Ja sam pristalica knjige iako to danas zvuči kao anahronizam, kaže u novom izdanju emisije Ostavi sve i čitaj Rastko Močnik, slovenački sociolog, književni teoretičar, prevodilac, jedan od osnivača Ljubljanske škole psihoanalize, profesor na Univerzitetu u Ljubljani i na Fakultetu za medije i komunikaciju u Beogradu. Baveći se pitanjima globalizacije, političkog i socijalnog diskursa i teorijom ideologije, Rastko Močnik pokušava da odgovori i na pitanja o tome gde je granica između umetnosti i neumetnosti, šta jeste umetničko delo u vremenu predominacije informatičkih tehnologija, kakvi su kulturni modeli sa humanističkim predznakom mogući i šta se događa sa nacionalnim kulturama u uslovima globalne umreženosti. Najzad, Rastko Močnik poziva gledaoce na knjigu i čitanje koje je u nestašici vremena i površnosti u koju smo uvučeni, istinski laksuz koji sebi možemo da priuštimo.

Dvanaesta epizoda: Baja priča Žići o svojoj velikoj fudbalskoj karijeri. Žića ne veruje Baji da je bio tako dobar golman kao što se predstavlja.

Od Kornata, preko Durmitora, Prokletija, Bačke, Đerdapa, od Homolja do Dunava, preko Tare, kroz kanjon Nevidio pa sve do Istre vodili su putevi Milana Kovačevića, neumornog televizijskog stvaraoca koji je 60-ih i 70-ih godina snimao putopise, deo najdragocenije arhivske građe RTB-a.

Od ovog jednostavnog pitanja krenula je ekipa Dokumentarnog programa Radio-televizije Srbije da ispituje nasleđe našeg nobelovca. Ko je bio za života? Šta je postao nakon smrti? Na ova pitanja odgovori su veoma različiti ukoliko se kamere uključe u Beogradu, Sarajevu, Banjaluci ili Zagrebu.

Poslednji izveštaj o stanju planete Svetske organizacije za zaštitu prirode pokazuje da su populacije divljih vrsta u poslednjih 50 godina opale za 69%. Iako se ponašamo kao da jesmo, ne, nismo sami na planeti Zemlji. Karika smo u neraskidivom lancu zvanom ekosistem i deo čudesnog ciklusa zvanog život - ljudi, biljke i životinje. Ima nas i i pitomih i divljih. Ugrožavanjem bilo koje vrste, ugrožavamo i sve ostale a šteta je svakog dana sve vidljivija. Povodom Svetskog dana divljih vrsta, gosti RTS Laba su bili prof. dr Gordana Tomović sa Biološkog fakulteta, muzejski savetnik Miloš Jović i viši kustos dr Uroš Buzurović iz Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.

Kostimograf i scenograf Miodrag Tabački oslikao je svoj autoportret u jasnim linijama - iskreno, koncizno i duhovito. Izbor Miodraga Tabačkog i gost u emisiji bio je Staša Zurovac, koreograf sa kojim je imao izvanrednu saradnju u HNK radeći komad Plavobradi, muzički izbor, takođe iz predstave Plavobradi, muzika Marjana Nećaka. O Tabačkom su, pored Marjana Nećaka, govorili Vida Ognjenović i Zoran Hristić, u video porukama, a njegova studentkinja Tara Manić, u studiju. Sagovornik u dijalogu bila je Angelina Atlagić. Tajno mesto ujedno predstavlja i lep hobi Miodraga Tabačkog, a to je tango.

Kamerni ansambl Metamorfozis osnovan je 2005. godine na inicijativu violiste i umetničkog direktora Saše Mirkovića. Ansambl je od nastanka posvećen izvođenju graničnih žanrova umetničke muzike, kao što su nova muzika, world music, kao i dela koja dotiču ili sadrže elemente popularnih stilova.

Kako je dečak Dimitrije dobio ime Dositej, koje će kao jedinstveno ostati upisano u našu kulturnu istoriju? Prva epizoda serije Dositej putnik prosvećenosti govori o rani u duši i strasti srca dečaka Dimitrija iz Čakova. U ovoj epizodi pratimo: kako i kuda Dimitrija vodi srce, zanetost, tvrdoglavost, strast? Otkrivamo i porodičnu ranu koja ga obeleži za čitav život i usmeri na dalek životni put - čemu teži, od čega beži, o čemu mašta i čemu se nada, čije ga reči zanesu i ponesu, a šta otrezni dečaka Dimitrija Obradovića?

Predstava Beogradskog dramskog pozorišta Čitač rađena je prema istoimenom poznatom romanu nemačkog pisca Bernarda Šlinka. Radnja se dešava u Nemačkoj posle Drugog svetskog rata. U centru zbivanja je društveno neprihvatljiva ljubav između mladića Berga i dvadeset godina starije žene, Hane Šmit. To je priča o velikoj ljubavi i strasti, ali istovremeno i priča o moralnoj i istorijskoj odgovornosti i krivici. Paraleno teku radnje koje nameću pitanja i razmišljanja o koncentracionim logorima, smeni poretka, smrti i njenom prihvatanju.

Koncert Nemanje Bogunovića održan 2023. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu predstavlja rad ovog gitariste sa novim ansamblom koji nastupa pod imenom Nemanja Bogunović i prijatelji.

Otkrijmo tajne nekih od najvećih književnih dela. Alisa u Zemlji čuda, Jadnici, Don Đovani, Proces… Mnogi čitaoci su uz ova dela stasavali i nalazili u njima svoju istinu, spas i nadu, ali većina ne zna poreklo ovih rukopisa niti teškoće na putovanju koje su prošli kako bi postali neke od najčuvenijih knjiga na svetu. Ovo je priča o neobičnom susretu između ozbiljnog nastavnika matematike Čarlsa Latvidza Dodzsona i jedne od prvih heroina književnosti za decu. Njihov susret je transponovan u epsku i fantastičnu priču o neustrašivoj i radoznaloj devojčici koja radi šta joj je volja. Možda se upravo u tome krije tajna njene slave i večne modernosti.

Ja sam pristalica knjige iako to danas zvuči kao anahronizam, kaže u novom izdanju emisije Ostavi sve i čitaj Rastko Močnik, slovenački sociolog, književni teoretičar, prevodilac, jedan od osnivača Ljubljanske škole psihoanalize, profesor na Univerzitetu u Ljubljani i na Fakultetu za medije i komunikaciju u Beogradu. Baveći se pitanjima globalizacije, političkog i socijalnog diskursa i teorijom ideologije, Rastko Močnik pokušava da odgovori i na pitanja o tome gde je granica između umetnosti i neumetnosti, šta jeste umetničko delo u vremenu predominacije informatičkih tehnologija, kakvi su kulturni modeli sa humanističkim predznakom mogući i šta se događa sa nacionalnim kulturama u uslovima globalne umreženosti. Najzad, Rastko Močnik poziva gledaoce na knjigu i čitanje koje je u nestašici vremena i površnosti u koju smo uvučeni, istinski laksuz koji sebi možemo da priuštimo.

Dvanaesta epizoda: Baja priča Žići o svojoj velikoj fudbalskoj karijeri. Žića ne veruje Baji da je bio tako dobar golman kao što se predstavlja.

Od Kornata, preko Durmitora, Prokletija, Bačke, Đerdapa, od Homolja do Dunava, preko Tare, kroz kanjon Nevidio pa sve do Istre vodili su putevi Milana Kovačevića, neumornog televizijskog stvaraoca koji je 60-ih i 70-ih godina snimao putopise, deo najdragocenije arhivske građe RTB-a.

Od ovog jednostavnog pitanja krenula je ekipa Dokumentarnog programa Radio-televizije Srbije da ispituje nasleđe našeg nobelovca. Ko je bio za života? Šta je postao nakon smrti? Na ova pitanja odgovori su veoma različiti ukoliko se kamere uključe u Beogradu, Sarajevu, Banjaluci ili Zagrebu.

Poslednji izveštaj o stanju planete Svetske organizacije za zaštitu prirode pokazuje da su populacije divljih vrsta u poslednjih 50 godina opale za 69%. Iako se ponašamo kao da jesmo, ne, nismo sami na planeti Zemlji. Karika smo u neraskidivom lancu zvanom ekosistem i deo čudesnog ciklusa zvanog život - ljudi, biljke i životinje. Ima nas i i pitomih i divljih. Ugrožavanjem bilo koje vrste, ugrožavamo i sve ostale a šteta je svakog dana sve vidljivija. Povodom Svetskog dana divljih vrsta, gosti RTS Laba su bili prof. dr Gordana Tomović sa Biološkog fakulteta, muzejski savetnik Miloš Jović i viši kustos dr Uroš Buzurović iz Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.

Kostimograf i scenograf Miodrag Tabački oslikao je svoj autoportret u jasnim linijama - iskreno, koncizno i duhovito. Izbor Miodraga Tabačkog i gost u emisiji bio je Staša Zurovac, koreograf sa kojim je imao izvanrednu saradnju u HNK radeći komad Plavobradi, muzički izbor, takođe iz predstave Plavobradi, muzika Marjana Nećaka. O Tabačkom su, pored Marjana Nećaka, govorili Vida Ognjenović i Zoran Hristić, u video porukama, a njegova studentkinja Tara Manić, u studiju. Sagovornik u dijalogu bila je Angelina Atlagić. Tajno mesto ujedno predstavlja i lep hobi Miodraga Tabačkog, a to je tango.

Kamerni ansambl Metamorfozis osnovan je 2005. godine na inicijativu violiste i umetničkog direktora Saše Mirkovića. Ansambl je od nastanka posvećen izvođenju graničnih žanrova umetničke muzike, kao što su nova muzika, world music, kao i dela koja dotiču ili sadrže elemente popularnih stilova.

Kako je dečak Dimitrije dobio ime Dositej, koje će kao jedinstveno ostati upisano u našu kulturnu istoriju? Prva epizoda serije Dositej putnik prosvećenosti govori o rani u duši i strasti srca dečaka Dimitrija iz Čakova. U ovoj epizodi pratimo: kako i kuda Dimitrija vodi srce, zanetost, tvrdoglavost, strast? Otkrivamo i porodičnu ranu koja ga obeleži za čitav život i usmeri na dalek životni put - čemu teži, od čega beži, o čemu mašta i čemu se nada, čije ga reči zanesu i ponesu, a šta otrezni dečaka Dimitrija Obradovića?

Predstava Beogradskog dramskog pozorišta Čitač rađena je prema istoimenom poznatom romanu nemačkog pisca Bernarda Šlinka. Radnja se dešava u Nemačkoj posle Drugog svetskog rata. U centru zbivanja je društveno neprihvatljiva ljubav između mladića Berga i dvadeset godina starije žene, Hane Šmit. To je priča o velikoj ljubavi i strasti, ali istovremeno i priča o moralnoj i istorijskoj odgovornosti i krivici. Paraleno teku radnje koje nameću pitanja i razmišljanja o koncentracionim logorima, smeni poretka, smrti i njenom prihvatanju.

Otkrijmo tajne nekih od najvećih književnih dela. Alisa u Zemlji čuda, Jadnici, Don Đovani, Proces… Mnogi čitaoci su uz ova dela stasavali i nalazili u njima svoju istinu, spas i nadu, ali većina ne zna poreklo ovih rukopisa niti teškoće na putovanju koje su prošli kako bi postali neke od najčuvenijih knjiga na svetu. Ovo je priča o neobičnom susretu između ozbiljnog nastavnika matematike Čarlsa Latvidza Dodzsona i jedne od prvih heroina književnosti za decu. Njihov susret je transponovan u epsku i fantastičnu priču o neustrašivoj i radoznaloj devojčici koja radi šta joj je volja. Možda se upravo u tome krije tajna njene slave i večne modernosti.

Čas anatomije, nova emisija Redakcije za kulturu koju uređuju Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac a koju je rediteljski uobličio Filip Čolović, nastoji da analizira i osvetli anatomiju aktuelnog javnog kulturnog prostora. Kroz razgovor u studiju, esejistički i kritički pristup, na jednom mestu ukrštaju se stavovi, predstavljaju planovi, tumače pojave koje formiraju i odražavaju duh jednog vremena.

Jedan je od najautentičnijih glasova jugoslovenskog umetničkog prostora, koji je iz polja poezije početkom 70-ih godina 20. veka zakoračio u prostor nove umetničke prakse, odnosno, konceptualne umetnosti, Vlado Martek, u Beogradu je tokom marta, u Galeriji B2, priredio izložbu naslovljenu Izreći svekao Hamlet u predstavi, kojom je načinjen sažet pregled njegovog sveukupnog stvaralaštva, od početka 70-ih godina proteklog veka do danas.

Serija prati privatne i profesionalne živote članova elitne jedinice mornaričkih foka dok treniraju, planiraju i izvršavaju neke od najopasnijih misija, koje SAD od njih traži. Džejson Hejz je cenjen i posvećen vođa tima čiji porodični život pati zbog njegovog vojnog angažmana. Njegov tim uključuje osobe od poverenja: Reja Perija, najdugovečnijeg operativca s kojim se sjajno razume, Sonija Kvina, veoma odanog vojnika šarenolike prošlosti koji se i dalje bori protiv nagona za samouništenjem, i Kleja Spensera, mladog SEAL-ovca druge generacije, nezasitnog poriva i predanosti.

Trinaesta epizoda: Žićin tast, Grča, obnovio je ljubavnu avanturu sa ženom koju je upoznao u Egiptu, mada nije potpuno siguran u to da je uopšte ranije sreo.

U dve epizode svog Karavana Kovačević je ispričao priču o Rogatici i Glasincu. Osim što se osvrnuo na kulturu i život u sedamdesetim godinama, autor je vrlo precizno i stručno obradio i istoriju tih krajeva.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Luka Faulisi je nastupio kao solista u Koncertu za violinu i orkestar u de-molu Arama Hačaturjana, delu koje karakteriše snažni folklorni ritam i prizvuk tradicionalnih jermenskih igara.

Zbog čega zapadnoj civilizaciji preti nestanak, zašto u svemu što radi promišlja 'istoriju budućnosti', kakav će biti svet 2050 godine, kako zamišlja pozitivno društvo i zašto je na prvom mestu važna briga o generacijama koje dolaze, samo su neke od tema o kojima kultni francuski autor Žak Atali razgovara sa Nedom Valčić Lazović u svom pariskom domu.

Serijal United we stream - Balkan, nastao je kao nastavak ideje o menjanju sveta u vreme pandemije, tokom 2020. godine. Početna ideja o vraćanju u život zaspalih berlinskih klubova bez publike, proširila se na globalnu produkciju koncerata i nastupa izvođača i autora po svetu.

Adrijan, trgovac umetničkim delima i ženskaroš, odlazi u vilu na Rivijeri. Vilu deli sa prijateljem Danijelom i ženom koju ne poznaje, Hajdi. Hajdi je imala mnogo ljubavnika, pa je Adrijan i Danijel najpre preziru, ali kako se bolje upoznaju, tako Adrijan postaje sve više zaintrigiran i opčinjen njome.

Čas anatomije, nova emisija Redakcije za kulturu koju uređuju Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac a koju je rediteljski uobličio Filip Čolović, nastoji da analizira i osvetli anatomiju aktuelnog javnog kulturnog prostora. Kroz razgovor u studiju, esejistički i kritički pristup, na jednom mestu ukrštaju se stavovi, predstavljaju planovi, tumače pojave koje formiraju i odražavaju duh jednog vremena.

Jedan je od najautentičnijih glasova jugoslovenskog umetničkog prostora, koji je iz polja poezije početkom 70-ih godina 20. veka zakoračio u prostor nove umetničke prakse, odnosno, konceptualne umetnosti, Vlado Martek, u Beogradu je tokom marta, u Galeriji B2, priredio izložbu naslovljenu Izreći svekao Hamlet u predstavi, kojom je načinjen sažet pregled njegovog sveukupnog stvaralaštva, od početka 70-ih godina proteklog veka do danas.

U ovom video-ogledu, autor Boris Miljković vodi nas kroz svet znakova kojim su obeleženi putevi pozorišta.

Žićin tast, Grča, obnovio je ljubavnu avanturu sa ženom koju je upoznao u Egiptu, mada nije potpuno siguran u to da je uopšte ranije sreo.

U dve epizode svog Karavana Kovačević je ispričao priču o Rogatici i Glasincu. Osim što se osvrnuo na kulturu i život u sedamdesetim godinama, autor je vrlo precizno i stručno obradio i istoriju tih krajeva.

Zbog čega zapadnoj civilizaciji preti nestanak, zašto u svemu što radi promišlja 'istoriju budućnosti', kakav će biti svet 2050 godine, kako zamišlja pozitivno društvo i zašto je na prvom mestu važna briga o generacijama koje dolaze, samo su neke od tema o kojima kultni francuski autor Žak Atali razgovara sa Nedom Valčić Lazović u svom pariskom domu. Pisac, ekonomista, političar i publicista, Žak Atali je objavio više od 80 naslova iz oblasti književnosti, ekonomije, umetnosti, društva... Ličnost širokog spektra interesovanja, više od 10 godina bio je specijalni savetnik francuskog predsednika Fransoa Miterana. Devededetih pokreće naučni projekat Eureka a zatim postaje prvi predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj. Svoju knjigu Kratka istorija budućnosti počinje asocijacijama na stihove Lorda Bajrona o budućnosti koja nam se ruga, o nemogućnosti da prihvatimo to što jesmo, o strahu da je život samo obmana. Godine 2008. Žak Atali našao se na listi 100 najuticajnijih svetskih intelektualaca našeg doba.

Posle prve epizode Plemićka porodica Jakšić, o poreklu Ane Jakšić, o Jakšićima, poznatoj plemićkoj porodici iz vremena srpske despotovine, a potom i pripadnicima ugarskog plemstva, nastavlja se priča o putu Ane Jakšić do ruskog dvora. Druga epizoda posvećena je istorijskoj ulozi ženskih potomaka Stefana i Dmitra Jakšića. Neveste iz plemićke porodice Jakšića odlazile su u ugledne vlastelinske i vladarske kuće. Tako su Jakšići bili povezani s najznačajnijim srpskim porodicama svoga vremena: Brankovićima, Belmuževićima, Kosačama. Orodivši se sa kneževima Moldavije i Litve, a kasnije i Vlaške, počeli su da ulaze i u vladarske kuće istočne i severne Evrope. Udajom kćeri i unuke Stefana Jakšića za ugledne srpske, mađarske, hrvatske, ruske plemiće, uspostavljene su rodbinske veze koje su snažno ojačale poziciju porodice Jakšić. Udaja u ruski vladarski dom bila je najznačajnija. Ana, kći Stefana Jakšića, udala se za litvanskog kneza Vasilija Ljvoviča Glinskog. Iz tog braka rođena je Jelena Glinska, majka Ivana IV Vasiljeviča, budućeg cara cele Rusije, Ivana Groznog.

Peti vek je bio vek varvarske najezde i pada Zapadnog carstva. Bio je to vek rušilačkih poduhvata koji su u velikoj meri odredili smernice po kojima će se Evropa dalje razvijati. Hrišćanstvo na Zapadu pod snažnim rušilačkim talasima germanskih varvara, koji ostaju trajno naseljeni na tlu Italije, bori se, pre svega, da preživi, ali istovremeno, u tom haosu i rušenju rimske države, vidi i šansu za svoje moćnije i samostalnije delovanje. Ambrozije, Jeronim i Avgustin bili su na vrhuncu u kratkom periodu između pobede Crkve u Rimskom carstvu i varvarske najezde. Civilizacija je u narednim vekovima bila u opadanju i tek posle hiljadu godina hrišćanstvo je ponovo dalo ljude koji su im bili ravni po učenosti i kulturi. Oni su više od bilo kog drugog učvrstili onaj kalup po kome je crkva dobila svoj oblik.

Luka Faulisi je nastupio kao solista u Koncertu za violinu i orkestar u de-molu Arama Hačaturjana, delu koje karakteriše snažni folklorni ritam i prizvuk tradicionalnih jermenskih igara. Na koncertu koji nosi naziv Priče s Orijenta bila je izvedena i uvertira za čuvenu operu Knez Igor Aleksandra Borodina, simfonijska svita Antar Nikolaja Rimskog-Korsakova i temperamentni i zvučno snažni Pakleni ples iz baleta Žar ptica Igora Stravinskog.

Autorski koncept Lidije Božić koji u formi intervjua prikazuje intimni portret ličnosti čiji rad nije dovoljno poznat javnosti, a kvalitet i specifičnost umetničkog izraza ih preporučuje. Sve goste serijala povezuje bavljenje umetnošću. Nekima je ona profesija, drugima izazov. I jedne i druge povezuje visok umetnički domet. Stvaraoci govore o sebi, svom putu, uspesima, padovima.

Serijal United we stream - Balkan, nastao je kao nastavak ideje o menjanju sveta u vreme pandemije, tokom 2020. godine. Početna ideja o vraćanju u život zaspalih berlinskih klubova bez publike, proširila se na globalnu produkciju koncerata i nastupa izvođača i autora po svetu.

Čas anatomije, nova emisija Redakcije za kulturu koju uređuju Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac a koju je rediteljski uobličio Filip Čolović, nastoji da analizira i osvetli anatomiju aktuelnog javnog kulturnog prostora. Kroz razgovor u studiju, esejistički i kritički pristup, na jednom mestu ukrštaju se stavovi, predstavljaju planovi, tumače pojave koje formiraju i odražavaju duh jednog vremena.

Jedan je od najautentičnijih glasova jugoslovenskog umetničkog prostora, koji je iz polja poezije početkom 70-ih godina 20. veka zakoračio u prostor nove umetničke prakse, odnosno, konceptualne umetnosti, Vlado Martek, u Beogradu je tokom marta, u Galeriji B2, priredio izložbu naslovljenu Izreći svekao Hamlet u predstavi, kojom je načinjen sažet pregled njegovog sveukupnog stvaralaštva, od početka 70-ih godina proteklog veka do danas.

U ovom video-ogledu, autor Boris Miljković vodi nas kroz svet znakova kojim su obeleženi putevi pozorišta.

Žićin tast, Grča, obnovio je ljubavnu avanturu sa ženom koju je upoznao u Egiptu, mada nije potpuno siguran u to da je uopšte ranije sreo.

U dve epizode svog Karavana Kovačević je ispričao priču o Rogatici i Glasincu. Osim što se osvrnuo na kulturu i život u sedamdesetim godinama, autor je vrlo precizno i stručno obradio i istoriju tih krajeva.

Zbog čega zapadnoj civilizaciji preti nestanak, zašto u svemu što radi promišlja 'istoriju budućnosti', kakav će biti svet 2050 godine, kako zamišlja pozitivno društvo i zašto je na prvom mestu važna briga o generacijama koje dolaze, samo su neke od tema o kojima kultni francuski autor Žak Atali razgovara sa Nedom Valčić Lazović u svom pariskom domu. Pisac, ekonomista, političar i publicista, Žak Atali je objavio više od 80 naslova iz oblasti književnosti, ekonomije, umetnosti, društva... Ličnost širokog spektra interesovanja, više od 10 godina bio je specijalni savetnik francuskog predsednika Fransoa Miterana. Devededetih pokreće naučni projekat Eureka a zatim postaje prvi predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj. Svoju knjigu Kratka istorija budućnosti počinje asocijacijama na stihove Lorda Bajrona o budućnosti koja nam se ruga, o nemogućnosti da prihvatimo to što jesmo, o strahu da je život samo obmana. Godine 2008. Žak Atali našao se na listi 100 najuticajnijih svetskih intelektualaca našeg doba.

Posle prve epizode Plemićka porodica Jakšić, o poreklu Ane Jakšić, o Jakšićima, poznatoj plemićkoj porodici iz vremena srpske despotovine, a potom i pripadnicima ugarskog plemstva, nastavlja se priča o putu Ane Jakšić do ruskog dvora. Druga epizoda posvećena je istorijskoj ulozi ženskih potomaka Stefana i Dmitra Jakšića. Neveste iz plemićke porodice Jakšića odlazile su u ugledne vlastelinske i vladarske kuće. Tako su Jakšići bili povezani s najznačajnijim srpskim porodicama svoga vremena: Brankovićima, Belmuževićima, Kosačama. Orodivši se sa kneževima Moldavije i Litve, a kasnije i Vlaške, počeli su da ulaze i u vladarske kuće istočne i severne Evrope. Udajom kćeri i unuke Stefana Jakšića za ugledne srpske, mađarske, hrvatske, ruske plemiće, uspostavljene su rodbinske veze koje su snažno ojačale poziciju porodice Jakšić. Udaja u ruski vladarski dom bila je najznačajnija. Ana, kći Stefana Jakšića, udala se za litvanskog kneza Vasilija Ljvoviča Glinskog. Iz tog braka rođena je Jelena Glinska, majka Ivana IV Vasiljeviča, budućeg cara cele Rusije, Ivana Groznog.

Peti vek je bio vek varvarske najezde i pada Zapadnog carstva. Bio je to vek rušilačkih poduhvata koji su u velikoj meri odredili smernice po kojima će se Evropa dalje razvijati. Hrišćanstvo na Zapadu pod snažnim rušilačkim talasima germanskih varvara, koji ostaju trajno naseljeni na tlu Italije, bori se, pre svega, da preživi, ali istovremeno, u tom haosu i rušenju rimske države, vidi i šansu za svoje moćnije i samostalnije delovanje. Ambrozije, Jeronim i Avgustin bili su na vrhuncu u kratkom periodu između pobede Crkve u Rimskom carstvu i varvarske najezde. Civilizacija je u narednim vekovima bila u opadanju i tek posle hiljadu godina hrišćanstvo je ponovo dalo ljude koji su im bili ravni po učenosti i kulturi. Oni su više od bilo kog drugog učvrstili onaj kalup po kome je crkva dobila svoj oblik.

Luka Faulisi je nastupio kao solista u Koncertu za violinu i orkestar u de-molu Arama Hačaturjana, delu koje karakteriše snažni folklorni ritam i prizvuk tradicionalnih jermenskih igara. Na koncertu koji nosi naziv Priče s Orijenta bila je izvedena i uvertira za čuvenu operu Knez Igor Aleksandra Borodina, simfonijska svita Antar Nikolaja Rimskog-Korsakova i temperamentni i zvučno snažni Pakleni ples iz baleta Žar ptica Igora Stravinskog.

Autorski koncept Lidije Božić koji u formi intervjua prikazuje intimni portret ličnosti čiji rad nije dovoljno poznat javnosti, a kvalitet i specifičnost umetničkog izraza ih preporučuje. Sve goste serijala povezuje bavljenje umetnošću. Nekima je ona profesija, drugima izazov. I jedne i druge povezuje visok umetnički domet. Stvaraoci govore o sebi, svom putu, uspesima, padovima.

Serijal United we stream - Balkan, nastao je kao nastavak ideje o menjanju sveta u vreme pandemije, tokom 2020. godine. Početna ideja o vraćanju u život zaspalih berlinskih klubova bez publike, proširila se na globalnu produkciju koncerata i nastupa izvođača i autora po svetu.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Pored nastupa muzičara uživo, u Buntu se prati razvoj muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala.

Serija prati privatne i profesionalne živote članova elitne jedinice mornaričkih foka dok treniraju, planiraju i izvršavaju neke od najopasnijih misija, koje SAD od njih traži. Džejson Hejz je cenjen i posvećen vođa tima čiji porodični život pati zbog njegovog vojnog angažmana. Njegov tim uključuje osobe od poverenja: Reja Perija, najdugovečnijeg operativca s kojim se sjajno razume, Sonija Kvina, veoma odanog vojnika šarenolike prošlosti koji se i dalje bori protiv nagona za samouništenjem, i Kleja Spensera, mladog SEAL-ovca druge generacije, nezasitnog poriva i predanosti.

Četrnaesta epizoda: Baja je posle teškog pada s kamiona završio u bolnici. Tako je Žića prinuđen da sam vozi kamion, ali mu posao ne ide baš od ruke.

U dve epizode svog Karavana Kovačević je ispričao priču o Rogatici i Glasincu. Osim što se osvrnuo na kulturu i život u sedamdesetim godinama, autor je vrlo precizno i stručno obradio i istoriju tih krajeva.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Ajzenhauer i CIA su fokus pete epizode koja istražuje njihove uloge u formiranju globalne političke klime pedesetih.

Mjuzikl NinaLisa preko dva izvanredna glasa, predstavlja nam intimni svet dve umetnice: talentovane Lise i čuvene Nine Simon.

Tajni agent serije ,,Utopija pokušaće da nam predstavi veliki slučaj iz naše nedavne istorije slikarstva, poznat kao ,,Vozarević i njegovo delo.