Paket aranžman je omnibus film koji se sastoji od tri priče, od kojih svaka ima svoje ime - Mačo tip, Noć bez sna i Herc minuta. Junak prve priče Darko teži čistoći tona, skladu i harmoniji. Luka, momak iz druge priče, otkačeni je basist jedne rock grupe koji želi na brzinu zaraditi nešto novaca dok junak treće priče, Marko, sanja o tome da svira tako dobro da stvari oko njega počinju letjeti.

Međunarodna gangsterska trojka, nakon uspešno odrađene pljačke u Beču, dolazi u Jugoslaviju. Namera im je da se privremeno sklone na neutralan teren, a jedan član bande hoće, da posle dužeg vremena, poseti bolesnog oca. Drugi u Beogradu sretne stare prijatelje iz podzemlja koji mu ponude unosan posao. U taj posao se uključi i treći član grupe, Poljak... Uz pomoć Interpola, beogradski SUP uspešno zatvara krug oko troje kriminalaca.

Džeri Luis je vojnik, a Din Martin je narednik neurednog voda u centru za obuku. Pre nego što su postali vojnici, njih dvojica su bili dugogodišnji prijatelji iz komšiluka. U ovoj komediji prisutni su svi stereotipni komični likovi: bučni učitelj vežbe, tolerantni zamenski narednik, detinjasti kaplar i nesposobni komandant.

Vjera (40) ima muža i dvoje dece, živi u malom mediteranskom gradu potpuno integrisana u njegove tradicionalne stereotipe. Sahrana majke njenog muža, ispresecana tipičnim porodičnim ritualima i poseta brata njenog muža, Petra, koji se vidno razlikuje od njenog patrijarhalnog muža, probudiće u Vjeri osećanja koja je potiskivala. Njihova skrivena ljubavna priča bila je i ostaće beznadežna.

U središtu priče je ljubavni slučaj, afera između Inge Lebensajm, Novosađanke zanosne lepote, koja se 20 godina posle rata vraća iz Beča u rodni Novi Sad i Sergija Rudića, heroja II. svetskog rata, koji se nije snašao u posleratnom životu, a koji se svakog vikenda vraća u Novi Sad bežeći od svog poslovnog i emotivno zagrijanog života u Beogradu. Iako su poznanici iz srednjoškolskih dana, njih dvoje se nisu videli 20 godina jer je Inge pred kraj rata morala da pobegne iz zemlje, pošto je njen otac bio jedan od vodećih novosadskih nacista. Ova posleratna romansa između dvoje ljudi u četrdesetim je opterećena njihovim strahom da bi im ovo mogla biti poslednja šansa da povrate svoje ratom razorene živote. Jer rat je od Inge oduzeo sve koje je volela i ostavio je nesposobnu za emotivne odnose, za rađanje iako su svi njeni reproduktivni organi zdravi i ravnodušna do te mere da se udala za čoveka kojeg je jedva podnosila. Sergije je, pak, bezobzirnošću maturanta upao u SKOJ pa u rat, što bi ga koštalo glave da nije bilo njegovog brižnog druga, čudaka i pustinjaka Eugena Pataka. Ali ni on ga nije mogao spasiti od krivice koju će i dalje da nosi zbog smrti prve devojke i drugarice. Sergijev život je i posle rata i dalje bio obeležen dobrim namerama, koje su nekako uvek dovodile do teških poraza i, za njega, bolnih, razbijanja jedne po jedne iluzije. Upravo gubitak iluzija u sudaru sa stvarnošću i cinizam novog doba čini okosnicu i glavni motiv ove priče.

U središtu priče je ljubavni slučaj, afera između Inge Lebensajm, Novosađanke zanosne lepote, koja se 20 godina posle rata vraća iz Beča u rodni Novi Sad i Sergija Rudića, heroja II. svetskog rata, koji se nije snašao u posleratnom životu, a koji se svakog vikenda vraća u Novi Sad bežeći od svog poslovnog i emotivno zagrijanog života u Beogradu. Iako su poznanici iz srednjoškolskih dana, njih dvoje se nisu videli 20 godina jer je Inge pred kraj rata morala da pobegne iz zemlje, pošto je njen otac bio jedan od vodećih novosadskih nacista. Ova posleratna romansa između dvoje ljudi u četrdesetim je opterećena njihovim strahom da bi im ovo mogla biti poslednja šansa da povrate svoje ratom razorene živote. Jer rat je od Inge oduzeo sve koje je volela i ostavio je nesposobnu za emotivne odnose, za rađanje iako su svi njeni reproduktivni organi zdravi i ravnodušna do te mere da se udala za čoveka kojeg je jedva podnosila. Sergije je, pak, bezobzirnošću maturanta upao u SKOJ pa u rat, što bi ga koštalo glave da nije bilo njegovog brižnog druga, čudaka i pustinjaka Eugena Pataka. Ali ni on ga nije mogao spasiti od krivice koju će i dalje da nosi zbog smrti prve devojke i drugarice. Sergijev život je i posle rata i dalje bio obeležen dobrim namerama, koje su nekako uvek dovodile do teških poraza i, za njega, bolnih, razbijanja jedne po jedne iluzije. Upravo gubitak iluzija u sudaru sa stvarnošću i cinizam novog doba čini okosnicu i glavni motiv ove priče.

Sedamdesettrogodišnji pesnik Dobriša Cesarić je 1975. godine prvi put u životu putuje u Pariz. On zna taj pariški voz decenijama. Njegovi prijatelji i poznanici odlazili su u željeni grad, a on je ostajao i pisao pesme o putovanjima, o tom dalekom Parizu. Evo, sad i on ide. Prateći ga na ovom stvarnom putu, mi ćemo se, istovremeno, vratiti u kosmičke prostore blistave, iskonske lepote tihog, intimnog, poetskog sveta Dobriše Cesarića.

Drama o iskonskoj ljubavi zbog koje su dvoje mladih spremni da učine sve. Suočeni sa samoćom, iskušenjima i razdvojenošću dvoje mladih nailaze na najveći izazov - prevaru. Jovana (Nada Macanković) i Aleksa (Vuk Kostić) su mladi ljudi, sudbinski povezani još od detinjstva. Primorani da se isele sa prostora u kome su njihovi preci živeli vekovima, svoje mesto za život pokušavaju da pronađu i obezbede u novoj sredini. Suočeni su sa dugotrajnom samoćom, iskušenjima i razdvojenošću, jer Aleksa radi u inostranstvu da bi otplatili stan, a sada se susreću sa nerešivim problemom - prevarom. U danonoćnom ispitivanju, traženju razloga i objašnjenja i još mučnijem ćutanju, kidaju i razgrađuju sve što ih veže, sumnjajući u svako osećanje i bliskost. Može li muškarac da oprosti prevaru? Da li prašta ljubav, razum, nemoć? Opraštanje je umeće, veština da se prepozna pravi trenutak kad je oproštaj moguć. Jovanina i Aleksina mladost i neiskustvo samo otežavaju stvari, čineći ih nepopravljivim i dirljivo tragičnim.

Dokumentarno-zabavni serijal, kolažnog tipa, sačinjen od 16 epizoda, a svaka epizoda tematizuje nekoliko pojmova ili pojava vezanih za svakodnevnu kulturu bivše Jugoslavije, kakve pamte nekadašnji građani Jugoslavije - sa nostalgijom, sarkazmom, humorom, bez opterećenja i politikovanja. Programi su zasnovani na privatnim sećanjima, bez angažovanja u zvaničnoj istoriografiji i ideološkoj analizi.

Dokumentarno-zabavni serijal, kolažnog tipa, sačinjen od 16 epizoda, a svaka epizoda tematizuje nekoliko pojmova ili pojava vezanih za svakodnevnu kulturu bivše Jugoslavije, kakve pamte nekadašnji građani Jugoslavije - sa nostalgijom, sarkazmom, humorom, bez opterećenja i politikovanja. Programi su zasnovani na privatnim sećanjima, bez angažovanja u zvaničnoj istoriografiji i ideološkoj analizi.

U središtu priče je ljubavni slučaj, afera između Inge Lebensajm, Novosađanke zanosne lepote, koja se 20 godina posle rata vraća iz Beča u rodni Novi Sad i Sergija Rudića, heroja II. svetskog rata, koji se nije snašao u posleratnom životu, a koji se svakog vikenda vraća u Novi Sad bežeći od svog poslovnog i emotivno zagrijanog života u Beogradu. Iako su poznanici iz srednjoškolskih dana, njih dvoje se nisu videli 20 godina jer je Inge pred kraj rata morala da pobegne iz zemlje, pošto je njen otac bio jedan od vodećih novosadskih nacista. Ova posleratna romansa između dvoje ljudi u četrdesetim je opterećena njihovim strahom da bi im ovo mogla biti poslednja šansa da povrate svoje ratom razorene živote. Jer rat je od Inge oduzeo sve koje je volela i ostavio je nesposobnu za emotivne odnose, za rađanje iako su svi njeni reproduktivni organi zdravi i ravnodušna do te mere da se udala za čoveka kojeg je jedva podnosila. Sergije je, pak, bezobzirnošću maturanta upao u SKOJ pa u rat, što bi ga koštalo glave da nije bilo njegovog brižnog druga, čudaka i pustinjaka Eugena Pataka. Ali ni on ga nije mogao spasiti od krivice koju će i dalje da nosi zbog smrti prve devojke i drugarice. Sergijev život je i posle rata i dalje bio obeležen dobrim namerama, koje su nekako uvek dovodile do teških poraza i, za njega, bolnih, razbijanja jedne po jedne iluzije. Upravo gubitak iluzija u sudaru sa stvarnošću i cinizam novog doba čini okosnicu i glavni motiv ove priče.

U središtu priče je ljubavni slučaj, afera između Inge Lebensajm, Novosađanke zanosne lepote, koja se 20 godina posle rata vraća iz Beča u rodni Novi Sad i Sergija Rudića, heroja II. svetskog rata, koji se nije snašao u posleratnom životu, a koji se svakog vikenda vraća u Novi Sad bežeći od svog poslovnog i emotivno zagrijanog života u Beogradu. Iako su poznanici iz srednjoškolskih dana, njih dvoje se nisu videli 20 godina jer je Inge pred kraj rata morala da pobegne iz zemlje, pošto je njen otac bio jedan od vodećih novosadskih nacista. Ova posleratna romansa između dvoje ljudi u četrdesetim je opterećena njihovim strahom da bi im ovo mogla biti poslednja šansa da povrate svoje ratom razorene živote. Jer rat je od Inge oduzeo sve koje je volela i ostavio je nesposobnu za emotivne odnose, za rađanje iako su svi njeni reproduktivni organi zdravi i ravnodušna do te mere da se udala za čoveka kojeg je jedva podnosila. Sergije je, pak, bezobzirnošću maturanta upao u SKOJ pa u rat, što bi ga koštalo glave da nije bilo njegovog brižnog druga, čudaka i pustinjaka Eugena Pataka. Ali ni on ga nije mogao spasiti od krivice koju će i dalje da nosi zbog smrti prve devojke i drugarice. Sergijev život je i posle rata i dalje bio obeležen dobrim namerama, koje su nekako uvek dovodile do teških poraza i, za njega, bolnih, razbijanja jedne po jedne iluzije. Upravo gubitak iluzija u sudaru sa stvarnošću i cinizam novog doba čini okosnicu i glavni motiv ove priče.

Doseljenici iz pasivnih krajeva u plodnu Slavoniju i Baranju suočeni su sa direktivom komunističke vlasti, po kojoj bi u procesu kolektivizacije, odnosno osnivanjem seljačkih radnih zadruga, izgubili svoje nedavno stečene zemljišne posede. Direktivu sprovodi Markan Radišić, a protive joj se mnogi seljaci, pre svega Miliša Matić. Situacija se komplikuje kada Markanov sin zaprosi Milišinu ćerku. Umesto da se smire, neprijateljstva još više eskaliraju, pa Markan u samoodbrani ubija Milišu. Narodni sud ne nalazi Markanu olakšavajuće okolnosti: dok ga teraju u zatvor, na radiju sluša vesti o ukidanju seljačkih zadruga.

SB zatvara krug je jugoslovenski špijunsko-akcioni film iz 1974. godine. Režirao ga je Miomir Stamenković koji je napisao i scenario zajedno sa Draganom Markovićem i Dušanom Perkovićem. Film je nagrađen Srebrnom arenom na Filmskom festivalu u Puli 1974. godine za kameru. (1974) Akcija špijunskog centra iz inostranstva čiji je cilj diverzija na objekat od velikog značaja za jugoslovensku privredu. Služba bezbednosti posle mnogo napora uspeva da spreči ovaj pokušaj.

Teritorija jugoslovenske Republike Bosne i Hercegovine, 1943. Nakon što se saznalo da nemačke trupe stižu u Jugoslaviju, na pomolu je velika bitka koja bi mogla da odnese mnogo žrtava. Partizanski vođa Tito (R. Burton) svestan je opasnosti u kojoj se nalaze on i njegovi ljudi: njih dvadeset hiljada, zajedno sa centralnom bolnicom, opkoljeno je u bosanskim šumama šestostrukim neprijateljem. Uslediće teške borbe, prilikom jednog proboja i sam Tito će biti ranjen, a mnogo hrabrih ljudi će da pogine...

Junaci serije su Ekser i Švabo, dvojica prijatelja koji preživljavaju od danas do sutra preprodajući ukradenu robu. Iznenadno nasledstvo koje dobiva jedan od njih i učiniće im se da je na pomolu spas te da će prodaja kuće rešiti sve njihove probleme. Pre svega, finansijske prirode, jer su dužni vrlo opasnim ljudima, dok će meštani sela u kojem je nekretnina smeštena, pomisliti da spas za njihove probleme dolazi u liku naša dva junaka. Njih će suseljani doživljavati kao poslovne tipove koji će znati preokrenuti sumorne izglede zabitog vojvođanskog sela.

Junaci serije su Ekser i Švabo, dvojica prijatelja koji preživljavaju od danas do sutra preprodajući ukradenu robu. Iznenadno nasledstvo koje dobiva jedan od njih i učiniće im se da je na pomolu spas te da će prodaja kuće rešiti sve njihove probleme. Pre svega, finansijske prirode, jer su dužni vrlo opasnim ljudima, dok će meštani sela u kojem je nekretnina smeštena, pomisliti da spas za njihove probleme dolazi u liku naša dva junaka. Njih će suseljani doživljavati kao poslovne tipove koji će znati preokrenuti sumorne izglede zabitog vojvođanskog sela.

Tinejdžerka Julijana, ćerka najvećeg belog trubača u zemlji - Sačma Trandafilovića, zaljubljena je u svog vršnjaka Romea, perspektivnog trubača iz ciganskog orkestra Sandokanovi tigrovi. Sačmo neće ni da čuje za njihovu ljubav. Učiniće sve da ih razdvoji, jer ne želi nekog drugačije boje kože pored svoje ćerke.

U specijalnoj atmosferi kafane, u gradiću kraj brane na Đerdapu, rodila se ljubav između lepe kafanske pevačice, opterećene prošlošću i ozbiljnog radnika, zaposlenog na gradilištu hidrocentrale. Njihovo venčanje značiće i početak surove drame. Ljudi iz njihove sredine nisu hteli da zaborave njenu prošlost i zanimanje.

Saša, studentkinja prava na Univerzitetu u Beogradu, najavljuje roditeljima da će ona i njen dečko Stefan da se presele u Kanadu. Iste večeri Saša i Stefan imaju saobraćajnu nesreću. Saša se budi u bolnici i upoznaje Stefanovu lepu i pametnu sestru Lanu, fotografkinju koja živi u Parizu, i njih dvoje osećaju zajedničku privlačnost.

Saša, studentkinja prava na Univerzitetu u Beogradu, najavljuje roditeljima da će ona i njen dečko Stefan da se presele u Kanadu. Iste večeri Saša i Stefan imaju saobraćajnu nesreću. Saša se budi u bolnici i upoznaje Stefanovu lepu i pametnu sestru Lanu, fotografkinju koja živi u Parizu, i njih dvoje osećaju zajedničku privlačnost.

Priča počinje bombardiranjem 1999. u Beogradu i u malom gradu u unutrašnjosti Srbije. Četrdesetogodišnji Miki, neostvareni pisac, razočarani docent na Katedri za umetnost, obeshrabreni demokrat i otpušteni kolumnista tiražnih dnevnih novina, izlazi iz vlastitog groba i ulazi u sopstveni život. Ono što nije uspeo godinama za života, pokušava obaviti za smrti u samo 48 sati, a da na neki način post mortem spasi obraz sopstvene sredine i plemena. Prema rečima reditelja Buđenje iz mrtvih može biti i autobiografski film, ali ne samo jednog čoveka, već svih nas, jer obrađuje propuštene godine, uprljane sudbine, ne samo pojedinaca, već i naroda u celini.

Drama o iskonskoj ljubavi zbog koje su dvoje mladih spremni da učine sve. Suočeni sa samoćom, iskušenjima i razdvojenošću dvoje mladih nailaze na najveći izazov - prevaru. Jovana (Nada Macanković) i Aleksa (Vuk Kostić) su mladi ljudi, sudbinski povezani još od detinjstva. Primorani da se isele sa prostora u kome su njihovi preci živeli vekovima, svoje mesto za život pokušavaju da pronađu i obezbede u novoj sredini. Suočeni su sa dugotrajnom samoćom, iskušenjima i razdvojenošću, jer Aleksa radi u inostranstvu da bi otplatili stan, a sada se susreću sa nerešivim problemom - prevarom. U danonoćnom ispitivanju, traženju razloga i objašnjenja i još mučnijem ćutanju, kidaju i razgrađuju sve što ih veže, sumnjajući u svako osećanje i bliskost. Može li muškarac da oprosti prevaru? Da li prašta ljubav, razum, nemoć? Opraštanje je umeće, veština da se prepozna pravi trenutak kad je oproštaj moguć. Jovanina i Aleksina mladost i neiskustvo samo otežavaju stvari, čineći ih nepopravljivim i dirljivo tragičnim.

Bogataš, dosadan u životu, opkladio se sa svojim doktorom da će se izdržavati godinu dana, ne dirajući u svoje veliko nasledstvo, i ne koristeći uticaj svog imena i statusa.

U središtu priče je ljubavni slučaj, afera između Inge Lebensajm, Novosađanke zanosne lepote, koja se 20 godina posle rata vraća iz Beča u rodni Novi Sad i Sergija Rudića, heroja II. svetskog rata, koji se nije snašao u posleratnom životu, a koji se svakog vikenda vraća u Novi Sad bežeći od svog poslovnog i emotivno zagrijanog života u Beogradu. Iako su poznanici iz srednjoškolskih dana, njih dvoje se nisu videli 20 godina jer je Inge pred kraj rata morala da pobegne iz zemlje, pošto je njen otac bio jedan od vodećih novosadskih nacista. Ova posleratna romansa između dvoje ljudi u četrdesetim je opterećena njihovim strahom da bi im ovo mogla biti poslednja šansa da povrate svoje ratom razorene živote. Jer rat je od Inge oduzeo sve koje je volela i ostavio je nesposobnu za emotivne odnose, za rađanje iako su svi njeni reproduktivni organi zdravi i ravnodušna do te mere da se udala za čoveka kojeg je jedva podnosila. Sergije je, pak, bezobzirnošću maturanta upao u SKOJ pa u rat, što bi ga koštalo glave da nije bilo njegovog brižnog druga, čudaka i pustinjaka Eugena Pataka. Ali ni on ga nije mogao spasiti od krivice koju će i dalje da nosi zbog smrti prve devojke i drugarice. Sergijev život je i posle rata i dalje bio obeležen dobrim namerama, koje su nekako uvek dovodile do teških poraza i, za njega, bolnih, razbijanja jedne po jedne iluzije. Upravo gubitak iluzija u sudaru sa stvarnošću i cinizam novog doba čini okosnicu i glavni motiv ove priče.

U središtu priče je ljubavni slučaj, afera između Inge Lebensajm, Novosađanke zanosne lepote, koja se 20 godina posle rata vraća iz Beča u rodni Novi Sad i Sergija Rudića, heroja II. svetskog rata, koji se nije snašao u posleratnom životu, a koji se svakog vikenda vraća u Novi Sad bežeći od svog poslovnog i emotivno zagrijanog života u Beogradu. Iako su poznanici iz srednjoškolskih dana, njih dvoje se nisu videli 20 godina jer je Inge pred kraj rata morala da pobegne iz zemlje, pošto je njen otac bio jedan od vodećih novosadskih nacista. Ova posleratna romansa između dvoje ljudi u četrdesetim je opterećena njihovim strahom da bi im ovo mogla biti poslednja šansa da povrate svoje ratom razorene živote. Jer rat je od Inge oduzeo sve koje je volela i ostavio je nesposobnu za emotivne odnose, za rađanje iako su svi njeni reproduktivni organi zdravi i ravnodušna do te mere da se udala za čoveka kojeg je jedva podnosila. Sergije je, pak, bezobzirnošću maturanta upao u SKOJ pa u rat, što bi ga koštalo glave da nije bilo njegovog brižnog druga, čudaka i pustinjaka Eugena Pataka. Ali ni on ga nije mogao spasiti od krivice koju će i dalje da nosi zbog smrti prve devojke i drugarice. Sergijev život je i posle rata i dalje bio obeležen dobrim namerama, koje su nekako uvek dovodile do teških poraza i, za njega, bolnih, razbijanja jedne po jedne iluzije. Upravo gubitak iluzija u sudaru sa stvarnošću i cinizam novog doba čini okosnicu i glavni motiv ove priče.

Dokumentarni film VIKTOROV LET, snimljen 1988. godine, jedan je od filmova o muzičkoj porodici Vidović (Ana i njezina braća, 1992) iz okoline Karlovca. Viktor Vidović je u porodici stekao osnove muzičkog znanja i ljubav prema muzici, ali da bi postigao nešto više mora da ide na dalje školovanje.

Tri kratke priče spojene u omnibus koji predstavlja NASILJE u svim njegovim oblicima: kao uništavanje intimnosti, porodice, integriteta, poverenja - eksplicitno ili implicitno, psihičko, fizičko, emocionalno nasilje. Omnibus o nasilju u svim njegovim oblicima. Trešnje: Bezbrižno leto dečaka Jakova postepeno narušavaju zategnuti porodični odnosi. Tragični sled događaja će ga dovesti do pobune. Smrt bijela kost: Dečja igra se pretvara u dramatičnu situaciju, kako za decu tako i za odrasle. Predmeti koji tonu: Porodično okupljanje će da dobije neočekivani obrt kada se ćerka pojavi pred ocem sa modricom na licu i neubedljivim izgovorom.

Dokumentarno-zabavni serijal, kolažnog tipa, sačinjen od 16 epizoda, a svaka epizoda tematizuje nekoliko pojmova ili pojava vezanih za svakodnevnu kulturu bivše Jugoslavije, kakve pamte nekadašnji građani Jugoslavije - sa nostalgijom, sarkazmom, humorom, bez opterećenja i politikovanja. Programi su zasnovani na privatnim sećanjima, bez angažovanja u zvaničnoj istoriografiji i ideološkoj analizi.

Dokumentarno-zabavni serijal, kolažnog tipa, sačinjen od 16 epizoda, a svaka epizoda tematizuje nekoliko pojmova ili pojava vezanih za svakodnevnu kulturu bivše Jugoslavije, kakve pamte nekadašnji građani Jugoslavije - sa nostalgijom, sarkazmom, humorom, bez opterećenja i politikovanja. Programi su zasnovani na privatnim sećanjima, bez angažovanja u zvaničnoj istoriografiji i ideološkoj analizi.

Petorica muzičara čiji se orkestar zove Balkan ekspres predstavlja družinu sitnih lopova koji prve mesece rata provode brinući se jedino kako sačuvati živu glavu. Onda tragikomičnom igrom slučaja postaju pomagači partizanske divizije i heroji. Posle toga im jedino preostaje pobeći u drugi kraj zemlje, s gestapovcima za petama...

U središtu priče je ljubavni slučaj, afera između Inge Lebensajm, Novosađanke zanosne lepote, koja se 20 godina posle rata vraća iz Beča u rodni Novi Sad i Sergija Rudića, heroja II. svetskog rata, koji se nije snašao u posleratnom životu, a koji se svakog vikenda vraća u Novi Sad bežeći od svog poslovnog i emotivno zagrijanog života u Beogradu. Iako su poznanici iz srednjoškolskih dana, njih dvoje se nisu videli 20 godina jer je Inge pred kraj rata morala da pobegne iz zemlje, pošto je njen otac bio jedan od vodećih novosadskih nacista. Ova posleratna romansa između dvoje ljudi u četrdesetim je opterećena njihovim strahom da bi im ovo mogla biti poslednja šansa da povrate svoje ratom razorene živote. Jer rat je od Inge oduzeo sve koje je volela i ostavio je nesposobnu za emotivne odnose, za rađanje iako su svi njeni reproduktivni organi zdravi i ravnodušna do te mere da se udala za čoveka kojeg je jedva podnosila. Sergije je, pak, bezobzirnošću maturanta upao u SKOJ pa u rat, što bi ga koštalo glave da nije bilo njegovog brižnog druga, čudaka i pustinjaka Eugena Pataka. Ali ni on ga nije mogao spasiti od krivice koju će i dalje da nosi zbog smrti prve devojke i drugarice. Sergijev život je i posle rata i dalje bio obeležen dobrim namerama, koje su nekako uvek dovodile do teških poraza i, za njega, bolnih, razbijanja jedne po jedne iluzije. Upravo gubitak iluzija u sudaru sa stvarnošću i cinizam novog doba čini okosnicu i glavni motiv ove priče.

U središtu priče je ljubavni slučaj, afera između Inge Lebensajm, Novosađanke zanosne lepote, koja se 20 godina posle rata vraća iz Beča u rodni Novi Sad i Sergija Rudića, heroja II. svetskog rata, koji se nije snašao u posleratnom životu, a koji se svakog vikenda vraća u Novi Sad bežeći od svog poslovnog i emotivno zagrijanog života u Beogradu. Iako su poznanici iz srednjoškolskih dana, njih dvoje se nisu videli 20 godina jer je Inge pred kraj rata morala da pobegne iz zemlje, pošto je njen otac bio jedan od vodećih novosadskih nacista. Ova posleratna romansa između dvoje ljudi u četrdesetim je opterećena njihovim strahom da bi im ovo mogla biti poslednja šansa da povrate svoje ratom razorene živote. Jer rat je od Inge oduzeo sve koje je volela i ostavio je nesposobnu za emotivne odnose, za rađanje iako su svi njeni reproduktivni organi zdravi i ravnodušna do te mere da se udala za čoveka kojeg je jedva podnosila. Sergije je, pak, bezobzirnošću maturanta upao u SKOJ pa u rat, što bi ga koštalo glave da nije bilo njegovog brižnog druga, čudaka i pustinjaka Eugena Pataka. Ali ni on ga nije mogao spasiti od krivice koju će i dalje da nosi zbog smrti prve devojke i drugarice. Sergijev život je i posle rata i dalje bio obeležen dobrim namerama, koje su nekako uvek dovodile do teških poraza i, za njega, bolnih, razbijanja jedne po jedne iluzije. Upravo gubitak iluzija u sudaru sa stvarnošću i cinizam novog doba čini okosnicu i glavni motiv ove priče.

Tinejdžerka Julijana, ćerka najvećeg belog trubača u zemlji - Sačma Trandafilovića, zaljubljena je u svog vršnjaka Romea, perspektivnog trubača iz ciganskog orkestra Sandokanovi tigrovi. Sačmo neće ni da čuje za njihovu ljubav. Učiniće sve da ih razdvoji, jer ne želi nekog drugačije boje kože pored svoje ćerke.

U specijalnoj atmosferi kafane, u gradiću kraj brane na Đerdapu, rodila se ljubav između lepe kafanske pevačice, opterećene prošlošću i ozbiljnog radnika, zaposlenog na gradilištu hidrocentrale. Njihovo venčanje značiće i početak surove drame. Ljudi iz njihove sredine nisu hteli da zaborave njenu prošlost i zanimanje.

Saša, studentkinja prava na Univerzitetu u Beogradu, najavljuje roditeljima da će ona i njen dečko Stefan da se presele u Kanadu. Iste večeri Saša i Stefan imaju saobraćajnu nesreću. Saša se budi u bolnici i upoznaje Stefanovu lepu i pametnu sestru Lanu, fotografkinju koja živi u Parizu, i njih dvoje osećaju zajedničku privlačnost.

Junaci serije su Ekser i Švabo, dvojica prijatelja koji preživljavaju od danas do sutra preprodajući ukradenu robu. Iznenadno nasledstvo koje dobiva jedan od njih i učiniće im se da je na pomolu spas te da će prodaja kuće rešiti sve njihove probleme. Pre svega, finansijske prirode, jer su dužni vrlo opasnim ljudima, dok će meštani sela u kojem je nekretnina smeštena, pomisliti da spas za njihove probleme dolazi u liku naša dva junaka. Njih će suseljani doživljavati kao poslovne tipove koji će znati preokrenuti sumorne izglede zabitog vojvođanskog sela.

Junaci serije su Ekser i Švabo, dvojica prijatelja koji preživljavaju od danas do sutra preprodajući ukradenu robu. Iznenadno nasledstvo koje dobiva jedan od njih i učiniće im se da je na pomolu spas te da će prodaja kuće rešiti sve njihove probleme. Pre svega, finansijske prirode, jer su dužni vrlo opasnim ljudima, dok će meštani sela u kojem je nekretnina smeštena, pomisliti da spas za njihove probleme dolazi u liku naša dva junaka. Njih će suseljani doživljavati kao poslovne tipove koji će znati preokrenuti sumorne izglede zabitog vojvođanskog sela.

Filmska priča snimljena je po istoimenom romanu Jovana Radulovića. Priča kreće tako što je Veselin, isprovociran na maturskoj večeri ubio svog vršnjaka. U zatvoru dobija pismo od polubrata, političkog emigranta iz Austrije. Počinje dopisivanje i polubrat mu priča o Dalmatinskoj zagori tridesetih godina kada je rođen iz braka Vranke i Antiše, koji se 1941. godine pridružuje ustašama i gine. Posle rata majka se udaje za prvoborca iz srpskog sela i rađa Veselina, a njega i dalje prati obeležje sina ustaše. Beži preko granice i pridružuje se ustaškom pokretu u Austriji. Kroz te kontakte njihovi odnosi evoluiraju: od nepoverenja i odbojnosti pripadnika dva različita sveta i sistema, do onoga što ih vezuje, a to je da su braća po materi i da se svaki na svoj način ogrešio o zakone društva.

Mir Jam u središtu kojeg je mladenački par koji ne deli bračnu postelju. Teško je zamisliti kakve prepreke, iskušenja i nevolje doživljavaju supružnici, koji su primorani da svetu idiličan i uzoran bračni život predstavljaju, dok su netrpeljivost i potisnute strasti razmažene Beograđanke i ambicioznog advokata iz provincije, zapravo skrivene ispod malogradske sreće.