U planini, u vodenici žive otac, sin i snaha. Sin odlazi u vojsku, a u toj divljini ostaju otac i snaha sami. Zajednički život, život u jednoj prostoriji, očeva snaga, lepota i mladost snahina i - rađa se zabranjena strast, ljubav grešna, iskonska. Sin se vraća, nastaje drama. Porodica je razorena.

Pogledajte kratki studentski film inspirisan delom sovjetskog satiričara Danila Harmsa, režisera i scenariste Ivana Vasića.

Nakon što kompanija za koju radi bankrotira, a ona ostaje bez posla na brodu, Sanja shvata da nema gde da se vrati osim kući iz koje je otišla. Kao i mnogi drugi radnici koji ostaju bez posla, i njen život se nalazi na velikoj prekretnici. Ovaj film bavi se mikrokosmosom u predgrađu današnje Evrope, životima ljudi koji su došli do ivice i sada bi trebalo da pronađu snagu za novi početak. Film je svetsku premijeru imao na Filmskom festivalu u Veneciji 2018. god. gde je pobrao uspešne kritike.

Aleksandar Živković je zaljubljenik u muziku, a idol mu je pevač Era Ojdanić. Želja za slavom navela ga je da se prijavi na muzičko takmičenje pevača narodne muzike, a u ranoj mladosti počeo je da radi na lokalnom radiju.

Skopje Remixed je sublimacija makedonske umetnosti 21. veka u koju je uključeno preko stotinu umetnika iz raznovrsnih polja umetnosti. Ovi ugledni umetnici u filmu prikazuju svoje radove - skulpture, slike i instalacije. Kroz njihov rad stvara se jedan vizuelni remiks Skoplja, sastavljen od deset priča, prikazujući grad ne samo onakvim kakav je danas, nego i onakvim kakav bi ovi umetnici želeli da on bude. Film predstavlja neophodnu među u makedonskoj kinematografiji i kinematografiji Balkana, pošto je njegov cilj da prevaziđe mnogobrojna pitanja nastala tokom ratova. Tvorci teže da pokažu kako Balkan nije mesto gde žive divljaci žedni krvi, već prostor velikih mislilaca i umetnika čije vreme je došlo i koji će, na temeljima jednog razornog rata, izgraditi novu školu misli i bolju budućnost.

U planini, u vodenici žive otac, sin i snaha. Sin odlazi u vojsku, a u toj divljini ostaju otac i snaha sami. Zajednički život, život u jednoj prostoriji, očeva snaga, lepota i mladost snahina i - rađa se zabranjena strast, ljubav grešna, iskonska. Sin se vraća, nastaje drama. Porodica je razorena.

Film Nedelja pacova govori o najtragičnijem događaju u istoriji Leskovca. U pozno leto 1944. godine, savezničke vazduhoplovne snage iz svoje baze San Vito kod Barija, bombardovale su grad na Veternici. Oko ovog događaja još uvek postoji puno dilema i protivurečnosti. Svedočenja preživelih i mišljenja istoričara rasvetljavaju vojnu i političku pozadinu ovog zločina i ponovo podsećaju na stradanje nevinih žrtava i razaranje Leskovca, na samom kraju Drugog svetskog rata. Ogromna nesrazmera između iskazane moći i planiranog cilja iznenadila je i same inspiratore ovog događaja koji su se našli u blizini Leskovca tog tragičnog dana.

Grupa entuzijasta inicira okupljanje romskog hora, sa ambicijom da nastupe sa svetski popularnim bendom Culture Shock iz Sijetla.

Ovaj film donosi nam priču o slepim slabovidim osobama, o zvuku i doživljaju zvuka iz njihove perspektive, kao i o njihovom načinu života.

Slojevita dokumentarna priča o životu ljudi u ataru opštine Kuršumlija na jugu Srbije, u takozvanoj bezbedonosnoj zoni razdvajanja sa Kosovom. O napuštenim selima u kojima više niko ne stanuje, njihovim nekadašnjim žiteljima koji se, zbog nesigurnosti i nemogućnosti življenja, povlače sa granice dublje u teritoriju opštine, prema gradu koji i sam grca u tranzicionom siromaštvu i propadanju. Filmska priča o srpskom Jugu, siromašnom i devastiranom ali, uprkos svemu, bodrom i prkosnom.

Naučnici i ribari, udruženim snagama, pokušavaju da zaštite belugu, izvor crnog zlata, od istrebljenja. Autor prati put beluge između delte Dnjepra i hidrocentrale Đerdap.

Pod izgovorom da traži sebi devojku koju će oženiti i povesti sa sobom u Južnu Ameriku, Maksim pronalazi sedam siromašnih devojaka. Obećao im je bogatu udaju, a zapravo ih vodi da ih zaposli u javnim kućama.

Grupa relativno mladih, fakultetski obrazovanih, pametnih, urbanih ljudi, čija je mladost uništena u događanjima prilikom raspada Jugoslavije, u zakasneloj je potrazi za svojim identitetom. Dvojica su pisci, glavna junakinja se bavi ezoterijom, jedan je arheolog, a svi su nezaposleni. Svesni da pripadaju izgubljenoj generaciji, svako od njih je u potrazi za izgubljenim vremenom, nadama i ljubavima.

U proleće i leto 1986. godine, u selu Bele Vode kod Kruševca, zazelenela se ponovo konoplja, posle trideset godina. Meštani su obnovili kompletan način obrade konoplje, počev od sađenja, branja, trljenja, pa sve do izrade vlakana i tkanja gotovih proizvoda: odeće, krpara, ćilimova, sećajući se s nostalgijom minulih vremena i običaja.

Sin se sveti majci, pomažući joj da se zaposli na hot lajnu nakon otkaza u državnom preduzeću, jer je ubrzo nakon smrti njegovog oca našla utehu u drugom.

Zastava film je filmska kuća koja se bavila snimanjem filmova za potrebe Vojske Jugoslavije. Zoran Bukvić je u Zastava filmu proveo 23 godine. Šetajući se kroz zgradu koja se sada nalazi u ruševinama, on priča o svom radnom iskustvu i okolnostima koje su ga dovele u Beograd, ali i o ljubavi prema košarci, sportu koji je aktivno trenirao.

Ekskluzivni filmski dokumentarac o sudbini Karađorđevog vojvode, moreplovca, vinogradara u izbeglištvu, prvog srpskog karakterologa i velikog pustolova koji nije dočekao, za života, da se vrati u svoju zemlju.

Moj život je mjuzikl govori o životu i radu našeg poznatog glumca i reditelja Desimira Stanojevića Deska. Mjuzikl je upravo žanr zbog koga je Desko otišao put prestonice, a film prikazuje taj most između dva grada, Niša i Beograda i čoveka koji ih spaja. Veliki deo životnih i radnih svedočanstava prenešena su na film, kao jedan univerzalni dokument koji afirmiše grad Niš i stavlja ga u ravan sa malobrojnim sredinama u Srbiji u kojima se rade mjuzikli.

Priča o lepoj devojci, Zemunki Ljubici i njenom neočekivanom poznaniku, tajanstvenom gostu Grguru. Njihov neobičan susret desio se 1950-te, potrajao je nekoliko godina, a onda su se rastali. Ali ne doveka. Ljubica je sećanje na Grgura u duši čuvala do kraja života. Preminula je 2018-te i brojala već 89 godina.

Milica Ostojić, alijas Mica Trofrtaljka, pevačica iz Milićevaca kod Čačka, pevajući pesmu Davorike, dajke, postala je sedamdesetih godina prošlog veka velika zvezda novokomponovanog andergraunda u nekadašnjoj SFRJ. Suknjom skraćenom na tri frtalja i lascivnim tekstovima pesama čije ključne reči počinju slovom K, a nisu ono što mislite (Predem vunu i kučinu, Drž' se ćeri čvrstog kursa, Nije kupcu verovati) dosegla je najveće estradne vrhove. Proglašavane za šund najgore vrste, njene ploče su, istovremeno, dostizale vrtoglave tiraže. Godinama zaboravljena, ponovo se na scenu vratila u filmu Lepa sela lepo gore antologijskom rečenicom: Šut' bolan, erotika. Kao jedno od obeležja SFRJ, države koja je, na ovaj ili onaj način, ostavila neizbrisiv trag, Mica Ostojić u ovom dokumentarnom filmu priča i peva o nekim srećnijim vremenima, vremenima kada je život bio pesma.

Film o životu seoskog poštara i njegovom pogledu na svet oko sebe.

Dokumentarni film koji donosi priču iz jednog malog grada Šutka, najvećeg romskog naselja u Evropi.

Kamera ulazi u jedan od jugoslovenskih zatvora i registruje život kažnjenika. Film takođe pokazuje razne aktivnosti i zanimanja zatvorenika. Iznad svega, dominira ideja filma da je čovek bez slobode - čovek bez lica.

Olga Ilić bila je po svemu neobična žena, u žargonu 21. veka reklo bi se kontroverzna ličnost. Rođena je u Solunu, 5. februara 1880. god. kao vanbračna kći Francuza i Srpkinje, a sa 14 godina u Nišu odgirala je prvu pozorišnu ulogu u okviru trupe Sinđelić. Otišla je u penziju 1934. godine posle odigrane predstave u niškom Narodnom pozorištu, a umrla u bedi u Beogradu, u staračkom domu u svojoj 64. godini. Za života Olga Ilić odigrala je oko stotinu različitih uloga, glumila je Hamleta, bila je odlična pevačica sa snimljenih 25 ploča, prva srpska rediteljka, kao i prva glumica koja se fotografisala obnažena.

Dokumentarni film o biljnom i životinjskom svetu reke Plive.

Film Nedelja pacova govori o najtragičnijem događaju u istoriji Leskovca. U pozno leto 1944. godine, savezničke vazduhoplovne snage iz svoje baze San Vito kod Barija, bombardovale su grad na Veternici. Oko ovog događaja još uvek postoji puno dilema i protivurečnosti. Svedočenja preživelih i mišljenja istoričara rasvetljavaju vojnu i političku pozadinu ovog zločina i ponovo podsećaju na stradanje nevinih žrtava i razaranje Leskovca, na samom kraju Drugog svetskog rata. Ogromna nesrazmera između iskazane moći i planiranog cilja iznenadila je i same inspiratore ovog događaja koji su se našli u blizini Leskovca tog tragičnog dana.

Grupa entuzijasta inicira okupljanje romskog hora, sa ambicijom da nastupe sa svetski popularnim bendom Culture Shock iz Sijetla.

Priča o lepoj devojci, Zemunki Ljubici i njenom neočekivanom poznaniku, tajanstvenom gostu Grguru. Njihov neobičan susret desio se 1950-te, potrajao je nekoliko godina, a onda su se rastali. Ali ne doveka. Ljubica je sećanje na Grgura u duši čuvala do kraja života. Preminula je 2018-te i brojala već 89 godina.

Milica Ostojić, alijas Mica Trofrtaljka, pevačica iz Milićevaca kod Čačka, pevajući pesmu Davorike, dajke, postala je sedamdesetih godina prošlog veka velika zvezda novokomponovanog andergraunda u nekadašnjoj SFRJ. Suknjom skraćenom na tri frtalja i lascivnim tekstovima pesama čije ključne reči počinju slovom K, a nisu ono što mislite (Predem vunu i kučinu, Drž' se ćeri čvrstog kursa, Nije kupcu verovati) dosegla je najveće estradne vrhove. Proglašavane za šund najgore vrste, njene ploče su, istovremeno, dostizale vrtoglave tiraže. Godinama zaboravljena, ponovo se na scenu vratila u filmu Lepa sela lepo gore antologijskom rečenicom: Šut' bolan, erotika. Kao jedno od obeležja SFRJ, države koja je, na ovaj ili onaj način, ostavila neizbrisiv trag, Mica Ostojić u ovom dokumentarnom filmu priča i peva o nekim srećnijim vremenima, vremenima kada je život bio pesma.

Dokumentarni film koji donosi priču iz jednog malog grada Šutka, najvećeg romskog naselja u Evropi.

Domaća emisija koja obeležava jubileje filmskih stvaralaca i osvetljava uloge ljudi iza kamera.

Jedan od većih filmskih festivala u našim krajevima održava se u Sopotu, a ima već dugu tradiciju, održava se punih 35 godina.

U ovoj emisiji donosimo poglede na različite filmove, a u svakoj epizodi prestavljaćemo novi film.

Dan pre zemljotresa u Skoplju, Miler, nemački dirigent, upoznaje mladu devojku Janu, studentkinju iz Skoplja. Nakon nekoliko godina, oni će se ponovo sresti na koncertu solidarnosti koji se održava u Skoplju, gde je Vili Miler dirigent. Tih nekoliko dana provedenih zajedno za Janu znači sećanje na njene porodične tragedije u Skoplju za vreme zemljotresa. Iako je mogućnost odlaska sa Milerom veoma privlačna, Jana ostaje u Skoplju. Njeno mesto je pored mladog čoveka koga iskreno voli.

Ova dokumentarna emisija posvećena je sedmoj umetnosti - filmu. Saznajte i naučite nešto novo o filmovima i njihovom nastanku, zavirite u svet koji se krije iza filma, a uz to se i zabavite.

Radnja filma opisuje Lazara koji, posle deset godina provedenih u zatvoru, zatiče u svom stanu izbeglice iz BiH - samohranu majku Jasnu sa autističnom devojčicom Jovanom. Pošto je povratio svoju slobodu, on odlučuje da se oslobodi teškog tereta svoje prošlosti i da započne nov život u zemlji koja takođe okreće nov list u želji za boljom budućnošću. Jasnu je napustio muž, koji nikada nije mogao da se pomiri sa činjenicom da mu je ćerka autistična. Ona takođe traži način da počne nov život i ostavi tešku prošlost iza sebe. Kako Jasna i Jovana nemaju drugi dom, Lazar nema srca da od njih traži da napuste njegov stan. Ove tri osobe na margini života uskoro će razviti daleko prisnije odnose.

Domaća emisija koja obeležava jubileje filmskih stvaralaca i osvetljava uloge ljudi iza kamera.

Jedan od većih filmskih festivala u našim krajevima održava se u Sopotu, a ima već dugu tradiciju, održava se punih 35 godina.

U ovoj emisiji donosimo poglede na različite filmove, a u svakoj epizodi prestavljaćemo novi film.

Zare je mladi naučnik koji sa svojom ženom, Mirom, kostimografom u pozorištu živi u iznajmljenom stanu. Oni svakodnevno trpe pritisak komšija. Kada dobije ponudu da sredi muzej u Ohridu, to je za porodicu olakšanje i beg.

Ovo je priča o ljubavi, patnji, o sudbinama ljudi koji su preživeli Hirošimu današnjeg vremena, a na osnovu istinite ljubavne priče dvoje mladih, Hrvatice i Srbina koji se, pod uticajem političkog marketinga, a kasnije i rata, udaljavaju i razilaze preživevši pakao. Ovo je priča o ponavljanju istorije, o nastavku Drugog svetskog rata na tlu bivše Jugoslavije, o patnjama i stradanju običnih ljudi koji, pod uticajem moćnih političkih interesa, uništavaju svoju porodicu i svoj dom. Film je snimljen u razorenom gradu Vukovaru između avgusta i novembra 1993., dok je rat još uvek besneo. Producenti i reditelj su želeli da prikažu apsurdnost rata. Ovo nije politički film, već kolekcija emocija iz ovog kraja sveta, kako je rekao reditelj Boro Drašković. Film je proglašen za jedan od četiri najbolja antiratna filma ikada, učesnik je 67 filmskih festivala i dobitnik 18 internacionalnih nagrada.

Tragikomedija o ljudima na marginama materijalne egzistencije u postkomunističkoj eri. Mesto radnje je gradska deponija, gde završava sve što je nekada imalo bilo kakvu vrednost i fabrika stakla u kojoj radi jedan od glavnih junaka filma, Gavril. Gavrilova porodica živi u blizini deponije, u divljoj gradnji, pod stalnim pritiskom za rušenje, što će se na kraju i dogoditi. Film je kaleidoskop epizoda brojnih ličnosti koje srećemo, pa smo svedoci i manipulacije fiktivnim stanom koji je dodeljen radniku Gavrilu, tihom i skromnom čoveku koji posle poslednjeg poniženja reaguje kao čovek koji je izgubio svaku nadu. U stanju očaja, on razbija fabričke uskladištene proizvode. U poslednjoj cirkuskoj predstavi koju kao labudovu pesmu pripremaju klovn Icko i njegova partnerka Mimi, oboje vatra guta pred posetiocima koji pripadaju marginalnom sloju društva. Život deponije se nastavlja i ispunjen je sudbinama malih usputnih ljudi.

U seoskoj kafani ukršta se mali svet ljudi koji su se, sticajem okolnosti, neki prisilno a neki dobrovoljno, u njoj zatekli. Tu su sezonci, siledžije, penzioneri, domaćice, dame sumnjivog morala, muzikanti… Ali i lokalni političari i moćnici, koji situaciju svojim postupcima dovode do usijanja, što na kraju kulminira tragedijom.