Trojica prijatelja, Bule, Piksi i Paun su prijatelji koji dele istu strast - klađenje na utakmice engleske lige. Jedno poluvreme, tokom koga očekuju preko potreban novac, promeniće njihove odnose zauvek.

Duhovi Sarajeva je dopadljiva i zabavna serija prepuna šarma na bošnjački način, duhovitih dijaloga i zgodne priče o dvojici dokoličara megalomanskih ideja, kojima se život potpuno promeni kada upoznaju privlačnu Splićanku. Kroz te likove, serija propagira ljubav prema Sarajevu i donosi ležeran pogled na taj deo bivše Jugoslavije, koji je bio teško oštećen u ratu devedesetih. Uz Severininu privlačnost, dobro režirane komične prizore, muziku popularne grupe Hari Mata Hari, serija obiluje i lepim snimcima glavnog grada Bosne i Hercegovine, kao i italijanskog Trsta, u kome se odvija jedna sekvenca.

Autorka je iskoristila svoje letnje putovanje do Malte da snimi kratak putopusni film koji predstavlja ovu ostrvsku državu, geografski, istorijski i kao savremenu evropsku državu.

Grupa mladih umetnika odlazi u kruševačko pozorište kako bi snimila probu svoje predstave Hip Love Hop. Za njih je to jedno sasvim normalno letnje veče. Međutim, ostaju zaključani u zgradi. Prva pomisao im je da ih je čistačica zaključala. U potrazi za njom i izlazom iz grade, dešava im se niz paranormalnih pojava. Tako, slučajno otkrivaju tajnu staru šezdeset devet godina, doživljavajući sopstveni horor. Bez publike i glumaca, pozornica je mračna, hladna, sablasna... Tu, u mraku, tražiće se, a već odavno su izgubljeni, vrištaće, a glasovi će im se gubiti u tišini. Poslednjim bljeskom iz očiju, poslednjim krikom iz duše, uvideće palog anđela. On je taj koji je izmislio igru, diktirao pravila i odredio onog koji će preživeti.

U periodu od 1920. do kraja 1923. godine, u Srbiju je stiglo ukupno oko 500 Kalmika koji se uglavnom nastanjuju u Beogradu, formirajući tako najveću kalmičku koloniju u Evropi. Uz pomoć viđenijih Srba, 1929. godine izgradili su budistički hram na Zvezdari koji se, posle onog u Sankt Peterburgu, smatra jednim od prvih budističkih hramova u Evropi. Ubrzo po izgradnji, hram je postao obeležje Beograda i jedna od njegovih znamenitosti. Beogradska kolonija Kalmika je prestala da postoji 1944. godine kada su njeni članovi izbegli u Nemačku, a kasnije u SAD. Nakon rata, nove vlasti su smatrale da je beogradski budistički hram izgubio razlog za postojanje jer je ostao bez vernika i bez relikvija.

Film o Kalemegdanu, rađen po motivima istoimene pesme za decu Jovana Markovića - Kamenog.

Završavajući srednju školu, mladić i devojka nastavljaju ljubav rođenu mnogo ranije u tim istim školskim klupama. Međutim, dolazi do sukoba njihovih porodica: jedni su za svadbeni završetak romantične veze njihove dece, dok su drugi za to da tu vezu prekinu... Priča o sukobu generacija, ali i o životnom dobu u kojem mladalačke ljubavi neminovno prolaze kroz mnoga iskušenja. Nastavak filma Lude godine.

Prizori u filmu su asocijativne slike koje naviru u sećanje autora dok pokušava da otkuca tekst na pisaćoj mašini tokom bombardovanja Srbije 1999. godine. Pored pomenutih mentalnih slika, film sadrži zvuk paralelno montirane molitve na jeziku Čiroki indijanaca i snimljene poslanice monaha pravoslavnog finskog manastira Valamo na engleskom jeziku, posvećene srpskom narodu.

Mali leteći medvedići je očaravajuća crtana serija koja mudro kombinuje fantastične pustolovine u realističnom okruženju. Razni crtani medvedići dečji su miljenici već godinama, ali do sada nikad nisu bili zamišljeni medvedići sa krilima. Malena krila, koja našim likovima omogućuju let, dodaju nov misteriju medvedićima i još više produbljuju dečju maštu. Ekološke teme svake epizode omogućuju deci da postanu svesna važnosti zaštite okoline, a uz to se roditeljima pruža prilika da sa decom rasprave o tim temama i da ih ohrabre na aktivnu podršku za čistiji i zdraviji svet oko nas.

Seljaci iz pojedinih sela u Šumadiji nalaze uživanje u slikovitom ukrašavanju svojih kapija.

Najteži oblik klero-ustaškog genocida je masovno ubijanje dece.

Ovaj dokumentarno - igrani film, baziran na zapisima Marije Demšar, deportovane iz Zabrežnika u Sloveniji u Šid početkom rata 1941. godine, daje nam priliku da o slikaru Savi Šumanoviću, njegovom životu, radu, trenucima intime i smernog življenja u rodnome Šidu, u prvim ratnim godinama (do slikarevog utamničenja, 28. avgusta i njegove smrti na stratištu u Mitrovici u noći 29. avgusta 1942.) saznamo nepoznate činjenice. Da sledimo, iz dana u dan, njegovo životno okruženje, intimu svakodnevnih događanja i neprimetnih pojedinosti koje su ispunjavale sate i poslednje otkucaje slikarevog života. Bilo je to u vreme boravka devojke Marije Demšar u domu Šumanovićevih, od septembra 1941. godine, pa do kraja rata, 1945. Marija je bila svedok i, često, saučesnik u Savinom životu!

Skoro svaka pesma ima svoju priču. Ali, samo retke pesme imaju za sobom priču koja postaje ponekad zanimljivija i, ako hoćete, bitnija od njih samih. Dokumentarno zabavni serijal Priče o pesmama nastao je iz želje autorskog tima da najvažnije muzičke numere iz imaginarne antologije domaće muzike istraži i obeleži iz sasvim novog ugla. Ovo je emisija o pesmama, ali su od njih bitnije priče. Svaka emisija je posvećena jednoj pesmi, u svakoj je priča vezana za tu pesmu. Naravno, gledaoci će biti u prilici da čuju pesmu u različitim izvođenjima, kao i one koji znaju priču o njoj.

Desetominutne živopisne vinjete o remek delima srpske srednjevekovne arhitekture i izvorištu srpske duhovnosti. U ukupno trinaest kratkih priča, serijal nas upoznaje sa manastirima Mileševa, Ravanica, Gradac, Sopoćani, Studenica, Manasija, Bogorodica Ljeviška, Dečani, Gračanica, Pećka Patrijaršija i Arilje.

Tridesetogodišnji novinar bez zaposlenja prihvata svakakve privremene poslove. Njegova kćerka iz prvog braka je u bolnici. Na jednom konkursu sretne mladu ženu koja iza sebe ima jedan neuspeli brak, sadašnjeg muža u Iraku i živi sa desetogodišnjim sinom. Njih dvoje započinju zajednički život. Međutim, kćerkino zdravlje se pogoršava, a san o novinarskom poslu sve je dalji. On pristaje da radi sve, ali je sve više svestan da zapravo ne radi ništa. I mlada žena se suočava sa teškoćama - devojčica je i dalje teško bolesna, novinar obeshrabren, a njen drugi muž treba da se vrati iz Iraka...

Desetominutne živopisne vinjete o remek delima srpske srednjevekovne arhitekture i izvorištu srpske duhovnosti. U ukupno trinaest kratkih priča, serijal nas upoznaje sa manastirima Mileševa, Ravanica, Gradac, Sopoćani, Studenica, Manasija, Bogorodica Ljeviška, Dečani, Gračanica, Pećka Patrijaršija i Arilje.

Boris Milivojević, naš glavni junak, ima jednu strast i jednu veliku želju: strast je kuvanje, a svaka epizoda želja i novi pokušaj našeg glumca da pronađe Pravu. U svakoj od epizoda, Boris Milivojević priprema po čitav ručak za po jednu damu. Od 101 dame koje će kroz seriju prodefilovati, neke su poznate, neke ne, a svaka je na svoj način zanimljiva i gledaocima a i samom Borisu. U postavci serije izbegnuta je tipizacija - niti je Boris Milivojević večiti mladoženja, niti su njegove gošće večite usedelice - jer bi njome, na kraju krajeva, serija postala predvidiva i dosadna. Ako se domaćin postavlja kao on lično, glumac, onda je riznica njegovih likova i postupaka neiscrpna.

Mile Protiv Tranzicije je srpska televizijska serija. Serija govori o jednom čoveku, Miletu sa Čubure, koji pokušava da se bori protiv tranzicije. Mile Tranzicija je predstavljen kao pomalo uvrnut lik koji svojim stavom i komentarima stvara društvenu satiru. Gledaoce koji vole ovu vrstu humora, Mile će sigurno zabaviti u svojoj ulozi urbanog pobunjenika. Mile ne prihvata ulazak u Evropsku uniju, šengenske vize, špijune i mnogo toga drugog što dato vreme nosi sa sobom.

Usamljeni TV gledalac sedi pred malim ekranom u očekivanju poslednjih vesti. U kasne noćne sate više nikakvi ratovi, nikakve tuđe nesreće nisu u stanju da ga pokrenu. I dok se užasi rata približavaju, spiker poručuje: Laku noć, spavajte mirno!

Gordana Predić, autor i voditelj ove emisije, ugostila je najeminentnije ličnosti iz sfere politike, kulture i umetnosti naše zemlje. U opuštenoj atmosferi VIP-a saznaćete ili se podsetiti mnogih zanimljivih detalja iz života Mikija Manojlovića, Milene Dravić, Miše Vukobratovića, Olje Ivanjicki, Mome Kapora, Milana Gutovića, Vesna Trivalić, Nebojše Glogovca, Biljane Krstić i mnogih drugih... O posebnosti i kvalitetu VIP-a govori i činjenica da sve emisije preuzima i arhivira Kinoteka za buduća pokoljenja.

Emisija Heroji Igora Požgaja donosi niz zanimljivih priča o običnim ljudima koji su pre deset i više godina pokazali da su pravi prijatelji, komšije i heroji. Emisija je spoj arhivskih snimaka - reportaža, naracije autora u studiju i sa terena, kao i potrage za herojima. U jednoj od epizoda ćemo tragati za dva dečaka sa Kupresa koja su pre 11 godina krenula u prvi razred osnovne škole. Specifičnost njihove životne, herojske priče je u činjenici da su oni u školu putovali u starom traktoru koji su sami vozili svaki dan pet kilometara u jednom pravcu. Sada su ti dečaci punoletni mladići. Cilj potrage je da vidimo gde ih je odveo život za proteklih 11 godina, gde su sada i šta rade. Među herojima su i Željko Blagojević, ultramaratonac koji je za 9 dana istrčao 900 kilometara od Banja Luke do Kosovske Mitrovice, zatim monah sa Golije koji je pre deset godina pripitomio vuka, te policajci koji su rizikovali živote u obavljanju dužnosti...

Priča o poslednjem vitezu od Skadarlije, dobro poznatom u skadarlijskim krugovima a i šire.

Tri mlada para prolaze kroz emocionalnu krizu. Zemljotres povezuje tri priče u jednom gradu i otkriva ko će ostati zajedno, a ko će se razići.

Dokumentarni film o spomenicima kulture, manastirima i tvrđavama u Ibarskoj klisuri, između Kosovske Mitrovice i Kraljeva, u čijim je predelima bilo sedište srpske srednjevekovne države.

Jedno od najvećih rudnih nalazišta srednjovekovne Evrope danas je ruševina - nepregledna i veličanstvena.

Jedan od najranijih radova Milenka Štrpca, priznatog stvaraoca posleratne generacije jugoslovenskih filmskih sineasta.

Seljaci iz pojedinih sela u Šumadiji nalaze uživanje u slikovitom ukrašavanju svojih kapija.

Najteži oblik klero-ustaškog genocida je masovno ubijanje dece.

Ovaj dokumentarno - igrani film, baziran na zapisima Marije Demšar, deportovane iz Zabrežnika u Sloveniji u Šid početkom rata 1941. godine, daje nam priliku da o slikaru Savi Šumanoviću, njegovom životu, radu, trenucima intime i smernog življenja u rodnome Šidu, u prvim ratnim godinama (do slikarevog utamničenja, 28. avgusta i njegove smrti na stratištu u Mitrovici u noći 29. avgusta 1942.) saznamo nepoznate činjenice. Da sledimo, iz dana u dan, njegovo životno okruženje, intimu svakodnevnih događanja i neprimetnih pojedinosti koje su ispunjavale sate i poslednje otkucaje slikarevog života. Bilo je to u vreme boravka devojke Marije Demšar u domu Šumanovićevih, od septembra 1941. godine, pa do kraja rata, 1945. Marija je bila svedok i, često, saučesnik u Savinom životu!

Boris Milivojević, naš glavni junak, ima jednu strast i jednu veliku želju: strast je kuvanje, a svaka epizoda želja i novi pokušaj našeg glumca da pronađe Pravu. U svakoj od epizoda, Boris Milivojević priprema po čitav ručak za po jednu damu. Od 101 dame koje će kroz seriju prodefilovati, neke su poznate, neke ne, a svaka je na svoj način zanimljiva i gledaocima a i samom Borisu. U postavci serije izbegnuta je tipizacija - niti je Boris Milivojević večiti mladoženja, niti su njegove gošće večite usedelice - jer bi njome, na kraju krajeva, serija postala predvidiva i dosadna. Ako se domaćin postavlja kao on lično, glumac, onda je riznica njegovih likova i postupaka neiscrpna.