Priča počinje bombardiranjem 1999. u Beogradu i u malom gradu u unutrašnjosti Srbije. Četrdesetogodišnji Miki, neostvareni pisac, razočarani docent na Katedri za umetnost, obeshrabreni demokrat i otpušteni kolumnista tiražnih dnevnih novina, izlazi iz vlastitog groba i ulazi u sopstveni život. Ono što nije uspeo godinama za života, pokušava obaviti za smrti u samo 48 sati, a da na neki način post mortem spasi obraz sopstvene sredine i plemena. Prema rečima reditelja Buđenje iz mrtvih može biti i autobiografski film, ali ne samo jednog čoveka, već svih nas, jer obrađuje propuštene godine, uprljane sudbine, ne samo pojedinaca, već i naroda u celini.

Drama o iskonskoj ljubavi zbog koje su dvoje mladih spremni da učine sve. Suočeni sa samoćom, iskušenjima i razdvojenošću dvoje mladih nailaze na najveći izazov - prevaru. Jovana (Nada Macanković) i Aleksa (Vuk Kostić) su mladi ljudi, sudbinski povezani još od detinjstva. Primorani da se isele sa prostora u kome su njihovi preci živeli vekovima, svoje mesto za život pokušavaju da pronađu i obezbede u novoj sredini. Suočeni su sa dugotrajnom samoćom, iskušenjima i razdvojenošću, jer Aleksa radi u inostranstvu da bi otplatili stan, a sada se susreću sa nerešivim problemom - prevarom. U danonoćnom ispitivanju, traženju razloga i objašnjenja i još mučnijem ćutanju, kidaju i razgrađuju sve što ih veže, sumnjajući u svako osećanje i bliskost. Može li muškarac da oprosti prevaru? Da li prašta ljubav, razum, nemoć? Opraštanje je umeće, veština da se prepozna pravi trenutak kad je oproštaj moguć. Jovanina i Aleksina mladost i neiskustvo samo otežavaju stvari, čineći ih nepopravljivim i dirljivo tragičnim.

Bogataš, dosadan u životu, opkladio se sa svojim doktorom da će se izdržavati godinu dana, ne dirajući u svoje veliko nasledstvo, i ne koristeći uticaj svog imena i statusa.

U središtu priče je ljubavni slučaj, afera između Inge Lebensajm, Novosađanke zanosne lepote, koja se 20 godina posle rata vraća iz Beča u rodni Novi Sad i Sergija Rudića, heroja II. svetskog rata, koji se nije snašao u posleratnom životu, a koji se svakog vikenda vraća u Novi Sad bežeći od svog poslovnog i emotivno zagrijanog života u Beogradu. Iako su poznanici iz srednjoškolskih dana, njih dvoje se nisu videli 20 godina jer je Inge pred kraj rata morala da pobegne iz zemlje, pošto je njen otac bio jedan od vodećih novosadskih nacista. Ova posleratna romansa između dvoje ljudi u četrdesetim je opterećena njihovim strahom da bi im ovo mogla biti poslednja šansa da povrate svoje ratom razorene živote. Jer rat je od Inge oduzeo sve koje je volela i ostavio je nesposobnu za emotivne odnose, za rađanje iako su svi njeni reproduktivni organi zdravi i ravnodušna do te mere da se udala za čoveka kojeg je jedva podnosila. Sergije je, pak, bezobzirnošću maturanta upao u SKOJ pa u rat, što bi ga koštalo glave da nije bilo njegovog brižnog druga, čudaka i pustinjaka Eugena Pataka. Ali ni on ga nije mogao spasiti od krivice koju će i dalje da nosi zbog smrti prve devojke i drugarice. Sergijev život je i posle rata i dalje bio obeležen dobrim namerama, koje su nekako uvek dovodile do teških poraza i, za njega, bolnih, razbijanja jedne po jedne iluzije. Upravo gubitak iluzija u sudaru sa stvarnošću i cinizam novog doba čini okosnicu i glavni motiv ove priče.

U središtu priče je ljubavni slučaj, afera između Inge Lebensajm, Novosađanke zanosne lepote, koja se 20 godina posle rata vraća iz Beča u rodni Novi Sad i Sergija Rudića, heroja II. svetskog rata, koji se nije snašao u posleratnom životu, a koji se svakog vikenda vraća u Novi Sad bežeći od svog poslovnog i emotivno zagrijanog života u Beogradu. Iako su poznanici iz srednjoškolskih dana, njih dvoje se nisu videli 20 godina jer je Inge pred kraj rata morala da pobegne iz zemlje, pošto je njen otac bio jedan od vodećih novosadskih nacista. Ova posleratna romansa između dvoje ljudi u četrdesetim je opterećena njihovim strahom da bi im ovo mogla biti poslednja šansa da povrate svoje ratom razorene živote. Jer rat je od Inge oduzeo sve koje je volela i ostavio je nesposobnu za emotivne odnose, za rađanje iako su svi njeni reproduktivni organi zdravi i ravnodušna do te mere da se udala za čoveka kojeg je jedva podnosila. Sergije je, pak, bezobzirnošću maturanta upao u SKOJ pa u rat, što bi ga koštalo glave da nije bilo njegovog brižnog druga, čudaka i pustinjaka Eugena Pataka. Ali ni on ga nije mogao spasiti od krivice koju će i dalje da nosi zbog smrti prve devojke i drugarice. Sergijev život je i posle rata i dalje bio obeležen dobrim namerama, koje su nekako uvek dovodile do teških poraza i, za njega, bolnih, razbijanja jedne po jedne iluzije. Upravo gubitak iluzija u sudaru sa stvarnošću i cinizam novog doba čini okosnicu i glavni motiv ove priče.

Dokumentarni film VIKTOROV LET, snimljen 1988. godine, jedan je od filmova o muzičkoj porodici Vidović (Ana i njezina braća, 1992) iz okoline Karlovca. Viktor Vidović je u porodici stekao osnove muzičkog znanja i ljubav prema muzici, ali da bi postigao nešto više mora da ide na dalje školovanje.

Tri kratke priče spojene u omnibus koji predstavlja NASILJE u svim njegovim oblicima: kao uništavanje intimnosti, porodice, integriteta, poverenja - eksplicitno ili implicitno, psihičko, fizičko, emocionalno nasilje. Omnibus o nasilju u svim njegovim oblicima. Trešnje: Bezbrižno leto dečaka Jakova postepeno narušavaju zategnuti porodični odnosi. Tragični sled događaja će ga dovesti do pobune. Smrt bijela kost: Dečja igra se pretvara u dramatičnu situaciju, kako za decu tako i za odrasle. Predmeti koji tonu: Porodično okupljanje će da dobije neočekivani obrt kada se ćerka pojavi pred ocem sa modricom na licu i neubedljivim izgovorom.

Dokumentarno-zabavni serijal, kolažnog tipa, sačinjen od 16 epizoda, a svaka epizoda tematizuje nekoliko pojmova ili pojava vezanih za svakodnevnu kulturu bivše Jugoslavije, kakve pamte nekadašnji građani Jugoslavije - sa nostalgijom, sarkazmom, humorom, bez opterećenja i politikovanja. Programi su zasnovani na privatnim sećanjima, bez angažovanja u zvaničnoj istoriografiji i ideološkoj analizi.

Dokumentarno-zabavni serijal, kolažnog tipa, sačinjen od 16 epizoda, a svaka epizoda tematizuje nekoliko pojmova ili pojava vezanih za svakodnevnu kulturu bivše Jugoslavije, kakve pamte nekadašnji građani Jugoslavije - sa nostalgijom, sarkazmom, humorom, bez opterećenja i politikovanja. Programi su zasnovani na privatnim sećanjima, bez angažovanja u zvaničnoj istoriografiji i ideološkoj analizi.

Petorica muzičara čiji se orkestar zove Balkan ekspres predstavlja družinu sitnih lopova koji prve mesece rata provode brinući se jedino kako sačuvati živu glavu. Onda tragikomičnom igrom slučaja postaju pomagači partizanske divizije i heroji. Posle toga im jedino preostaje pobeći u drugi kraj zemlje, s gestapovcima za petama...

U središtu priče je ljubavni slučaj, afera između Inge Lebensajm, Novosađanke zanosne lepote, koja se 20 godina posle rata vraća iz Beča u rodni Novi Sad i Sergija Rudića, heroja II. svetskog rata, koji se nije snašao u posleratnom životu, a koji se svakog vikenda vraća u Novi Sad bežeći od svog poslovnog i emotivno zagrijanog života u Beogradu. Iako su poznanici iz srednjoškolskih dana, njih dvoje se nisu videli 20 godina jer je Inge pred kraj rata morala da pobegne iz zemlje, pošto je njen otac bio jedan od vodećih novosadskih nacista. Ova posleratna romansa između dvoje ljudi u četrdesetim je opterećena njihovim strahom da bi im ovo mogla biti poslednja šansa da povrate svoje ratom razorene živote. Jer rat je od Inge oduzeo sve koje je volela i ostavio je nesposobnu za emotivne odnose, za rađanje iako su svi njeni reproduktivni organi zdravi i ravnodušna do te mere da se udala za čoveka kojeg je jedva podnosila. Sergije je, pak, bezobzirnošću maturanta upao u SKOJ pa u rat, što bi ga koštalo glave da nije bilo njegovog brižnog druga, čudaka i pustinjaka Eugena Pataka. Ali ni on ga nije mogao spasiti od krivice koju će i dalje da nosi zbog smrti prve devojke i drugarice. Sergijev život je i posle rata i dalje bio obeležen dobrim namerama, koje su nekako uvek dovodile do teških poraza i, za njega, bolnih, razbijanja jedne po jedne iluzije. Upravo gubitak iluzija u sudaru sa stvarnošću i cinizam novog doba čini okosnicu i glavni motiv ove priče.

U središtu priče je ljubavni slučaj, afera između Inge Lebensajm, Novosađanke zanosne lepote, koja se 20 godina posle rata vraća iz Beča u rodni Novi Sad i Sergija Rudića, heroja II. svetskog rata, koji se nije snašao u posleratnom životu, a koji se svakog vikenda vraća u Novi Sad bežeći od svog poslovnog i emotivno zagrijanog života u Beogradu. Iako su poznanici iz srednjoškolskih dana, njih dvoje se nisu videli 20 godina jer je Inge pred kraj rata morala da pobegne iz zemlje, pošto je njen otac bio jedan od vodećih novosadskih nacista. Ova posleratna romansa između dvoje ljudi u četrdesetim je opterećena njihovim strahom da bi im ovo mogla biti poslednja šansa da povrate svoje ratom razorene živote. Jer rat je od Inge oduzeo sve koje je volela i ostavio je nesposobnu za emotivne odnose, za rađanje iako su svi njeni reproduktivni organi zdravi i ravnodušna do te mere da se udala za čoveka kojeg je jedva podnosila. Sergije je, pak, bezobzirnošću maturanta upao u SKOJ pa u rat, što bi ga koštalo glave da nije bilo njegovog brižnog druga, čudaka i pustinjaka Eugena Pataka. Ali ni on ga nije mogao spasiti od krivice koju će i dalje da nosi zbog smrti prve devojke i drugarice. Sergijev život je i posle rata i dalje bio obeležen dobrim namerama, koje su nekako uvek dovodile do teških poraza i, za njega, bolnih, razbijanja jedne po jedne iluzije. Upravo gubitak iluzija u sudaru sa stvarnošću i cinizam novog doba čini okosnicu i glavni motiv ove priče.

Tinejdžerka Julijana, ćerka najvećeg belog trubača u zemlji - Sačma Trandafilovića, zaljubljena je u svog vršnjaka Romea, perspektivnog trubača iz ciganskog orkestra Sandokanovi tigrovi. Sačmo neće ni da čuje za njihovu ljubav. Učiniće sve da ih razdvoji, jer ne želi nekog drugačije boje kože pored svoje ćerke.

U specijalnoj atmosferi kafane, u gradiću kraj brane na Đerdapu, rodila se ljubav između lepe kafanske pevačice, opterećene prošlošću i ozbiljnog radnika, zaposlenog na gradilištu hidrocentrale. Njihovo venčanje značiće i početak surove drame. Ljudi iz njihove sredine nisu hteli da zaborave njenu prošlost i zanimanje.

Saša, studentkinja prava na Univerzitetu u Beogradu, najavljuje roditeljima da će ona i njen dečko Stefan da se presele u Kanadu. Iste večeri Saša i Stefan imaju saobraćajnu nesreću. Saša se budi u bolnici i upoznaje Stefanovu lepu i pametnu sestru Lanu, fotografkinju koja živi u Parizu, i njih dvoje osećaju zajedničku privlačnost.

Junaci serije su Ekser i Švabo, dvojica prijatelja koji preživljavaju od danas do sutra preprodajući ukradenu robu. Iznenadno nasledstvo koje dobiva jedan od njih i učiniće im se da je na pomolu spas te da će prodaja kuće rešiti sve njihove probleme. Pre svega, finansijske prirode, jer su dužni vrlo opasnim ljudima, dok će meštani sela u kojem je nekretnina smeštena, pomisliti da spas za njihove probleme dolazi u liku naša dva junaka. Njih će suseljani doživljavati kao poslovne tipove koji će znati preokrenuti sumorne izglede zabitog vojvođanskog sela.

Junaci serije su Ekser i Švabo, dvojica prijatelja koji preživljavaju od danas do sutra preprodajući ukradenu robu. Iznenadno nasledstvo koje dobiva jedan od njih i učiniće im se da je na pomolu spas te da će prodaja kuće rešiti sve njihove probleme. Pre svega, finansijske prirode, jer su dužni vrlo opasnim ljudima, dok će meštani sela u kojem je nekretnina smeštena, pomisliti da spas za njihove probleme dolazi u liku naša dva junaka. Njih će suseljani doživljavati kao poslovne tipove koji će znati preokrenuti sumorne izglede zabitog vojvođanskog sela.

Filmska priča snimljena je po istoimenom romanu Jovana Radulovića. Priča kreće tako što je Veselin, isprovociran na maturskoj večeri ubio svog vršnjaka. U zatvoru dobija pismo od polubrata, političkog emigranta iz Austrije. Počinje dopisivanje i polubrat mu priča o Dalmatinskoj zagori tridesetih godina kada je rođen iz braka Vranke i Antiše, koji se 1941. godine pridružuje ustašama i gine. Posle rata majka se udaje za prvoborca iz srpskog sela i rađa Veselina, a njega i dalje prati obeležje sina ustaše. Beži preko granice i pridružuje se ustaškom pokretu u Austriji. Kroz te kontakte njihovi odnosi evoluiraju: od nepoverenja i odbojnosti pripadnika dva različita sveta i sistema, do onoga što ih vezuje, a to je da su braća po materi i da se svaki na svoj način ogrešio o zakone društva.

Mir Jam u središtu kojeg je mladenački par koji ne deli bračnu postelju. Teško je zamisliti kakve prepreke, iskušenja i nevolje doživljavaju supružnici, koji su primorani da svetu idiličan i uzoran bračni život predstavljaju, dok su netrpeljivost i potisnute strasti razmažene Beograđanke i ambicioznog advokata iz provincije, zapravo skrivene ispod malogradske sreće.

Priča o četiri generacije romske porodice Mirga čiji je centralni lik Belmondo. Odlučio je da osnuje svoje romsko selo, koje je nazvao Šangaj. Pametan i snalažljiv, uspešno se bavi švercom i uspešno se povezuje sa političarima i policijom. Zaštićen porodicom koju voli, čini se da mu ništa ne može da pođe po zlu. Međutim, počinje raspad Jugoslavije i nova tražena dobra postaje oružje...

Film govori o čoveku u kasnim četrdesetim. Problem glavnog junaka je u tome što on živi u tranzicionom okruženju koje zahteva korenite promene i zahteva asketsku disciplinu. Glavni junak svim srcem želi da promeni okruženje i životne okolnosti, ali to ne preuzima na sebe. Ne želi da se menja, odnosno misli da je zakasnio; ne želi da prenese svoj lažni osećaj slobode, svoju boemiju, aljkavost i hedonizam. Ali naš junak je džentlmen, ne želi da bude smetnja svojoj sredini, naciji i celom progresivnom svetu, svojim prijateljima, svom detetu, i zato ide na more. Večno more. Snažan autorski pečat reditelja Miše Radivojevića nosi film Odbačen, u kojem je autor odlučio da beskompromisno progovori o sopstvenim moralnim načelima i do kraja razobliči društvo osrednjosti koje ga okružuje. Glavni glumac Svetozar Cvetković izveo je izuzetno hvaljenu ulogu, a film je osvojio nekoliko nagrada na filmskim festivalima u regionu.

Film Ana Karenjina je ekranizacija Tolstojevog romana koja opisuje društvenu i ličnu psihologiju tog doba. Radnja se vrti oko dve ljubavi - jedne srećne i jedne bezazlene. Osnovni motiv i radnja, Anina preljuba, isprepletena je mnogim scenama, koje su gotovo samostalne novele. Uzorna supruga i brižna majka, ona poznaje zadovoljstvo, ali ne i strast. To se menja kada upozna vatrenog grofa Vronskog. Zbog njega odbacuje brak, porodicu, društveni položaj i na kraju život.

Dokumentarni film o izboru miss u selu. Festivali lake muzike i izbor misica, sumnjivi spektakli bizarnog ukusa, stigli su na selo zahvaljujući televiziji i pretvorili se u pravu karikaturu. Šokantno je da, prisustvujući jednom tako veselom događaju negde u Međimurju, saznajemo da je selo podeljeno, da pati od ekonomskih problema, da umiru poslednji poljoprivrednici, a zemlja ostaje pusta. Autor nepoštednoj kritici izlaže našu nebrigu za kulturu na selu, razotkriva bezvrednost onih oblika zabavnog života koje nekritički prihvatamo iz tuđih sredina.

U središtu priče je ljubavni slučaj, afera između Inge Lebensajm, Novosađanke zanosne lepote, koja se 20 godina posle rata vraća iz Beča u rodni Novi Sad i Sergija Rudića, heroja II. svetskog rata, koji se nije snašao u posleratnom životu, a koji se svakog vikenda vraća u Novi Sad bežeći od svog poslovnog i emotivno zagrijanog života u Beogradu. Iako su poznanici iz srednjoškolskih dana, njih dvoje se nisu videli 20 godina jer je Inge pred kraj rata morala da pobegne iz zemlje, pošto je njen otac bio jedan od vodećih novosadskih nacista. Ova posleratna romansa između dvoje ljudi u četrdesetim je opterećena njihovim strahom da bi im ovo mogla biti poslednja šansa da povrate svoje ratom razorene živote. Jer rat je od Inge oduzeo sve koje je volela i ostavio je nesposobnu za emotivne odnose, za rađanje iako su svi njeni reproduktivni organi zdravi i ravnodušna do te mere da se udala za čoveka kojeg je jedva podnosila. Sergije je, pak, bezobzirnošću maturanta upao u SKOJ pa u rat, što bi ga koštalo glave da nije bilo njegovog brižnog druga, čudaka i pustinjaka Eugena Pataka. Ali ni on ga nije mogao spasiti od krivice koju će i dalje da nosi zbog smrti prve devojke i drugarice. Sergijev život je i posle rata i dalje bio obeležen dobrim namerama, koje su nekako uvek dovodile do teških poraza i, za njega, bolnih, razbijanja jedne po jedne iluzije. Upravo gubitak iluzija u sudaru sa stvarnošću i cinizam novog doba čini okosnicu i glavni motiv ove priče.

U središtu priče je ljubavni slučaj, afera između Inge Lebensajm, Novosađanke zanosne lepote, koja se 20 godina posle rata vraća iz Beča u rodni Novi Sad i Sergija Rudića, heroja II. svetskog rata, koji se nije snašao u posleratnom životu, a koji se svakog vikenda vraća u Novi Sad bežeći od svog poslovnog i emotivno zagrijanog života u Beogradu. Iako su poznanici iz srednjoškolskih dana, njih dvoje se nisu videli 20 godina jer je Inge pred kraj rata morala da pobegne iz zemlje, pošto je njen otac bio jedan od vodećih novosadskih nacista. Ova posleratna romansa između dvoje ljudi u četrdesetim je opterećena njihovim strahom da bi im ovo mogla biti poslednja šansa da povrate svoje ratom razorene živote. Jer rat je od Inge oduzeo sve koje je volela i ostavio je nesposobnu za emotivne odnose, za rađanje iako su svi njeni reproduktivni organi zdravi i ravnodušna do te mere da se udala za čoveka kojeg je jedva podnosila. Sergije je, pak, bezobzirnošću maturanta upao u SKOJ pa u rat, što bi ga koštalo glave da nije bilo njegovog brižnog druga, čudaka i pustinjaka Eugena Pataka. Ali ni on ga nije mogao spasiti od krivice koju će i dalje da nosi zbog smrti prve devojke i drugarice. Sergijev život je i posle rata i dalje bio obeležen dobrim namerama, koje su nekako uvek dovodile do teških poraza i, za njega, bolnih, razbijanja jedne po jedne iluzije. Upravo gubitak iluzija u sudaru sa stvarnošću i cinizam novog doba čini okosnicu i glavni motiv ove priče.

Dokumentarni film o iznimno talentiranoj generaciji đaka u klasi profesorice Eve.

Nostalgija za svojom porodicom i domom, alkohol, galama, fudbal, problematični odnosi sa Slovenkinjama i podrugljivi stavovi od strane radnika koji su pravi Slovenci... neke su od neprilika s kojima će se susresti sezonski radnici s juga Jugoslavije u Sloveniji. Je li nacionalnost odlučujući faktor koji određuje ko je kome brat, a ko neprijatelj?

Svojevrsna televizijska enciklopedija zajedničkog nasleđa. Predstavlja činjenice, urbane legende, mitove, pojave, skrivene detalje. Serija prati prve dodire zapadne kulture ranih pedesetih na festivalima zabavne muzike, zatim novi talas, partizanske spektakle, uspehe Bijelog Dugmeta, komedije Duška Kovačevića i osvajanje Kupa šampiona. U okviru ovog dokumentarnog serijala prikazano je više od 150 intervjua snimljenih u Beogradu, Ljubljani, Splitu i Zagrebu. Među ostalima u seriji učestvuju: Bata Živojinović, Ljubiša Samardžić, Dragan Nikolić, Neda Arnerić, Milena Dravić, Emir Kusturica, Darko Rundek, Zdravko Čolić, Lepa Brena, Relja Bašić, Slobodan Šijan, Darko Rundek, Mirko Ilić, Vlada Divljan , Veljko Bulajić , Goran Bregović i mnogi drugi.

Svojevrsna televizijska enciklopedija zajedničkog nasleđa. Predstavlja činjenice, urbane legende, mitove, pojave, skrivene detalje. Serija prati prve dodire zapadne kulture ranih pedesetih na festivalima zabavne muzike, zatim novi talas, partizanske spektakle, uspehe Bijelog Dugmeta, komedije Duška Kovačevića i osvajanje Kupa šampiona. U okviru ovog dokumentarnog serijala prikazano je više od 150 intervjua snimljenih u Beogradu, Ljubljani, Splitu i Zagrebu. Među ostalima u seriji učestvuju: Bata Živojinović, Ljubiša Samardžić, Dragan Nikolić, Neda Arnerić, Milena Dravić, Emir Kusturica, Darko Rundek, Zdravko Čolić, Lepa Brena, Relja Bašić, Slobodan Šijan, Darko Rundek, Mirko Ilić, Vlada Divljan , Veljko Bulajić , Goran Bregović i mnogi drugi.

Svojevrsna televizijska enciklopedija zajedničkog nasleđa. Predstavlja činjenice, urbane legende, mitove, pojave, skrivene detalje. Serija prati prve dodire zapadne kulture ranih pedesetih na festivalima zabavne muzike, zatim novi talas, partizanske spektakle, uspehe Bijelog Dugmeta, komedije Duška Kovačevića i osvajanje Kupa šampiona. U okviru ovog dokumentarnog serijala prikazano je više od 150 intervjua snimljenih u Beogradu, Ljubljani, Splitu i Zagrebu. Među ostalima u seriji učestvuju: Bata Živojinović, Ljubiša Samardžić, Dragan Nikolić, Neda Arnerić, Milena Dravić, Emir Kusturica, Darko Rundek, Zdravko Čolić, Lepa Brena, Relja Bašić, Slobodan Šijan, Darko Rundek, Mirko Ilić, Vlada Divljan , Veljko Bulajić , Goran Bregović i mnogi drugi.

Komedija prema pozorišnom komadu ''Stolica koja se ljulja'', govori o Radovanu koji je zaposlen u turističkoj agenciji i prenatrpan je poslom. Kada se, konačno, njegova žena Olja zaposli, on vidi svoju šansu da da otkaz i malo predahne od višegodišnjeg rada. Međutim, sada ulogu ''domaćice'' preuzima Radovan pošto je Olja zauzeta poslom...

U središtu priče je ljubavni slučaj, afera između Inge Lebensajm, Novosađanke zanosne lepote, koja se 20 godina posle rata vraća iz Beča u rodni Novi Sad i Sergija Rudića, heroja II. svetskog rata, koji se nije snašao u posleratnom životu, a koji se svakog vikenda vraća u Novi Sad bežeći od svog poslovnog i emotivno zagrijanog života u Beogradu. Iako su poznanici iz srednjoškolskih dana, njih dvoje se nisu videli 20 godina jer je Inge pred kraj rata morala da pobegne iz zemlje, pošto je njen otac bio jedan od vodećih novosadskih nacista. Ova posleratna romansa između dvoje ljudi u četrdesetim je opterećena njihovim strahom da bi im ovo mogla biti poslednja šansa da povrate svoje ratom razorene živote. Jer rat je od Inge oduzeo sve koje je volela i ostavio je nesposobnu za emotivne odnose, za rađanje iako su svi njeni reproduktivni organi zdravi i ravnodušna do te mere da se udala za čoveka kojeg je jedva podnosila. Sergije je, pak, bezobzirnošću maturanta upao u SKOJ pa u rat, što bi ga koštalo glave da nije bilo njegovog brižnog druga, čudaka i pustinjaka Eugena Pataka. Ali ni on ga nije mogao spasiti od krivice koju će i dalje da nosi zbog smrti prve devojke i drugarice. Sergijev život je i posle rata i dalje bio obeležen dobrim namerama, koje su nekako uvek dovodile do teških poraza i, za njega, bolnih, razbijanja jedne po jedne iluzije. Upravo gubitak iluzija u sudaru sa stvarnošću i cinizam novog doba čini okosnicu i glavni motiv ove priče.

U središtu priče je ljubavni slučaj, afera između Inge Lebensajm, Novosađanke zanosne lepote, koja se 20 godina posle rata vraća iz Beča u rodni Novi Sad i Sergija Rudića, heroja II. svetskog rata, koji se nije snašao u posleratnom životu, a koji se svakog vikenda vraća u Novi Sad bežeći od svog poslovnog i emotivno zagrijanog života u Beogradu. Iako su poznanici iz srednjoškolskih dana, njih dvoje se nisu videli 20 godina jer je Inge pred kraj rata morala da pobegne iz zemlje, pošto je njen otac bio jedan od vodećih novosadskih nacista. Ova posleratna romansa između dvoje ljudi u četrdesetim je opterećena njihovim strahom da bi im ovo mogla biti poslednja šansa da povrate svoje ratom razorene živote. Jer rat je od Inge oduzeo sve koje je volela i ostavio je nesposobnu za emotivne odnose, za rađanje iako su svi njeni reproduktivni organi zdravi i ravnodušna do te mere da se udala za čoveka kojeg je jedva podnosila. Sergije je, pak, bezobzirnošću maturanta upao u SKOJ pa u rat, što bi ga koštalo glave da nije bilo njegovog brižnog druga, čudaka i pustinjaka Eugena Pataka. Ali ni on ga nije mogao spasiti od krivice koju će i dalje da nosi zbog smrti prve devojke i drugarice. Sergijev život je i posle rata i dalje bio obeležen dobrim namerama, koje su nekako uvek dovodile do teških poraza i, za njega, bolnih, razbijanja jedne po jedne iluzije. Upravo gubitak iluzija u sudaru sa stvarnošću i cinizam novog doba čini okosnicu i glavni motiv ove priče.

Filmska priča snimljena je po istoimenom romanu Jovana Radulovića. Priča kreće tako što je Veselin, isprovociran na maturskoj večeri ubio svog vršnjaka. U zatvoru dobija pismo od polubrata, političkog emigranta iz Austrije. Počinje dopisivanje i polubrat mu priča o Dalmatinskoj zagori tridesetih godina kada je rođen iz braka Vranke i Antiše, koji se 1941. godine pridružuje ustašama i gine. Posle rata majka se udaje za prvoborca iz srpskog sela i rađa Veselina, a njega i dalje prati obeležje sina ustaše. Beži preko granice i pridružuje se ustaškom pokretu u Austriji. Kroz te kontakte njihovi odnosi evoluiraju: od nepoverenja i odbojnosti pripadnika dva različita sveta i sistema, do onoga što ih vezuje, a to je da su braća po materi i da se svaki na svoj način ogrešio o zakone društva.

Mir Jam u središtu kojeg je mladenački par koji ne deli bračnu postelju. Teško je zamisliti kakve prepreke, iskušenja i nevolje doživljavaju supružnici, koji su primorani da svetu idiličan i uzoran bračni život predstavljaju, dok su netrpeljivost i potisnute strasti razmažene Beograđanke i ambicioznog advokata iz provincije, zapravo skrivene ispod malogradske sreće.

Partizani uspešno čuvaju klisuru od nacista, ali nemački Luftvafe predstavlja veliku i ozbiljnu pretnju iz vazduha. Šalju osam ljudi da sabotiraju dobro čuvani aerodrom. Hajrudin Krvavac bio je jedan od najpopularnijih reditelja partizanskih spektakla (Most, Valter brani Sarajevo), koje je snimao po uzoru na akcione holivudske filmove. Deset godina pre snimanja Partizanske eskadrile, inspirisan istinitim događajima - napadom partizana na sarajevski aerodrom, Krvavac snima Divergent, uzbudljivu i dinamičnu akcionu priču u kojoj Bata Živojinović i Ljubiša Samardžić samostalno ubijaju stotine nemačkih vojnika.

Junaci serije su Ekser i Švabo, dvojica prijatelja koji preživljavaju od danas do sutra preprodajući ukradenu robu. Iznenadno nasledstvo koje dobiva jedan od njih i učiniće im se da je na pomolu spas te da će prodaja kuće rešiti sve njihove probleme. Pre svega, finansijske prirode, jer su dužni vrlo opasnim ljudima, dok će meštani sela u kojem je nekretnina smeštena, pomisliti da spas za njihove probleme dolazi u liku naša dva junaka. Njih će suseljani doživljavati kao poslovne tipove koji će znati preokrenuti sumorne izglede zabitog vojvođanskog sela.

Junaci serije su Ekser i Švabo, dvojica prijatelja koji preživljavaju od danas do sutra preprodajući ukradenu robu. Iznenadno nasledstvo koje dobiva jedan od njih i učiniće im se da je na pomolu spas te da će prodaja kuće rešiti sve njihove probleme. Pre svega, finansijske prirode, jer su dužni vrlo opasnim ljudima, dok će meštani sela u kojem je nekretnina smeštena, pomisliti da spas za njihove probleme dolazi u liku naša dva junaka. Njih će suseljani doživljavati kao poslovne tipove koji će znati preokrenuti sumorne izglede zabitog vojvođanskog sela.

U zaostalim selima crnogorskog krša običaj je da muž nevernu ženu maljem ubije preko pogače. U takvoj sredini živi mladi bračni par, zavetovan na doživotnu vernost. Žive siromašno i rado prihvate poziv čoveka koji je otišao za lakom zaradom u primorje, da slede njegov primer. On se zaposli u solani, a ona kao spremačica u nudističkom kampu. Tradicionalno vaspitana, užasava se nad golotinjom, naročito kad posprema apartman dvoje mladih stranaca koje zabavlja njena zbunjenost. Uz njihov podsticaj, ona postepeno oslobađa tradicijom sputanu senzualnost.

Putopisni film o težnji čoveka i nacije za slobodom. Istinita priča o srpskom kralju Petru Prvom smeštena je u Prvi svetski rat. Srpska vojska, desetkovana i gladna, mora da se povuče preko zaleđenih planina Albanije na Krf u Grčkoj. Petra Karađorđevića kao dečaka proterala je suparnička dinastija Obrenovića iz Srbije. Uskraćena mu je mogućnost da izgradi trajnu vezu sa zemljom koja ga je rodila, narodom čiji je mogao biti kralj i titulom koja mu je pripadala. U istorijskim okolnostima, vraća se u Srbiju, uspostavlja parlamentarnu demokratiju i počinje obnovu zemlje. Ali napredak Srbije staje na početku Prvog svetskog rata, kojem je prethodio Sarajevski atentat. Usledila je nemilosrdna želja Austrougarske da kazni srpski narod. Posle herojskih bitaka na Cerskoj i Kolubari, Vlada Srbije izjavljuje da je povlačenje jedina opcija. Srpska vojska, desetkovana i gladna, mora da se povuče preko zaleđenih planina Albanije na Krf u Grčkoj.