Najviše poverenja jedni u druge imaju komandant partizanskog bataljona (B. Dvornik) i politički komesar (I. Vidović), uprkos stalnim obračunima. Njihov bataljon se uglavnom bori protiv domobrana koji se, kako rat odmiče, sve više masovno predaju. Veći problem od njih su ustaše, posebno njihova strateški važna tvrđava Grabovac.

Trst, Jugoslavija film je o vremenu kada se masovno putovalo preko granice po komadić kapitalističkog sna, a Trg Ponteroso u središtu Trsta postala je mit i omiljena šoping destinacija svakog građanina Jugoslavije. Tokom 1970-ih i 1980-ih, predmet koji je simbolizirao ovaj mit bile su plave traperice. Tih su godina milioni Slavena putovali u Trst jednom ili dvaput godišnje, međutim, rat na Balkanu sve je prekinuo. O svojim doživljajima iz tog vremena u filmu progovara i mnoštvo javnih figura među kojima su Rade Šerbedžija, Željko Senečić, Slavenka Drakulić, Denis Kuljiš i Goran Bregović.

Junaci serije su Ekser i Švabo, dvojica prijatelja koji preživljavaju od danas do sutra preprodajući ukradenu robu. Iznenadno nasledstvo koje dobiva jedan od njih i učiniće im se da je na pomolu spas te da će prodaja kuće rešiti sve njihove probleme. Pre svega, finansijske prirode, jer su dužni vrlo opasnim ljudima, dok će meštani sela u kojem je nekretnina smeštena, pomisliti da spas za njihove probleme dolazi u liku naša dva junaka. Njih će suseljani doživljavati kao poslovne tipove koji će znati preokrenuti sumorne izglede zabitog vojvođanskog sela.

Junaci serije su Ekser i Švabo, dvojica prijatelja koji preživljavaju od danas do sutra preprodajući ukradenu robu. Iznenadno nasledstvo koje dobiva jedan od njih i učiniće im se da je na pomolu spas te da će prodaja kuće rešiti sve njihove probleme. Pre svega, finansijske prirode, jer su dužni vrlo opasnim ljudima, dok će meštani sela u kojem je nekretnina smeštena, pomisliti da spas za njihove probleme dolazi u liku naša dva junaka. Njih će suseljani doživljavati kao poslovne tipove koji će znati preokrenuti sumorne izglede zabitog vojvođanskog sela.

Početkom 1943. godine 11 nemačkih i italijanskih divizija, jedno ustaško udruženje i 18. 500 četnika Draže Mihajlovića počeli su sa sprovođenjem plana Vajs 1 za uništavanje partizanskih jedinica. Pritisnuti nadmoćnijim neprijateljem, partizani sa Vrhovnim štabom i 4.500 ranjenika i tifusara našli su se u okruženju u dolini Neretve. Ostao je samo jedan most, na čijoj drugoj strani su čekale jake četničke snage spremajući se za pokolj ranjenih boraca, tifusara i naroda. Tito naređuje rušenje mosta. Iznenađeni neprijatelj prebacuje svoje snage na sever, očekujući da će partizani pokušati da probiju tamošnji obruč. Međutim, u toku samo jedne noći, partizani su podigli improvizovani most pored porušenog i prešli na drugu stranu Neretve, izigravajući neprijatelja, a u odlučujućem obračunu četničke snage su doživjele definitivan vojno-politički poraz u Drugom svetskom ratu.

Poker nije samo igra, to je filozofija! Šta se dešava kada se Borut, savremeni antiheroj koji ne poštuje pravila, umeša? Duro je poslat da otkrije gde je nestao novac njegovog gazde, Matjaž je u igri da bude blizu svoje ljubavi, Aljoša pokušava da se nađe u pokeru. Vesna, diler, u ovoj opasnoj igri pokušava da ugodi svima, pa i sebi... Zato se Borut doživotno uvlači u okrutnu igru. U krimi drami sa uvrnutom i krvavom podelom, u kojoj će biti teško naći pobednika. Poker govori istinu o životu, a ne samo smrti napisanu u kartama.

Četrdesetogodišnji Mirsa je skopski panker, nihilist i ostarjeli ovisnik koji jedva preživljava u predgrađu. Njegov nekoć kultni bend raspao se 90-ih, kao i Jugoslavija, raselivši se po njezinim bivšim republikama. Ne bi li izravnao račune sa svojim dilerom Gzimom, Mirsa pristaje ponovno okupiti bend i zasvirati na bizarnom multikulturalnom happeningu kojim bi se, navodno, trebao ojačati image Makedonije kao zemlje u kojoj su nacionalne tenzije popustile.

Elizabet Tejlor i Van Džonson zvezde su ove romantične drame, inspirirane kratkom pričom Babylon Revisited, uglednog američkog pisca F. Skota Ficdžeralda.

Dokumentarni film o Univerzijadi održanoj 1987. o tome kako je sve izgledalo iza kulisa tog velikog sportskog događaja i iskustvima brojnih volontera koji su učestvovali u organizaciji.

U tek oslobođeni gradić u Srbiji dolazi mlad učitelj, partizan. Njegova ratna, partizanska ''pedagogija sudara se sa starim metodama rada u školi. Deca su, naravno, uvek uz svog učitelja, iskrenog druga. Priča je, u stvari, dečje sećanje i pamćenje jednog vremena koje je ostavilo duboke tragove u ranjivim mladim dušama čitavih pokoljenja.

Danilo Bata Stojković je glumačku karijeru započeo u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 1959, a 1962 u Ateljeu 212. Publika ga je posebno zavolela u Zvezdara teatru, u ulogama koje je Dušan Kovačević pisao za njega. Neke od svojih najboljih uloga ostvario je sa rediteljem Slobodanom Šijanom, a bio je najuspešniji kada je radio po scenarijima Dušana Kovačevića. Ko to tamo peva je bio veliki kritički i komercijalni uspeh i osvojio je dve nagrade na filmskom festivalu u Montrealu. Ujedinjujući svoj talenat sa talentom Dušana Kovačevića, Bata Stojković je 1984. godine izveo po mnogima svoju najbolju ulogu u filmu Balkanski špijun. Dušan Kovačević, njegov lični pisac, je jednom prilikom rekao: Ne znam da li je iko voleo pozorište kao Bata. Pred početak svake predstave ulazio je u garderobu maksimalno doteran, sa pažljivo odabranom kravatom . Govorio je - Dobro veče deco, za vas sam se uredio, svaka predstava je za mene praznik i ja joj na ovaj način odajem počast.

Nakon što je saznao za ljubavnu aferu između supruge i prijatelja ložača kojeg je uveo u stan, mašinovođa teretnog voza nalazi se u dilemi - dovoljan je jedan njegov potez da mu rival pogine dok spaja vagone cisterne koji su se otkačili i jure nizbrdo. Pored plodne filmske karijere, Nikola Tanhofer se etablirao kao jedan od najznačajnijih hrvatskih reditelja. Njegov film Svanuće iz 1964. jedan je od primera autorskog stvaralaštva u kome dolazi do izražaja njegov osećaj za vizuelni aspekt filma. Tanhofer je u njemu eksperimentisao sa promenljivom veličinom proporcija i potvrđuje se kao veoma moderan reditelj. Film je inspirisan francuskim Novim talasom i bavi se emotivnim odnosima unutar radničke klase. Glavnu žensku ulogu tumači nekada popularna beogradska pevačica zabavne muzike Senka Veletanlić.

U prvom posleratnom periodu kapetan Jugoslovenske vojske Vladimir bio je zadužen za razbijanje naoružanih pristalica svrgnutog kraljevskog režima na čelu sa majorom Momirom. Nakon smrti Vladimirovog najboljeg prijatelja i prvog vođe akcije, Vladimir ulazi u odmetničke redove, pretvarajući se da je jedan od njih. Međutim, Jelka, privlačna ćerka Momirovog glavnog tamničara Stanka, koji ju je Momiru obećao za ženu, sa čime se ona ne slaže, zna da je Vladimir oficir Jugoslovenske armije, jer ga je videla u uniformi u obližnjem gradu. ne tako davno. Vladimir se brine da li će ona da ga izda.

Zagreb, septembar 1943. Studentkinja Vera, komunistička ilegalka, ušunja se u stan bankara i ustaškog kontraobaveštajca Molnara kao nepismena sobarica Katica, kako bi pronašla skriveni spisak provokatora koje je ustaška kontraobaveštajna služba ubacila u partizanske redove. U domu Molnarovih dominiraju žene: Molnarova i dalje veoma privlačna sredovečna supruga, seksi starija ćerka Elza, pripadnica ustaške vojske, i mlađa Saša, dobrodušna romantična tinejdžerka.

Lovrić, jugoslovenski gastarbajter, je težak rad u Nemačkoj uvek smatrao privremenim i nikada nije odustajao od namere da se vrati u domovinu kada zaradi dovoljno da obezbedi starost sebi i ženi i budućnost sini, rođenom u Nemačkoj, kome u domovini gradi kuću i radionicu. Ali njegov dvadesetogodišnji sin Ivica, koji već 16 godina živi u Nemačkoj, ne želi da se vrati, štaviše, odlučuje da se oženi Nemicom Hanelore... Drugi film Bogdana Žižića ponovo, poput Ne naginji se, bavi se temom naših gastarbajtera, a kritičari su posebno pohvalili ulogu Pavela Vujisića i fotografiju Gorana Trbuljaka.

Početkom 1943. godine 11 nemačkih i italijanskih divizija, jedno ustaško udruženje i 18. 500 četnika Draže Mihajlovića počeli su sa sprovođenjem plana Vajs 1 za uništavanje partizanskih jedinica. Pritisnuti nadmoćnijim neprijateljem, partizani sa Vrhovnim štabom i 4.500 ranjenika i tifusara našli su se u okruženju u dolini Neretve. Ostao je samo jedan most, na čijoj drugoj strani su čekale jake četničke snage spremajući se za pokolj ranjenih boraca, tifusara i naroda. Tito naređuje rušenje mosta. Iznenađeni neprijatelj prebacuje svoje snage na sever, očekujući da će partizani pokušati da probiju tamošnji obruč. Međutim, u toku samo jedne noći, partizani su podigli improvizovani most pored porušenog i prešli na drugu stranu Neretve, izigravajući neprijatelja, a u odlučujućem obračunu četničke snage su doživjele definitivan vojno-politički poraz u Drugom svetskom ratu.

Priča počinje pokušajem samoubistva Petra Petrovića, gastarbajtera u Švedskoj. Petar godinama igra lutriju i konačno je uspeo da dobije nagradu i da osvojenim novcem kupi kuću na moru. Nažalost, rat je izbio i kuća mu je oduzeta, što je po njemu sasvim dovoljan razlog za samoubistvo.

Junaci serije su Ekser i Švabo, dvojica prijatelja koji preživljavaju od danas do sutra preprodajući ukradenu robu. Iznenadno nasledstvo koje dobiva jedan od njih i učiniće im se da je na pomolu spas te da će prodaja kuće rešiti sve njihove probleme. Pre svega, finansijske prirode, jer su dužni vrlo opasnim ljudima, dok će meštani sela u kojem je nekretnina smeštena, pomisliti da spas za njihove probleme dolazi u liku naša dva junaka. Njih će suseljani doživljavati kao poslovne tipove koji će znati preokrenuti sumorne izglede zabitog vojvođanskog sela.

Junaci serije su Ekser i Švabo, dvojica prijatelja koji preživljavaju od danas do sutra preprodajući ukradenu robu. Iznenadno nasledstvo koje dobiva jedan od njih i učiniće im se da je na pomolu spas te da će prodaja kuće rešiti sve njihove probleme. Pre svega, finansijske prirode, jer su dužni vrlo opasnim ljudima, dok će meštani sela u kojem je nekretnina smeštena, pomisliti da spas za njihove probleme dolazi u liku naša dva junaka. Njih će suseljani doživljavati kao poslovne tipove koji će znati preokrenuti sumorne izglede zabitog vojvođanskog sela.

Pre početka i početkom Drugog svetskog rata i nemačke okupacije Srbije, u multietničkom vojvođanskom selu došlo je do raslojavanja stanovnika po nacionalnoj osnovi. Lokalni folksdojčeri se svrstavaju uz nacističke okupatore, a protoha Leksi je čekao svoj čas da obuče uniformu i prodefilira sa puškom. Leksi se sukobljava sa seljanima Markom i Jocom, koji smišljaju plan da ga se otarase. Istovremeno, Marko pokušava da zavede Leksinu ženu Aniku...

Poslednja je isto kao i prva, neočekivana, iznenađujuća i nespretna. Ima sto priča o prvoj ljubavi, ovo je priča o poslednjoj. O romansi koju niko nije očekivao, i koja se nikada ne bi dogodila, da Helena i Jakov nisu preskočili ogradu balkona i pobegli u noć kao sedamdesetogodišnji tinejdžeri. I život će odjednom postati drugačiji: u automobilu koji ne može da pređe unazad, krenuće neutabanim stazama, baciće mobilne telefone u reku, svakodnevicu poslati u pakao i, kao begunci, krenuti u poslednju avanturu gde čeka brod na koji Helena nije otišla pre šezdeset godina.