Ulazeći u svet bajke Zlatna jabuka i devet paunica uz snoviđajne animacije uvodimo vas u seriju pod nazivom Nekada davno - Srpske narodne bajke.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez?

Imovina nije pitanje politike, već prava. Bar bi tako trebalo da bude. Ali da je taj pravni put dug i krivudav svedoče desetine hiljada raseljenih koji do svojih poseda na Kosovu i Metohiji ne mogu da dođu godinama. Imanja su morali da napuste, a ko ih i šta sprečava da ponovo njima raspolažu, mnogi od njih svedoče u novom serijalu Radio-televizije Srbije Pravo na sutra. Kancelarija za Kosovo i Metohiju i kancelarije pravnih timova projekta Besplatna pravna pomoć, koji se sprovodi uz podršku Evropske unije, adrese su na kojima zainteresovani građani mogu da potraže pomoć. U kojim slučajevima, pod kojim okolnostima? Kako ti procesi izgledaju i šta vlasnici zatiču kada konačno dođu do svoje imovine? Svedočenja, problemi, nada u pravdu i rešenja, sve to u 6 emisija serijala Pravo na sutra, realizovanim u saradnji sa Projektom Evropske unije Besplatna pravna pomoć i Kancelarijom za Kosovo i Metohiju.

RTS ordinacija je izborila poziciju jedinstvenog i pouzdanog TV informatora o zdravlju koji iz prve ruke nudi mišljenja najrelevantnijih stručnjaka ali i brojne korisne, primenljive informacije i savete, koje ne možemo naći nigde drugde.

Virtuozni violinista Najdžel Kenedi zatvorio je 55. BEMUS fantastičnim nastupom u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine. Izvodio je dela J. S. Baha u pratnji ansambla Virtuozi koji rade pod umetničkim vođstvom profesora Ljubiše Jovanovića. U drugom delu koncerta izveli su Koncert za violinu i orkestar br. 2 u E-duru, dok je u izvođenju Koncerta za dve violine i orkestar u de-molu uz Najdžela Kenedija kao solistkinja nastupila violinistkinja Una Stanić.

Ulazeći u svet bajke Zlatna jabuka i devet paunica uz snoviđajne animacije uvodimo vas u seriju pod nazivom Nekada davno – Srpske narodne bajke. Ovo je prvi put da se radi serija o našim bajkama ovakvim postupkom. Uz naratorska vođenja iz čarobne sobe, u kojoj se uz sveće čitaju bajke, i tumačenje akademskih profesora, serija uključuje i doigravane scene, ilustracije i animirane crtane scene koje rade majstori ilustracija: Aleksa Gajić, Vukašin Gajić, Tijana Marjanović, Jana Popović, Branko Đukić i Marko Gajić. Biće korišćeni i crteži čuvenog Đorđa Lobačeva, a svojim ilustracijama i slikama seriju obogaćuju i Dobrosav Bob Živković, Pavel Hajko, Boban Savić Geto i Kristina Jovanović. Svet nastajanja bajki posebno će uz specifičan postupak dočarati i slikanjem u pesku specijalno za ovu seriju psiholog i slikarka Anja Kononenko. U ovoj seriji pitamo se: Kako nastaju bajke? Ko su njihovi junaci? Kakvi su zapleti i dramaturgija? Kakva je simbolika pojedinih elemenata u bajkama, kakve su specifičnosti srpskih narodnih bajki? Da li mi pričamo bajke ili smo, dospevajući u ovaj svet pali u mnoštvo bajki, i one pričaju nas? Kroz seriju Nekada davno - Srpske narodne bajke govorimo u četiri epizode o četiri teme: poreklo bajki, progonjene devojke, kršenje zabrana u bajkama i nadmetanje sa nadmoćnijima. O ovim temama govoriće se uz tumačenje bajki: Zlatna jabuka i devet paunica, Pepeljuga, Baš Čelik, Đavo i njegov sluga i Devojka cara nadmudrila.

U okviru serije Kulturna baština Srbije značajan ciklus pripada našem nematerijalnom nasleđu. Poznato je da je srpska slava, kao jedinstven primer nematerijalng nasleđa u svetu, upisana na UNESKOVU listu čovečanstva u kategoriji nematerijalne baštine. Đurđevdan je drugi naš element koji je kandidat za zaštitu na UNESKOVOJ listi. Kandidaturu ovu, inače jedne od četiri najrasprostranjenije slave kod Srba, pored naše zemlje potpisale su i Rumunija, Moldavija, Bugarska, Turska, s obzirom na to da se ovaj praznik uz bogate etngrafske sadržaje slavi u svim zemljama ovog dela Evrope, bez obzira na naciju i versko opredelenje. Ukratko, za praznovanje Đurđevdana može se reći da ima vidljivi multietnički karakter. Primanjem hrišćanstva kod Srba je ovaj praznik hristijaniziran i vezuje se za Sv. Đorđa, zaštitnika slabih, nemoćnih i ugroženih na bilo koji način. Zato i ne čudi što su ga Srbi rado uzimali za zštitnika svoga doma, odnosno za porodičnu slavu. Praznovanje Đurđevdana, pod naravno, drugim nazivima datira duboko u predhrišćanski period, jer se ovaj dan oduvek vezivao za početak novog godišnjeg ciklusa, buđenje i obnovu prirode, za ljubav, radost i nove godišnjne planove. Kod nas i kod drugih naroda u ovom delu Evrope, Đurđevdan je prepun simbolike kojom se slavi ljubav, život i nova nada za svaki napredak. Karakteristično za Đurđevdan je da u njegovom praznovanju ravnopravno učestvuju sve generacije, a pogotovo značajno mesto tu zauzimaju mladi i deca. Takođe, nije poznato da je za bilo kaoji drugi praznik

Radnja je smeštena u doba Ane Karenjine, u 1877. godinu kada je ruska imperija bila u ratu sa Turskom. U centru zbivanja nalaze se učenice plave krvi, nadaleko čuvenih generala i grofova. U moskovskom Internatu, Sofija, Mirjam, Varja, Tata, Katja i Asja dele zajedničku spavaonicu. Prefinjene i romantične, ove devojke sanjaju o čistoj ljubavi, ali ubrzo će saznati da je put do sreće uvek trnovit. Kada diplomiraju, mnoge će se dobro udati ili postati caričine dvorske dame. Ipak, svi njihovi snovi neće se ostvariti, što će dovesti do razdora i mržnje preteći da uništi ugled dugogodišnje ženske tradicije.

Serija prati privatne i profesionalne živote članova elitne jedinice mornaričkih foka dok treniraju, planiraju i izvršavaju neke od najopasnijih misija, koje SAD od njih traži. Džejson Hejz je cenjen i posvećen vođa tima čiji porodični život pati zbog njegovog vojnog angažmana. Njegov tim uključuje osobe od poverenja: Reja Perija, najdugovečnijeg operativca s kojim se sjajno razume, Sonija Kvina, veoma odanog vojnika šarenolike prošlosti koji se i dalje bori protiv nagona za samouništenjem, i Kleja Spensera, mladog SEAL-ovca druge generacije, nezasitnog poriva i predanosti.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Ljubav kao odgovor je naslov koncerta kojim je Slavko Banjac oduševio publiku Sava centra. Koncert je fantastičan povratak ovog pevača moćnog glasa koji je pokazao da pauza od 25 godina nije ostavila traga. Koncert je od samog početka odisao velikom obostranom energijom između Banjca i publike. Puna sala je horski pevla sa Slavkom hitove poput Daleko negde, ko zna gde, Uzmite dušu, uzmite sve, Ne verujem lepim ženama, Kasno je, Ako te lažem Bog me ubio, Ja imam nekog, a ti si sam, Pevaću da te zaboravim, a Vesna Zmijanac, kao gošća koncerta nas je podsetila zbog čega je bila i ostala velika zvezda naše muzičke scene.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija Verski kalendar emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Brojevi nemaju lica - služe opisu, utvrđivanju razmera i poređenju. A lica - ljudi sa imenom i prezimenom, sa porodicama koje su ostale da čekaju njihov povratak, oni su ostali na bojištima i duž albanskih puteva i bespuća. U borbama i povlačenju preko Albanije, krajem 1915. i početkom 1916. godine, Srbija je izgubila 77.455 vojnika i oko 140.000 civila. Sveštenočuvar srpskih ratničkih grobalja, prota Lazar Matijević je, 1926. godine, tadašnjem ministru vera Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, podneo izveštaj o stanju i grobova u Albaniji, a posle putovanja od Skadra do Valone i na osnovu podataka od Kruje i Đunisa do Korče. Nadao se da će kraljevina dostojno obeležiti ta mesta stradanja svog naroda, i zapisao da je u Albaniji sahranjeno oko 40.000 Srba, a da je stanje njihovih grobova više nego poražavajuće - nigde se nijedan grob ne poznaje, niti ima ma kakvog vidnog obeležja. Od Skadra, do Valone. Za mestima gde su se mogli naslutiti poslednji izdisaji junaka koji su umirali od gladi, bolesti i zime. Oni koje su porodice godinama, uporno čekale i kraj seoskih puteva podizale spomenike - kao znamenja, kao putokaze, kao dokaz da su postojali, njihovi najmiliji čije su kosti zauvek ostale rasute širom Albanije.

Urednik u Redakciji dokumentarnog programa Nenad Milošević sačuvao snimak razgovora koji je sa nedavno preminulom dramatruškinjom i aktivistkinjom Borkom Pavićević za potrebe serijala Socijalizam ili kapitalizam vodio u Centru za kulturnu dekontaminaciju kojim je ona više od dve decenije rukovodila. Borka Pavićević govori o značenju i položaju intelektualca u Srbiji ali i u svetu, o njegovoj odgovornosti, o novom sistemu obrazovanja koji, kako kaže, proizvodi sve više eksperte a ne odgovorne intelektualce, o svom poznanstvu i radu sa Jovanom Ćirilovom i Mirom Trailović, o 1968. i njenim posledicama u kulturi. U razgovoru Borka Pavićević postavlja pitanje odnosa savremenog kapitalizma i demokratije, govori o slobodi pojedinca u savremenom svetu, o opasnosti od kolopleta građana i totalitarnih režima za koje se mislilo da je prevladana. Takođe, ona upozorava na opasnost od gubitka utopije u savremenom svetu. Borka Pavićević takođe govori o jugoslovenstvu posle Jugoslavije i o njenom kulturnom nasleđu u procesu oblikovanja nacionalnih identiteta nastalih posle raspada zajedničke države o potrebi novog legitimacijskog osnova suživot naroda na Balkanu.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Radnja je smeštena u doba Ane Karenjine, u 1877. godinu kada je ruska imperija bila u ratu sa Turskom. U centru zbivanja nalaze se učenice plave krvi, nadaleko čuvenih generala i grofova. U moskovskom Internatu, Sofija, Mirjam, Varja, Tata, Katja i Asja dele zajedničku spavaonicu. Prefinjene i romantične, ove devojke sanjaju o čistoj ljubavi, ali ubrzo će saznati da je put do sreće uvek trnovit. Kada diplomiraju, mnoge će se dobro udati ili postati caričine dvorske dame. Ipak, svi njihovi snovi neće se ostvariti, što će dovesti do razdora i mržnje preteći da uništi ugled dugogodišnje ženske tradicije.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Rukometaši Srbije pred sobom imaju izuzetno težak zadatak da se kroz dvomeč sa Španijom izbore plasman na svetsko Prvenstvo 2025. godine. Novi selektor Srbije Boris Rojević pokušaće da napravi podvig , jer je Španija jedna od najboljih selekcija sveta u poslednje dve decenije. Naša selekcija je doživela neuspeh na poslednjem Evropskom Prvenstvu, pa je Rojević počeo proces podmlađivanja selekcije. Umesto iskusnih Đorđića, Radivojevića, Marsenića i Ilića, šansu će dobiti neki novi igrači pout Kosa, Jovanovića, Tufengića i Rogana. Španci prevođeni braćom Dušebajev su favoriti, ali ni Srbija nije bez šansi pogotovo što se revanš 12. maja igra u Novom sadu. Prvi meč se igra u španskom gradu Lalinu u 21 čas. Ako Srbija izvuče povoljan rezultat odnosno, ako izbegne ubedljiv poraz u revanšu ćemo gledati veliku borbu za plasman na Svetsko Prvenstvo.

U vremenima koja nam donose redefinisanje različitih sistema vrednosti i sfera života, otvara se pitanje ostaje li igra, kao takva, jedno od poslednjih autentičnih obeležja čoveka? U fokusu našeg istraživanja je pojam igre, i način na koji se on posmatra iz ugla filozofije, umetnosti i antropologije. U izdanju Muzeja žrtava genocida nedavno je objavljena monografija Monahinja Marija: Slike monahinje Marije – Sveti novomučenici jasenovački u svetlosti Vaskrsenja. U vrednost ovog, po svemu izuzetnog, opusa mogu da se uvere posetioci aktuelne izložbe u Klubu RTS-a u Svetogorskoj ulici. Tim povodom , naša gošća je autorka monografije, dr Jelena Erdeljan, profesorka Odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu. Na koji način možemo odgonetnuti sve tajne jedne reke i tragati za izgubljenim brodovima, otkriće nam knjiga Zauvek u Beogradu izgubljeni brodovi mr Gordane Karović, podvodnog arheologa. Skrećemo pažnju na osobenosti i domete finske kinematografije, u koje smo se uverili na Nedelji finskog filma, nedavno održanoj u bioskopu Dvorane kulturnog centra Beograda. Kritički preispitujemo novu predstavu na sceni pozorišta Madlenijanum, Kompani. U emisiji govorimo o romanu Vila Fazanka Bojana Krivokapića kao i o novom albumu muzičarke Tejlor Svift. Uz pomoć pesnika Bojana Markovića, istražili smo fenomen prve zbirke poezije. Vodimo vas u Muzej 25.maj na izložbu Ježeva kućica-izmišljanje boljeg sveta, koja već mesecima privlači veliki broj posetilaca svih generacija. Rubriku

U novom izdanju Bunta očekuje vas uživo nastup benda Ohajo koji je bio super finalista na petoj dodeli nagrada za najbolju pesmu Zadužbine Milan Mladenović. U studiju 9 na Košutnjaku, bend je uživo izveo pesmu Put koja je zauzela drugu poziciju na ovom prestižnom takmičenju, kao i pesme Sijam, i Najbolji drug. Zanimljivo je da autorski trojac ovog sastava čine renomirani muzičari, predstavnici domaće rok scene: Dušan Strajnić - frontmen benda Strej Dog, Marko Ajković- bubnjar grupe Artan Lili i Dario Vuksanović, iz benda Savana. U ovom izdanju emisije Bunt, saznaćete i kako je nastao sastav Ohajo, kako teče stvaralački proces kada u njemu učestvuju autori koji se dobro razumeju, da li je i na koji način na njihov rad uticalo to što nisu osvojili nagradu Milan Mladenović i naše redovno pitanje gostima emisije - šta muzika predstavlja u njihovim životima. Takođe, videćete i spotove za pesme Put i Sijam koje je publika ocenila kao prijatno iznenađenje na domaćoj muzičkoj sceni, kao pesme koje vas iznova izazivaju da ih slušate.

Ova serija, prema rečima reditelja, akcenat stavlja na događaje koji su u vreme dešavanja bili umanjivani ali su krucijalno oblikovali složenu i jedinstvenu istoriju Amerike u poslednjih 60 godina.

Uživajte uz najveće hitove Željka Joksimovića sa snimka njegovog koncerta na Tašmajdanu.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

RTS ordinacija je izborila poziciju jedinstvenog i pouzdanog TV informatora o zdravlju koji iz prve ruke nudi mišljenja najrelevantnijih stručnjaka ali i brojne korisne, primenljive informacije i savete, koje ne možemo naći nigde drugde.

U okviru serije Kulturna baština Srbije značajan ciklus pripada našem nematerijalnom nasleđu. Poznato je da je srpska slava, kao jedinstven primer nematerijalng nasleđa u svetu, upisana na UNESKOVU listu čovečanstva u kategoriji nematerijalne baštine. Đurđevdan je drugi naš element koji je kandidat za zaštitu na UNESKOVOJ listi. Kandidaturu ovu, inače jedne od četiri najrasprostranjenije slave kod Srba, pored naše zemlje potpisale su i Rumunija, Moldavija, Bugarska, Turska, s obzirom na to da se ovaj praznik uz bogate etngrafske sadržaje slavi u svim zemljama ovog dela Evrope, bez obzira na naciju i versko opredelenje. Ukratko, za praznovanje Đurđevdana može se reći da ima vidljivi multietnički karakter. Primanjem hrišćanstva kod Srba je ovaj praznik hristijaniziran i vezuje se za Sv. Đorđa, zaštitnika slabih, nemoćnih i ugroženih na bilo koji način. Zato i ne čudi što su ga Srbi rado uzimali za zštitnika svoga doma, odnosno za porodičnu slavu. Praznovanje Đurđevdana, pod naravno, drugim nazivima datira duboko u predhrišćanski period, jer se ovaj dan oduvek vezivao za početak novog godišnjeg ciklusa, buđenje i obnovu prirode, za ljubav, radost i nove godišnjne planove. Kod nas i kod drugih naroda u ovom delu Evrope, Đurđevdan je prepun simbolike kojom se slavi ljubav, život i nova nada za svaki napredak. Karakteristično za Đurđevdan je da u njegovom praznovanju ravnopravno učestvuju sve generacije, a pogotovo značajno mesto tu zauzimaju mladi i deca. Takođe, nije poznato da je za bilo kaoji drugi praznik

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez?

Urednik u Redakciji dokumentarnog programa Nenad Milošević sačuvao snimak razgovora koji je sa nedavno preminulom dramatruškinjom i aktivistkinjom Borkom Pavićević za potrebe serijala Socijalizam ili kapitalizam vodio u Centru za kulturnu dekontaminaciju kojim je ona više od dve decenije rukovodila. Borka Pavićević govori o značenju i položaju intelektualca u Srbiji ali i u svetu, o njegovoj odgovornosti, o novom sistemu obrazovanja koji, kako kaže, proizvodi sve više eksperte a ne odgovorne intelektualce, o svom poznanstvu i radu sa Jovanom Ćirilovom i Mirom Trailović, o 1968. i njenim posledicama u kulturi. U razgovoru Borka Pavićević postavlja pitanje odnosa savremenog kapitalizma i demokratije, govori o slobodi pojedinca u savremenom svetu, o opasnosti od kolopleta građana i totalitarnih režima za koje se mislilo da je prevladana. Takođe, ona upozorava na opasnost od gubitka utopije u savremenom svetu. Borka Pavićević takođe govori o jugoslovenstvu posle Jugoslavije i o njenom kulturnom nasleđu u procesu oblikovanja nacionalnih identiteta nastalih posle raspada zajedničke države o potrebi novog legitimacijskog osnova suživot naroda na Balkanu.

Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Pored nastupa muzičara uživo, u Buntu se prati razvoj muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala.

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV slagalica je kviz sa najdužom tradicijom među TV kvizovima na našim prostorima. Traje 16 godina i okuplja sve veći broj gledalaca kojima je, kako sami kažu, postala omiljena serija koju ne propuštaju. O tome svedoče podaci prema kojima je TV slagalica već nekoliko godina među deset najgledanijih emisija na svim TV stanicama u našoj zemlji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija Verski kalendar emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Interaktivni dečji magazin po zamisli Timotija Džona Bajforda.

Inspirisano aforizmom Duška Radovića: Tucite svoju decu čim primetite da počinju da liče na vas. Ovako vas vidimo je mala dramska forma u režiji Filipa Čolovića, po scenariju Minje Filipović, koja ima za cilj da podseti, a povremeno i opomene odrasle kako oni služe kao ogledalo svojoj deci, te da se mladi na njih ugledaju. Nismo zadovoljni ponašanjem naše dece i omladine, zbog toga ih često kritikujemo i kažnjavamo, a zapravo bi trebalo da se zapitamo gde mi grešimo u njihovom vaspitavanju. Agresija kod dece je velikim delom reakcija na agresivno ponašanje kojem su oni izloženi ili koje je prisutno u njihovom okruženju. Većinu negativnih ponašanja oni su od nekog videli. Vreme je da prihvatimo sopstvenu odgovornost i da se suočimo s tim da slika koju šaljemo deci nije baš sjajna. U ovom serijalu deca glume odrasle koji se nalaze u običnim, svakodnevnim prilikama: kod lekara, u prevozu, na ulici, u kući... Želja je da ovom serijom pokažemo KAKO NAS DECA VIDE. Sagledavanjem raznih situacija kroz dečije oči, možda konačno potražimo krivca za razna nezadovoljstva u nama samima, i potrudimo se da određene stvari promenimo. Ako ne zbog nas samih, onda zbog narednih generacija... Tekst je nastao dugogodišnjim sakupljanjem dečijih komentara o okruženju u kome odrastaju. U seriji se pojavljuje više od tridesetoro dece koja glume odrasle, a svaka epizoda traje dvadesetak minuta i sastoji od dve situacije. Zbog komičnih elemenata koji krase epizode, verujemo da će ovaj serijal biti rado gledan i da će gledaoce, i

Interaktivni dečji magazin po zamisli Timotija Džona Bajforda.

Daj mi vode, reče nepoznati čovek okovan u bure. U sledeći mah on probi okove i izleti iz njih. Je li on čovek? Kakva je njegova priroda? Je li smrtan? Zašto se u našoj bajci zove Baš Čelik? Zašto ne smemo ulaziti u zabranjenu sobu? Kakva je simbolika zabrana i kršenja zabrana u bajkama? Zbog čega ih junaci krše i sa čime se tako suočavaju?

Svi smo u jednom trenutku posumnjali u budućnost voza. Činilo se da voz polako postaje prevaziđen vid transporta. Ipak, železnica je danas konkurent i avionskom prevozu - a kako i ne bi bila kada najbrži putnički voz na svetu postiže brzinu od 602 kilometra na sat. Naš Soko od Beograda do Novog Sada stigne za 36 minuta. Srbija Voz omogućio je ekipi RTS Laba da doživi i zabeleži putovanje brzom prugom Srbije. Ko pokreće i održava vozove? Ko pazi na vozni red? Železnička tehnička škola obučava đake za sva izvršna zanimanja za rad na železnici. U nameri da dodatno motiviše svoje učenike i proširi njihova usko stručna znanja i, skoro podjednako važno, znanje engleskog jezika, Železnička tehnička škola se uključila u projekat ERASMUS+. Projekat podrazumeva dvonedeljnu obuku na železnici u drugim zemljama.

Tradicionalno se jaja ukrašavaju za veliki hrišćanski praznik Uskrs. Međutim, naši sagovornici jaja pretvaraju u prava umetnička dela tokom cele godine. Rezbare, vezu, prave slike pa čak i haljine od ljuske jajeta. Simbolika jajeta u njihovom radu otkriva svu lepotu kreativnog duha.

Serijal obrazovno-naučnog programa RTS-a Eko minijature donosi nam zanimljive priče iz našeg životnog okruženja.

Rodoslavci su oni dobri, vredni, hrabri, plemeniti, mudri, svom rodu posvećeni ljudi, koje smo slučajno, ili namerno zaboravili. Njihovo delo utemeljeno u poštenoj nameri, nastalo je iz dubokog uverenja. Ljudi , čije sudbine prati serijal Rodoslavci, najčešće su izvan glavne pozornice, ali nikako bez uticaja na nju. Ravnodušnost prema njihovim sudbinama, bila bi nepravda, a neznanje o njihovom delu, sužava naš kulturni vidokrug. Uz to, rodoslavci su uzori koji vraćaju veru i učvršćuju stavove, pomažu da se uzdignemo, shvatimo ko smo i šta nam je činiti.

Tv lica …kao sav normalan svet je na programu RTS-a deset sezona. Za to vreme oko 300 ličnosti iz javnog života pokazalo je da uspeh i popularnost nisu uspeli da ih promene. Koncepcija emisije, jedan dan u životu, dakle mnogo lokacija na kojima se snima, brojna putovanja po zemlji i inostranstvu, zanimljivi događaji, koncerti, premijere i pozorišne predstave, stvorili su specifičan žanr- intervju u dokumentarnoj formi.

Na dobrom putu - naziv je nove sezone Beogradske filharmonije 2022/23, a orkestar vodi na put oko sveta kroz 25 koncerata, praćen najboLjim internacionalnim solistima i dirigentima. Svaki koncert nosi naziv nekog grada, a početak sezone virtuelnih koncretnih putovanja, prirodno počinje Beogradom i posvećen je voljenom Ivanu Tasovcu.

Ulazeći u svet bajke Zlatna jabuka i devet paunica uz snoviđajne animacije uvodimo vas u seriju pod nazivom Nekada davno – Srpske narodne bajke. Ovo je prvi put da se radi serija o našim bajkama ovakvim postupkom. Uz naratorska vođenja iz čarobne sobe, u kojoj se uz sveće čitaju bajke, i tumačenje akademskih profesora, serija uključuje i doigravane scene, ilustracije i animirane crtane scene koje rade majstori ilustracija: Aleksa Gajić, Vukašin Gajić, Tijana Marjanović, Jana Popović, Branko Đukić i Marko Gajić. Biće korišćeni i crteži čuvenog Đorđa Lobačeva, a svojim ilustracijama i slikama seriju obogaćuju i Dobrosav Bob Živković, Pavel Hajko, Boban Savić Geto i Kristina Jovanović. Svet nastajanja bajki posebno će uz specifičan postupak dočarati i slikanjem u pesku specijalno za ovu seriju psiholog i slikarka Anja Kononenko. U ovoj seriji pitamo se: Kako nastaju bajke? Ko su njihovi junaci? Kakvi su zapleti i dramaturgija? Kakva je simbolika pojedinih elemenata u bajkama, kakve su specifičnosti srpskih narodnih bajki? Da li mi pričamo bajke ili smo, dospevajući u ovaj svet pali u mnoštvo bajki, i one pričaju nas? Kroz seriju Nekada davno - Srpske narodne bajke govorimo u četiri epizode o četiri teme: poreklo bajki, progonjene devojke, kršenje zabrana u bajkama i nadmetanje sa nadmoćnijima. O ovim temama govoriće se uz tumačenje bajki: Zlatna jabuka i devet paunica, Pepeljuga, Baš Čelik, Đavo i njegov sluga i Devojka cara nadmudrila.

Osam vekova nas razdvaja od epohe Svetog Save i ne samo da nije umanjen značaj njegovih dela, već su u savremenim uslovima naučna tumačenja dobila adekvatniji izraz. Kompleksna i duboka priča o Svetom Savi je i priča o istoriji Srpske pravoslavne crkve. Sačuvano je deset prepisa Zakonopravila, Nomokanona Svetoga Save, koji su nastali između 13. i 17. veka. Najstariji prepis je poznat kao Ilovička krmčija iz 1262. godine. Ta knjiga se danas nalazi u Zagrebu u Akademiji gde je dospela u sedmoj deceniji 19. veka, kaže arheograf dr Vladan Trijić. Savino Zakonopravilo, obimno delo od približno 800 strana - kamen-temeljac srpskog srednjovekovnog prava nastalo je u istoj epohi u kojoj su napisana Povelja slobode ili Magna karta u Engleskoj- kamen-temeljac britanskog ustava, naglašava protojerej dr Zoran Devrnja. Istoričar dr Miloš Ković ističe da je Zakonopravilo dokument srednjovekovne Srbije, osnovni, koji uređuje i kanonsko pravo i građansko pravo, porodične odnose i kako je Miodrag Petrović dokazao, određuje vidove staranja o siromašnima, bolesnima, čovekov život. Zakonopravilo ostaje i posle donošenja Dušanovog zakonika... Znači, vi imate dokument čije zračenje osećamo vekovima i čije zračenje ne osećaju samo Srbi, jer ono stiže do Rusije i kao Krmčija deluje na unutrašnji, duhovni, intelektualni i kulturni život Rusije u dugom nizu vekova.

Serija prati privatne i profesionalne živote članova elitne jedinice mornaričkih foka dok treniraju, planiraju i izvršavaju neke od najopasnijih misija, koje SAD od njih traži. Džejson Hejz je cenjen i posvećen vođa tima čiji porodični život pati zbog njegovog vojnog angažmana. Njegov tim uključuje osobe od poverenja: Reja Perija, najdugovečnijeg operativca s kojim se sjajno razume, Sonija Kvina, veoma odanog vojnika šarenolike prošlosti koji se i dalje bori protiv nagona za samouništenjem, i Kleja Spensera, mladog SEAL-ovca druge generacije, nezasitnog poriva i predanosti.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Muzička produkcija RTS-a pripremila je veliki koncert na kome su učestvovali Narodni orkestar i Narodni ansambl RTS-a. Koncert je održan 9. novembra, u MTS Dvorani, i posvećen je pesnikinji Radmili Todorović Babić, autorki brojnih tekstova pesama narodne muzike, od Svađalice moja mala, pesme po kojoj je nazvan koncert, Joj Rado, joj Radmila, zatim Tebi, Imena mi mog, Tebi za ljubav, Potražiću oči nešto zelenije i mnogih drugih.

Jugoslovenski film iz 1967. godine. Partizani uspešno čuvaju klisuru od nacista, ali im nemački avioni predstavljaju veliku i ozbiljnu pretnju. Komunisti šalju osmoro ljudi u ubistvenu misiju - da izvrše diverziju na dobro čuvanom aerodromu, ali prvobitni planovi se drastično menjaju.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Evropsko seniorsko prvenstvo u tekvondou je događaj koji privlači veliku pažnju kako u Srbiji, tako i širom Evrope, a očekuje se da će okupiti najperspektivnije seniorske i paratekvondo reprezentativce iz cele Evrope.

Pratite prenos svečanosti iz Narodnog pozorišta povodom 9. maja, dana kada je 1945. godine Nemačka potpisala bezuslovnu kapitulaciju u Drugom svetskom ratu.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Svi se raspilavimo kad ih vidimo, onako kao kakvu livadu plavo-žutih cvetića. Znamo koliko je stvar prestiža proći audiciju da bi se postao član ovog horića. Ambiciozni roditelji s popriličnom dozom ponosa izgovaraju taj podatak pred drugim, nešto više inhibiranim tatama i mamama čija deca nisu ispunila kriterijume komisije. Ove jeseni. Jer, naravno - pokušaće oni i sledeći put... i onaj tamo, možda... Karte za ovogodišnji koncert ponovo su planule. Najbrže do sada, kažu. Ima li štogod blagotvornije, u ova ružna, teška vremena, od pregršti čistih, iskrenih ljudića, uz to i anđeoskih glasova? Nepogrešivo, biramo blagotvorni melem čije dejstvo traje znatno nakon konzumacije.

Beč, 1920. godine. Peter se vraća kući iz Velikog rata, oslobođen iz zarobljeništva. Ali Beč u koji dođe nije nalik mestu koje je nekada poznavao. Dok se oseća kao stranac u sopstvenom gradu, saznaje da je ubijen jedan njegov drug i saborac. Peter odlučuje da serijskog ubicu izvede pred lice pravde, dok se broj ubijenih ratnih veterana povećava.