneki horski koncert, svakog septembra su obavešteni da se održala još jedna manifestacija Mokranjčevih dana u rodnom Negotinu, ili otkriju svu lepotu Opela i Liturgije. Kojom, mahom, i budu ispraćeni na večni počinak. Retoričko je pitanje: Da li je to dovoljno?

Južnobanatsku ravnicu danas čine nepregledne uzorane njive, salaši i stare banatske kuće iz kojih rinflajš i štrudla nedeljom mirišu. Još uvek se čuje topot konja, a vredni čobani na pašu izvode ovce Cigaje. U južnom Banatu složno žive Srbi, Rumuni i Mađari, a u krugu od samo nekoliko desetina kilometara nalaze se čak tri specijalna rezervata prirode: Deliblatska peščara, Kraljevac i Labudovo okno. Tipična banatska sela čuvaju atmosferu i tradiciju minulih vremena. Na teritoriji grada Pančeva nalazi se selo Dolovo. Tipično ušoreno naselje koje datira još iz 1660. godine u kome složno žive Srbi i Rumuni. U selu, koje broji čak sedam hiljada stanovnika, možete videti zaštićenu staru kuću Đorđa Stajića, crkvu čiji je ikonostas oslikao Paja Jovanović, a za stari recept od kiselog testa-štrudlu sa makom, zaduženo je Udruženje žena Dolovke. Južni Banat ne može se zamisliti bez konja i fijakera kao i bez dobrog starog vina.

Serijal obrazovno-naučnog programa RTS-a Eko minijature donosi nam zanimljive priče iz našeg životnog okruženja.

Radnja je smeštena u doba Ane Karenjine, u 1877. godinu kada je ruska imperija bila u ratu sa Turskom. U centru zbivanja nalaze se učenice plave krvi, nadaleko čuvenih generala i grofova. U moskovskom Internatu, Sofija, Mirjam, Varja, Tata, Katja i Asja dele zajedničku spavaonicu. Prefinjene i romantične, ove devojke sanjaju o čistoj ljubavi, ali ubrzo će saznati da je put do sreće uvek trnovit. Kada diplomiraju, mnoge će se dobro udati ili postati caričine dvorske dame. Ipak, svi njihovi snovi neće se ostvariti, što će dovesti do razdora i mržnje preteći da uništi ugled dugogodišnje ženske tradicije.

Serija prati privatne i profesionalne živote članova elitne jedinice mornaričkih foka dok treniraju, planiraju i izvršavaju neke od najopasnijih misija, koje SAD od njih traži. Džejson Hejz je cenjen i posvećen vođa tima čiji porodični život pati zbog njegovog vojnog angažmana. Njegov tim uključuje osobe od poverenja: Reja Perija, najdugovečnijeg operativca s kojim se sjajno razume, Sonija Kvina, veoma odanog vojnika šarenolike prošlosti koji se i dalje bori protiv nagona za samouništenjem, i Kleja Spensera, mladog SEAL-ovca druge generacije, nezasitnog poriva i predanosti.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Kolaž pesama iz muzičkog serijala ''60 najlepših narodnih pesama''. Izvođeče su pratili Narodni orkestar RTS pod upravom Vlade Panovića i Narodni ansambl RTS pod upravom Siniše Vićenijevića.

Među vrednim svedočanstvima naše istorije su i fotografije Miloja Igrutinovića iz sela Šilopaj kod Gornjeg Milanovca. O njemu se malo zna. Bio je ratni fotograf-amater i ostavio bogatu dokumentaciju iz balkanskih i Prvog svetskog rata. Nosilac Albanske spomenice, sanitetlija, uz medicinski materijal nosio je foto - aparat i išao u korak sa srpskom vojskom. Dva puta je sa Šumadijskom divizijom prešao Albaniju, a na njegovim fotografijama hronološki se može ispratiti čitav put srpske vojske, upečetljive scene svakodnevnog života vojnika, portreti vojskovođa.

Povodom jubileja 120 godina od ustoličenja Petra I Karađorđevića za srpskog kralja, Redakcija za kulturu i umetnost, u okviru dokumentarnog serijala Vremenska kapsula, premijerno prikazuje emisiju Krunisanje kralja Petra. Kralj Petar je bio četvrto dete kneza Aleksandra i kneginje Perside,unuke vojvode Jakova Nenadovića. Rođen je u Beogradu u Kneževini Srbiji, 1844.godine, 29.juna po starom iliti 11.jula po novom kalendaru, uoči Petrovdana. Imao je samo 14 godina kada je sa svim Karađorđevićima prognan iz Srbije. Nekoliko dana nakon ubistva kraljice Drage i kralja Aleksandra Obrenovića, 2.juna 1903.godine Narodna skupština Srbije izabrala ga je za kralja, a velike evropske zemlje priznale su ga za novog vladara Srbije. Bilo je to vreme velikih prelomnih događaja u istoriji srpskog naroda. U Majskom prevratu sa političke scene zauvek su nestali Obrenovići, a novi duh i novi poredak u političkom i društvenom životu Srbije doneli su Karađorđevići i kralj Petar I, unuk velikog vožda Đorđa Petrovića Karađorđa. Povodom 120 godina od krunisanja kralja Petra I koje se dogodilo u Sabornoj crkvi u Beogradu i miropomazanja u manastiru Žiči, o samom činu krunisanja i miropomazanja, svečanosti koja je za tu priliku priređena, kao i o filmu koji je tim povodom snimljen, u emisiji govore: prof.dr Čedomir Antić, istoričar, dr Dragomir Acović, heraldičar i arhitekta, Aleksandar Erdeljanović, upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke, Dušan Babac, autor monografija o kralju Petru, prof.dr Igor Borozan, istoričar umetnosti,

U novoj epizodi Utopije, nastavićemo da hodamo ravnicama Belgije i da pratimo neverovatni slučaj paviljona Jugoslavija, a današnje osnovne škole u selu Velvegam, na samoj granici sa Francuskom. Čućemo priču direktora Henka Milekampa o genezi ovog slučaja, posledice nastupa Jugoslavije na sajmu EKSPO u Briselu davnih 1950-ih. Ko je Rihter, kakva je bila arhitektura moderne, ko nas je zastupao u svetu?

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Radnja je smeštena u doba Ane Karenjine, u 1877. godinu kada je ruska imperija bila u ratu sa Turskom. U centru zbivanja nalaze se učenice plave krvi, nadaleko čuvenih generala i grofova. U moskovskom Internatu, Sofija, Mirjam, Varja, Tata, Katja i Asja dele zajedničku spavaonicu. Prefinjene i romantične, ove devojke sanjaju o čistoj ljubavi, ali ubrzo će saznati da je put do sreće uvek trnovit. Kada diplomiraju, mnoge će se dobro udati ili postati caričine dvorske dame. Ipak, svi njihovi snovi neće se ostvariti, što će dovesti do razdora i mržnje preteći da uništi ugled dugogodišnje ženske tradicije.

Voz 6063 svakog dana spaja stanovnike siromašnih sela sa uzavrelim gradovima u pokrajinama Šansi i Sičuan. Kroz planine Ćinling i Daba, na ruti dugoj 350 kilometara, voz se probija punom brzinom od svega 70 kilometara na sat, otuda i naziv spori voz. Još u kupeima, prodaju se kikiriki i kokoške, amarant i patke. Na gradskim pijacama zaradiće se još više na proizvodima sa planine. Na ovoj liniji snovi postaju stvarnost. Jednom nedeljno oko hiljadu učenika, posle vikenda provedenog kod kuće, putuje u škole i internate, iz oblasti sa visokim stepenom siromaštva u potragu za boljim životom. Zbog toga, đački vagon ima i posebnog železničkog službenika. Vei Đindžung brine o njima i uči ih da crtaju. Dokumentarni film Kineske medijske grupe o 80 parova sporih vozova koji se nalaze u sistemu javnog prevoza i san o boljoj sutrašnjici čine realnim.

Ako ste radoznali i željni novih znanja, na pravom ste mestu! Istražujemo da li nauka može svojim dostignućima da pomogne i utiče na globalne promene.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Jedini specijalizovani TV serijal o pozorišnoj umetnosti u regionu, autora i urednika Slobodana Savića. Emisija je osmišljena i pokrenuta početkom 2002. godine s namerom da posreduje pozorišnu umetnost širokom TV auditorijumu. Za gledaoce zainteresovane za pozorište, podjednako kao i za pozorišne stvaraoce. Čitanje pozorišta je pouzdana, stručna, informativna i kritički osvešćena hronika referentnih pozorišnih zbivanja. U formi kritičko-fenomenološke i dokumentarno-informativne strukture autor promišlja ključne fenomene koji se iščitavaju iz pozorišnih ostvarenja.

Ako želite da čujete novosti iz sveta nauke, razotkrijete mitove ili istražite naučnu stranu svakodnevnih pojava, onda je vreme da zajedno krenemo u Naučni portalˮ. Pažljivo ćemo pratiti dešavanja u svetu nauke a aktuelne teme posmatrati iz naučnog ugla.

Poznati violončelista održao je 24. oktobra 2023. godine prvi samostalni koncert u Beogradu, u okviru velike evropske turneje Rebel with a Cello . Radio televizija Srbije imala je ekskluzivno pravo na snimanje ovog koncerta, koji će ujedno biti i jedini koncert za koji je Stjepan Hauser dao prava za snimanje i emitovanje, tako da će naši gledaoci imati priliku da uživaju u koncertu jednog od najpopularnijih violončelista današnjice. Stjepan Hauser, poznat je po veličanstvenim i emotivnim interpretacijama popularnih pesama. Verovatno ne postoji osoba koja ne pamti njegov čuveni aranžman velikog hita Despasito. Njegova virtuoznost na violončelu je nešto posebno. I ovoga puta, Stjepan Hauser poveo je publiku na čarobno muzičko putovanje, od klasične i filmske muzike, pa sve do roka i latino ritmova. Obožavatelji ovog talentovanog muzičara iščekivali su i dobili da Stjepan u svom prepoznatljivom stilu, sa svojim čelom siđe u publiku i očara publiku muzičko-scenskim performansom. Broj posetilaca na kraju njegove solističk evropske turneje meri se u stotinama hiljada, ali u Beogradu je bilo posebno, slušao ga je Novak Đoković. U jednom trenutku Novak je na Stjepanov poziv izašao na pozornicu i dobio velik pljesak publike. Potom je, na iznenađenje mnogih, uzeo saksofon u ruke i svirao s Hauserom. Stjepan Hauser je pravi virtuoz, poznat izvanrednoj sposobnosti da u svaku notu unese strast i energiju. Sa milijardama audio strimova i video pregleda na njegovom YouTube kanalu i na društvenim mrežama, ovaj