Četrdesetogodišnji Mirsa je skopski panker, nihilist i ostarjeli ovisnik koji jedva preživljava u predgrađu. Njegov nekoć kultni bend raspao se 90-ih, kao i Jugoslavija, raselivši se po njezinim bivšim republikama. Ne bi li izravnao račune sa svojim dilerom Gzimom, Mirsa pristaje ponovno okupiti bend i zasvirati na bizarnom multikulturalnom happeningu kojim bi se, navodno, trebao ojačati image Makedonije kao zemlje u kojoj su nacionalne tenzije popustile.

Elizabet Tejlor i Van Džonson zvezde su ove romantične drame, inspirirane kratkom pričom Babylon Revisited, uglednog američkog pisca F. Skota Ficdžeralda.

Dokumentarni film o Univerzijadi održanoj 1987. o tome kako je sve izgledalo iza kulisa tog velikog sportskog događaja i iskustvima brojnih volontera koji su učestvovali u organizaciji.

U tek oslobođeni gradić u Srbiji dolazi mlad učitelj, partizan. Njegova ratna, partizanska ''pedagogija sudara se sa starim metodama rada u školi. Deca su, naravno, uvek uz svog učitelja, iskrenog druga. Priča je, u stvari, dečje sećanje i pamćenje jednog vremena koje je ostavilo duboke tragove u ranjivim mladim dušama čitavih pokoljenja.

Danilo Bata Stojković je glumačku karijeru započeo u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 1959, a 1962 u Ateljeu 212. Publika ga je posebno zavolela u Zvezdara teatru, u ulogama koje je Dušan Kovačević pisao za njega. Neke od svojih najboljih uloga ostvario je sa rediteljem Slobodanom Šijanom, a bio je najuspešniji kada je radio po scenarijima Dušana Kovačevića. Ko to tamo peva je bio veliki kritički i komercijalni uspeh i osvojio je dve nagrade na filmskom festivalu u Montrealu. Ujedinjujući svoj talenat sa talentom Dušana Kovačevića, Bata Stojković je 1984. godine izveo po mnogima svoju najbolju ulogu u filmu Balkanski špijun. Dušan Kovačević, njegov lični pisac, je jednom prilikom rekao: Ne znam da li je iko voleo pozorište kao Bata. Pred početak svake predstave ulazio je u garderobu maksimalno doteran, sa pažljivo odabranom kravatom . Govorio je - Dobro veče deco, za vas sam se uredio, svaka predstava je za mene praznik i ja joj na ovaj način odajem počast.

Nakon što je saznao za ljubavnu aferu između supruge i prijatelja ložača kojeg je uveo u stan, mašinovođa teretnog voza nalazi se u dilemi - dovoljan je jedan njegov potez da mu rival pogine dok spaja vagone cisterne koji su se otkačili i jure nizbrdo. Pored plodne filmske karijere, Nikola Tanhofer se etablirao kao jedan od najznačajnijih hrvatskih reditelja. Njegov film Svanuće iz 1964. jedan je od primera autorskog stvaralaštva u kome dolazi do izražaja njegov osećaj za vizuelni aspekt filma. Tanhofer je u njemu eksperimentisao sa promenljivom veličinom proporcija i potvrđuje se kao veoma moderan reditelj. Film je inspirisan francuskim Novim talasom i bavi se emotivnim odnosima unutar radničke klase. Glavnu žensku ulogu tumači nekada popularna beogradska pevačica zabavne muzike Senka Veletanlić.

U prvom posleratnom periodu kapetan Jugoslovenske vojske Vladimir bio je zadužen za razbijanje naoružanih pristalica svrgnutog kraljevskog režima na čelu sa majorom Momirom. Nakon smrti Vladimirovog najboljeg prijatelja i prvog vođe akcije, Vladimir ulazi u odmetničke redove, pretvarajući se da je jedan od njih. Međutim, Jelka, privlačna ćerka Momirovog glavnog tamničara Stanka, koji ju je Momiru obećao za ženu, sa čime se ona ne slaže, zna da je Vladimir oficir Jugoslovenske armije, jer ga je videla u uniformi u obližnjem gradu. ne tako davno. Vladimir se brine da li će ona da ga izda.

Zagreb, septembar 1943. Studentkinja Vera, komunistička ilegalka, ušunja se u stan bankara i ustaškog kontraobaveštajca Molnara kao nepismena sobarica Katica, kako bi pronašla skriveni spisak provokatora koje je ustaška kontraobaveštajna služba ubacila u partizanske redove. U domu Molnarovih dominiraju žene: Molnarova i dalje veoma privlačna sredovečna supruga, seksi starija ćerka Elza, pripadnica ustaške vojske, i mlađa Saša, dobrodušna romantična tinejdžerka.

Lovrić, jugoslovenski gastarbajter, je težak rad u Nemačkoj uvek smatrao privremenim i nikada nije odustajao od namere da se vrati u domovinu kada zaradi dovoljno da obezbedi starost sebi i ženi i budućnost sini, rođenom u Nemačkoj, kome u domovini gradi kuću i radionicu. Ali njegov dvadesetogodišnji sin Ivica, koji već 16 godina živi u Nemačkoj, ne želi da se vrati, štaviše, odlučuje da se oženi Nemicom Hanelore... Drugi film Bogdana Žižića ponovo, poput Ne naginji se, bavi se temom naših gastarbajtera, a kritičari su posebno pohvalili ulogu Pavela Vujisića i fotografiju Gorana Trbuljaka.

Početkom 1943. godine 11 nemačkih i italijanskih divizija, jedno ustaško udruženje i 18. 500 četnika Draže Mihajlovića počeli su sa sprovođenjem plana Vajs 1 za uništavanje partizanskih jedinica. Pritisnuti nadmoćnijim neprijateljem, partizani sa Vrhovnim štabom i 4.500 ranjenika i tifusara našli su se u okruženju u dolini Neretve. Ostao je samo jedan most, na čijoj drugoj strani su čekale jake četničke snage spremajući se za pokolj ranjenih boraca, tifusara i naroda. Tito naređuje rušenje mosta. Iznenađeni neprijatelj prebacuje svoje snage na sever, očekujući da će partizani pokušati da probiju tamošnji obruč. Međutim, u toku samo jedne noći, partizani su podigli improvizovani most pored porušenog i prešli na drugu stranu Neretve, izigravajući neprijatelja, a u odlučujućem obračunu četničke snage su doživjele definitivan vojno-politički poraz u Drugom svetskom ratu.

Priča počinje pokušajem samoubistva Petra Petrovića, gastarbajtera u Švedskoj. Petar godinama igra lutriju i konačno je uspeo da dobije nagradu i da osvojenim novcem kupi kuću na moru. Nažalost, rat je izbio i kuća mu je oduzeta, što je po njemu sasvim dovoljan razlog za samoubistvo.

Junaci serije su Ekser i Švabo, dvojica prijatelja koji preživljavaju od danas do sutra preprodajući ukradenu robu. Iznenadno nasledstvo koje dobiva jedan od njih i učiniće im se da je na pomolu spas te da će prodaja kuće rešiti sve njihove probleme. Pre svega, finansijske prirode, jer su dužni vrlo opasnim ljudima, dok će meštani sela u kojem je nekretnina smeštena, pomisliti da spas za njihove probleme dolazi u liku naša dva junaka. Njih će suseljani doživljavati kao poslovne tipove koji će znati preokrenuti sumorne izglede zabitog vojvođanskog sela.

Junaci serije su Ekser i Švabo, dvojica prijatelja koji preživljavaju od danas do sutra preprodajući ukradenu robu. Iznenadno nasledstvo koje dobiva jedan od njih i učiniće im se da je na pomolu spas te da će prodaja kuće rešiti sve njihove probleme. Pre svega, finansijske prirode, jer su dužni vrlo opasnim ljudima, dok će meštani sela u kojem je nekretnina smeštena, pomisliti da spas za njihove probleme dolazi u liku naša dva junaka. Njih će suseljani doživljavati kao poslovne tipove koji će znati preokrenuti sumorne izglede zabitog vojvođanskog sela.

Pre početka i početkom Drugog svetskog rata i nemačke okupacije Srbije, u multietničkom vojvođanskom selu došlo je do raslojavanja stanovnika po nacionalnoj osnovi. Lokalni folksdojčeri se svrstavaju uz nacističke okupatore, a protoha Leksi je čekao svoj čas da obuče uniformu i prodefilira sa puškom. Leksi se sukobljava sa seljanima Markom i Jocom, koji smišljaju plan da ga se otarase. Istovremeno, Marko pokušava da zavede Leksinu ženu Aniku...

Poslednja je isto kao i prva, neočekivana, iznenađujuća i nespretna. Ima sto priča o prvoj ljubavi, ovo je priča o poslednjoj. O romansi koju niko nije očekivao, i koja se nikada ne bi dogodila, da Helena i Jakov nisu preskočili ogradu balkona i pobegli u noć kao sedamdesetogodišnji tinejdžeri. I život će odjednom postati drugačiji: u automobilu koji ne može da pređe unazad, krenuće neutabanim stazama, baciće mobilne telefone u reku, svakodnevicu poslati u pakao i, kao begunci, krenuti u poslednju avanturu gde čeka brod na koji Helena nije otišla pre šezdeset godina.

Sedam erotskih novela u jednom kadru, čvrsto su strukturisane priče, po Aristotelovom načelu jedinstva vremena, mesta i radnje, sa obratom na kraju. Pet muško ženskih parova, i po jedan žensko - ženski i muško - muški, u svojevrsnom modernom filmskom Dekameronu.

Saša je četrdesetogodišnji nezaposleni arhitekta. Pored supruge, ima i mladu devojku Vanju, a održava kontakte i sa drugim ženama. Zaokupljen je izradom pokretnih skulptura koje niko osim njega ne shvata ozbiljno. Takav, neurotičan i nesiguran, potpuno odgovara grupi sumnjivih tipova koji ga asimiliraju.

Gospodin Vilson je državni istražitelj čiji je posao da pronađe naciste, a poslednji na listi je Franc Kindler, koji je navodno izmislio koncentracione logore. Da bi ga lakše pronašao, sklapa dogovor sa bivšim kolegom Konradom Meinikeom, koji će tako izbeći zatvor, naravno ako Kindler bude uhvaćen. Meinike odlazi u Konektikat, gde živi profesor Čarls Rankin, srećno oženjen Meri, za kojeg se pretpostavlja da je opasan nacista.

Ljuba Tadić, jedan od vrhunskih pozorišnih glumaca, ostvario je veliki broj značajnih uloga i na filmu. Ovaj dokumentarac u suštini predstavlja prikaz njegovih uspešnih likova iz prvog filma Devojka i hrast iz 1955. godine, Veliki i mali iz 1956. godine, a kasnije i Maš na Brumu iz 1964. godine, kao i brojnih drugih filmova, do Buđenje iz mrtvih iz 2005. godine. On direktno iznosi lična razmišljanja o praktičnom radu i razlici između glume u pozorištu i na filmu.

Lovrić, jugoslovenski gastarbajter, je težak rad u Nemačkoj uvek smatrao privremenim i nikada nije odustajao od namere da se vrati u domovinu kada zaradi dovoljno da obezbedi starost sebi i ženi i budućnost sini, rođenom u Nemačkoj, kome u domovini gradi kuću i radionicu. Ali njegov dvadesetogodišnji sin Ivica, koji već 16 godina živi u Nemačkoj, ne želi da se vrati, štaviše, odlučuje da se oženi Nemicom Hanelore... Drugi film Bogdana Žižića ponovo, poput Ne naginji se, bavi se temom naših gastarbajtera, a kritičari su posebno pohvalili ulogu Pavela Vujisića i fotografiju Gorana Trbuljaka.

Savremeni Zagreb. Stariji Branko i mlađi Ivo su braća dinarskog porekla razdvojeni generacijskim jazom. Sukob među njima izbija zbog Ele, devojke iz građanske porodice.

Niko je nepismen, pa ulogu uči uz pomoć ostalih članova tima. Ovaj nepismeni dečak sa Vlašića prvi put je sišao sa svoje planine, prvi put otišao tako daleko od rodnog grada, prvi put video televiziju i posetio kino u Slavonskom Brodu.

Pokušavajući da oslobode svoje saborce iz bolnice u okupiranom gradu, grupa partizana upada u neprijateljsku zamku, baš u trenutku kada se već nazirao srećan ishod akcije. Partizani se odlučuju na rizičan i krajnje neizvestan prodor preko mosta.

U proleće 1946. godine u Jugoslaviji su organizovane velike migracije stanovništva iz pasivnih krševitih dinarskih krajeva u plodne panonske ravnice Slavonije, Baranje, Srema i Vojvodine. Čitava sela se premeštaju vozovima, među kojima i stanovnici sela Dolac u Dalmatinskoj zagori, koji su dobili zemlju i kuće u baranjskom selu Topolovo. Na čelu dolačke seobe je predsednik seoskog odbora, veteran Lovre, koji voli udovicu Ike. U seobu su krenuli i Lovrina braća Duje i mladi Periša zvani Pešo. Tu je i Pešin saborac, mornar Nikolić, koji takođe voli Ike. Na putu se Pešo zaljubljuje u Danu, devojku iz susednog sela, ne znajući da je već obećana za ženu sinu baranjskog vlastelina.

Pre početka i početkom Drugog svetskog rata i nemačke okupacije Srbije, u multietničkom vojvođanskom selu došlo je do raslojavanja stanovnika po nacionalnoj osnovi. Lokalni folksdojčeri se svrstavaju uz nacističke okupatore, a protoha Leksi je čekao svoj čas da obuče uniformu i prodefilira sa puškom. Leksi se sukobljava sa seljanima Markom i Jocom, koji smišljaju plan da ga se otarase. Istovremeno, Marko pokušava da zavede Leksinu ženu Aniku...

Poslednja je isto kao i prva, neočekivana, iznenađujuća i nespretna. Ima sto priča o prvoj ljubavi, ovo je priča o poslednjoj. O romansi koju niko nije očekivao, i koja se nikada ne bi dogodila, da Helena i Jakov nisu preskočili ogradu balkona i pobegli u noć kao sedamdesetogodišnji tinejdžeri. I život će odjednom postati drugačiji: u automobilu koji ne može da pređe unazad, krenuće neutabanim stazama, baciće mobilne telefone u reku, svakodnevicu poslati u pakao i, kao begunci, krenuti u poslednju avanturu gde čeka brod na koji Helena nije otišla pre šezdeset godina.

Godina 1914. Selo u Srbiji na obali reke Save, prirodno graniči sa moćnom Austro-Ugarskom. Stanovništvo sela je podeljeno između dve radikalno suprotstavljene struje - na jednoj strani su vojno sposobni meštani, potencijalni vojni regruti, a na drugoj strani vojni invalidi iz prethodna dva balkanska rata. Između ove dve grupe postoji veliki animozitet. Ubrzo počinje Prvi svetski rat i mobiliše se zdrav deo stanovništva. Invalidi koji su ostali u selu pokušavaju da iskoriste žene i sestre vojnika. Ova vest stiže do srpskih vojnika u rovovima nekoliko dana pre očekivanog neprijateljskog napada. Da bi sprečila pobunu, srpska komanda odlučuje da pošalje invalide na front i tako reši neprilike. Ovi neobični događaji, zasnovani na istinitoj priči, pozadina su nesrećnog ljubavnog trougla između mladog ratnog vojnog invalida, lokalnog policajca i njegove supruge, koji se završava kao u staroj grčkoj tragediji, a zapaženu ulogu odigrala je Nataša Janjić.

Junaci serije su Ekser i Švabo, dvojica prijatelja koji preživljavaju od danas do sutra preprodajući ukradenu robu. Iznenadno nasledstvo koje dobiva jedan od njih i učiniće im se da je na pomolu spas te da će prodaja kuće rešiti sve njihove probleme. Pre svega, finansijske prirode, jer su dužni vrlo opasnim ljudima, dok će meštani sela u kojem je nekretnina smeštena, pomisliti da spas za njihove probleme dolazi u liku naša dva junaka. Njih će suseljani doživljavati kao poslovne tipove koji će znati preokrenuti sumorne izglede zabitog vojvođanskog sela.

Junaci serije su Ekser i Švabo, dvojica prijatelja koji preživljavaju od danas do sutra preprodajući ukradenu robu. Iznenadno nasledstvo koje dobiva jedan od njih i učiniće im se da je na pomolu spas te da će prodaja kuće rešiti sve njihove probleme. Pre svega, finansijske prirode, jer su dužni vrlo opasnim ljudima, dok će meštani sela u kojem je nekretnina smeštena, pomisliti da spas za njihove probleme dolazi u liku naša dva junaka. Njih će suseljani doživljavati kao poslovne tipove koji će znati preokrenuti sumorne izglede zabitog vojvođanskog sela.

Petnaestogodišnji momčić je talentovan za muziku. U muzičkoj školi se zaljubi u simpatičnu devojčicu. Njegovi roditelji, međutim, smatraju da su premladi za ljubav, zaboravljajući, pri tom, na svoje lude godine. Odnosi dvoje mladih su komplikovani i zbog toga što je ona Ruskinja, čiji roditelji privremeno borave u Beogradu. Za razliku od roditelja koji nastoje da spreče tu ljubav, dede su na njihovoj strani, ali, pošto su već podetinjili, očekuju ih mnoge komične situacije.

Revolveraš Sabata (Yul Brynner) udružuje se sa skupinom prepredenih meksičkih revolucionara koji kuju urotu da svrgnu cara Maksimiliana i oteraju Austrijance iz svoje domovine. Deo njihovog plana uključuje krađu pošiljke zlata kako bi njome kupili topničko naoružanje. Neće biti lako, jer zlato čuva pokvareni sadista, pukovnik Skimel (Gerard Herter). Kad Sabata izvede smelu pljačku, mora zarobiti desetine besnih austrijskih vojnika.