Zanima Vas da zavirite u budućnost i vidite gde smo na mapi tehnološkog napretka? Želite uvid u trendove koji će nam uskoro određivati svakodnevicu? Novi RTS serijal Algoritam Vam predstavlja inovativne projekte, kompanije i laboratorije, izveštava o naučnim skupovima i uspešnim pojedincima i timovima u svetu i kod nas, i vodi Vas u zanimljive prostore u kojima oni stvaraju. U svakoj od epizoda Algoritma predstavljeno je nekoliko naučnih laboratorija, istraživačkih centara, instituta, i inovativnih kompanija, kao i međunarodni projekat u kome učestvuju partneri iz Srbije. Kroz prikaz njihovih ideja, i timova koji stoje iza takvih rezultata, promovišemo odgovorno istraživanje i inovacije, akademski i naučni integritet, profesionalnost i posvećenost, i pokazujemo kako se i iz ekonomski i tehnološki manje privilegovanih sredina može postići uspeh na svetskom nivou.

U novoj emisiji serijala Filozofija i... sa prof. dr Ratkom Božovićem, autorom knjige Tišina dokolice, o značaju dokolice i kako ona čoveku u svakodnevnom životu može ponuditi spas. Pod pojmom dokolice često se pogrešno podrazumeva i pojam lenjosti i dosade. Dokolica je povezana sa stvaralačkim procesom i u njoj nastaju najveća umetnička, pa i naučna dela. Umesto da svet krene ka civilizaciji kulture, koju omogućava upravo dokolica, savremena civilizacija krenula je ka zabavi i tehnici, a to na kraju vodi u dosadu i depresiju.

Dejan Ilić, doktor fizičke hemije, koji je to zvanje stekao sa 26 godina, iza sebe ima 680 registrovanih patenata.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez?

U svakom izdanju RTS Laba na razumljiv i zabavan način predstavljaju se ozbiljni i aktuelni naučni projekti - od medicine do društvenih mreža, preko superračunara i neuroestetike, zelene energije i kvantne muzike, do uticaja Meseca. Zašto trčimo kada pada kiša? Zašto zevamo? Кakve tajne krije psihologija boja? Zašto je nauci važan cvet feniks - srpska ramonda? Svako naučno zašto u RTS Labu dobija svoje zato, a u specijalnim izdanjima RTS Laba učimo o prirodnim katastrofama, veštačkoj inteligenciji, ekološkim pretnjama. Na početku sezone, neizbežno, biće reči i o koronavirusu. O tome kako pandemija utiče na čovečanstvo zanimljive stavove iznose psiholozi, pedagozi, etnolozi. Saznaćemo šta je afantazija, ko su leteće spavalice, i šta je to fenomen slepila mozga.

S obzirom na to da je na prostoru današnje Srbije, tokom 3. i 4. veka, rođeno 18 rimskih imperatora, koji su uspeli da ojačaju posustalu imperiju i udare temelje savremenoj Evropi, serijal Putevi rimskih imperatora na jedan nov način prikazuje prošlost i otkriva nam priče o njihovim graditeljskim delima: putevima, mostovima, palatama i gradovima.

U seriji Srpska muzika kroz vekove, Obrazovno-naučnog programa, gledaoci mogu sagledati istoriju srpske muzike kao niz kulturnih pojava pod različitim okolnostima, još od vremena paganstva, prodora hrišćanstva, feudalnog doba, vizantijskih uticaja, turskog ropstva, muzike u Miloševoj kneževini, panslovenskog romantizma pa sve do prvih decenija XX veka kad konačno srpska muzika postaje deo globalnog mainstream-a.

Štamparske mašine, reprokamere velikog formata, slovolivačke i slovoslagačke mašine, oprema za različite štamparske procese, deo su bogate zbirke grafičke tehnike Muzeja nauke i tehnike. Ona nas vraća u daleku prošlost, nedovoljno poznatu široj javnosti. Zanimljivo je da su Hatišerifom iz 1830. godine, Srbiji garantovana različita prava, pa i pravo na osnivanje štamparije. Bio je to jedan od zahteva ustanika svesnih činjenice da država koja štampa knjige ima veliku moć - i u obrazovanju stanovništva, ali i u oblasti cenzure i kontrole informacija. Ovo pravo je dobijeno pa je Prva štamparija osnovana 1831. godine. Prvobitno se zvala Prva knjažeska, a zatim Prva državna štamparija. Sav inventar kupljen je u Rusiji, o čemu je knjaz Miloš Obrenović obavešten pismom koje se čuva u Arhivu Srbije.

Naš život je nezamisliv bez obilja hemikalija, bilo u hrani, odeći, industriji, našim domovima. Negativni uticaj tog mnoštva hemikalija nikada nisu do kraja poznati, pogotovo kada se ima u vidu da hemijska jedinjenja stupaju u interakciju i da su uvek moguća iznenađenja u vidu stvaranja nekih novih supstanci. Tako supstance koje se akumuliraju u biljkama i životinjama na kraju dospevaju i do ljudi, jer su ljudi na vrhu lanca ishrane. Ali kako bez hemikalija više ne možemo, važno je da budemo svesni rizika koje one nose i da njima pravilno upravljamo. U tome potrošačima pomaže i nov način obeležavanja hemikalija.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Koliko se promenila obrazovna paradigma od kada postoji mogućnost da studenti uz stipendiju, provedu deo studijskog programa u nekoj drugoj zemlji, na nekom drugom univerzitetu? Kakve se sve mogućnosti otvaraju studentima u Srbiji? Na koji način projektovati svoj obrazovni i profesionalni put? Zašto je važna međunarodna saradnja? - samo su neka od pitanja koja su postavljena u emisiji Mobilnost studenata u okviru serijala Nauka u pokretu. Tražeći odgovore zakucali smo na vrata novootvorenog Informativnog centra Fondacije TEMPUS; Rektorata Beogradskog univerziteta, Kancelarije za razvoj karijere i savetovanje studenata Beogradskog univerziteta, kao i na nekoliko prirodnih, društvenih i tehničkih fakulteta razgovarajući sa koordinatorima za međunarodnu saradnju kao i studentima koji su bili na mobilnostima.

Serijal je koncipiran sa namerom da se prikažu prirodne lepote Srbije po izboru gosta emisije koji je obično iz oblasti naše kulture, umetnosti, nauke, sporta... Skriveno mesto Milutina Dedića, slikara, putopisca i istoričara umetnosti je manastir Vitovnica, deset kilometara udaljen od Petrovca na Mlavi.

Prolazimo kroz Vojvodinu kako bismo se podsetili velikih poljoprivrednih kombinata koji su osnivani sredinom 20. veka. S vremenom su ti kombinati postali giganti koji zapošljavaju lokalno stanovništvo i razvijaju selo. Tražimo i odgovor na pitanje kakve posledice na selo i poljoprivredu je ostavilo njihovo propadanje. Jug Srbije smo izabrali da pokažemo različite tradicionalne proizvode, kao što su ajvar, kačkavalj i peglana kobasica. Videćete i mlade poljoprivrednike koji su svesni da ih samo udruživanje može dovesti do stabilne proizvodnje koja njihovim porodicama može obezbediti pristojan život na selu. I na kraju, tragamo za odgovorom na pitanje kako će izgledati poljoprivreda budućnosti.

Zanima Vas da zavirite u budućnost i vidite gde smo na mapi tehnološkog napretka? Želite uvid u trendove koji će nam uskoro određivati svakodnevicu? Novi RTS serijal Algoritam Vam predstavlja inovativne projekte, kompanije i laboratorije, izveštava o naučnim skupovima i uspešnim pojedincima i timovima u svetu i kod nas, i vodi Vas u zanimljive prostore u kojima oni stvaraju. U svakoj od epizoda Algoritma predstavljeno je nekoliko naučnih laboratorija, istraživačkih centara, instituta, i inovativnih kompanija, kao i međunarodni projekat u kome učestvuju partneri iz Srbije. Kroz prikaz njihovih ideja, i timova koji stoje iza takvih rezultata, promovišemo odgovorno istraživanje i inovacije, akademski i naučni integritet, profesionalnost i posvećenost, i pokazujemo kako se i iz ekonomski i tehnološki manje privilegovanih sredina može postići uspeh na svetskom nivou.

U novoj emisiji serijala Filozofija i... sa prof. dr Ratkom Božovićem, autorom knjige Tišina dokolice, o značaju dokolice i kako ona čoveku u svakodnevnom životu može ponuditi spas. Pod pojmom dokolice često se pogrešno podrazumeva i pojam lenjosti i dosade. Dokolica je povezana sa stvaralačkim procesom i u njoj nastaju najveća umetnička, pa i naučna dela. Umesto da svet krene ka civilizaciji kulture, koju omogućava upravo dokolica, savremena civilizacija krenula je ka zabavi i tehnici, a to na kraju vodi u dosadu i depresiju.

Dejan Ilić, doktor fizičke hemije, koji je to zvanje stekao sa 26 godina, iza sebe ima 680 registrovanih patenata.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez?

U svakom izdanju RTS Laba na razumljiv i zabavan način predstavljaju se ozbiljni i aktuelni naučni projekti - od medicine do društvenih mreža, preko superračunara i neuroestetike, zelene energije i kvantne muzike, do uticaja Meseca. Zašto trčimo kada pada kiša? Zašto zevamo? Кakve tajne krije psihologija boja? Zašto je nauci važan cvet feniks - srpska ramonda? Svako naučno zašto u RTS Labu dobija svoje zato, a u specijalnim izdanjima RTS Laba učimo o prirodnim katastrofama, veštačkoj inteligenciji, ekološkim pretnjama. Na početku sezone, neizbežno, biće reči i o koronavirusu. O tome kako pandemija utiče na čovečanstvo zanimljive stavove iznose psiholozi, pedagozi, etnolozi. Saznaćemo šta je afantazija, ko su leteće spavalice, i šta je to fenomen slepila mozga.

Specijalna emisija Putevi rimskih imperatora govori o rimskom kulturnom nasleđu na teritoriji Srbije i o gradovima koje su rimski imperatori podizali u 3. i 4. veku: Sirmijumu, Singidunumu, Viminacijumu, Naisusu i Caričinom gradu.

U seriji Srpska muzika kroz vekove, Obrazovno-naučnog programa, gledaoci mogu sagledati istoriju srpske muzike kao niz kulturnih pojava pod različitim okolnostima, još od vremena paganstva, prodora hrišćanstva, feudalnog doba, vizantijskih uticaja, turskog ropstva, muzike u Miloševoj kneževini, panslovenskog romantizma pa sve do prvih decenija XX veka kad konačno srpska muzika postaje deo globalnog mainstream-a.

Štamparske mašine, reprokamere velikog formata, slovolivačke i slovoslagačke mašine, oprema za različite štamparske procese, deo su bogate zbirke grafičke tehnike Muzeja nauke i tehnike. Ona nas vraća u daleku prošlost, nedovoljno poznatu široj javnosti. Zanimljivo je da su Hatišerifom iz 1830. godine, Srbiji garantovana različita prava, pa i pravo na osnivanje štamparije. Bio je to jedan od zahteva ustanika svesnih činjenice da država koja štampa knjige ima veliku moć - i u obrazovanju stanovništva, ali i u oblasti cenzure i kontrole informacija. Ovo pravo je dobijeno pa je Prva štamparija osnovana 1831. godine. Prvobitno se zvala Prva knjažeska, a zatim Prva državna štamparija. Sav inventar kupljen je u Rusiji, o čemu je knjaz Miloš Obrenović obavešten pismom koje se čuva u Arhivu Srbije.

Naš život je nezamisliv bez obilja hemikalija, bilo u hrani, odeći, industriji, našim domovima. Negativni uticaj tog mnoštva hemikalija nikada nisu do kraja poznati, pogotovo kada se ima u vidu da hemijska jedinjenja stupaju u interakciju i da su uvek moguća iznenađenja u vidu stvaranja nekih novih supstanci. Tako supstance koje se akumuliraju u biljkama i životinjama na kraju dospevaju i do ljudi, jer su ljudi na vrhu lanca ishrane. Ali kako bez hemikalija više ne možemo, važno je da budemo svesni rizika koje one nose i da njima pravilno upravljamo. U tome potrošačima pomaže i nov način obeležavanja hemikalija.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Koliko se promenila obrazovna paradigma od kada postoji mogućnost da studenti uz stipendiju, provedu deo studijskog programa u nekoj drugoj zemlji, na nekom drugom univerzitetu? Kakve se sve mogućnosti otvaraju studentima u Srbiji? Na koji način projektovati svoj obrazovni i profesionalni put? Zašto je važna međunarodna saradnja? - samo su neka od pitanja koja su postavljena u emisiji Mobilnost studenata u okviru serijala Nauka u pokretu. Tražeći odgovore zakucali smo na vrata novootvorenog Informativnog centra Fondacije TEMPUS; Rektorata Beogradskog univerziteta, Kancelarije za razvoj karijere i savetovanje studenata Beogradskog univerziteta, kao i na nekoliko prirodnih, društvenih i tehničkih fakulteta razgovarajući sa koordinatorima za međunarodnu saradnju kao i studentima koji su bili na mobilnostima.

Emisija Global Us donosi priče sa svih krajeva planete. Pogledajte kako se promene koje kreću iz lokalnih zajednica odražavaju na čitavi svet.

Prolazimo kroz Vojvodinu kako bismo se podsetili velikih poljoprivrednih kombinata koji su osnivani sredinom 20. veka. S vremenom su ti kombinati postali giganti koji zapošljavaju lokalno stanovništvo i razvijaju selo. Tražimo i odgovor na pitanje kakve posledice na selo i poljoprivredu je ostavilo njihovo propadanje. Jug Srbije smo izabrali da pokažemo različite tradicionalne proizvode, kao što su ajvar, kačkavalj i peglana kobasica. Videćete i mlade poljoprivrednike koji su svesni da ih samo udruživanje može dovesti do stabilne proizvodnje koja njihovim porodicama može obezbediti pristojan život na selu. I na kraju, tragamo za odgovorom na pitanje kako će izgledati poljoprivreda budućnosti.

Zanima Vas da zavirite u budućnost i vidite gde smo na mapi tehnološkog napretka? Želite uvid u trendove koji će nam uskoro određivati svakodnevicu? Novi RTS serijal Algoritam Vam predstavlja inovativne projekte, kompanije i laboratorije, izveštava o naučnim skupovima i uspešnim pojedincima i timovima u svetu i kod nas, i vodi Vas u zanimljive prostore u kojima oni stvaraju. U svakoj od epizoda Algoritma predstavljeno je nekoliko naučnih laboratorija, istraživačkih centara, instituta, i inovativnih kompanija, kao i međunarodni projekat u kome učestvuju partneri iz Srbije. Kroz prikaz njihovih ideja, i timova koji stoje iza takvih rezultata, promovišemo odgovorno istraživanje i inovacije, akademski i naučni integritet, profesionalnost i posvećenost, i pokazujemo kako se i iz ekonomski i tehnološki manje privilegovanih sredina može postići uspeh na svetskom nivou.

U novoj emisiji serijala Filozofija i... sa prof. dr Ratkom Božovićem, autorom knjige Tišina dokolice, o značaju dokolice i kako ona čoveku u svakodnevnom životu može ponuditi spas. Pod pojmom dokolice često se pogrešno podrazumeva i pojam lenjosti i dosade. Dokolica je povezana sa stvaralačkim procesom i u njoj nastaju najveća umetnička, pa i naučna dela. Umesto da svet krene ka civilizaciji kulture, koju omogućava upravo dokolica, savremena civilizacija krenula je ka zabavi i tehnici, a to na kraju vodi u dosadu i depresiju.

Dejan Ilić, doktor fizičke hemije, koji je to zvanje stekao sa 26 godina, iza sebe ima 680 registrovanih patenata.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez?

U svakom izdanju RTS Laba na razumljiv i zabavan način predstavljaju se ozbiljni i aktuelni naučni projekti - od medicine do društvenih mreža, preko superračunara i neuroestetike, zelene energije i kvantne muzike, do uticaja Meseca. Zašto trčimo kada pada kiša? Zašto zevamo? Кakve tajne krije psihologija boja? Zašto je nauci važan cvet feniks - srpska ramonda? Svako naučno zašto u RTS Labu dobija svoje zato, a u specijalnim izdanjima RTS Laba učimo o prirodnim katastrofama, veštačkoj inteligenciji, ekološkim pretnjama. Na početku sezone, neizbežno, biće reči i o koronavirusu. O tome kako pandemija utiče na čovečanstvo zanimljive stavove iznose psiholozi, pedagozi, etnolozi. Saznaćemo šta je afantazija, ko su leteće spavalice, i šta je to fenomen slepila mozga.

Specijalna emisija Putevi rimskih imperatora govori o rimskom kulturnom nasleđu na teritoriji Srbije i o gradovima koje su rimski imperatori podizali u 3. i 4. veku: Sirmijumu, Singidunumu, Viminacijumu, Naisusu i Caričinom gradu.

U seriji Srpska muzika kroz vekove, Obrazovno-naučnog programa, gledaoci mogu sagledati istoriju srpske muzike kao niz kulturnih pojava pod različitim okolnostima, još od vremena paganstva, prodora hrišćanstva, feudalnog doba, vizantijskih uticaja, turskog ropstva, muzike u Miloševoj kneževini, panslovenskog romantizma pa sve do prvih decenija XX veka kad konačno srpska muzika postaje deo globalnog mainstream-a.

Štamparske mašine, reprokamere velikog formata, slovolivačke i slovoslagačke mašine, oprema za različite štamparske procese, deo su bogate zbirke grafičke tehnike Muzeja nauke i tehnike. Ona nas vraća u daleku prošlost, nedovoljno poznatu široj javnosti. Zanimljivo je da su Hatišerifom iz 1830. godine, Srbiji garantovana različita prava, pa i pravo na osnivanje štamparije. Bio je to jedan od zahteva ustanika svesnih činjenice da država koja štampa knjige ima veliku moć - i u obrazovanju stanovništva, ali i u oblasti cenzure i kontrole informacija. Ovo pravo je dobijeno pa je Prva štamparija osnovana 1831. godine. Prvobitno se zvala Prva knjažeska, a zatim Prva državna štamparija. Sav inventar kupljen je u Rusiji, o čemu je knjaz Miloš Obrenović obavešten pismom koje se čuva u Arhivu Srbije.

Naš život je nezamisliv bez obilja hemikalija, bilo u hrani, odeći, industriji, našim domovima. Negativni uticaj tog mnoštva hemikalija nikada nisu do kraja poznati, pogotovo kada se ima u vidu da hemijska jedinjenja stupaju u interakciju i da su uvek moguća iznenađenja u vidu stvaranja nekih novih supstanci. Tako supstance koje se akumuliraju u biljkama i životinjama na kraju dospevaju i do ljudi, jer su ljudi na vrhu lanca ishrane. Ali kako bez hemikalija više ne možemo, važno je da budemo svesni rizika koje one nose i da njima pravilno upravljamo. U tome potrošačima pomaže i nov način obeležavanja hemikalija.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Koliko se promenila obrazovna paradigma od kada postoji mogućnost da studenti uz stipendiju, provedu deo studijskog programa u nekoj drugoj zemlji, na nekom drugom univerzitetu? Kakve se sve mogućnosti otvaraju studentima u Srbiji? Na koji način projektovati svoj obrazovni i profesionalni put? Zašto je važna međunarodna saradnja? - samo su neka od pitanja koja su postavljena u emisiji Mobilnost studenata u okviru serijala Nauka u pokretu. Tražeći odgovore zakucali smo na vrata novootvorenog Informativnog centra Fondacije TEMPUS; Rektorata Beogradskog univerziteta, Kancelarije za razvoj karijere i savetovanje studenata Beogradskog univerziteta, kao i na nekoliko prirodnih, društvenih i tehničkih fakulteta razgovarajući sa koordinatorima za međunarodnu saradnju kao i studentima koji su bili na mobilnostima.

Emisija Global Us donosi priče sa svih krajeva planete. Pogledajte kako se promene koje kreću iz lokalnih zajednica odražavaju na čitavi svet.

Prolazimo kroz Vojvodinu kako bismo se podsetili velikih poljoprivrednih kombinata koji su osnivani sredinom 20. veka. S vremenom su ti kombinati postali giganti koji zapošljavaju lokalno stanovništvo i razvijaju selo. Tražimo i odgovor na pitanje kakve posledice na selo i poljoprivredu je ostavilo njihovo propadanje. Jug Srbije smo izabrali da pokažemo različite tradicionalne proizvode, kao što su ajvar, kačkavalj i peglana kobasica. Videćete i mlade poljoprivrednike koji su svesni da ih samo udruživanje može dovesti do stabilne proizvodnje koja njihovim porodicama može obezbediti pristojan život na selu. I na kraju, tragamo za odgovorom na pitanje kako će izgledati poljoprivreda budućnosti.

Zanima Vas da zavirite u budućnost i vidite gde smo na mapi tehnološkog napretka? Želite uvid u trendove koji će nam uskoro određivati svakodnevicu? Novi RTS serijal Algoritam Vam predstavlja inovativne projekte, kompanije i laboratorije, izveštava o naučnim skupovima i uspešnim pojedincima i timovima u svetu i kod nas, i vodi Vas u zanimljive prostore u kojima oni stvaraju. U svakoj od epizoda Algoritma predstavljeno je nekoliko naučnih laboratorija, istraživačkih centara, instituta, i inovativnih kompanija, kao i međunarodni projekat u kome učestvuju partneri iz Srbije. Kroz prikaz njihovih ideja, i timova koji stoje iza takvih rezultata, promovišemo odgovorno istraživanje i inovacije, akademski i naučni integritet, profesionalnost i posvećenost, i pokazujemo kako se i iz ekonomski i tehnološki manje privilegovanih sredina može postići uspeh na svetskom nivou.

U novoj emisiji serijala Filozofija i... sa prof. dr Ratkom Božovićem, autorom knjige Tišina dokolice, o značaju dokolice i kako ona čoveku u svakodnevnom životu može ponuditi spas. Pod pojmom dokolice često se pogrešno podrazumeva i pojam lenjosti i dosade. Dokolica je povezana sa stvaralačkim procesom i u njoj nastaju najveća umetnička, pa i naučna dela. Umesto da svet krene ka civilizaciji kulture, koju omogućava upravo dokolica, savremena civilizacija krenula je ka zabavi i tehnici, a to na kraju vodi u dosadu i depresiju.

Dejan Ilić, doktor fizičke hemije, koji je to zvanje stekao sa 26 godina, iza sebe ima 680 registrovanih patenata.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez?

Često se pitamo da li je naš svet samo jedna tačka u u beskonačnom kosmosu, okružen mnogim drugim svetovima i vrstama, ili smo mi možda jedina inteligentna bića u kosmosu? Ako je naš kosmos konačan, to bi značilo da on ima svoj obod ili granice. Ova serija istražuje teorije i ideje o tome gde smo mi u ovom ogromnom sistemu.

Ne propustite zanimljive lekcije o najraznovrsnijim temama.

Posebna pažnja serije Staro srpsko pisano nasleđe u okviru Redakcije za nauku, posvećena je sudbini srednjovekovnih rukopisa, odnosu prema knjizi u srednjem veku, istorijskim događajima i vladarima dok su nastajali rukopisi, mestu gde se danas čuvaju, rezultatima višedecenijskih istraživanja i značaju sačuvanih rukopisa koji su deo srpskog kulturnog nasleđa.

Kako i zašto je jedinstveni jadarit podelio Srbiju, sada je već svima jasno. Ono što je još neizvesno jeste to da li će u slučaju realizacije Projekta Jadar biti izvesnija ekonomska ili ekološka računica. U savremenom svetu, ekonomija ne bi trebalo da bude u konfliktu sa ekologijom, već da idu ruku pod ruku, naročito kada su u pitanju veliki projekti, poput izgradnje rudnika litijuma kraj Loznice. Zagovornici i protivnici rudarenja u Srbiji sve su glasniji u odbrani svojih stavova, pa se logično postavlja pitanje - šta nam zapravo donosi Projekat Jadar, ko dobija, a ko gubi izgradnjom rudnika i hoće li Srbija imati više štete ili koristi?

U 40 epizoda dokumentarne serije otkrivamo koji su novi naučni projekti u biotehnologiji na Univerzitetu Kolumbija, u fizici na MIT-u, inžinjeringu NYU, industiji na Ventvort univerzitetu. Naučnici Gordana Vunjak Novaković (Univerzitet Kolumbija), Vladan Vuletić (MIT), Jelena Kovačević (NYU Tandon), Zorica Pantić (Univerzitet Ventvort) daju nam uvid u naučna otkrića kroz ovu dokumentarnu seriju.

Prvi TV šou u Srbiji posvećen ekologiji! Nova sezona tv emisije Avantura Srbijaće u potpunosti biti posvećena ekologiji i očuvanju životne sredine. Avantura Srbija Eko zadržava dobri stari koncept emisije i takmičenja, ali se u celom serijalu bavi temom đubreta i zagađenja na drugačiji i zanimljiv način. U novoj Eko Avanturi gledaćete: tri ekipe, dva voditelja, i jednu čistiju zemlju! U avanturu kreću svi sa istim ciljem - da očiste Srbiju. Ekipa koja najviše ekološki dobrinese svojoj zemlji, više nego simbolično, dobija parče svoje zemlje. Ukratko, ekipa koja sakupi najviše djubreta - osvaja plac u srcu Srbije! Punih 30 dana ekipe će putovati po celoj Srbiji i čistiti đubre. Putovaće ekološki, bez zagađivanja životne sredine, kako bi podigli ekološku svest svih nas. Za početak, neće voziti na dizel, vež na struju.

Čas anatomije, nova emisija Redakcije za kulturu koju uređuju Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac a koju je rediteljski uobličio Filip Čolović, nastoji da analizira i osvetli anatomiju aktuelnog javnog kulturnog prostora. Kroz razgovor u studiju, esejistički i kritički pristup, na jednom mestu ukrštaju se stavovi, predstavljaju planovi, tumače pojave koje formiraju i odražavaju duh jednog vremena.

Ako ste čuli (i poverovali) da je nešto dobro samo zato što dolazi iz prirode, da je jako dobro za vaše zdravlje da jedete samo sirovu hranu, ne pijete mleko ali da uzimate zeolit ili petrolej ili čist limunov sok našte srca, razmislite još jednom.

Lovac na znanje nastavlja da traži izuzetne pojedince i neverovatne umove koji pomeravaju granice.

Kad biste mogli, poput životinja koje imaju sposobnost mimikrije, da oponašate neke modele ponašanja kako bi živeli u boljem svetu, bili organizovaniji i uspešniji, koji bi to modeli bili i gde biste ih tražili? Mogućnosti je mnogo, a mi smo u ovonedeljnom Studiju znanja napravili izbor sačinjen od nekih zemalja i naroda na koje možemo da se ugledamo, zatim životinja koje mogu da nam budu uzor, modela obrazovanja koje bi trebalo da sledimo, a tražimo i odgovor na pitanje - zašto su nam uzori uopšte potrebni. Novitet u ovoj emisiji jeste što ćemo imati psihološkinju Marinu Videnović u ulozi komentatora. Ona će dati komentar za svaku oblast koju pređemo sa ostalim gostima. Prvi komentar sledi nakon razgovora sa ekonomistkinjom Marijom Maksimović, sa kojom ćemo pričati o karakteristikama Japana, ali i nekih drugih zemalja, na koje bismo u nekom smislu mogli da se ugledamo. Sa nama je i naša zlatna karatkistkinja Ivana Perović, sa kojom ćemo govoriti o uzorima u sportu. U drugom delu emisije, razgovaramo sa Aleksandrom Ćetkovićem sa Instituta za zoologiju, sa kojim ćemo pričati o socijalnim insektima - mravima, pčelama i termitima, koji su razvili vrlo uređene tzv. socijalne zajednice i imaju specifičan način funkcionisanja. Psihološkinja Marina će nam otkriti u kojoj meri je dobro da i ljudi budu disciplinovani kao što su nabrojani insekti. O tome na koji način učitelji, roditelji - svi odrasli, mogu da se ugledaju na decu i šta se sve od dece može naučiti, otkriće nam učiteljica Marija Milinović iz Edukativnog