Radnja serije se odvija u najturbulentnijem razdoblju hrvatske i jugoslavenske istorije, u periodu od 1938. do 1948. godine, a prati život jedne plemićke hrvatske porodice od njenog predratnog uspona, pa sve do posle Drugog svetskog rata, usled koga je došlo do promene državnog uređenja, propadanja plemstva i korenite promene svih do tada ustaljenih društvenih vrednosti.

Šifra Despot je elegična socijalna komedija naravi i mentaliteta, smeštena u ambijent metropole, ali podjednako i u autentična srpska predgrađa, varošice, gradove, sela i zaseoke. Ne napuštajući ni jednog trenutka životne vratolomije glavnog junaka serije, pomalo nespretnog i taličnog, ali veoma talentovanog kompjuterskog programera Despota Despotovića, kog igra mladi glumac Đorđe Marković, serija će u tematskom, vizuelnom i socijalnom smislu oslikati vreme u kom živimo. Nastojanje glavnog lika da preživi i da obezbedi sopstvenu egzistenciju kao jedini zaposleni u svojoj softverskoj kući Despot & Co, u svakoj od 45 epizoda prve sezone, vodiće njega i gledaoce serije na najrazličitije lokacije i socijalne sredine - na farmu ćuraka, u fitnis centar, bolnice, fabrike, advokatske kancelarije, u nevladine organizacije, političke partije, staračke domove, sportske klubove, kladionice, banke, škole plesa, modne salone i mnoga druga mesta - što predstavlja izvanredan dramaturški i scenaristički okvir za razvoj komediografskih odnosa, kojim će pored društveno odgovorih tema, koje će serija tretirati, gledaoci biti u prilici da se zabave, relaksiraju uz zdrav i nepatvoreni humor na temljima srpskog mentaliteta - koji autor Radoš Bajić izvanredno dobro poznaje.

Porodici Jurak nacionalizovan je veći deo imovine nakon Drugog svetskog rata, ali svejedno nisu ostali siromašni. Stanuju u dobrom zagrebačkom kvartu. Tomislav Jurak (Žarko Radić) je pedesetogodišnjak, vodi porodični biznis koji uključuje lanac restorana i hotel u centru grada, koji je počeo da gradi još u vreme socijalizma, ali ga je u vlasništvo preuzeo tokom privatizacije devedesetih novcem svoje tete Mitzy. Njegova žena Ana Jurak (Ksenija Pajić), u ranim četrdesetim, rodila mu je dvoje dece- Ivana i Doru. Ana je napustila studije prava kad ga je upoznala i posvetila se brizi o porodici i uz pomoć kućne pomoćnice, brizi o samoj sebi-shopping, bazen i tračanje, omiljene su joj obaveze. Kako god bilo, ona je u svakom slučaju temelj familije. Ćerka Dora (Jelena Veljača) ima 20 godina i studira ekonomiju. Otac je obožava i ne prihvata činjenicu da je već odavno došla u godine da ima dečka i svoju intimu. Razmažena tatina kćer. Ivan (Mislav Čavajda) radi s ocem u firmi. Zgodan zagrebački dečko, dvadesetpetogodišnjak, ali neodgovoran, sklon porocima, ukratko, loš karakter lepog lica. S druge strane, nalazi se porodica bankara Maksa Lovreka (Ante Čedo Martinić), koji Jurakovoj firmi daje veliki kredit za preuzimanje malotrgovinskog lanca. On i Tomislav Jurak (ne)prijatelji su još od falultetskih dana. Uz posao, Jurakovi i Lovrekovi povezani su i privatno, a razdoblje prividnog prijateljstva s početka priče ubrzo prerasta u suparništvo. Max Lovrek oženjen je Vesnom Lovrek (Barbara Vicković), ženom sumnjivog

Neki bolji ljudi porodična je serija čije glavne junake predstavljaju članovi porodice Urošević i Graovac. Dramsku radnju pokreću događaji koji protagoniste dovode u situacije kroz koje će se ispoljiti njihovi lični interesi i ambicije, prožeti jakim međusobnim emocijama. Tri generacije pod jednim krovom, u komšijskim stanovima Graovac i Urošević, predstavljaju idealan teren za sukobe generacija i sistema vrednosti ali i fini humor. Đuro i njegova žena Jovanka pripadaju posleratnoj, bejbi bum generaciji koja se školovala, radila i vaspitala decu u socijalističkom duhu. Dragan i Marija su predstavnici generacije X koja je najbolje godine svog života potrošila tokom devedesetih godina 20 veka prošlog veka. I dok je Marija uspela da se visoko pozicionira u poslovnoj hijerarhiji, Dragan je prihvatio ulogu domaćice u kući. Nikola, Sara i Filip su deca novog milenijuma, generacija kojoj je život na mreži podjednako važan kao i realnost. Ipak, kad ih sustignu iskonski porivi, kao što je ljubav, biće prinuđeni da se okrenu sebi i suoče sa osećanjima. Tada polako počinju shvatati da se u virtuelnom svetu ne možeš sakriti od stvarnosti. Porodica Graovac - Urošević je pod konstantnim pritiskom s kojim se mosi kako zna i ume, a prilično često niti zna, niti ume. Decu pritiskaju izazovi i iskušenja odrastanja, očekivanja roditelja i sami roditelji; roditelje pritiskaju bračni problemi i deca, a babu i dedu - porodični i egzistencijalni problemi. Kako će se naši junaci sa njima nositi i da li će posle svega postati neki

Serija će svakako slediti i tradiciju najboljih domaćih serija koje obiluju humorom, koji proističe iz naravi i karaktera protagonista. U centru pažnje sitkoma Nek ide život su članovi porodice Savković. Majka Grozda, ponosna vlasnica cvećare, njena deca i snaja. Grozdin mlađi sin Ljubiša je nastavnik matematike permanentno nesrećan u ljubavi. Njena ćerka Silvana je neshvaćana umetnica , čiji doživljaj života zapravo shvataju jedino oženjeni muškarci. Stariji sin Siniša, po zanimanju obućar, navučen je na pivo, slab na žene, a pomalo i one na njega. Ipak, glavna prepreka za Sinišine ljubavne avanture jeste činjenica da je oženjen temperamentnom osobom od čijeg prgavog karaktera svi pomalo zaziru. Katarina je, završila menadžment u menadžmentu na fakultetu za menadžment i uzaludno traži posao u struci. Njena majka Radmila je uporno nagovara da se razvede od obućara i uda za pilota Lufthanze. Ipak, Katarina ne može bez Siniše, a tajna njihovog braka će biti otkrivena u jednoj od epizoda. Najveći prijatelj porodice Savković je Brana, vlasnik kafane u koju svi Savkovići rado svraćaju. Brana voli da usluži svoje goste, ali više od toga voli da ih prevesla. To je često jače od njega. Istini za volju, zna i da pomogne kada prigusti.

Sara Rejes je studentkinja književnosti na Oksfordu tokom XIX veka. Kao veliki poštovalac španske književnosti, opere i kulture Sara će pobeći u Andaluziju u želji za avanturom, pravom ljubavi i porodicom. Andaluzija će očarati Saru i ona će pronaći svoj dom u malom andaluzijskom selu, gde će joj se učiniti da će konačno ispuniti svoj živoni san i napisati svoj prvi roman. Sve će se odvijati po njenoj volji dok se jednog dana ne vrati njen ujak u nameri da je vrati u Englesku. Sara će postati odmetnik nalik Robin Hudu, koji će posvetiti život da pomogne ljudima u nevolji. Ova serija će očarati vaša srca dok upoznajete protagonistu, njen karakter, vrline i mane. Zaljubićete se u njenu ljubav i prelepe slike Andaluzije koje vas plene i ostavljaju bez daha.

Pare ili život je dramska, komična TV serija koja prati nekoliko različitih karaktera u sudaru s našom svakodnevnicom. Dramski realizam ove serije nekad se graniči s apsurdom, ali oslobođen je humora po svaku cenu i radije problematizuje neke socijalne fenomene. U društvu koje priželjkuje da je tranzicija već gotova, a ona tek što je počela, javljaju se brojne zamke za sve one koji se nisu snašli. A Miki, Džoni, Višnja, Sunčica, Marun, Maja i Časlav, nisu sposobni da u novim okolnostima uspeju poput oca njihovog prijatelja Gagija. Razlozi za to nisu ni vaspitanje, ni devedesete, ni komunizam (pa toliki zakleti komunisti veoma lako su postali uspešni kapitalisti). Na putu do uspeha smetaju im veliko srce i slab stomak. Svi njihovi poduhvati tužni su do smeha, jer je svako raspet između prevaziđenog osećanja zajedništva i želje za ličnim uspehom. Ipak, kad se u njihovim životima pojavi raspevani sanjar Džoni, počinje da se stvara jedna čudna porodica gde svi oni, hteli to ili ne, ostvaruju mnogo jače veze od onih rodbinskih. I usput dobijaju možda mnogo vredniju nagradu od one za kojom sve vreme jure.

Dramska serija Obični ljudi je jedna urbana priča , koja prati život tri sestre i njihovih roditelja glumaca, od kojih svaka ima totalno različit životni put. Na različit način, u njihovim životima i životima ljudi koji ih okružuju, prelamaju se i njihove frustracije iz detinjstva: odlaskom njihove majke Karoline kad je Vanji (najstarijoj) bilo 11, Matiji (srednjoj) 7, a Saši (najmlađoj) su tada bile 3 godine. Priča prati njihove živote u trenutku kad svaka ima svoj život i/ili porodicu. Nakon odlaska Karoline, najstarija sestra odigrala je majčinsku figuru u porodici. Najemotivnija sestra Matija, u braku je s Lukom Draganom, sinom Ante Dragana, jednog od najuspešnijih auto-zastupnika u Hrvatskoj. Luka, kao i njegov brat Pavle rade za oca u Autokući Dragan. Paralelno pratimo i život te hercegovačke porodice. Najmlađa sestra je diplomirala na Medicinskom fakultetu i počela raditi na zagrebačkoj Peščenici. U trenutku početka priče, Karolina dobija veliku glumačku šansu: ulogu žene svog bivšeg supruga i oca tri sestre Ivice u obnovljenoj seriji koja je njemu donela slavu...

Radnja serije se odvija u najturbulentnijem razdoblju hrvatske i jugoslavenske istorije, u periodu od 1938. do 1948. godine, a prati život jedne plemićke hrvatske porodice od njenog predratnog uspona, pa sve do posle Drugog svetskog rata, usled koga je došlo do promene državnog uređenja, propadanja plemstva i korenite promene svih do tada ustaljenih društvenih vrednosti.

Šifra Despot je elegična socijalna komedija naravi i mentaliteta, smeštena u ambijent metropole, ali podjednako i u autentična srpska predgrađa, varošice, gradove, sela i zaseoke. Ne napuštajući ni jednog trenutka životne vratolomije glavnog junaka serije, pomalo nespretnog i taličnog, ali veoma talentovanog kompjuterskog programera Despota Despotovića, kog igra mladi glumac Đorđe Marković, serija će u tematskom, vizuelnom i socijalnom smislu oslikati vreme u kom živimo. Nastojanje glavnog lika da preživi i da obezbedi sopstvenu egzistenciju kao jedini zaposleni u svojoj softverskoj kući Despot & Co, u svakoj od 45 epizoda prve sezone, vodiće njega i gledaoce serije na najrazličitije lokacije i socijalne sredine - na farmu ćuraka, u fitnis centar, bolnice, fabrike, advokatske kancelarije, u nevladine organizacije, političke partije, staračke domove, sportske klubove, kladionice, banke, škole plesa, modne salone i mnoga druga mesta - što predstavlja izvanredan dramaturški i scenaristički okvir za razvoj komediografskih odnosa, kojim će pored društveno odgovorih tema, koje će serija tretirati, gledaoci biti u prilici da se zabave, relaksiraju uz zdrav i nepatvoreni humor na temljima srpskog mentaliteta - koji autor Radoš Bajić izvanredno dobro poznaje.

Porodici Jurak nacionalizovan je veći deo imovine nakon Drugog svetskog rata, ali svejedno nisu ostali siromašni. Stanuju u dobrom zagrebačkom kvartu. Tomislav Jurak (Žarko Radić) je pedesetogodišnjak, vodi porodični biznis koji uključuje lanac restorana i hotel u centru grada, koji je počeo da gradi još u vreme socijalizma, ali ga je u vlasništvo preuzeo tokom privatizacije devedesetih novcem svoje tete Mitzy. Njegova žena Ana Jurak (Ksenija Pajić), u ranim četrdesetim, rodila mu je dvoje dece- Ivana i Doru. Ana je napustila studije prava kad ga je upoznala i posvetila se brizi o porodici i uz pomoć kućne pomoćnice, brizi o samoj sebi-shopping, bazen i tračanje, omiljene su joj obaveze. Kako god bilo, ona je u svakom slučaju temelj familije. Ćerka Dora (Jelena Veljača) ima 20 godina i studira ekonomiju. Otac je obožava i ne prihvata činjenicu da je već odavno došla u godine da ima dečka i svoju intimu. Razmažena tatina kćer. Ivan (Mislav Čavajda) radi s ocem u firmi. Zgodan zagrebački dečko, dvadesetpetogodišnjak, ali neodgovoran, sklon porocima, ukratko, loš karakter lepog lica. S druge strane, nalazi se porodica bankara Maksa Lovreka (Ante Čedo Martinić), koji Jurakovoj firmi daje veliki kredit za preuzimanje malotrgovinskog lanca. On i Tomislav Jurak (ne)prijatelji su još od falultetskih dana. Uz posao, Jurakovi i Lovrekovi povezani su i privatno, a razdoblje prividnog prijateljstva s početka priče ubrzo prerasta u suparništvo. Max Lovrek oženjen je Vesnom Lovrek (Barbara Vicković), ženom sumnjivog