Zabavan i duhovit dokumentarac koji se bavi fenomenom navale kiča i šunda u narodnoj muzici sedamdesetih godina.

Film Magareće godine je snimljen prema najpoznatijem istoimenom dečjem romanu Branka Ćopića, i priča je o odrastanju i gimnazijskim danima u Bihaću pre Drugog svetskog rata. Glavni lik je pisac koji, kao narator (Rade Šerbedžija), prati i komentariše prve ljubavi, prva traženja i dokazivanja svojih prava, sve važne događaje u vremenu kada deca prestaju da budu deca, a još uvek nisu odrasli ljudi. Film je bio bosanski kandidat za Oskara 1995. god.

Bunar je jugoslovenski kratki film iz 1982. godine. Režirao ga je Husein Dukaj, koji je napisao i scenario.

Jedna devojka uvučena je u kandže prostitucije. Ona završava u kuću makroa u kojoj se odvijaju i druge nezakonite radnje.

Ovaj film govori o životu slavnog pesnika Alekse Šantića, iz ugla njegovog brata. Govori o njegovom životu od najmlađih dana, zaljubljivanju u Anku iz Slavonije, koju ostavlja pod pritiskom porodice, pa sve do starih dana, kada se angažuje u društvenom životu i kada spoznaje razočarenje i nemaštinu.

Marta je lekar u hitnoj pomoći. Ona ima sina u pubertetu, koji je kao i ona vampir. Trudi se da prikrije sve njegove zločine, pitajući se kada će prestati da ubija.

Radnja filma se dešava u Sarajevu, juna 1950. godine, u vreme pritiska SSSR-a i zemalja Informbiroa na socijalističku Jugoslaviju. Trgovački putnik i komunista Mehmed je veliki ženskaroš, usprkos tome što ima privlačnu ženu i dvoje dece koja ga vole. Ljubavnici Ankici dugo je lagao kako će se razvesti ali, kada napokon shvati da to nikad neće učiniti, ona ga iz besa prijavljuje da je izneo neprimerenu primedbu o trenutnoj političkoj situaciji. Po službenoj dužnosti primedbu sankcioniše lokalni oznaški čelnik Zijo, brat Mehmedove žene, koji šalje svog zeta u zatvor. Njegov sin Malik ne zna pravu istinu i misli da je otac zapravo na službenom putu. Porodica prolazi kroz veoma težak period i očekuje Mehmedov povratak kući.

Zabavan i duhovit dokumentarac koji se bavi fenomenom navale kiča i šunda u narodnoj muzici sedamdesetih godina.

Serijal je nastao kao želja da prosečnom gledaocu približimo značajna i kreativna zanimanja u filmskoj produkciji o kojima se vrlo malo zna, a bez kojih jedan film ne bi mogao biti snimljen. Obično nakon filma ne obratimo pažnju na odjavnu špicu, u glavi nam ostaju glumci, reditelji, scenaristi, ali da bi jedan film došao do gledalaca potrebna je čitava vojska stručnjaka različitih profila. Neki od njih su pravi umetnici i čine da film zaista bude ono što jeste - sedma umetnost!

Domaća emisija koja obeležava jubileje filmskih stvaralaca i osvetljava uloge ljudi iza kamera.

Nakon što kompanija za koju radi bankrotira, a ona ostaje bez posla na brodu, Sanja shvata da nema gde da se vrati osim kući iz koje je otišla. Kao i mnogi drugi radnici koji ostaju bez posla, i njen život se nalazi na velikoj prekretnici. Ovaj film bavi se mikrokosmosom u predgrađu današnje Evrope, životima ljudi koji su došli do ivice i sada bi trebalo da pronađu snagu za novi početak. Film je svetsku premijeru imao na Filmskom festivalu u Veneciji 2018. god. gde je pobrao uspešne kritike.

Jedan čovek odlučio je da za života napravi svoj poslednji oproštaj - onaj koji bi usledio kada on ode sa ovoga sveta. Ono što možda još više od njegovog postupka jesu reakcija okoline.

Gradić u ravnici živi, kao i svaki drugi, opterećen manjim ili većim problemima. Jednog dana pojavljuje se Steva zvani Stiv. Petnaest godina je proveo u tuđini i sada želi da ostane u svom rodnom gradiću. U grad je doneo prvi viski, dovezao prvi mercedes, a prijatelje je snabdevao devizama. U stvari, on se vratio da bi napravio konačni obračun. Za ranije usluge trazi sve: moć, žene, priznanje. Želi nadoknaditi sve sto je izgubio u belom svetu, ali mu se suprotstavlja arhitekta, njegov prijatelj iz detinjstva…

U leto 1995 god. NATO avioni bombardovali su niz srpskih vojnih položaja u Republici Srpskoj. Neki od projektila su promašili i pogodili civilne kuće. To je poznato kao kolateralna greška... Da li je termin kolateralna greška tako bezopasan kao što zvuči? Pre građanskog rata u Bosni, u Sarajevu je živelo 150.000 Srba. Prema Dejtonskom mirovnom sporazumu, Srbima je pripao samo deo periferije Sarajeva (Dobrinja). Na nekim mestima linija razdvajanja prolazi kroz naselje ili, još gore, kroz stambene zgrade, tako da porodice kuvaju hranu u Bosni, a gledaju TV u Republici Srpskoj. Šta donosi susret, nakon 3,5 godine, dvojice sarajevskih drugara iz detinjstva - Saše (Srbina) i Mirzeta (Muslimana), koji su rat proveli u rovovima jedan naspram drugog, a sada se tajno sastaju na jednom od sarajevskih brda (nova dejtonska granična linija)?

Pred kraj Prvog svetskog rata, austrougarskom pukovniku desetkovanog puka smeštenog na napuštenom salašu, koji uzaludno pokušava da uspostavi vezu sa pretpostavljenima, stiže neočekivana vest da mu u posetu dolazi supruga. Umesto toliko željenog sastanka sa mužem, pukovnikovica se susreće sa neslućenim prizorima raspadanja i propasti Austrougarske Monarhije, čiji duh i stanje kao da sažimaju u sebi dvojica njenih pratilaca, vojnika njenog muža.

Tokom NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju otac želi da sahrani sina. Kada ode na groblje, shvata da su mrtvi ljudi oživeli i da je i njegov sin otvorio oči, iako je u sanduku. Starac odvodi sina kući i nastavlja sa svakodnevnim aktivnostima, ali ubrzo počinju da ga posećuju nezvani gosti.

U ovoj emisiji donosimo poglede na različite filmove, a u svakoj epizodi prestavljaćemo novi film.

Radnja filma se odvija u Ohridu, krajem XI veka. Slovensko stanovništvo opire se Vizantiji i hrišćanskoj dogmi, zbog čega dolazi do progona i ubijanja. Film sledi sudbinu porodice glavnog lika Avrama kao priču o preživljavanju na Balkanu. Selo u kojem žive zahvatila je epidemija velikih boginja, pa su svi koji pokazuju znakove zaraze bačeni u kreč. Avram je oženjen, ali još uvek nema naslednika, a njegova supruga izvodi paganske obrede i moli za priželjkivano dete. Avram, za vreme jednog rituala, uoči lepu devojku Daliu s kojom takođe želi dete. Nakon određenog vremena, rađaju se dvojica dečaka: zakoniti sin Gavril i Vardan, plod vanbračne veze.

Serijal je nastao kao želja da prosečnom gledaocu približimo značajna i kreativna zanimanja u filmskoj produkciji o kojima se vrlo malo zna, a bez kojih jedan film ne bi mogao biti snimljen. Obično nakon filma ne obratimo pažnju na odjavnu špicu, u glavi nam ostaju glumci, reditelji, scenaristi, ali da bi jedan film došao do gledalaca potrebna je čitava vojska stručnjaka različitih profila. Neki od njih su pravi umetnici i čine da film zaista bude ono što jeste - sedma umetnost!

Domaća emisija koja obeležava jubileje filmskih stvaralaca i osvetljava uloge ljudi iza kamera.

Ovaj film donosi priču o četiri generacije romske porodice. Prvobitno se bavi trgovinom robe, ali nakon toga prelazi na oružje, što je znatno unosnije, posebno tokom raspada Jugoslavije. Ali, uskoro će morati da napravi izbor - porodica ili novac.

Skopje Remixed je sublimacija makedonske umetnosti 21. veka u koju je uključeno preko stotinu umetnika iz raznovrsnih polja umetnosti. Ovi ugledni umetnici u filmu prikazuju svoje radove - skulpture, slike i instalacije. Kroz njihov rad stvara se jedan vizuelni remiks Skoplja, sastavljen od deset priča, prikazujući grad ne samo onakvim kakav je danas, nego i onakvim kakav bi ovi umetnici želeli da on bude. Film predstavlja neophodnu među u makedonskoj kinematografiji i kinematografiji Balkana, pošto je njegov cilj da prevaziđe mnogobrojna pitanja nastala tokom ratova. Tvorci teže da pokažu kako Balkan nije mesto gde žive divljaci žedni krvi, već prostor velikih mislilaca i umetnika čije vreme je došlo i koji će, na temeljima jednog razornog rata, izgraditi novu školu misli i bolju budućnost.

U planini, u vodenici žive otac, sin i snaha. Sin odlazi u vojsku, a u toj divljini ostaju otac i snaha sami. Zajednički život, život u jednoj prostoriji, očeva snaga, lepota i mladost snahina i - rađa se zabranjena strast, ljubav grešna, iskonska. Sin se vraća, nastaje drama. Porodica je razorena.

Pogledajte kratki studentski film inspirisan delom sovjetskog satiričara Danila Harmsa, režisera i scenariste Ivana Vasića.

Nakon što kompanija za koju radi bankrotira, a ona ostaje bez posla na brodu, Sanja shvata da nema gde da se vrati osim kući iz koje je otišla. Kao i mnogi drugi radnici koji ostaju bez posla, i njen život se nalazi na velikoj prekretnici. Ovaj film bavi se mikrokosmosom u predgrađu današnje Evrope, životima ljudi koji su došli do ivice i sada bi trebalo da pronađu snagu za novi početak. Film je svetsku premijeru imao na Filmskom festivalu u Veneciji 2018. god. gde je pobrao uspešne kritike.

Aleksandar Živković je zaljubljenik u muziku, a idol mu je pevač Era Ojdanić. Želja za slavom navela ga je da se prijavi na muzičko takmičenje pevača narodne muzike, a u ranoj mladosti počeo je da radi na lokalnom radiju.

Skopje Remixed je sublimacija makedonske umetnosti 21. veka u koju je uključeno preko stotinu umetnika iz raznovrsnih polja umetnosti. Ovi ugledni umetnici u filmu prikazuju svoje radove - skulpture, slike i instalacije. Kroz njihov rad stvara se jedan vizuelni remiks Skoplja, sastavljen od deset priča, prikazujući grad ne samo onakvim kakav je danas, nego i onakvim kakav bi ovi umetnici želeli da on bude. Film predstavlja neophodnu među u makedonskoj kinematografiji i kinematografiji Balkana, pošto je njegov cilj da prevaziđe mnogobrojna pitanja nastala tokom ratova. Tvorci teže da pokažu kako Balkan nije mesto gde žive divljaci žedni krvi, već prostor velikih mislilaca i umetnika čije vreme je došlo i koji će, na temeljima jednog razornog rata, izgraditi novu školu misli i bolju budućnost.

U planini, u vodenici žive otac, sin i snaha. Sin odlazi u vojsku, a u toj divljini ostaju otac i snaha sami. Zajednički život, život u jednoj prostoriji, očeva snaga, lepota i mladost snahina i - rađa se zabranjena strast, ljubav grešna, iskonska. Sin se vraća, nastaje drama. Porodica je razorena.

Film Nedelja pacova govori o najtragičnijem događaju u istoriji Leskovca. U pozno leto 1944. godine, savezničke vazduhoplovne snage iz svoje baze San Vito kod Barija, bombardovale su grad na Veternici. Oko ovog događaja još uvek postoji puno dilema i protivurečnosti. Svedočenja preživelih i mišljenja istoričara rasvetljavaju vojnu i političku pozadinu ovog zločina i ponovo podsećaju na stradanje nevinih žrtava i razaranje Leskovca, na samom kraju Drugog svetskog rata. Ogromna nesrazmera između iskazane moći i planiranog cilja iznenadila je i same inspiratore ovog događaja koji su se našli u blizini Leskovca tog tragičnog dana.

Grupa entuzijasta inicira okupljanje romskog hora, sa ambicijom da nastupe sa svetski popularnim bendom Culture Shock iz Sijetla.

Ovaj film donosi nam priču o slepim slabovidim osobama, o zvuku i doživljaju zvuka iz njihove perspektive, kao i o njihovom načinu života.

Slojevita dokumentarna priča o životu ljudi u ataru opštine Kuršumlija na jugu Srbije, u takozvanoj bezbedonosnoj zoni razdvajanja sa Kosovom. O napuštenim selima u kojima više niko ne stanuje, njihovim nekadašnjim žiteljima koji se, zbog nesigurnosti i nemogućnosti življenja, povlače sa granice dublje u teritoriju opštine, prema gradu koji i sam grca u tranzicionom siromaštvu i propadanju. Filmska priča o srpskom Jugu, siromašnom i devastiranom ali, uprkos svemu, bodrom i prkosnom.

Naučnici i ribari, udruženim snagama, pokušavaju da zaštite belugu, izvor crnog zlata, od istrebljenja. Autor prati put beluge između delte Dnjepra i hidrocentrale Đerdap.

Pod izgovorom da traži sebi devojku koju će oženiti i povesti sa sobom u Južnu Ameriku, Maksim pronalazi sedam siromašnih devojaka. Obećao im je bogatu udaju, a zapravo ih vodi da ih zaposli u javnim kućama.

Grupa relativno mladih, fakultetski obrazovanih, pametnih, urbanih ljudi, čija je mladost uništena u događanjima prilikom raspada Jugoslavije, u zakasneloj je potrazi za svojim identitetom. Dvojica su pisci, glavna junakinja se bavi ezoterijom, jedan je arheolog, a svi su nezaposleni. Svesni da pripadaju izgubljenoj generaciji, svako od njih je u potrazi za izgubljenim vremenom, nadama i ljubavima.

U proleće i leto 1986. godine, u selu Bele Vode kod Kruševca, zazelenela se ponovo konoplja, posle trideset godina. Meštani su obnovili kompletan način obrade konoplje, počev od sađenja, branja, trljenja, pa sve do izrade vlakana i tkanja gotovih proizvoda: odeće, krpara, ćilimova, sećajući se s nostalgijom minulih vremena i običaja.

Sin se sveti majci, pomažući joj da se zaposli na hot lajnu nakon otkaza u državnom preduzeću, jer je ubrzo nakon smrti njegovog oca našla utehu u drugom.

Zastava film je filmska kuća koja se bavila snimanjem filmova za potrebe Vojske Jugoslavije. Zoran Bukvić je u Zastava filmu proveo 23 godine. Šetajući se kroz zgradu koja se sada nalazi u ruševinama, on priča o svom radnom iskustvu i okolnostima koje su ga dovele u Beograd, ali i o ljubavi prema košarci, sportu koji je aktivno trenirao.

Ekskluzivni filmski dokumentarac o sudbini Karađorđevog vojvode, moreplovca, vinogradara u izbeglištvu, prvog srpskog karakterologa i velikog pustolova koji nije dočekao, za života, da se vrati u svoju zemlju.

Moj život je mjuzikl govori o životu i radu našeg poznatog glumca i reditelja Desimira Stanojevića Deska. Mjuzikl je upravo žanr zbog koga je Desko otišao put prestonice, a film prikazuje taj most između dva grada, Niša i Beograda i čoveka koji ih spaja. Veliki deo životnih i radnih svedočanstava prenešena su na film, kao jedan univerzalni dokument koji afirmiše grad Niš i stavlja ga u ravan sa malobrojnim sredinama u Srbiji u kojima se rade mjuzikli.

Priča o lepoj devojci, Zemunki Ljubici i njenom neočekivanom poznaniku, tajanstvenom gostu Grguru. Njihov neobičan susret desio se 1950-te, potrajao je nekoliko godina, a onda su se rastali. Ali ne doveka. Ljubica je sećanje na Grgura u duši čuvala do kraja života. Preminula je 2018-te i brojala već 89 godina.

Milica Ostojić, alijas Mica Trofrtaljka, pevačica iz Milićevaca kod Čačka, pevajući pesmu Davorike, dajke, postala je sedamdesetih godina prošlog veka velika zvezda novokomponovanog andergraunda u nekadašnjoj SFRJ. Suknjom skraćenom na tri frtalja i lascivnim tekstovima pesama čije ključne reči počinju slovom K, a nisu ono što mislite (Predem vunu i kučinu, Drž' se ćeri čvrstog kursa, Nije kupcu verovati) dosegla je najveće estradne vrhove. Proglašavane za šund najgore vrste, njene ploče su, istovremeno, dostizale vrtoglave tiraže. Godinama zaboravljena, ponovo se na scenu vratila u filmu Lepa sela lepo gore antologijskom rečenicom: Šut' bolan, erotika. Kao jedno od obeležja SFRJ, države koja je, na ovaj ili onaj način, ostavila neizbrisiv trag, Mica Ostojić u ovom dokumentarnom filmu priča i peva o nekim srećnijim vremenima, vremenima kada je život bio pesma.

Film o životu seoskog poštara i njegovom pogledu na svet oko sebe.

Dokumentarni film koji donosi priču iz jednog malog grada Šutka, najvećeg romskog naselja u Evropi.