Fantastična planeta nastavlja da istražuje današnju civilizaciju. Ovog puta fokus je na ljubavi. Vladimir Banić putuje prvo u Južnoafričku republiku gde pokušava da sazna koje su posledice aparthejda koji je decenijama razdvajao dve rase. Da li zakoni po kojima se išlo u zatvor ako zavolite i spojite se sa osobom druge boje kože, a koji su ukinuti tek 1994. još uvek ostavljaju trag u ovom društvu? Ekipa i autor menjaju kontinent i odlaze u Španiju, da saznaju šta je to što je zabranjeno kad je u pitanju ljubav i njeno pokazivanje i praktikovanje. Prvo se sreću sa predstavnicom pokreta POLIAMOR koji se zalaže za višepartnerstvo i višeljubavlje. Videćete da li je to samo učtiviji naziv za švaleraciju ili budućnost razvoja ljubavi. Posle ovog novog pogleda na emocije, ekipa odlazi u mračniju stranu Španije i njenu svingersku zajednicu. Posle onoga što je i dalje tabu, kako u Španiji tako i u ostatku sveta, Fantastična planeta pokušava da sazna kakvi su izazovi koje ljubav nameće u nekada strogoj katoličkoj crkvi u Španiji i razgovara sa sveštenikom koji se zaljubio u časnu sestru. Na kraju, Fantastična planeta odlazi u zemlju koja je simbol ljubavi i zavođenja, pokušavajući da sazna da li mladi Francuzi imalo liče na generacije koje su izgradile imidž zavodnika. Vladimir Banić razgovara sa jednim od najpopularnijih mladih komičara Nordin Gansoom kome je ceo nastup bio posvećen tome što je devica, zatim sa instruktorom i učenikom koji školu zavođenja imaju u realnim situacijama u pariskim parkovima. Na kraju,

Ne propustite zanimljive lekcije o najraznovrsnijim temama.

Posebna pažnja serije Staro srpsko pisano nasleđe u okviru Redakcije za nauku, posvećena je sudbini srednjovekovnih rukopisa, odnosu prema knjizi u srednjem veku, istorijskim događajima i vladarima dok su nastajali rukopisi, mestu gde se danas čuvaju, rezultatima višedecenijskih istraživanja i značaju sačuvanih rukopisa koji su deo srpskog kulturnog nasleđa.

Kako i zašto je jedinstveni jadarit podelio Srbiju, sada je već svima jasno. Ono što je još neizvesno jeste to da li će u slučaju realizacije Projekta Jadar biti izvesnija ekonomska ili ekološka računica. U savremenom svetu, ekonomija ne bi trebalo da bude u konfliktu sa ekologijom, već da idu ruku pod ruku, naročito kada su u pitanju veliki projekti, poput izgradnje rudnika litijuma kraj Loznice. Zagovornici i protivnici rudarenja u Srbiji sve su glasniji u odbrani svojih stavova, pa se logično postavlja pitanje - šta nam zapravo donosi Projekat Jadar, ko dobija, a ko gubi izgradnjom rudnika i hoće li Srbija imati više štete ili koristi?

U 40 epizoda dokumentarne serije otkrivamo koji su novi naučni projekti u biotehnologiji na Univerzitetu Kolumbija, u fizici na MIT-u, inžinjeringu NYU, industiji na Ventvort univerzitetu. Naučnici Gordana Vunjak Novaković (Univerzitet Kolumbija), Vladan Vuletić (MIT), Jelena Kovačević (NYU Tandon), Zorica Pantić (Univerzitet Ventvort) daju nam uvid u naučna otkrića kroz ovu dokumentarnu seriju.

Prvi TV šou u Srbiji posvećen ekologiji! Nova sezona tv emisije Avantura Srbijaće u potpunosti biti posvećena ekologiji i očuvanju životne sredine. Avantura Srbija Eko zadržava dobri stari koncept emisije i takmičenja, ali se u celom serijalu bavi temom đubreta i zagađenja na drugačiji i zanimljiv način. U novoj Eko Avanturi gledaćete: tri ekipe, dva voditelja, i jednu čistiju zemlju! U avanturu kreću svi sa istim ciljem - da očiste Srbiju. Ekipa koja najviše ekološki dobrinese svojoj zemlji, više nego simbolično, dobija parče svoje zemlje. Ukratko, ekipa koja sakupi najviše djubreta - osvaja plac u srcu Srbije! Punih 30 dana ekipe će putovati po celoj Srbiji i čistiti đubre. Putovaće ekološki, bez zagađivanja životne sredine, kako bi podigli ekološku svest svih nas. Za početak, neće voziti na dizel, vež na struju.

Čas anatomije, nova emisija Redakcije za kulturu koju uređuju Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac a koju je rediteljski uobličio Filip Čolović, nastoji da analizira i osvetli anatomiju aktuelnog javnog kulturnog prostora. Kroz razgovor u studiju, esejistički i kritički pristup, na jednom mestu ukrštaju se stavovi, predstavljaju planovi, tumače pojave koje formiraju i odražavaju duh jednog vremena.

Ako ste čuli (i poverovali) da je nešto dobro samo zato što dolazi iz prirode, da je jako dobro za vaše zdravlje da jedete samo sirovu hranu, ne pijete mleko ali da uzimate zeolit ili petrolej ili čist limunov sok našte srca, razmislite još jednom.

Dvorište ulice Majke Jevrosime, kuća na imanju nedaleko od Beograda i Rajićeva ulica blizu Kalemegdana jesu skrivena mesta reditelja, voditelja, sportskog komentatora i znalca u kvizu Potera, Milorada Milinkovića. To su mesta njegovog detinjstva, mladosti i zrelosti, emotivne tačke odrastanja do vremena sadašnjeg...

Kad biste mogli, poput životinja koje imaju sposobnost mimikrije, da oponašate neke modele ponašanja kako bi živeli u boljem svetu, bili organizovaniji i uspešniji, koji bi to modeli bili i gde biste ih tražili? Mogućnosti je mnogo, a mi smo u ovonedeljnom Studiju znanja napravili izbor sačinjen od nekih zemalja i naroda na koje možemo da se ugledamo, zatim životinja koje mogu da nam budu uzor, modela obrazovanja koje bi trebalo da sledimo, a tražimo i odgovor na pitanje - zašto su nam uzori uopšte potrebni. Novitet u ovoj emisiji jeste što ćemo imati psihološkinju Marinu Videnović u ulozi komentatora. Ona će dati komentar za svaku oblast koju pređemo sa ostalim gostima. Prvi komentar sledi nakon razgovora sa ekonomistkinjom Marijom Maksimović, sa kojom ćemo pričati o karakteristikama Japana, ali i nekih drugih zemalja, na koje bismo u nekom smislu mogli da se ugledamo. Sa nama je i naša zlatna karatkistkinja Ivana Perović, sa kojom ćemo govoriti o uzorima u sportu. U drugom delu emisije, razgovaramo sa Aleksandrom Ćetkovićem sa Instituta za zoologiju, sa kojim ćemo pričati o socijalnim insektima - mravima, pčelama i termitima, koji su razvili vrlo uređene tzv. socijalne zajednice i imaju specifičan način funkcionisanja. Psihološkinja Marina će nam otkriti u kojoj meri je dobro da i ljudi budu disciplinovani kao što su nabrojani insekti. O tome na koji način učitelji, roditelji - svi odrasli, mogu da se ugledaju na decu i šta se sve od dece može naučiti, otkriće nam učiteljica Marija Milinović iz Edukativnog

Nacionalni parkovi i parkovi prirode, biće predstavljeni u svetlu toga kako uspostaviti odnos sa onim najboljim što priroda nudi.

Često se pitamo da li je naš svet samo jedna tačka u u beskonačnom kosmosu, okružen mnogim drugim svetovima i vrstama, ili smo mi možda jedina inteligentna bića u kosmosu? Ako je naš kosmos konačan, to bi značilo da on ima svoj obod ili granice. Ova serija istražuje teorije i ideje o tome gde smo mi u ovom ogromnom sistemu.

Ne propustite zanimljive lekcije o najraznovrsnijim temama.

Posebna pažnja serije Staro srpsko pisano nasleđe u okviru Redakcije za nauku, posvećena je sudbini srednjovekovnih rukopisa, odnosu prema knjizi u srednjem veku, istorijskim događajima i vladarima dok su nastajali rukopisi, mestu gde se danas čuvaju, rezultatima višedecenijskih istraživanja i značaju sačuvanih rukopisa koji su deo srpskog kulturnog nasleđa.

Kako i zašto je jedinstveni jadarit podelio Srbiju, sada je već svima jasno. Ono što je još neizvesno jeste to da li će u slučaju realizacije Projekta Jadar biti izvesnija ekonomska ili ekološka računica. U savremenom svetu, ekonomija ne bi trebalo da bude u konfliktu sa ekologijom, već da idu ruku pod ruku, naročito kada su u pitanju veliki projekti, poput izgradnje rudnika litijuma kraj Loznice. Zagovornici i protivnici rudarenja u Srbiji sve su glasniji u odbrani svojih stavova, pa se logično postavlja pitanje - šta nam zapravo donosi Projekat Jadar, ko dobija, a ko gubi izgradnjom rudnika i hoće li Srbija imati više štete ili koristi?

U 40 epizoda dokumentarne serije otkrivamo koji su novi naučni projekti u biotehnologiji na Univerzitetu Kolumbija, u fizici na MIT-u, inžinjeringu NYU, industiji na Ventvort univerzitetu. Naučnici Gordana Vunjak Novaković (Univerzitet Kolumbija), Vladan Vuletić (MIT), Jelena Kovačević (NYU Tandon), Zorica Pantić (Univerzitet Ventvort) daju nam uvid u naučna otkrića kroz ovu dokumentarnu seriju.

Prvi TV šou u Srbiji posvećen ekologiji! Nova sezona tv emisije Avantura Srbijaće u potpunosti biti posvećena ekologiji i očuvanju životne sredine. Avantura Srbija Eko zadržava dobri stari koncept emisije i takmičenja, ali se u celom serijalu bavi temom đubreta i zagađenja na drugačiji i zanimljiv način. U novoj Eko Avanturi gledaćete: tri ekipe, dva voditelja, i jednu čistiju zemlju! U avanturu kreću svi sa istim ciljem - da očiste Srbiju. Ekipa koja najviše ekološki dobrinese svojoj zemlji, više nego simbolično, dobija parče svoje zemlje. Ukratko, ekipa koja sakupi najviše djubreta - osvaja plac u srcu Srbije! Punih 30 dana ekipe će putovati po celoj Srbiji i čistiti đubre. Putovaće ekološki, bez zagađivanja životne sredine, kako bi podigli ekološku svest svih nas. Za početak, neće voziti na dizel, vež na struju.

Čas anatomije, nova emisija Redakcije za kulturu koju uređuju Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac a koju je rediteljski uobličio Filip Čolović, nastoji da analizira i osvetli anatomiju aktuelnog javnog kulturnog prostora. Kroz razgovor u studiju, esejistički i kritički pristup, na jednom mestu ukrštaju se stavovi, predstavljaju planovi, tumače pojave koje formiraju i odražavaju duh jednog vremena.

Ako ste čuli (i poverovali) da je nešto dobro samo zato što dolazi iz prirode, da je jako dobro za vaše zdravlje da jedete samo sirovu hranu, ne pijete mleko ali da uzimate zeolit ili petrolej ili čist limunov sok našte srca, razmislite još jednom.

Lovac na znanje nastavlja da traži izuzetne pojedince i neverovatne umove koji pomeravaju granice.

Kad biste mogli, poput životinja koje imaju sposobnost mimikrije, da oponašate neke modele ponašanja kako bi živeli u boljem svetu, bili organizovaniji i uspešniji, koji bi to modeli bili i gde biste ih tražili? Mogućnosti je mnogo, a mi smo u ovonedeljnom Studiju znanja napravili izbor sačinjen od nekih zemalja i naroda na koje možemo da se ugledamo, zatim životinja koje mogu da nam budu uzor, modela obrazovanja koje bi trebalo da sledimo, a tražimo i odgovor na pitanje - zašto su nam uzori uopšte potrebni. Novitet u ovoj emisiji jeste što ćemo imati psihološkinju Marinu Videnović u ulozi komentatora. Ona će dati komentar za svaku oblast koju pređemo sa ostalim gostima. Prvi komentar sledi nakon razgovora sa ekonomistkinjom Marijom Maksimović, sa kojom ćemo pričati o karakteristikama Japana, ali i nekih drugih zemalja, na koje bismo u nekom smislu mogli da se ugledamo. Sa nama je i naša zlatna karatkistkinja Ivana Perović, sa kojom ćemo govoriti o uzorima u sportu. U drugom delu emisije, razgovaramo sa Aleksandrom Ćetkovićem sa Instituta za zoologiju, sa kojim ćemo pričati o socijalnim insektima - mravima, pčelama i termitima, koji su razvili vrlo uređene tzv. socijalne zajednice i imaju specifičan način funkcionisanja. Psihološkinja Marina će nam otkriti u kojoj meri je dobro da i ljudi budu disciplinovani kao što su nabrojani insekti. O tome na koji način učitelji, roditelji - svi odrasli, mogu da se ugledaju na decu i šta se sve od dece može naučiti, otkriće nam učiteljica Marija Milinović iz Edukativnog

Nacionalni parkovi i parkovi prirode, biće predstavljeni u svetlu toga kako uspostaviti odnos sa onim najboljim što priroda nudi.

Često se pitamo da li je naš svet samo jedna tačka u u beskonačnom kosmosu, okružen mnogim drugim svetovima i vrstama, ili smo mi možda jedina inteligentna bića u kosmosu? Ako je naš kosmos konačan, to bi značilo da on ima svoj obod ili granice. Ova serija istražuje teorije i ideje o tome gde smo mi u ovom ogromnom sistemu.

Ne propustite zanimljive lekcije o najraznovrsnijim temama.

Posebna pažnja serije Staro srpsko pisano nasleđe u okviru Redakcije za nauku, posvećena je sudbini srednjovekovnih rukopisa, odnosu prema knjizi u srednjem veku, istorijskim događajima i vladarima dok su nastajali rukopisi, mestu gde se danas čuvaju, rezultatima višedecenijskih istraživanja i značaju sačuvanih rukopisa koji su deo srpskog kulturnog nasleđa.

Kako i zašto je jedinstveni jadarit podelio Srbiju, sada je već svima jasno. Ono što je još neizvesno jeste to da li će u slučaju realizacije Projekta Jadar biti izvesnija ekonomska ili ekološka računica. U savremenom svetu, ekonomija ne bi trebalo da bude u konfliktu sa ekologijom, već da idu ruku pod ruku, naročito kada su u pitanju veliki projekti, poput izgradnje rudnika litijuma kraj Loznice. Zagovornici i protivnici rudarenja u Srbiji sve su glasniji u odbrani svojih stavova, pa se logično postavlja pitanje - šta nam zapravo donosi Projekat Jadar, ko dobija, a ko gubi izgradnjom rudnika i hoće li Srbija imati više štete ili koristi?

U 40 epizoda dokumentarne serije otkrivamo koji su novi naučni projekti u biotehnologiji na Univerzitetu Kolumbija, u fizici na MIT-u, inžinjeringu NYU, industiji na Ventvort univerzitetu. Naučnici Gordana Vunjak Novaković (Univerzitet Kolumbija), Vladan Vuletić (MIT), Jelena Kovačević (NYU Tandon), Zorica Pantić (Univerzitet Ventvort) daju nam uvid u naučna otkrića kroz ovu dokumentarnu seriju.

Prvi TV šou u Srbiji posvećen ekologiji! Nova sezona tv emisije Avantura Srbijaće u potpunosti biti posvećena ekologiji i očuvanju životne sredine. Avantura Srbija Eko zadržava dobri stari koncept emisije i takmičenja, ali se u celom serijalu bavi temom đubreta i zagađenja na drugačiji i zanimljiv način. U novoj Eko Avanturi gledaćete: tri ekipe, dva voditelja, i jednu čistiju zemlju! U avanturu kreću svi sa istim ciljem - da očiste Srbiju. Ekipa koja najviše ekološki dobrinese svojoj zemlji, više nego simbolično, dobija parče svoje zemlje. Ukratko, ekipa koja sakupi najviše djubreta - osvaja plac u srcu Srbije! Punih 30 dana ekipe će putovati po celoj Srbiji i čistiti đubre. Putovaće ekološki, bez zagađivanja životne sredine, kako bi podigli ekološku svest svih nas. Za početak, neće voziti na dizel, vež na struju.

Čas anatomije, nova emisija Redakcije za kulturu koju uređuju Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac a koju je rediteljski uobličio Filip Čolović, nastoji da analizira i osvetli anatomiju aktuelnog javnog kulturnog prostora. Kroz razgovor u studiju, esejistički i kritički pristup, na jednom mestu ukrštaju se stavovi, predstavljaju planovi, tumače pojave koje formiraju i odražavaju duh jednog vremena.

Ako ste čuli (i poverovali) da je nešto dobro samo zato što dolazi iz prirode, da je jako dobro za vaše zdravlje da jedete samo sirovu hranu, ne pijete mleko ali da uzimate zeolit ili petrolej ili čist limunov sok našte srca, razmislite još jednom.

Lovac na znanje nastavlja da traži izuzetne pojedince i neverovatne umove koji pomeravaju granice.

Kad biste mogli, poput životinja koje imaju sposobnost mimikrije, da oponašate neke modele ponašanja kako bi živeli u boljem svetu, bili organizovaniji i uspešniji, koji bi to modeli bili i gde biste ih tražili? Mogućnosti je mnogo, a mi smo u ovonedeljnom Studiju znanja napravili izbor sačinjen od nekih zemalja i naroda na koje možemo da se ugledamo, zatim životinja koje mogu da nam budu uzor, modela obrazovanja koje bi trebalo da sledimo, a tražimo i odgovor na pitanje - zašto su nam uzori uopšte potrebni. Novitet u ovoj emisiji jeste što ćemo imati psihološkinju Marinu Videnović u ulozi komentatora. Ona će dati komentar za svaku oblast koju pređemo sa ostalim gostima. Prvi komentar sledi nakon razgovora sa ekonomistkinjom Marijom Maksimović, sa kojom ćemo pričati o karakteristikama Japana, ali i nekih drugih zemalja, na koje bismo u nekom smislu mogli da se ugledamo. Sa nama je i naša zlatna karatkistkinja Ivana Perović, sa kojom ćemo govoriti o uzorima u sportu. U drugom delu emisije, razgovaramo sa Aleksandrom Ćetkovićem sa Instituta za zoologiju, sa kojim ćemo pričati o socijalnim insektima - mravima, pčelama i termitima, koji su razvili vrlo uređene tzv. socijalne zajednice i imaju specifičan način funkcionisanja. Psihološkinja Marina će nam otkriti u kojoj meri je dobro da i ljudi budu disciplinovani kao što su nabrojani insekti. O tome na koji način učitelji, roditelji - svi odrasli, mogu da se ugledaju na decu i šta se sve od dece može naučiti, otkriće nam učiteljica Marija Milinović iz Edukativnog

Nacionalni parkovi i parkovi prirode, biće predstavljeni u svetlu toga kako uspostaviti odnos sa onim najboljim što priroda nudi.

Nalaze se svuda oko nas. Ima ih više od pet hiljada i svi su različiti. Neophodni su nam u svakodnevnom životu, a mogu biti i dragoceni. Danas pričamo o mineralima. Oni su temeljni elementi naše planete, imaju fascinantne osobine i raznoliku primenu. Najmekši mineral je talk, upotrebljavamo ga u kozmetici. Najtvrđi je dijamant - otporan na ogrebotine i abraziju. Kvarcni pesak služi za proizvodnju stakla, krečnjak se koristi u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, i industriji papira. Laporac je važan u industriji cementa a glina u keramičkoj.

Krajem 18. i tokom 19. veka pripadnici srpskih, plemićkih porodica stiču prava na vellike posede, te na njima grade velelepne dvorce i letnjikovce. Takvih građevina različite arhitektonske vrednosti, danas u Vojvodini ima oko 60.

Ovu reportažu posvećujemo nastavnici biologije Biljani Uskoković Brković i njenim učenicima u OŠ Milica Pavlović u Čačku.

Emisija je svojevrsno putovanje kroz istoriju, od osnivanja Velike škole i predmeta posvećenog mašinama do savremeno koncipiranog fakulteta sa više od 20 obrazovnih modula, čiji je fokus na najnovijim naučnim istraživanjima i međunarodnoj saradnji.

Srpska akademija nauka i umetnosti je institucija koja postoji 181 godinu. Tokom istorije, SANU je imala skoro 1500 članova. Ko su srpski akademici danas? U novom serijalu dvadeset srpskih akademika govori o izazovima profesija kojima se bave. Odgovaraju nam kako je izgledalo njihovo profesionalno uzrastanje i kada je donošenje odluka suštinska tegoba.

Uz kamen, drvo spada u prve materijale koje je čovek koristio i bez kojih bi život - kako u prošlosti tako i danas - bio potpuno nezamisliv. Želeli smo da tako ostane i u budućnosti, međutim, drveta je na našoj planeti sve manje.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Ovaj moderni naučni magazin sačinjen od naučnih ali podjednako i životnih priča sa brojnih meridijana, u svakoj epizodi sa stanovišta vrhunskih autoriteta, potvrđuje neraskidivu vezu između nauke i čoveka današnjice. Predstavljanjem današnjice, projektuje se bolja i uspešnija sutrašnjica, planira zdraviji i duži ljudski vek i čuva priroda u celini kao primarni uslov opstanka na zemlji.

Serijal Profesionalci posvećen je ljudima različitih profesija koji su ostvarili izuzetne rezultate u svom poslu i postavili standarde u svojoj profesiji. Oni predstavljaju i inspiraciju svima koji žele da se bave njihovom profesijom. Gosti emisije Profesionalci govore o svojim počecima, karijeri, najvećim uspesima i neuspesima, profesionalnim principima kojih se pridržavaju, događajima iz svoje karijere koje nikada neće zaboraviti.

Fridrih Niče bio je filozof i pesnik. Svojom filozofijom i mišlju uticao je na mlade, potonje filozofe, a nacionalsocijalisti su u periodu nacizma pokušali da iskoriste njegovu ideju i shvatanje natčoveka. Njegova misao da je Bog mrtav bila je neretko predmet pogrešnog tumačenja i interpretacije.

U nedeljnom magazinu Redakcije ekološkog programa čućete šta su mogućnosti najsavremenije mobilne mreže. Videćete prvu eksperimentalnu baznu stanicu koja je postavljena u Naučnom parku u Beogradu. O drugoj strani medalje 5G mreže govoriće naučnici iz Evropskog centra za vremensku prognozu u Engleskoj. Oni tvrde da ta mreža ometa njihov rad što može da izazove katastrofalne posledice naročito kada znamo koliko je važna blagovremena najava velkih nepogoda. Biće reči i o novom satelitu koji Švedska šalje u orbitu nakon osamnaest godina od lansiranja prvog satelita ove države. Saznaćete i kako se sa posledicama klimatskih promena bore stanovnici Fidžija koji su konstantno izloženi velikim opasnostima. Objavićemo i veliko sitraživanje Svetske zdravstvene organizacije koje dovodi u direktnu vezu težinu bebe na rođenju sa njenim kompletnim zdravstvenim stanjem, predisponiranim bolestima i potencijalnim problemima. Biće predstavljeni i konkretni rezultati višegodišnje studije Američke asocijacije onkologa koja se odnosi na uticaj ishrane na zdravstveno stanje obolelih od kancera dojke...

Kažu da kuće liče na ljude, a naselja i gradovi na porodice koje u njima žive. Kako arhitekta planira i osmišljava izgled kuće i prostora oko nje? Koliko je teško, ali i zanimlljivo, spojiti geometriju i umetnost, a da sve bude funkcionalno i upotrebljivo?

Nalaze se svuda oko nas. Ima ih više od pet hiljada i svi su različiti. Neophodni su nam u svakodnevnom životu, a mogu biti i dragoceni. Danas pričamo o mineralima. Oni su temeljni elementi naše planete, imaju fascinantne osobine i raznoliku primenu. Najmekši mineral je talk, upotrebljavamo ga u kozmetici. Najtvrđi je dijamant - otporan na ogrebotine i abraziju. Kvarcni pesak služi za proizvodnju stakla, krečnjak se koristi u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, i industriji papira. Laporac je važan u industriji cementa a glina u keramičkoj.

Krajem 18. i tokom 19. veka pripadnici srpskih, plemićkih porodica stiču prava na vellike posede, te na njima grade velelepne dvorce i letnjikovce. Takvih građevina različite arhitektonske vrednosti, danas u Vojvodini ima oko 60.

Ovu reportažu posvećujemo nastavnici biologije Biljani Uskoković Brković i njenim učenicima u OŠ Milica Pavlović u Čačku.

Emisija je svojevrsno putovanje kroz istoriju, od osnivanja Velike škole i predmeta posvećenog mašinama do savremeno koncipiranog fakulteta sa više od 20 obrazovnih modula, čiji je fokus na najnovijim naučnim istraživanjima i međunarodnoj saradnji.

Srpska akademija nauka i umetnosti je institucija koja postoji 181 godinu. Tokom istorije, SANU je imala skoro 1500 članova. Ko su srpski akademici danas? U novom serijalu dvadeset srpskih akademika govori o izazovima profesija kojima se bave. Odgovaraju nam kako je izgledalo njihovo profesionalno uzrastanje i kada je donošenje odluka suštinska tegoba.

Uz kamen, drvo spada u prve materijale koje je čovek koristio i bez kojih bi život - kako u prošlosti tako i danas - bio potpuno nezamisliv. Želeli smo da tako ostane i u budućnosti, međutim, drveta je na našoj planeti sve manje.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Gotovo čitav život posvetila je proučavanju i zaštiti srpskog duhovnog i materijalnog nasleđa, pre svega u užičkom i zlatiborskom kraju. Kao prva manekenka Sirogojna proslavila je džempere sirogojnskih pletilja širom sveta... Rođena je u Branešcima podno Zlatibora.

Serijal Profesionalci posvećen je ljudima različitih profesija koji su ostvarili izuzetne rezultate u svom poslu i postavili standarde u svojoj profesiji. Oni predstavljaju i inspiraciju svima koji žele da se bave njihovom profesijom. Gosti emisije Profesionalci govore o svojim počecima, karijeri, najvećim uspesima i neuspesima, profesionalnim principima kojih se pridržavaju, događajima iz svoje karijere koje nikada neće zaboraviti.

Fridrih Niče bio je filozof i pesnik. Svojom filozofijom i mišlju uticao je na mlade, potonje filozofe, a nacionalsocijalisti su u periodu nacizma pokušali da iskoriste njegovu ideju i shvatanje natčoveka. Njegova misao da je Bog mrtav bila je neretko predmet pogrešnog tumačenja i interpretacije.

U nedeljnom magazinu Redakcije ekološkog programa čućete šta su mogućnosti najsavremenije mobilne mreže. Videćete prvu eksperimentalnu baznu stanicu koja je postavljena u Naučnom parku u Beogradu. O drugoj strani medalje 5G mreže govoriće naučnici iz Evropskog centra za vremensku prognozu u Engleskoj. Oni tvrde da ta mreža ometa njihov rad što može da izazove katastrofalne posledice naročito kada znamo koliko je važna blagovremena najava velkih nepogoda. Biće reči i o novom satelitu koji Švedska šalje u orbitu nakon osamnaest godina od lansiranja prvog satelita ove države. Saznaćete i kako se sa posledicama klimatskih promena bore stanovnici Fidžija koji su konstantno izloženi velikim opasnostima. Objavićemo i veliko sitraživanje Svetske zdravstvene organizacije koje dovodi u direktnu vezu težinu bebe na rođenju sa njenim kompletnim zdravstvenim stanjem, predisponiranim bolestima i potencijalnim problemima. Biće predstavljeni i konkretni rezultati višegodišnje studije Američke asocijacije onkologa koja se odnosi na uticaj ishrane na zdravstveno stanje obolelih od kancera dojke...

Kažu da kuće liče na ljude, a naselja i gradovi na porodice koje u njima žive. Kako arhitekta planira i osmišljava izgled kuće i prostora oko nje? Koliko je teško, ali i zanimlljivo, spojiti geometriju i umetnost, a da sve bude funkcionalno i upotrebljivo?

Nalaze se svuda oko nas. Ima ih više od pet hiljada i svi su različiti. Neophodni su nam u svakodnevnom životu, a mogu biti i dragoceni. Danas pričamo o mineralima. Oni su temeljni elementi naše planete, imaju fascinantne osobine i raznoliku primenu. Najmekši mineral je talk, upotrebljavamo ga u kozmetici. Najtvrđi je dijamant - otporan na ogrebotine i abraziju. Kvarcni pesak služi za proizvodnju stakla, krečnjak se koristi u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, i industriji papira. Laporac je važan u industriji cementa a glina u keramičkoj.

Krajem 18. i tokom 19. veka pripadnici srpskih, plemićkih porodica stiču prava na vellike posede, te na njima grade velelepne dvorce i letnjikovce. Takvih građevina različite arhitektonske vrednosti, danas u Vojvodini ima oko 60.

Ovu reportažu posvećujemo nastavnici biologije Biljani Uskoković Brković i njenim učenicima u OŠ Milica Pavlović u Čačku.

Emisija je svojevrsno putovanje kroz istoriju, od osnivanja Velike škole i predmeta posvećenog mašinama do savremeno koncipiranog fakulteta sa više od 20 obrazovnih modula, čiji je fokus na najnovijim naučnim istraživanjima i međunarodnoj saradnji.

Srpska akademija nauka i umetnosti je institucija koja postoji 181 godinu. Tokom istorije, SANU je imala skoro 1500 članova. Ko su srpski akademici danas? U novom serijalu dvadeset srpskih akademika govori o izazovima profesija kojima se bave. Odgovaraju nam kako je izgledalo njihovo profesionalno uzrastanje i kada je donošenje odluka suštinska tegoba.

Uz kamen, drvo spada u prve materijale koje je čovek koristio i bez kojih bi život - kako u prošlosti tako i danas - bio potpuno nezamisliv. Želeli smo da tako ostane i u budućnosti, međutim, drveta je na našoj planeti sve manje.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Ovaj moderni naučni magazin sačinjen od naučnih ali podjednako i životnih priča sa brojnih meridijana, u svakoj epizodi sa stanovišta vrhunskih autoriteta, potvrđuje neraskidivu vezu između nauke i čoveka današnjice. Predstavljanjem današnjice, projektuje se bolja i uspešnija sutrašnjica, planira zdraviji i duži ljudski vek i čuva priroda u celini kao primarni uslov opstanka na zemlji.

Serijal Profesionalci posvećen je ljudima različitih profesija koji su ostvarili izuzetne rezultate u svom poslu i postavili standarde u svojoj profesiji. Oni predstavljaju i inspiraciju svima koji žele da se bave njihovom profesijom. Gosti emisije Profesionalci govore o svojim počecima, karijeri, najvećim uspesima i neuspesima, profesionalnim principima kojih se pridržavaju, događajima iz svoje karijere koje nikada neće zaboraviti.

Fridrih Niče bio je filozof i pesnik. Svojom filozofijom i mišlju uticao je na mlade, potonje filozofe, a nacionalsocijalisti su u periodu nacizma pokušali da iskoriste njegovu ideju i shvatanje natčoveka. Njegova misao da je Bog mrtav bila je neretko predmet pogrešnog tumačenja i interpretacije.

U nedeljnom magazinu Redakcije ekološkog programa čućete šta su mogućnosti najsavremenije mobilne mreže. Videćete prvu eksperimentalnu baznu stanicu koja je postavljena u Naučnom parku u Beogradu. O drugoj strani medalje 5G mreže govoriće naučnici iz Evropskog centra za vremensku prognozu u Engleskoj. Oni tvrde da ta mreža ometa njihov rad što može da izazove katastrofalne posledice naročito kada znamo koliko je važna blagovremena najava velkih nepogoda. Biće reči i o novom satelitu koji Švedska šalje u orbitu nakon osamnaest godina od lansiranja prvog satelita ove države. Saznaćete i kako se sa posledicama klimatskih promena bore stanovnici Fidžija koji su konstantno izloženi velikim opasnostima. Objavićemo i veliko sitraživanje Svetske zdravstvene organizacije koje dovodi u direktnu vezu težinu bebe na rođenju sa njenim kompletnim zdravstvenim stanjem, predisponiranim bolestima i potencijalnim problemima. Biće predstavljeni i konkretni rezultati višegodišnje studije Američke asocijacije onkologa koja se odnosi na uticaj ishrane na zdravstveno stanje obolelih od kancera dojke...

Kažu da kuće liče na ljude, a naselja i gradovi na porodice koje u njima žive. Kako arhitekta planira i osmišljava izgled kuće i prostora oko nje? Koliko je teško, ali i zanimlljivo, spojiti geometriju i umetnost, a da sve bude funkcionalno i upotrebljivo?

Nalaze se svuda oko nas. Ima ih više od pet hiljada i svi su različiti. Neophodni su nam u svakodnevnom životu, a mogu biti i dragoceni. Danas pričamo o mineralima. Oni su temeljni elementi naše planete, imaju fascinantne osobine i raznoliku primenu. Najmekši mineral je talk, upotrebljavamo ga u kozmetici. Najtvrđi je dijamant - otporan na ogrebotine i abraziju. Kvarcni pesak služi za proizvodnju stakla, krečnjak se koristi u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, i industriji papira. Laporac je važan u industriji cementa a glina u keramičkoj.

Krajem 18. i tokom 19. veka pripadnici srpskih, plemićkih porodica stiču prava na vellike posede, te na njima grade velelepne dvorce i letnjikovce. Takvih građevina različite arhitektonske vrednosti, danas u Vojvodini ima oko 60.

Ovu reportažu posvećujemo nastavnici biologije Biljani Uskoković Brković i njenim učenicima u OŠ Milica Pavlović u Čačku.

Emisija je svojevrsno putovanje kroz istoriju, od osnivanja Velike škole i predmeta posvećenog mašinama do savremeno koncipiranog fakulteta sa više od 20 obrazovnih modula, čiji je fokus na najnovijim naučnim istraživanjima i međunarodnoj saradnji.

Srpska akademija nauka i umetnosti je institucija koja postoji 181 godinu. Tokom istorije, SANU je imala skoro 1500 članova. Ko su srpski akademici danas? U novom serijalu dvadeset srpskih akademika govori o izazovima profesija kojima se bave. Odgovaraju nam kako je izgledalo njihovo profesionalno uzrastanje i kada je donošenje odluka suštinska tegoba.

Uz kamen, drvo spada u prve materijale koje je čovek koristio i bez kojih bi život - kako u prošlosti tako i danas - bio potpuno nezamisliv. Želeli smo da tako ostane i u budućnosti, međutim, drveta je na našoj planeti sve manje.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Ovaj moderni naučni magazin sačinjen od naučnih ali podjednako i životnih priča sa brojnih meridijana, u svakoj epizodi sa stanovišta vrhunskih autoriteta, potvrđuje neraskidivu vezu između nauke i čoveka današnjice. Predstavljanjem današnjice, projektuje se bolja i uspešnija sutrašnjica, planira zdraviji i duži ljudski vek i čuva priroda u celini kao primarni uslov opstanka na zemlji.

Serijal Profesionalci posvećen je ljudima različitih profesija koji su ostvarili izuzetne rezultate u svom poslu i postavili standarde u svojoj profesiji. Oni predstavljaju i inspiraciju svima koji žele da se bave njihovom profesijom. Gosti emisije Profesionalci govore o svojim počecima, karijeri, najvećim uspesima i neuspesima, profesionalnim principima kojih se pridržavaju, događajima iz svoje karijere koje nikada neće zaboraviti.

Fridrih Niče bio je filozof i pesnik. Svojom filozofijom i mišlju uticao je na mlade, potonje filozofe, a nacionalsocijalisti su u periodu nacizma pokušali da iskoriste njegovu ideju i shvatanje natčoveka. Njegova misao da je Bog mrtav bila je neretko predmet pogrešnog tumačenja i interpretacije.

U nedeljnom magazinu Redakcije ekološkog programa čućete šta su mogućnosti najsavremenije mobilne mreže. Videćete prvu eksperimentalnu baznu stanicu koja je postavljena u Naučnom parku u Beogradu. O drugoj strani medalje 5G mreže govoriće naučnici iz Evropskog centra za vremensku prognozu u Engleskoj. Oni tvrde da ta mreža ometa njihov rad što može da izazove katastrofalne posledice naročito kada znamo koliko je važna blagovremena najava velkih nepogoda. Biće reči i o novom satelitu koji Švedska šalje u orbitu nakon osamnaest godina od lansiranja prvog satelita ove države. Saznaćete i kako se sa posledicama klimatskih promena bore stanovnici Fidžija koji su konstantno izloženi velikim opasnostima. Objavićemo i veliko sitraživanje Svetske zdravstvene organizacije koje dovodi u direktnu vezu težinu bebe na rođenju sa njenim kompletnim zdravstvenim stanjem, predisponiranim bolestima i potencijalnim problemima. Biće predstavljeni i konkretni rezultati višegodišnje studije Američke asocijacije onkologa koja se odnosi na uticaj ishrane na zdravstveno stanje obolelih od kancera dojke...

Kažu da kuće liče na ljude, a naselja i gradovi na porodice koje u njima žive. Kako arhitekta planira i osmišljava izgled kuće i prostora oko nje? Koliko je teško, ali i zanimlljivo, spojiti geometriju i umetnost, a da sve bude funkcionalno i upotrebljivo?

Fantastična planeta nastavlja da istražuje današnju civilizaciju. Ovog puta fokus je na ljubavi. Vladimir Banić putuje prvo u Južnoafričku republiku gde pokušava da sazna koje su posledice aparthejda koji je decenijama razdvajao dve rase. Da li zakoni po kojima se išlo u zatvor ako zavolite i spojite se sa osobom druge boje kože, a koji su ukinuti tek 1994. još uvek ostavljaju trag u ovom društvu? Ekipa i autor menjaju kontinent i odlaze u Španiju, da saznaju šta je to što je zabranjeno kad je u pitanju ljubav i njeno pokazivanje i praktikovanje. Prvo se sreću sa predstavnicom pokreta POLIAMOR koji se zalaže za višepartnerstvo i višeljubavlje. Videćete da li je to samo učtiviji naziv za švaleraciju ili budućnost razvoja ljubavi. Posle ovog novog pogleda na emocije, ekipa odlazi u mračniju stranu Španije i njenu svingersku zajednicu. Posle onoga što je i dalje tabu, kako u Španiji tako i u ostatku sveta, Fantastična planeta pokušava da sazna kakvi su izazovi koje ljubav nameće u nekada strogoj katoličkoj crkvi u Španiji i razgovara sa sveštenikom koji se zaljubio u časnu sestru. Na kraju, Fantastična planeta odlazi u zemlju koja je simbol ljubavi i zavođenja, pokušavajući da sazna da li mladi Francuzi imalo liče na generacije koje su izgradile imidž zavodnika. Vladimir Banić razgovara sa jednim od najpopularnijih mladih komičara Nordin Gansoom kome je ceo nastup bio posvećen tome što je devica, zatim sa instruktorom i učenikom koji školu zavođenja imaju u realnim situacijama u pariskim parkovima. Na kraju,

Kratke TV priče koje treba da nas podsete na sve one sitnice koje to možda i nisu jer nam mogu ili zagorčati ili ulepšati život što često zavisi od nas samih.

Od nastanka planete klima se menjala pod uticajem promena na Zemljinoj orbiti koje su se dešavale u pravilnim vremenskim razmacima od nekoliko desetina do sto hiljada godina.

Sile koje su stvorile Zemlju još uvek postoje. Mi je zovemo priroda, i ne možemo je ubek ukrotiti, ali možemo živeti sa njom. RHMZ Srbije skuplja podatke, i sve informacije koje ima o atmosferi u Srbiji, mogu za 15 minuta da obiđu svet. Oprez je neophodan jer čovek u atmosferu unosi 40 posto štetnih materija nego što ona to može da podnese.

U serijalu Istorija nauke, svojevrsnom TV leksikonu naučnika u kojem su portretisani velikani i utemeljivači naučnih disciplina u Srbiji, ova epizoda posvećena je Jovanu Cvijiću.

Svaki dizajner ima svoj jedinstven put i način stvaranja, pronalaska inspiracije. Pokušaćemo da vam prikažemo put stvaranja određenog dizajna.

Danas je teško zamisliti život bez digitalnih tehnologija. Omogućile su nam da brže i lakše komuniciramo, zahvaljujući njima otkrili smo nove načine da se povežemo, učimo, igramo, stvaramo. Nesumnjivo je da su nam poboljšale kvalitet života ali takođe su nam donele i nove izazove. U deset polučasovnih emisija psiholog Ana Mirković razgovara sa roditeljima i decom o tome koje nam je promene u ponašanju donela digitalna era, koliki su problem nasilje na društvenim mrežama, onlajn izazovi, vrbovanje i prevare u digitalnom prostoru, kako sačuvati dokaze o maltretiranju, koje sve mogućnosti učenja nam obezbeđuju digitalne tehnologije i ima li privatnosti na internetu.

Kakav god tip demencije postojao, krajnji ishod je da sprečava osobu u obavljanju svakodnevnih postupaka koje ostali ljudi uzimaju zdravo za gotovo. Ipak, ovo je priča o nadanju, a ne o predaji. Iako još ne postoji lek, skorija naučna istraživanja ukazuju da horsko pevanje usporava simptome ove bolesti koja pogađa jednu od deset osoba iznad 60 godina, i jednu od dve osobe starije od 85 godina. Džejson Lai, dirigent konzervatorijuma ''Yong Siew Toh'', uz pomoć Angeline Čo, učiteljice a kapela pevanja, formiraće hor koji će činiti devetoro osoba obolelih od demencije i članovi njihovih porodica. Pratićemo ih na tromesečnom putovanju i njihovim nesvakidašnjim pripremama za Božićni koncert.

Sasvim Prirodno je dokumentarno putopisni serijal o prirodi, životinjama i ljudima koji žive sa prirodom. Naš tim putuje Srbijom, Crnom Gorom, Balkanom i svetom. Bili smo na Islandu, Grenlandu, Svalbardu, u Sibiru, Laponiji, Norveškoj, Tadžikistanu, Kirgistanu, Kolskom poluostrvu, itd. Cilj nam je da kameru odnesemo na mesta na kojima je retko ili nikada pre bila, da damo glas onima koji se retko čuju, da zabeležimo predele koji se retko viđaju, ali pre svega da ispričamo priče o načinima života koji su u skladu sa prirodom. Kroz tradiciju i kulturu naroda najbolje se vidi neraskidiva veza između čoveka i sredine u kojoj živi. Naše priče su dokumentovane da vas podsećaju na tu vezu i da vam ne dozvole da se od prirode otuđite.

Pratite emisiju Zeleni časovnik, posvećenu temama o prirodi, ekologiji, o uzgoju i očuvanju biljnih i životinjskih vrsta.

I u Vojvodini ima gline. Ona potiče iz sitnozrnih klastičnih sedimentnih stena koje se talože u mirnoj vodi. Glina je sirovina za proizvodnju cigle i crepa kojima se grade i pokrivaju kuće, a mi stižemo u fabriku u kojoj se proizvodi crep.