Ovo je film koji govori o sukobu generacija. Priča se bazira na mladoj Saši, koja je beogradska studentkinja prava i koja saopštava roditeljima kako se, sa svojim dečkom Stefanom, seli u Kanadu. Te večeri, ona i njen dečko doživljavaju automobilsku nesreću, nakon čega se Saša budi u bolnici gde upoznaje Stefanovu lucidnu sestru Lanu. Lana će kroz ostatak filma imati jak uticaj na Sašu, a sa druge strane biće Sašin otac, ugledni sudija, koji će bezuspešno pokušavati da sačuva porodicu na okupu. U svom tom porodičnom haosu, Saša se upušta u ljubavnu vezu sa sestrom svog dečka, Lanom, što dodatno komplikuje priču...

Serija emisija koja prati istoriju dodele nagrade Američke filmske Akademije - Oskar. Zanimljivosti o filmovima, detalji o pripremama, snimanjima i svemu ostalom što se dešavalo tokom 90 godina otkako je dodeljen prvi Oskar. Ljubitelji filma imaju priliku da se upoznaju sa ostvarenjima koja su obeležila istoriju filma, bilo da se radi o eri nemog filma ili najnovijim osvajačima statuete koja mnogima znači sve. Emisija je zaista puna filmskih zvezda, kako novih, tako i onih gotovo već zaboravljenih. Glumci, reditelji, scenaristi, kompozitori - svi koji su uspeli da se upišu u istoriju filma zauzeli su svoje mesto i u ovom serijalu.

Drugi svetski rat. Nemci i njihovi saradnici terorišu oblast. Ali skoro svake noći, jedan od njih biva ubijen. Na svakom ubijenom nalazi se redni broj i potpis Saša. Neprijatelj ubija skrivenog ranjenog partizanskog borca verujući da je to Saša. Međutim, tajanstvena ubistva neprijateljskih vojnika se nastavljaju.

Iz pera naših saradnika, flmskih režisera, kritičara, teoretičara i istoričara stižu nam originalna, nesvakidašnja predstavljanja i kritike značajnih ostvarenja u srpskoj i jugoslovenskoj kinematografiji. Nikola Lorencin, režiser i profesor, Stevan Jovičić i Aleksandar Erdeljanović, istoričari filma, Dubravka Lakić, kritičarka, Dragomir Zupanc, režiser, Dejan Dabić, kritičar i Ivana Kronja, profesor i teoretičar filma, približiće gledaocima i ona ostvarenja koja su stvarana pre vise decenija, kao i hermetične, art filmove avangardnih autora, kroz kratke emisije koje smo zajednički nazvali Iz mog ugla.

Grupa koju čini šestoro beogradskih glumaca, pritisnuta teškom finansijskom situacijom, pristaje da uprkos ratnom stanju 1993. godine otputuje u Srpsku Krajinu. Trebalo bi da izvedu predstavu Buba u uhu. Nesvesni u šta su se upustili, oni lutaju od ratišta do ratišta, a njihova naivnost ih istovremeno uvaljuje u smrtno opasne nevolje i vadi iz njih. Film kritikuje političku i izvrgava ruglu nacionalizam.

Jedan hodočasnik, zaražen nepoznatom bolešću, sticajem okolnosti uđe u zemlju. Premešten sa mesta na mesto, umire, a zaraza se širi. U trenutku kad odgovorni shvate da se radi o bolesti koja se smatrala iskorenjenom, već je kasno. Epidemija velikih boginja (variole vere) počinje da hara, dovodeći u iskušenje i pojedince i društvo. Zaraženi su izolovani i prepušteni logici strašne bolesti na koju su svi već zaboravili, smatrajući je dalekom prošlošću…

Bog i Hrvati je srpski celovečernji dokumentarni film snimljen 1993. godine u režiji Krsta Škanate. Posvećen je hrvatskom nacionalizmu i Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, sa posebnim naglaskom na ulogu katoličke crkve u njenom nastanku, odnosno stradanjima srpskog stanovništva pod njenim režimom. Film je napravljen u jeku jugoslovenskih ratova, odnosno rata u Hrvatskoj, te je imao snažan propagandni naboj, nastojeći povući paralele između NDH i moderne hrvatske države, odnosno opravdati otcepljenje Republike Srpske Krajine i podršku tadašnje Srbije tom projektu. To je istovremeno i poslednji film u Škanatinoj filmografiji.

Film prikazuje jedan dan u životu čoveka koji radi težak i iscrpljujući posao.

Nekada je pas čuvao čoveka, a danas, u izmenjenim uslovima, situacija je apsurdna: čovek je psu postao najveći prijatelj.

Kako se uključiti, a ostati svoj.

Ovaj film donosi priču o poslednjem pokušaju Hitlerove vojske da uništi vrhovni štab partizana, sa Josipom Brozom na čelu. Međutim, naišli su na neočekivan i snažan otpor Titovih partizanskih snaga.

U jednoj zagrebačkoj gimnaziji troje profesora je izbačeno s posla po novom zakonu o rasnoj i nacionalnoj pripadnosti. Jedan mladi nastavnik tada staje na stranu fašističkog režima i postaje zadužen za rad sa omladinom. Uz podršku nemačkog okupatora, on priprema zbor na stadionu na kojem će srednjoškolci spontano izraziti svoju solidarnost sa novim poretkom. Ali kada govornik na stadionu zatraži da se pripadnici diskriminiranih nacionalnosti, Jevreji i Srbi, izdvoje na drugu stranu, ostali srednjoškolci izraze solidarnost sa svojim izdvojenim kolegama i krenu za njima... Akcija stadion je zanimljiv ratni film snimljen po istinitom događaju koji se odigrao u okupiranom Zagrebu godine 1941., kada je više od 4.000 srednjoškolaca izrazilo protest ustaškom pokušaju rasnog i nacionalnog razdvajanja.

To je čovek koga sam često sretao na istim mestima. Uvek mi se činilo da nekog traži, ali svaki put je bio - sam!

Film govori o dvema najvećim ličnostima srpske književnosti. Nakon upoznavanja u bolnici u Zagrebu, oni putuju zajedno vozom do Beograda. Oni razgovaraju, rezimirajući ono što je bilo, i otvorivši pitanje o onome što će tek biti.

Metaforični prikaz stvaranja jednoumnog mišljenja u državi. Animirani film prati pokušaj pojedinca da se odupre ovoj uniformisanosti mišljenja, ali i prikazuje mehanizam kojim se stvara velika grupa ljudi kojoj nije dopušteno da misli van jasno određenih granica.

Ovaj film je inspirisan i ostvaren na karikaturama Zuka Džumhura, velikog hroničara našeg vremena, koje je skoro 30 godina Politika objavljivala svake nedelje na prvoj strani, kao svoj likovni politički komentar.

Film nastao na osnovu pesme Duška Radovića Plavi zec. Istinita lovačka priča dečaka čiji se životni prostor završava zidovima stana.

Svaki brk ima svog brijača - na žalost.

Ovaj animirani film govori o čitanju sudbine koja je svakome od nas zapisana u linijama na dlanu.

Animirani film o zgodama i nezgodama vojnika u Jugoslovenskoj narodnoj armiji. Pokretač radnje je njihovo prerušavanje koje dovodi do velikog broja smešnih situacija.

Romantični momak sa nezaposlenim drugovima obilazi uobičajena sastajališta gradske omladine, živeći u socijalnoj izolovanosti. Pritisnut podmetnutim grehom iz prošlosti kada mu je oduzet pasoš, on mašta o odlasku i promeni jednoličnog i sputanog života. Svakovrsne slike stvarnosti prepliću se sa idiličnim snovima o Oktoberfestu, minhenskom vašaru piva. U traganju za novim životom, drugovi se razilaze, a on prolazi mučan put iskušenja koji ga dovodi u zatvor. Tračak nade ukazuje se u vidu vraćenog pasoša.

Maks je diler, a Džek višestruki povratnik, koji ima neizlečivu bolest. Maks se pre hapšenja oženio, a kada njegova žena sazna čime se bavi, želi da se razvede, iako imaju dete. Kada se nađu na slobodi, zajedno sa Džekovom devojkom, oni kreću u potragu za Maksovom ženom i sinom.

Nakon što se pokvari tenk, vojnici pomoć moraju potražiti od iskusnog mehaničara.

Pavle, Stojan i Dragiša, tri ratna druga, neposredno nakon završetka rata zauzimaju različite položaje u svom mestu. Pavle, ratni politički komesar, predaje deci u mesnoj školi. Stojan, predratni pekarski kalfa, zahvaljujući Pavlu obavlja posao sekretara sreskog komiteta Partije, a Dragiša radi u UDB-i. Do sukoba između Stojana i Pavla dolazi 1947. godine zbog Lene, Stojanove verenice koja voli Pavla, udaje se za njega i čeka njegovo dete. Upravo tada Pavla odvode na Goli otok na izdržavanje kazne. Njegovu ženu prihvata opet Stojan, ženi se njome i Pavlovom tek rođenom detetu daje svoje prezime. Ali, stihija političkih zbivanja zamrsila je konce njihovih malih života i oni više ne uspevaju da je zaustave. Postaju njen sastavni deo i njene žrtve.

Priča o zločinu i kazni, o gubitku i osveti. Poslednjih dana rata, u sveopštem haosu i beznađu, otac kreće sa svojim osmogodišnjim sinom da kazni ubicu svoje žene i detetove majke. Polaze od fotografije na kojoj su zločinci snimili svoj stravičan čin.

Gorica je vlasnica pekare. Svakog jutra joj u posetu dolazi Bora, gde vode uobičajene razgovore. Ali, jednog jutra, on dolazi sa drugačijim planom.

Kada su socijalne razlike u našem društvu dostigle tačku koja se više nije mogla tolerisati, osnovane su komisije za ispitivanje porekla imovine. Za predsednika jedne takve komisije imenovan je stari borac, inače čuvar u lovištu za visoku divljač, u čemu ima i izvesne simbolike. Kroz rad ove komisije, prikazani su i neki autentični slučajevi koji su bili predmet interesovanja šire javnosti. Posao komisije je složen, odgovoran, vrlo često delikatan, protkan dramatikom i tragikom. Da li će čuvar lovišta uloviti trofej?

Info

Bog i Hrvati je srpski celovečernji dokumentarni film snimljen 1993. godine u režiji Krsta Škanate. Posvećen je hrvatskom nacionalizmu i Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, sa posebnim naglaskom na ulogu katoličke crkve u njenom nastanku, odnosno stradanjima srpskog stanovništva pod njenim režimom. Film je napravljen u jeku jugoslovenskih ratova, odnosno rata u Hrvatskoj, te je imao snažan propagandni naboj, nastojeći povući paralele između NDH i moderne hrvatske države, odnosno opravdati otcepljenje Republike Srpske Krajine i podršku tadašnje Srbije tom projektu. To je istovremeno i poslednji film u Škanatinoj filmografiji.

Film prikazuje jedan dan u životu čoveka koji radi težak i iscrpljujući posao.

Nekada je pas čuvao čoveka, a danas, u izmenjenim uslovima, situacija je apsurdna: čovek je psu postao najveći prijatelj.

Kako se uključiti, a ostati svoj.

Pavle, Stojan i Dragiša, tri ratna druga, neposredno nakon završetka rata zauzimaju različite položaje u svom mestu. Pavle, ratni politički komesar, predaje deci u mesnoj školi. Stojan, predratni pekarski kalfa, zahvaljujući Pavlu obavlja posao sekretara sreskog komiteta Partije, a Dragiša radi u UDB-i. Do sukoba između Stojana i Pavla dolazi 1947. godine zbog Lene, Stojanove verenice koja voli Pavla, udaje se za njega i čeka njegovo dete. Upravo tada Pavla odvode na Goli otok na izdržavanje kazne. Njegovu ženu prihvata opet Stojan, ženi se njome i Pavlovom tek rođenom detetu daje svoje prezime. Ali, stihija političkih zbivanja zamrsila je konce njihovih malih života i oni više ne uspevaju da je zaustave. Postaju njen sastavni deo i njene žrtve.

Priča o zločinu i kazni, o gubitku i osveti. Poslednjih dana rata, u sveopštem haosu i beznađu, otac kreće sa svojim osmogodišnjim sinom da kazni ubicu svoje žene i detetove majke. Polaze od fotografije na kojoj su zločinci snimili svoj stravičan čin.

Gorica je vlasnica pekare. Svakog jutra joj u posetu dolazi Bora, gde vode uobičajene razgovore. Ali, jednog jutra, on dolazi sa drugačijim planom.

Film Magareće godine je snimljen prema najpoznatijem istoimenom dečjem romanu Branka Ćopića, i priča je o odrastanju i gimnazijskim danima u Bihaću pre Drugog svetskog rata. Glavni lik je pisac koji, kao narator (Rade Šerbedžija), prati i komentariše prve ljubavi, prva traženja i dokazivanja svojih prava, sve važne događaje u vremenu kada deca prestaju da budu deca, a još uvek nisu odrasli ljudi. Film je bio bosanski kandidat za Oskara 1995. god.

Bunar je jugoslovenski kratki film iz 1982. godine. Režirao ga je Husein Dukaj, koji je napisao i scenario.

Mara je beznadežno zaljubljena u Roka, oženjenog beskrupuloznog biznismena s kojim dobija vanbračno dete. Kada se nađe pod optužbama za poslovni kriminal, Roka napuštaju svi prijatelji i on nagovara Maru da zajedno pobegnu iz zemlje, suočavajući je sa nemogućim izborom između muškarca koga voli i svog deteta. Ivan je napeta psihološka drama sa iskvarenom pozadinom. Drama o donošenju pogrešnih odluka.

Dokumentarni film o značajnom jubileju, šestoj po redu izložbi slika Save Šumanovića. To je bila jedna od najvećih samostalnih izložbi do tada organizovanih u Beogradu, a autor je tokom priprema mnogo pažnje posvetio i marketingu.

Policajac Mate Pivar ima osmoro dece. Saznaje da je kralj kum svakom devetom detetu, pa on i njegova supruga odlučuju da imaju još jedno dete nadajući se da će ono, ako mu kralj bude kum, imati svetliju budućnost. U isto vreme kada stiže telegram da kralj prihvata kumstvo i da šalje svog predstavnika, u mali turobni gradić stiže cirkus. Glavna cirkuska zvezda, pevačica i akrobatkinja koja nastupa kao hodačica po užetu, neverovatno liči na Gospu od anđela i ta činjenica unosi nemir među seoske usedelice, tim pre što je, u međuvremenu, umetnica izazvala veliko uzbuđenje među muškom elitom.

Prelepa priroda Nacionalnog parka Đerdap evocira uspomene na bezbrižno detinjstvo protagonistkinje i mračne tajne kolektivne prošlosti.

Kroz sedam intimnih priča, film Oktobar predstavlja generacijski stav o Srbiji danas, prikazan na različite načine i kroz različite žanrove - od crne komedije do melodrame, od poetičnih portreta do socijalno angažovanog horora. Motiv koji povezuje sve priče je desetogodišnjica demokratske revolucije. Svaki film se odvija na dan proslave 5. oktobra i svaki film se prema tom događaju odnosi na različit način. Film donosi sveže vizije sedam mladih reditelja koji su bili tinejdžeri u trenutku svrgavanja Miloševića i njegovog režima sa vlasti. Na ličan i emotivan način oni prikazuju kompleksnu sliku o savremenoj Srbiji.

Mladi par pokušava da pronađe svoju sreću u grotlu velegrada. On se doselio i zaposlio u železari dok ona radi u radničkom restoranu. Kada se upoznaju, zbliže se, a to će im doneti neočekivane promene u životu.

Šta obična porodica radi u veče pred sudnji dan? Koristi priliku za lečenje emocionalnih ožiljaka.

Bajate filmske vesti je dokumentarni serijal proizveden u periodu od 2014.-2016. god. u produkciji Delta Video, autora Slavoljuba Gnjatovića. To je dokumentarni kolaž u kome su korišćeni stari tekstovi iz sveta filma, časopisa FIlmski svet iz arhiva Jugoslovenske kinoteke, sa ilustracijom produkcijske kuće i insertima iz filmova o kojima se priča.

Radnja filma smeštena je u drugu polovinu devedesetih godina, u Jugoslaviji. Građanski protesti već 4 meseca ne jenjavaju. Šestorica policajaca na dužnosti, izmoreni, izmučeni, ispijeni svakodnevnim zadacima i suočavanjem sa demonstrantima, preživljavaju najtežu noć, kada su protesti dosegli tačku ključanja. U žaru borbe, novinar Aca ostaje bez oka, a njihov starešina gubi položaj. Kada akcija bude opozvana, povlače se i čekaju neku novu borbu.

Stevan M. Živković je sredovečni čovek koji radi kao električar lokalne TV stanice Jednog idiličnog jutra, dok pije kafu sa ženom, na programu televizije na kojoj radi čuje vest o sopstvenoj smrti. Pokušavajući da ispravi ovu grešku, Stevan luta od jedne do druge institucije. Vest o njegovoj smrti, brzo se širi malim provincijskim gradom, ožalošćeni počinju da pristižu u kuću, izjavljuju saučešće njegovoj ženi i Stevanu je sve teže da svojim poznanicima, komšijama i prijateljima dokaže da je još uvek živ.

Ovaj film govori o životu slavnog pesnika Alekse Šantića, iz ugla njegovog brata. Govori o njegovom životu od najmlađih dana, zaljubljivanju u Anku iz Slavonije, koju ostavlja pod pritiskom porodice, pa sve do starih dana, kada se angažuje u društvenom životu i kada spoznaje razočarenje i nemaštinu.

Radnja filma se dešava u Sarajevu, juna 1950. godine, u vreme pritiska SSSR-a i zemalja Informbiroa na socijalističku Jugoslaviju. Trgovački putnik i komunista Mehmed je veliki ženskaroš, usprkos tome što ima privlačnu ženu i dvoje dece koja ga vole. Ljubavnici Ankici dugo je lagao kako će se razvesti ali, kada napokon shvati da to nikad neće učiniti, ona ga iz besa prijavljuje da je izneo neprimerenu primedbu o trenutnoj političkoj situaciji. Po službenoj dužnosti primedbu sankcioniše lokalni oznaški čelnik Zijo, brat Mehmedove žene, koji šalje svog zeta u zatvor. Njegov sin Malik ne zna pravu istinu i misli da je otac zapravo na službenom putu. Porodica prolazi kroz veoma težak period i očekuje Mehmedov povratak kući.