Film govori o čoveku u kasnim četrdesetim. Problem glavnog junaka je u tome što on živi u tranzicionom okruženju koje zahteva korenite promene i zahteva asketsku disciplinu. Glavni junak svim srcem želi da promeni okruženje i životne okolnosti, ali to ne preuzima na sebe. Ne želi da se menja, odnosno misli da je zakasnio; ne želi da prenese svoj lažni osećaj slobode, svoju boemiju, aljkavost i hedonizam. Ali naš junak je džentlmen, ne želi da bude smetnja svojoj sredini, naciji i celom progresivnom svetu, svojim prijateljima, svom detetu, i zato ide na more. Večno more. Snažan autorski pečat reditelja Miše Radivojevića nosi film Odbačen, u kojem je autor odlučio da beskompromisno progovori o sopstvenim moralnim načelima i do kraja razobliči društvo osrednjosti koje ga okružuje. Glavni glumac Svetozar Cvetković izveo je izuzetno hvaljenu ulogu, a film je osvojio nekoliko nagrada na filmskim festivalima u regionu.

Film Ana Karenjina je ekranizacija Tolstojevog romana koja opisuje društvenu i ličnu psihologiju tog doba. Radnja se vrti oko dve ljubavi - jedne srećne i jedne bezazlene. Osnovni motiv i radnja, Anina preljuba, isprepletena je mnogim scenama, koje su gotovo samostalne novele. Uzorna supruga i brižna majka, ona poznaje zadovoljstvo, ali ne i strast. To se menja kada upozna vatrenog grofa Vronskog. Zbog njega odbacuje brak, porodicu, društveni položaj i na kraju život.

Dokumentarni film o izboru miss u selu. Festivali lake muzike i izbor misica, sumnjivi spektakli bizarnog ukusa, stigli su na selo zahvaljujući televiziji i pretvorili se u pravu karikaturu. Šokantno je da, prisustvujući jednom tako veselom događaju negde u Međimurju, saznajemo da je selo podeljeno, da pati od ekonomskih problema, da umiru poslednji poljoprivrednici, a zemlja ostaje pusta. Autor nepoštednoj kritici izlaže našu nebrigu za kulturu na selu, razotkriva bezvrednost onih oblika zabavnog života koje nekritički prihvatamo iz tuđih sredina.

U središtu priče je ljubavni slučaj, afera između Inge Lebensajm, Novosađanke zanosne lepote, koja se 20 godina posle rata vraća iz Beča u rodni Novi Sad i Sergija Rudića, heroja II. svetskog rata, koji se nije snašao u posleratnom životu, a koji se svakog vikenda vraća u Novi Sad bežeći od svog poslovnog i emotivno zagrijanog života u Beogradu. Iako su poznanici iz srednjoškolskih dana, njih dvoje se nisu videli 20 godina jer je Inge pred kraj rata morala da pobegne iz zemlje, pošto je njen otac bio jedan od vodećih novosadskih nacista. Ova posleratna romansa između dvoje ljudi u četrdesetim je opterećena njihovim strahom da bi im ovo mogla biti poslednja šansa da povrate svoje ratom razorene živote. Jer rat je od Inge oduzeo sve koje je volela i ostavio je nesposobnu za emotivne odnose, za rađanje iako su svi njeni reproduktivni organi zdravi i ravnodušna do te mere da se udala za čoveka kojeg je jedva podnosila. Sergije je, pak, bezobzirnošću maturanta upao u SKOJ pa u rat, što bi ga koštalo glave da nije bilo njegovog brižnog druga, čudaka i pustinjaka Eugena Pataka. Ali ni on ga nije mogao spasiti od krivice koju će i dalje da nosi zbog smrti prve devojke i drugarice. Sergijev život je i posle rata i dalje bio obeležen dobrim namerama, koje su nekako uvek dovodile do teških poraza i, za njega, bolnih, razbijanja jedne po jedne iluzije. Upravo gubitak iluzija u sudaru sa stvarnošću i cinizam novog doba čini okosnicu i glavni motiv ove priče.

U središtu priče je ljubavni slučaj, afera između Inge Lebensajm, Novosađanke zanosne lepote, koja se 20 godina posle rata vraća iz Beča u rodni Novi Sad i Sergija Rudića, heroja II. svetskog rata, koji se nije snašao u posleratnom životu, a koji se svakog vikenda vraća u Novi Sad bežeći od svog poslovnog i emotivno zagrijanog života u Beogradu. Iako su poznanici iz srednjoškolskih dana, njih dvoje se nisu videli 20 godina jer je Inge pred kraj rata morala da pobegne iz zemlje, pošto je njen otac bio jedan od vodećih novosadskih nacista. Ova posleratna romansa između dvoje ljudi u četrdesetim je opterećena njihovim strahom da bi im ovo mogla biti poslednja šansa da povrate svoje ratom razorene živote. Jer rat je od Inge oduzeo sve koje je volela i ostavio je nesposobnu za emotivne odnose, za rađanje iako su svi njeni reproduktivni organi zdravi i ravnodušna do te mere da se udala za čoveka kojeg je jedva podnosila. Sergije je, pak, bezobzirnošću maturanta upao u SKOJ pa u rat, što bi ga koštalo glave da nije bilo njegovog brižnog druga, čudaka i pustinjaka Eugena Pataka. Ali ni on ga nije mogao spasiti od krivice koju će i dalje da nosi zbog smrti prve devojke i drugarice. Sergijev život je i posle rata i dalje bio obeležen dobrim namerama, koje su nekako uvek dovodile do teških poraza i, za njega, bolnih, razbijanja jedne po jedne iluzije. Upravo gubitak iluzija u sudaru sa stvarnošću i cinizam novog doba čini okosnicu i glavni motiv ove priče.

Dokumentarni film o iznimno talentiranoj generaciji đaka u klasi profesorice Eve.

Nostalgija za svojom porodicom i domom, alkohol, galama, fudbal, problematični odnosi sa Slovenkinjama i podrugljivi stavovi od strane radnika koji su pravi Slovenci... neke su od neprilika s kojima će se susresti sezonski radnici s juga Jugoslavije u Sloveniji. Je li nacionalnost odlučujući faktor koji određuje ko je kome brat, a ko neprijatelj?

Svojevrsna televizijska enciklopedija zajedničkog nasleđa. Predstavlja činjenice, urbane legende, mitove, pojave, skrivene detalje. Serija prati prve dodire zapadne kulture ranih pedesetih na festivalima zabavne muzike, zatim novi talas, partizanske spektakle, uspehe Bijelog Dugmeta, komedije Duška Kovačevića i osvajanje Kupa šampiona. U okviru ovog dokumentarnog serijala prikazano je više od 150 intervjua snimljenih u Beogradu, Ljubljani, Splitu i Zagrebu. Među ostalima u seriji učestvuju: Bata Živojinović, Ljubiša Samardžić, Dragan Nikolić, Neda Arnerić, Milena Dravić, Emir Kusturica, Darko Rundek, Zdravko Čolić, Lepa Brena, Relja Bašić, Slobodan Šijan, Darko Rundek, Mirko Ilić, Vlada Divljan , Veljko Bulajić , Goran Bregović i mnogi drugi.

Svojevrsna televizijska enciklopedija zajedničkog nasleđa. Predstavlja činjenice, urbane legende, mitove, pojave, skrivene detalje. Serija prati prve dodire zapadne kulture ranih pedesetih na festivalima zabavne muzike, zatim novi talas, partizanske spektakle, uspehe Bijelog Dugmeta, komedije Duška Kovačevića i osvajanje Kupa šampiona. U okviru ovog dokumentarnog serijala prikazano je više od 150 intervjua snimljenih u Beogradu, Ljubljani, Splitu i Zagrebu. Među ostalima u seriji učestvuju: Bata Živojinović, Ljubiša Samardžić, Dragan Nikolić, Neda Arnerić, Milena Dravić, Emir Kusturica, Darko Rundek, Zdravko Čolić, Lepa Brena, Relja Bašić, Slobodan Šijan, Darko Rundek, Mirko Ilić, Vlada Divljan , Veljko Bulajić , Goran Bregović i mnogi drugi.

Svojevrsna televizijska enciklopedija zajedničkog nasleđa. Predstavlja činjenice, urbane legende, mitove, pojave, skrivene detalje. Serija prati prve dodire zapadne kulture ranih pedesetih na festivalima zabavne muzike, zatim novi talas, partizanske spektakle, uspehe Bijelog Dugmeta, komedije Duška Kovačevića i osvajanje Kupa šampiona. U okviru ovog dokumentarnog serijala prikazano je više od 150 intervjua snimljenih u Beogradu, Ljubljani, Splitu i Zagrebu. Među ostalima u seriji učestvuju: Bata Živojinović, Ljubiša Samardžić, Dragan Nikolić, Neda Arnerić, Milena Dravić, Emir Kusturica, Darko Rundek, Zdravko Čolić, Lepa Brena, Relja Bašić, Slobodan Šijan, Darko Rundek, Mirko Ilić, Vlada Divljan , Veljko Bulajić , Goran Bregović i mnogi drugi.

Komedija prema pozorišnom komadu ''Stolica koja se ljulja'', govori o Radovanu koji je zaposlen u turističkoj agenciji i prenatrpan je poslom. Kada se, konačno, njegova žena Olja zaposli, on vidi svoju šansu da da otkaz i malo predahne od višegodišnjeg rada. Međutim, sada ulogu ''domaćice'' preuzima Radovan pošto je Olja zauzeta poslom...

U središtu priče je ljubavni slučaj, afera između Inge Lebensajm, Novosađanke zanosne lepote, koja se 20 godina posle rata vraća iz Beča u rodni Novi Sad i Sergija Rudića, heroja II. svetskog rata, koji se nije snašao u posleratnom životu, a koji se svakog vikenda vraća u Novi Sad bežeći od svog poslovnog i emotivno zagrijanog života u Beogradu. Iako su poznanici iz srednjoškolskih dana, njih dvoje se nisu videli 20 godina jer je Inge pred kraj rata morala da pobegne iz zemlje, pošto je njen otac bio jedan od vodećih novosadskih nacista. Ova posleratna romansa između dvoje ljudi u četrdesetim je opterećena njihovim strahom da bi im ovo mogla biti poslednja šansa da povrate svoje ratom razorene živote. Jer rat je od Inge oduzeo sve koje je volela i ostavio je nesposobnu za emotivne odnose, za rađanje iako su svi njeni reproduktivni organi zdravi i ravnodušna do te mere da se udala za čoveka kojeg je jedva podnosila. Sergije je, pak, bezobzirnošću maturanta upao u SKOJ pa u rat, što bi ga koštalo glave da nije bilo njegovog brižnog druga, čudaka i pustinjaka Eugena Pataka. Ali ni on ga nije mogao spasiti od krivice koju će i dalje da nosi zbog smrti prve devojke i drugarice. Sergijev život je i posle rata i dalje bio obeležen dobrim namerama, koje su nekako uvek dovodile do teških poraza i, za njega, bolnih, razbijanja jedne po jedne iluzije. Upravo gubitak iluzija u sudaru sa stvarnošću i cinizam novog doba čini okosnicu i glavni motiv ove priče.

U središtu priče je ljubavni slučaj, afera između Inge Lebensajm, Novosađanke zanosne lepote, koja se 20 godina posle rata vraća iz Beča u rodni Novi Sad i Sergija Rudića, heroja II. svetskog rata, koji se nije snašao u posleratnom životu, a koji se svakog vikenda vraća u Novi Sad bežeći od svog poslovnog i emotivno zagrijanog života u Beogradu. Iako su poznanici iz srednjoškolskih dana, njih dvoje se nisu videli 20 godina jer je Inge pred kraj rata morala da pobegne iz zemlje, pošto je njen otac bio jedan od vodećih novosadskih nacista. Ova posleratna romansa između dvoje ljudi u četrdesetim je opterećena njihovim strahom da bi im ovo mogla biti poslednja šansa da povrate svoje ratom razorene živote. Jer rat je od Inge oduzeo sve koje je volela i ostavio je nesposobnu za emotivne odnose, za rađanje iako su svi njeni reproduktivni organi zdravi i ravnodušna do te mere da se udala za čoveka kojeg je jedva podnosila. Sergije je, pak, bezobzirnošću maturanta upao u SKOJ pa u rat, što bi ga koštalo glave da nije bilo njegovog brižnog druga, čudaka i pustinjaka Eugena Pataka. Ali ni on ga nije mogao spasiti od krivice koju će i dalje da nosi zbog smrti prve devojke i drugarice. Sergijev život je i posle rata i dalje bio obeležen dobrim namerama, koje su nekako uvek dovodile do teških poraza i, za njega, bolnih, razbijanja jedne po jedne iluzije. Upravo gubitak iluzija u sudaru sa stvarnošću i cinizam novog doba čini okosnicu i glavni motiv ove priče.

Filmska priča snimljena je po istoimenom romanu Jovana Radulovića. Priča kreće tako što je Veselin, isprovociran na maturskoj večeri ubio svog vršnjaka. U zatvoru dobija pismo od polubrata, političkog emigranta iz Austrije. Počinje dopisivanje i polubrat mu priča o Dalmatinskoj zagori tridesetih godina kada je rođen iz braka Vranke i Antiše, koji se 1941. godine pridružuje ustašama i gine. Posle rata majka se udaje za prvoborca iz srpskog sela i rađa Veselina, a njega i dalje prati obeležje sina ustaše. Beži preko granice i pridružuje se ustaškom pokretu u Austriji. Kroz te kontakte njihovi odnosi evoluiraju: od nepoverenja i odbojnosti pripadnika dva različita sveta i sistema, do onoga što ih vezuje, a to je da su braća po materi i da se svaki na svoj način ogrešio o zakone društva.

Mir Jam u središtu kojeg je mladenački par koji ne deli bračnu postelju. Teško je zamisliti kakve prepreke, iskušenja i nevolje doživljavaju supružnici, koji su primorani da svetu idiličan i uzoran bračni život predstavljaju, dok su netrpeljivost i potisnute strasti razmažene Beograđanke i ambicioznog advokata iz provincije, zapravo skrivene ispod malogradske sreće.

Partizani uspešno čuvaju klisuru od nacista, ali nemački Luftvafe predstavlja veliku i ozbiljnu pretnju iz vazduha. Šalju osam ljudi da sabotiraju dobro čuvani aerodrom. Hajrudin Krvavac bio je jedan od najpopularnijih reditelja partizanskih spektakla (Most, Valter brani Sarajevo), koje je snimao po uzoru na akcione holivudske filmove. Deset godina pre snimanja Partizanske eskadrile, inspirisan istinitim događajima - napadom partizana na sarajevski aerodrom, Krvavac snima Divergent, uzbudljivu i dinamičnu akcionu priču u kojoj Bata Živojinović i Ljubiša Samardžić samostalno ubijaju stotine nemačkih vojnika.

Junaci serije su Ekser i Švabo, dvojica prijatelja koji preživljavaju od danas do sutra preprodajući ukradenu robu. Iznenadno nasledstvo koje dobiva jedan od njih i učiniće im se da je na pomolu spas te da će prodaja kuće rešiti sve njihove probleme. Pre svega, finansijske prirode, jer su dužni vrlo opasnim ljudima, dok će meštani sela u kojem je nekretnina smeštena, pomisliti da spas za njihove probleme dolazi u liku naša dva junaka. Njih će suseljani doživljavati kao poslovne tipove koji će znati preokrenuti sumorne izglede zabitog vojvođanskog sela.

Junaci serije su Ekser i Švabo, dvojica prijatelja koji preživljavaju od danas do sutra preprodajući ukradenu robu. Iznenadno nasledstvo koje dobiva jedan od njih i učiniće im se da je na pomolu spas te da će prodaja kuće rešiti sve njihove probleme. Pre svega, finansijske prirode, jer su dužni vrlo opasnim ljudima, dok će meštani sela u kojem je nekretnina smeštena, pomisliti da spas za njihove probleme dolazi u liku naša dva junaka. Njih će suseljani doživljavati kao poslovne tipove koji će znati preokrenuti sumorne izglede zabitog vojvođanskog sela.

U zaostalim selima crnogorskog krša običaj je da muž nevernu ženu maljem ubije preko pogače. U takvoj sredini živi mladi bračni par, zavetovan na doživotnu vernost. Žive siromašno i rado prihvate poziv čoveka koji je otišao za lakom zaradom u primorje, da slede njegov primer. On se zaposli u solani, a ona kao spremačica u nudističkom kampu. Tradicionalno vaspitana, užasava se nad golotinjom, naročito kad posprema apartman dvoje mladih stranaca koje zabavlja njena zbunjenost. Uz njihov podsticaj, ona postepeno oslobađa tradicijom sputanu senzualnost.

Putopisni film o težnji čoveka i nacije za slobodom. Istinita priča o srpskom kralju Petru Prvom smeštena je u Prvi svetski rat. Srpska vojska, desetkovana i gladna, mora da se povuče preko zaleđenih planina Albanije na Krf u Grčkoj. Petra Karađorđevića kao dečaka proterala je suparnička dinastija Obrenovića iz Srbije. Uskraćena mu je mogućnost da izgradi trajnu vezu sa zemljom koja ga je rodila, narodom čiji je mogao biti kralj i titulom koja mu je pripadala. U istorijskim okolnostima, vraća se u Srbiju, uspostavlja parlamentarnu demokratiju i počinje obnovu zemlje. Ali napredak Srbije staje na početku Prvog svetskog rata, kojem je prethodio Sarajevski atentat. Usledila je nemilosrdna želja Austrougarske da kazni srpski narod. Posle herojskih bitaka na Cerskoj i Kolubari, Vlada Srbije izjavljuje da je povlačenje jedina opcija. Srpska vojska, desetkovana i gladna, mora da se povuče preko zaleđenih planina Albanije na Krf u Grčkoj.

Radnja je smeštena u slovenačko selo, u period posle Drugog svetskog rata. Joža Malek je mobilisan u nemačku vojsku, odakle je pobegao u Rusiju. Posle rata se srećan vraća kući i dobija nekoliko hektara zemlje za obradu. Uostalom, oni koji su mu dali zemlju i oduzimaju mu je. Kratkotrajno vlasništvo podstiče Jožu Maleka na samopouzdanje i postaje, kako njegov sin kaže: socijalistički kulak.

Tokom okupacije, rađa se prijateljstvo između petogodišnjeg dečaka i oficira Trećeg Rajha, nastanjenog u kući dečakove porodice. Tragovi koje će ono ostaviti pokazaće se važnim kad dečak izraste u usamljenika koji pred početak ratnih zbivanja na Balkanu 1991., osamljen u malome mestu na jadranskoj obali, sretne napuštenu devojčicu Romi.

Dokumentarni film o Ljubici Matulec, podravskoj kiparici rođenoj 23. travnja 1939. godine čiji se kipovi danas nalaze u brojnim privatnim zbirkama i uglednim galerijama u Švicarskoj, Italiji, Francuskoj, Njemačkoj i SAD-u.

U središtu priče je ljubavni slučaj, afera između Inge Lebensajm, Novosađanke zanosne lepote, koja se 20 godina posle rata vraća iz Beča u rodni Novi Sad i Sergija Rudića, heroja II. svetskog rata, koji se nije snašao u posleratnom životu, a koji se svakog vikenda vraća u Novi Sad bežeći od svog poslovnog i emotivno zagrijanog života u Beogradu. Iako su poznanici iz srednjoškolskih dana, njih dvoje se nisu videli 20 godina jer je Inge pred kraj rata morala da pobegne iz zemlje, pošto je njen otac bio jedan od vodećih novosadskih nacista. Ova posleratna romansa između dvoje ljudi u četrdesetim je opterećena njihovim strahom da bi im ovo mogla biti poslednja šansa da povrate svoje ratom razorene živote. Jer rat je od Inge oduzeo sve koje je volela i ostavio je nesposobnu za emotivne odnose, za rađanje iako su svi njeni reproduktivni organi zdravi i ravnodušna do te mere da se udala za čoveka kojeg je jedva podnosila. Sergije je, pak, bezobzirnošću maturanta upao u SKOJ pa u rat, što bi ga koštalo glave da nije bilo njegovog brižnog druga, čudaka i pustinjaka Eugena Pataka. Ali ni on ga nije mogao spasiti od krivice koju će i dalje da nosi zbog smrti prve devojke i drugarice. Sergijev život je i posle rata i dalje bio obeležen dobrim namerama, koje su nekako uvek dovodile do teških poraza i, za njega, bolnih, razbijanja jedne po jedne iluzije. Upravo gubitak iluzija u sudaru sa stvarnošću i cinizam novog doba čini okosnicu i glavni motiv ove priče.

U središtu priče je ljubavni slučaj, afera između Inge Lebensajm, Novosađanke zanosne lepote, koja se 20 godina posle rata vraća iz Beča u rodni Novi Sad i Sergija Rudića, heroja II. svetskog rata, koji se nije snašao u posleratnom životu, a koji se svakog vikenda vraća u Novi Sad bežeći od svog poslovnog i emotivno zagrijanog života u Beogradu. Iako su poznanici iz srednjoškolskih dana, njih dvoje se nisu videli 20 godina jer je Inge pred kraj rata morala da pobegne iz zemlje, pošto je njen otac bio jedan od vodećih novosadskih nacista. Ova posleratna romansa između dvoje ljudi u četrdesetim je opterećena njihovim strahom da bi im ovo mogla biti poslednja šansa da povrate svoje ratom razorene živote. Jer rat je od Inge oduzeo sve koje je volela i ostavio je nesposobnu za emotivne odnose, za rađanje iako su svi njeni reproduktivni organi zdravi i ravnodušna do te mere da se udala za čoveka kojeg je jedva podnosila. Sergije je, pak, bezobzirnošću maturanta upao u SKOJ pa u rat, što bi ga koštalo glave da nije bilo njegovog brižnog druga, čudaka i pustinjaka Eugena Pataka. Ali ni on ga nije mogao spasiti od krivice koju će i dalje da nosi zbog smrti prve devojke i drugarice. Sergijev život je i posle rata i dalje bio obeležen dobrim namerama, koje su nekako uvek dovodile do teških poraza i, za njega, bolnih, razbijanja jedne po jedne iluzije. Upravo gubitak iluzija u sudaru sa stvarnošću i cinizam novog doba čini okosnicu i glavni motiv ove priče.

Dokumentarni film o slikaru Franu Kršiniću i njegovoj rodnoj Lumbardi na Korčuli. To nije samo film o umetniku i njegovoj povezanosti sa zemljom sa koje je došao, već i o iskonskoj želji da se kamen oblikuje onako kako more oblikuje šljunak.

Robert je pisac naučnofantastičnih romana koji otkriva da može da materijalizuje svoje misli. Poznanici i prijatelji misle da je lud, ali mu je psihijatar postavio tačnu dijagnozu. Robert mu priča da su, dok je bio beba, njegovom ocu narasle grudi da bi mogao da ga hrani, pa je zaključio da njegov pacijent boluje od retke bolesti - telurgije. Telurgija je sposobnost materijalizovanja predmeta i bića u stvarnosti silom volje. Robertova devojka Biba sve manje razume njegove priče i izmišljotine, ali mu veruje kada i sama vidi troje vanzemaljaca, Andru i dvoje dece. Odlučili su da posete Zemlju, želeći da upoznaju svog tvorca Roberta. Ono na šta nisu računali je da će njihov boravak da izazove mnoge neprijatne i strašne situacije.

Svojevrsna televizijska enciklopedija zajedničkog nasleđa. Predstavlja činjenice, urbane legende, mitove, pojave, skrivene detalje. Serija prati prve dodire zapadne kulture ranih pedesetih na festivalima zabavne muzike, zatim novi talas, partizanske spektakle, uspehe Bijelog Dugmeta, komedije Duška Kovačevića i osvajanje Kupa šampiona. U okviru ovog dokumentarnog serijala prikazano je više od 150 intervjua snimljenih u Beogradu, Ljubljani, Splitu i Zagrebu. Među ostalima u seriji učestvuju: Bata Živojinović, Ljubiša Samardžić, Dragan Nikolić, Neda Arnerić, Milena Dravić, Emir Kusturica, Darko Rundek, Zdravko Čolić, Lepa Brena, Relja Bašić, Slobodan Šijan, Darko Rundek, Mirko Ilić, Vlada Divljan , Veljko Bulajić , Goran Bregović i mnogi drugi.

Svojevrsna televizijska enciklopedija zajedničkog nasleđa. Predstavlja činjenice, urbane legende, mitove, pojave, skrivene detalje. Serija prati prve dodire zapadne kulture ranih pedesetih na festivalima zabavne muzike, zatim novi talas, partizanske spektakle, uspehe Bijelog Dugmeta, komedije Duška Kovačevića i osvajanje Kupa šampiona. U okviru ovog dokumentarnog serijala prikazano je više od 150 intervjua snimljenih u Beogradu, Ljubljani, Splitu i Zagrebu. Među ostalima u seriji učestvuju: Bata Živojinović, Ljubiša Samardžić, Dragan Nikolić, Neda Arnerić, Milena Dravić, Emir Kusturica, Darko Rundek, Zdravko Čolić, Lepa Brena, Relja Bašić, Slobodan Šijan, Darko Rundek, Mirko Ilić, Vlada Divljan , Veljko Bulajić , Goran Bregović i mnogi drugi.

Grupa partizana odlazi da uništi nemačko skladište benzina u Postojnskoj jami. Jednog borca obuzima strah i nepoverenje prema novom komandantu, koje prelazi i na druge i kulminira kada isti ostaje u pećini odsečen eksplozijom. Poverenje se uspostavlja kada se komadant vrati i spasi borca.

U središtu priče je ljubavni slučaj, afera između Inge Lebensajm, Novosađanke zanosne lepote, koja se 20 godina posle rata vraća iz Beča u rodni Novi Sad i Sergija Rudića, heroja II. svetskog rata, koji se nije snašao u posleratnom životu, a koji se svakog vikenda vraća u Novi Sad bežeći od svog poslovnog i emotivno zagrijanog života u Beogradu. Iako su poznanici iz srednjoškolskih dana, njih dvoje se nisu videli 20 godina jer je Inge pred kraj rata morala da pobegne iz zemlje, pošto je njen otac bio jedan od vodećih novosadskih nacista. Ova posleratna romansa između dvoje ljudi u četrdesetim je opterećena njihovim strahom da bi im ovo mogla biti poslednja šansa da povrate svoje ratom razorene živote. Jer rat je od Inge oduzeo sve koje je volela i ostavio je nesposobnu za emotivne odnose, za rađanje iako su svi njeni reproduktivni organi zdravi i ravnodušna do te mere da se udala za čoveka kojeg je jedva podnosila. Sergije je, pak, bezobzirnošću maturanta upao u SKOJ pa u rat, što bi ga koštalo glave da nije bilo njegovog brižnog druga, čudaka i pustinjaka Eugena Pataka. Ali ni on ga nije mogao spasiti od krivice koju će i dalje da nosi zbog smrti prve devojke i drugarice. Sergijev život je i posle rata i dalje bio obeležen dobrim namerama, koje su nekako uvek dovodile do teških poraza i, za njega, bolnih, razbijanja jedne po jedne iluzije. Upravo gubitak iluzija u sudaru sa stvarnošću i cinizam novog doba čini okosnicu i glavni motiv ove priče.

U središtu priče je ljubavni slučaj, afera između Inge Lebensajm, Novosađanke zanosne lepote, koja se 20 godina posle rata vraća iz Beča u rodni Novi Sad i Sergija Rudića, heroja II. svetskog rata, koji se nije snašao u posleratnom životu, a koji se svakog vikenda vraća u Novi Sad bežeći od svog poslovnog i emotivno zagrijanog života u Beogradu. Iako su poznanici iz srednjoškolskih dana, njih dvoje se nisu videli 20 godina jer je Inge pred kraj rata morala da pobegne iz zemlje, pošto je njen otac bio jedan od vodećih novosadskih nacista. Ova posleratna romansa između dvoje ljudi u četrdesetim je opterećena njihovim strahom da bi im ovo mogla biti poslednja šansa da povrate svoje ratom razorene živote. Jer rat je od Inge oduzeo sve koje je volela i ostavio je nesposobnu za emotivne odnose, za rađanje iako su svi njeni reproduktivni organi zdravi i ravnodušna do te mere da se udala za čoveka kojeg je jedva podnosila. Sergije je, pak, bezobzirnošću maturanta upao u SKOJ pa u rat, što bi ga koštalo glave da nije bilo njegovog brižnog druga, čudaka i pustinjaka Eugena Pataka. Ali ni on ga nije mogao spasiti od krivice koju će i dalje da nosi zbog smrti prve devojke i drugarice. Sergijev život je i posle rata i dalje bio obeležen dobrim namerama, koje su nekako uvek dovodile do teških poraza i, za njega, bolnih, razbijanja jedne po jedne iluzije. Upravo gubitak iluzija u sudaru sa stvarnošću i cinizam novog doba čini okosnicu i glavni motiv ove priče.

Život omladine u malom mestu krajem šezdesetih godina dvadesetog veka. Mladi metalostrugar dobija poziv za vojsku i trebalo bi da ode za šest dana. Sa drugarima provodi te dane kao i obično: posao, plaža, fudbal, uveče kafana.

Putopisni film o težnji čoveka i nacije za slobodom. Istinita priča o srpskom kralju Petru Prvom smeštena je u Prvi svetski rat. Srpska vojska, desetkovana i gladna, mora da se povuče preko zaleđenih planina Albanije na Krf u Grčkoj. Petra Karađorđevića kao dečaka proterala je suparnička dinastija Obrenovića iz Srbije. Uskraćena mu je mogućnost da izgradi trajnu vezu sa zemljom koja ga je rodila, narodom čiji je mogao biti kralj i titulom koja mu je pripadala. U istorijskim okolnostima, vraća se u Srbiju, uspostavlja parlamentarnu demokratiju i počinje obnovu zemlje. Ali napredak Srbije staje na početku Prvog svetskog rata, kojem je prethodio Sarajevski atentat. Usledila je nemilosrdna želja Austrougarske da kazni srpski narod. Posle herojskih bitaka na Cerskoj i Kolubari, Vlada Srbije izjavljuje da je povlačenje jedina opcija. Srpska vojska, desetkovana i gladna, mora da se povuče preko zaleđenih planina Albanije na Krf u Grčkoj.

Ugledni beogradski stomatolog živi u skladnom braku. Njegovi prijatelji sa sindromom zaostalog puberteta, kako neki nazivaju krizne muške godine kada očajnički žele da ostanu mladima. On je ispunjen i zadovoljan čovek. Ali dogodiće mu se ljubav koju nije očekivao koja će ga potpuno promeniti...

Junaci serije su Ekser i Švabo, dvojica prijatelja koji preživljavaju od danas do sutra preprodajući ukradenu robu. Iznenadno nasledstvo koje dobiva jedan od njih i učiniće im se da je na pomolu spas te da će prodaja kuće rešiti sve njihove probleme. Pre svega, finansijske prirode, jer su dužni vrlo opasnim ljudima, dok će meštani sela u kojem je nekretnina smeštena, pomisliti da spas za njihove probleme dolazi u liku naša dva junaka. Njih će suseljani doživljavati kao poslovne tipove koji će znati preokrenuti sumorne izglede zabitog vojvođanskog sela.

Junaci serije su Ekser i Švabo, dvojica prijatelja koji preživljavaju od danas do sutra preprodajući ukradenu robu. Iznenadno nasledstvo koje dobiva jedan od njih i učiniće im se da je na pomolu spas te da će prodaja kuće rešiti sve njihove probleme. Pre svega, finansijske prirode, jer su dužni vrlo opasnim ljudima, dok će meštani sela u kojem je nekretnina smeštena, pomisliti da spas za njihove probleme dolazi u liku naša dva junaka. Njih će suseljani doživljavati kao poslovne tipove koji će znati preokrenuti sumorne izglede zabitog vojvođanskog sela.

Na jednoj taksi stanici na periferiji grada život teče normalno do trenutka kad se pojavi novi taksista - lepa devojka. Taksista, bivši bokser, sumnja da ga žena vara.\nUhvativši je na delu, obračuna se sa njenim ljubavnikom Bizmarkom. Posle toga žena ga napusti, zatim bude pretučen i odluči da istera svoju pravdu. Istovremeno se i policija zainteresuje za Bizmarka. Naime, sve devojke iz njegovog društva su narkomanke i sve tajanstveno iščezavaju... U završni rasplet događaja umešani su taksisti, predvođeni svojom lepom koleginicom, Interpol, policija...

Na putu da počini pljačku banke, banda se zaustavi na samotnom imanju koje vodi mlada udovica Amanda (J. Ireland), kako bi jedan Grejam Dorzi(C. Bronson) došao do novog konja. Pretvarajući se da konja nema, Grejam radije ostane s Amandom na imanju negoli da odjaše u pljačku. Njih dvoje provedu tri strastvena sata. No, pljačka pođe po zlu, te Dorzi odlazi spasiti svoje kompanjone, zapravo sebe, da ne bi bio uhvaćen. Putem susretne putujućeg prodavača te s njim zameni odeću. Prodavač je ubijen, a Dorzi završi u zatvoru. No, kad mrtvo prodavčevo telo pokažu Amandi, ona po odeći zaključi da je reč o Dorseyu...

Na putu da počini pljačku banke, banda se zaustavi na samotnom imanju koje vodi mlada udovica Amanda (J. Ireland), kako bi jedan Grejam Dorzi(C. Bronson) došao do novog konja. Pretvarajući se da konja nema, Grejam radije ostane s Amandom na imanju negoli da odjaše u pljačku. Njih dvoje provedu tri strastvena sata. No, pljačka pođe po zlu, te Dorzi odlazi spasiti svoje kompanjone, zapravo sebe, da ne bi bio uhvaćen. Putem susretne putujućeg prodavača te s njim zameni odeću. Prodavač je ubijen, a Dorzi završi u zatvoru. No, kad mrtvo prodavčevo telo pokažu Amandi, ona po odeći zaključi da je reč o Dorseyu...