Serijal RTS - a pod nazivom Gradske priče prati urbani ritam života. Gradske priče su sadržajne i zanimljive, brze i uzbudljive, duhovite i nepredvidive. To su priče o rok muzici, buntovništvu mladih, doslednosti onih iskusnijih, noćnom provodu uz zvuke rok muzike nekad i sad, o duhu, potrebama i željama, o problemima i razočaranjima, ali i o ponovnim počecima i stalnoj potrebi da se ostane dosledan svojoj priči. Gradske priče su snimane na ulicama grada, u klubovima u kojima se i dalje svira i u prostorijama u kojima se i danas stvara rok muzika. Među brojnim sagovornicima, gradske priče pričaju: Srđan Gojković Gile, Dušan Kojić Koja, Ju grupa, Beogradski sindikat, Darkvud dab, Bisera Veletanlić, Nikola Čuturilo Čutura, Zoran Modli, Tanja Jovićević, Petar Janjatović, E play, Svi na pod, Repetitor.

Emisija snimljena davne 1980. u produkciji Radio-televizije Beograd predstavlja početke pank scene u Beogradu. Šta je pank? Kakva je njegova ideologija? Kakve ličnosti se regrutuju u redove pankera? Danas, mnogo godina posle izlaska pank pokreta iz mode, podsetićemo se kako je to nekad u Beogradu bilo. Poslušaćemo fragmente ondašnjih demo pank bendova čija sirovost ali i iskrenost zvuka i poruke ne mogu da ostave ravnodušnim ni čoveka dvadeset prvog veka. Spomenimo samo neke od tih robustnih pionira i preteča klasične pank scene: Urbana gerila, Basta Zi-Zi, Krvna zrnca... O panku će teoretisati sami muzičari, ali i apologeti pokreta među kojima treba izdvojiti urednika tadašnjeg Džuboksa Momčila Rajina i mlađanog asistenta FDU, Odsek dramaturgije, umetničkoj levici uvek raspoloženog gospodina Nebojšu Pajkića. Ne propustite dragoceno arhivsko svedočanstvo o jednom vremenu prožimanja kulturnih tokova i obrazaca jedne metropole: nju vejveri, hipici, rokeri, paver-popovi, možda ipak među njima bejaše najiskreniji - pankeri.

Razgovor sa novinarima Lolom Dimitrijevićem i Svetislavom Šumarevićem, snimljen u čuvenoj kafani Hotela Moskva u Beogradu.

U ovoj dokumentarnoj emisiji donosimo vam ekskluzivne snimke iz pedesetih godina prošlog veka, uz podsećanje na važne ličnosti i prelomne istorijske trenutke.

Nemački oficiri i vojnici, 15. maja 1942. godine, došli su u valjevski bioskop Central spremni da uživaju u projekciji filmskog mjuzikla. Svetla su ugašena, film je počeo i usledio je šok! Na platnu su videli svog vođu Adolfa Hitlera u komičnim scenama. Neko je izvadio pištolj i osuo paljbu, uz povike da se film odmah prekine. O ovom, za nemačke vojnike pravom košmaru, do detalja je obavešten i sam Hitler. Šta se zapravo desilo? Te večeri je prikazan do tada strogo zabranjen film Veliki diktator Čarlija Čaplina. U bioskop je filmsku kopiju podmetnuo Nikola Radošević, tada sedamnaestogodišnjak, koji je radio kao fizički radnik u magacinu Udruženja bioskopa u Beogradu. Početkom proleća 1942. godine u skladišta ispod Kalemegdana stigla je isporuka nekoliko zaplenjenih filmova, a među njima je bio i Veliki diktator Nikolinog filmskog heroja Čarlija Čaplina. O tome je obavestio svoje drugove, članove pokreta otpora Plava pantljika. Svi zajedno su došli na ideju da filmom obmanu fašiste, uz procenu da tako nešto, zbog stroge kontrole, ne može da se uradi u Beogradu. Jedina šansa je bila da se film prikaže negde u provinciji. Odabrano je Valjevo, jer je tamo živeo deda Nikole Radoševića. O neverovatnoj premijeri Čaplinovog legendarnog filma u Valjevu, a potom i o svom hapšenju, suđenju, boravku u logoru u Berlinu i bekstvu nakon bombardovanja američke avijacije, profesor Nikola Radošević govorio je pred kamerama RTS-a 2011. godine. Profesor Nikola Radošević (1926- 2013) studije fotografije završio je u

Dokumentarac koji govori o tri decenije rada Jugoslovenskog instituta za novinarstvo.

Serijal o umetnosti i začetku popularne kulture u Jugoslaviji sedamdesetih godina prošlog veka. Emisija odgovara na pitanja kakve su bile kulturne navike Jugoslovena i koji su sve faktori uticali na te navike.

Priče o njihovom poreklu još su obavijene velom tajni i raznim kontradiktornostima, ali je njihovo prisustvo na Balkanskom poluostrvu vrlo živo i značajno za države i društva u kojima žive.

Priče o njihovom poreklu još su obavijene velom tajni i raznim kontradiktornostima, ali je njihovo prisustvo na Balkanskom poluostrvu vrlo živo i značajno za države i društva u kojima žive.

Jedna od ličnosti koja je 1971. godine u Beogradu privlačila pažnju je penzioner Vasa Ljubisavljević. Uočivši da se na raskrsnici nedaleko od njegove kuće učestalo dešavaju saobraćajne nezgode, on preuzima ulogu saobraćajca, stavlja bele narukvice i počinje da reguliše protok saobraćaja u tom delu grada. U ovom filmskom zapisu Vasa Ljubisavljević objašnjava razloge svog volonterskog društvenog angažmana.

Ova igrana emisija poslužila se formom mjuzikla na osnovu stvarnih događaja iz Beograda sa početka prošlog veka. Fabula je zasnovana na istinitoj tragičnoj aferi o ljubavi između grofa Oršiča i Marije Rab. Priča počinje u Beču početkom veka, završava se pred Drugi svetski rat. U muzičkom delu emisije biće izvedeni stari šlageri koji su nekada bili hitovi balova i zabave između dva rata. Učestvuju Gorica Popović, Mira Karanović, Marko Nikolić, Goran Sultanović, Tanja Bošković, Dragan Laković, a glavni akteri su Danica Maksimović i Mladen Barbarić. Muzički urednik i aranžer je Vojkan Borisavljević, reditelj Slobodan Radović, urednik i scenarista Dragan Aleksić.

Info

Serijal RTS - a pod nazivom Gradske priče prati urbani ritam života. Gradske priče su sadržajne i zanimljive, brze i uzbudljive, duhovite i nepredvidive. To su priče o rok muzici, buntovništvu mladih, doslednosti onih iskusnijih, noćnom provodu uz zvuke rok muzike nekad i sad, o duhu, potrebama i željama, o problemima i razočaranjima, ali i o ponovnim počecima i stalnoj potrebi da se ostane dosledan svojoj priči. Gradske priče su snimane na ulicama grada, u klubovima u kojima se i dalje svira i u prostorijama u kojima se i danas stvara rok muzika. Među brojnim sagovornicima, gradske priče pričaju: Srđan Gojković Gile, Dušan Kojić Koja, Ju grupa, Beogradski sindikat, Darkvud dab, Bisera Veletanlić, Nikola Čuturilo Čutura, Zoran Modli, Tanja Jovićević, Petar Janjatović, E play, Svi na pod, Repetitor.

Emisija snimljena davne 1980. u produkciji Radio-televizije Beograd predstavlja početke pank scene u Beogradu. Šta je pank? Kakva je njegova ideologija? Kakve ličnosti se regrutuju u redove pankera? Danas, mnogo godina posle izlaska pank pokreta iz mode, podsetićemo se kako je to nekad u Beogradu bilo. Poslušaćemo fragmente ondašnjih demo pank bendova čija sirovost ali i iskrenost zvuka i poruke ne mogu da ostave ravnodušnim ni čoveka dvadeset prvog veka. Spomenimo samo neke od tih robustnih pionira i preteča klasične pank scene: Urbana gerila, Basta Zi-Zi, Krvna zrnca... O panku će teoretisati sami muzičari, ali i apologeti pokreta među kojima treba izdvojiti urednika tadašnjeg Džuboksa Momčila Rajina i mlađanog asistenta FDU, Odsek dramaturgije, umetničkoj levici uvek raspoloženog gospodina Nebojšu Pajkića. Ne propustite dragoceno arhivsko svedočanstvo o jednom vremenu prožimanja kulturnih tokova i obrazaca jedne metropole: nju vejveri, hipici, rokeri, paver-popovi, možda ipak među njima bejaše najiskreniji - pankeri.

Razgovor sa novinarima Lolom Dimitrijevićem i Svetislavom Šumarevićem, snimljen u čuvenoj kafani Hotela Moskva u Beogradu.

U ovoj dokumentarnoj emisiji donosimo vam ekskluzivne snimke iz pedesetih godina prošlog veka, uz podsećanje na važne ličnosti i prelomne istorijske trenutke.

Nemački oficiri i vojnici, 15. maja 1942. godine, došli su u valjevski bioskop Central spremni da uživaju u projekciji filmskog mjuzikla. Svetla su ugašena, film je počeo i usledio je šok! Na platnu su videli svog vođu Adolfa Hitlera u komičnim scenama. Neko je izvadio pištolj i osuo paljbu, uz povike da se film odmah prekine. O ovom, za nemačke vojnike pravom košmaru, do detalja je obavešten i sam Hitler. Šta se zapravo desilo? Te večeri je prikazan do tada strogo zabranjen film Veliki diktator Čarlija Čaplina. U bioskop je filmsku kopiju podmetnuo Nikola Radošević, tada sedamnaestogodišnjak, koji je radio kao fizički radnik u magacinu Udruženja bioskopa u Beogradu. Početkom proleća 1942. godine u skladišta ispod Kalemegdana stigla je isporuka nekoliko zaplenjenih filmova, a među njima je bio i Veliki diktator Nikolinog filmskog heroja Čarlija Čaplina. O tome je obavestio svoje drugove, članove pokreta otpora Plava pantljika. Svi zajedno su došli na ideju da filmom obmanu fašiste, uz procenu da tako nešto, zbog stroge kontrole, ne može da se uradi u Beogradu. Jedina šansa je bila da se film prikaže negde u provinciji. Odabrano je Valjevo, jer je tamo živeo deda Nikole Radoševića. O neverovatnoj premijeri Čaplinovog legendarnog filma u Valjevu, a potom i o svom hapšenju, suđenju, boravku u logoru u Berlinu i bekstvu nakon bombardovanja američke avijacije, profesor Nikola Radošević govorio je pred kamerama RTS-a 2011. godine. Profesor Nikola Radošević (1926- 2013) studije fotografije završio je u

Dokumentarac koji govori o tri decenije rada Jugoslovenskog instituta za novinarstvo.

Serijal o umetnosti i začetku popularne kulture u Jugoslaviji sedamdesetih godina prošlog veka. Emisija odgovara na pitanja kakve su bile kulturne navike Jugoslovena i koji su sve faktori uticali na te navike.

Priče o njihovom poreklu još su obavijene velom tajni i raznim kontradiktornostima, ali je njihovo prisustvo na Balkanskom poluostrvu vrlo živo i značajno za države i društva u kojima žive.

Priče o njihovom poreklu još su obavijene velom tajni i raznim kontradiktornostima, ali je njihovo prisustvo na Balkanskom poluostrvu vrlo živo i značajno za države i društva u kojima žive.

Jedna od ličnosti koja je 1971. godine u Beogradu privlačila pažnju je penzioner Vasa Ljubisavljević. Uočivši da se na raskrsnici nedaleko od njegove kuće učestalo dešavaju saobraćajne nezgode, on preuzima ulogu saobraćajca, stavlja bele narukvice i počinje da reguliše protok saobraćaja u tom delu grada. U ovom filmskom zapisu Vasa Ljubisavljević objašnjava razloge svog volonterskog društvenog angažmana.

Ova igrana emisija poslužila se formom mjuzikla na osnovu stvarnih događaja iz Beograda sa početka prošlog veka. Fabula je zasnovana na istinitoj tragičnoj aferi o ljubavi između grofa Oršiča i Marije Rab. Priča počinje u Beču početkom veka, završava se pred Drugi svetski rat. U muzičkom delu emisije biće izvedeni stari šlageri koji su nekada bili hitovi balova i zabave između dva rata. Učestvuju Gorica Popović, Mira Karanović, Marko Nikolić, Goran Sultanović, Tanja Bošković, Dragan Laković, a glavni akteri su Danica Maksimović i Mladen Barbarić. Muzički urednik i aranžer je Vojkan Borisavljević, reditelj Slobodan Radović, urednik i scenarista Dragan Aleksić.

Info

Serijal RTS - a pod nazivom Gradske priče prati urbani ritam života. Gradske priče su sadržajne i zanimljive, brze i uzbudljive, duhovite i nepredvidive. To su priče o rok muzici, buntovništvu mladih, doslednosti onih iskusnijih, noćnom provodu uz zvuke rok muzike nekad i sad, o duhu, potrebama i željama, o problemima i razočaranjima, ali i o ponovnim počecima i stalnoj potrebi da se ostane dosledan svojoj priči. Gradske priče su snimane na ulicama grada, u klubovima u kojima se i dalje svira i u prostorijama u kojima se i danas stvara rok muzika. Među brojnim sagovornicima, gradske priče pričaju: Srđan Gojković Gile, Dušan Kojić Koja, Ju grupa, Beogradski sindikat, Darkvud dab, Bisera Veletanlić, Nikola Čuturilo Čutura, Zoran Modli, Tanja Jovićević, Petar Janjatović, E play, Svi na pod, Repetitor.

Emisija snimljena davne 1980. u produkciji Radio-televizije Beograd predstavlja početke pank scene u Beogradu. Šta je pank? Kakva je njegova ideologija? Kakve ličnosti se regrutuju u redove pankera? Danas, mnogo godina posle izlaska pank pokreta iz mode, podsetićemo se kako je to nekad u Beogradu bilo. Poslušaćemo fragmente ondašnjih demo pank bendova čija sirovost ali i iskrenost zvuka i poruke ne mogu da ostave ravnodušnim ni čoveka dvadeset prvog veka. Spomenimo samo neke od tih robustnih pionira i preteča klasične pank scene: Urbana gerila, Basta Zi-Zi, Krvna zrnca... O panku će teoretisati sami muzičari, ali i apologeti pokreta među kojima treba izdvojiti urednika tadašnjeg Džuboksa Momčila Rajina i mlađanog asistenta FDU, Odsek dramaturgije, umetničkoj levici uvek raspoloženog gospodina Nebojšu Pajkića. Ne propustite dragoceno arhivsko svedočanstvo o jednom vremenu prožimanja kulturnih tokova i obrazaca jedne metropole: nju vejveri, hipici, rokeri, paver-popovi, možda ipak među njima bejaše najiskreniji - pankeri.

Razgovor sa novinarima Lolom Dimitrijevićem i Svetislavom Šumarevićem, snimljen u čuvenoj kafani Hotela Moskva u Beogradu.

U ovoj dokumentarnoj emisiji donosimo vam ekskluzivne snimke iz pedesetih godina prošlog veka, uz podsećanje na važne ličnosti i prelomne istorijske trenutke.