On je egoista. On je sebičan. On je zao. On je sve ono čega bi se normalan čovek stideo. Od toga šta i kako jede i pije, preko onoga što izgovori i pomisli, do onoga što planira i pretvori u zaveru, on je jedan pokvareni, samoživi, autoritarni, hedonistički stvor koji je prava definicija svega lošeg što može da opiše čoveka. Ali on ume da bude i smešan, zabavan, pa čak i šarmantan. Njegove smicalice nisu obične, njegov planovi su komplikovani i kreativni, njegove reči ponekad tako duhovite, a kad mu jednom uđete u glavu shvatićete da je tamo sve samo ne dosadno i obično. Možda zbog svega toga Crna Guja nije završio na nekom smetlištu istorije, već je postao neobično duhovito podsećanje na to kakvi smo i sami ponekad ili upozorenje na to kakvi ne bi trebalo da budemo. Crna Guja je pomalo iskrivljeno i pomalo prljavo, ali ipak ogledalo ljudskog roda.
