Četvorostruki oskarovac, glumac, reditelj, producent i kompozitor Klint Istvud, profesionalno aktivan i na početku devete decenije života, izjavljuje da će snimati filmove dok je živ.

Tema dokumentarnog filma ,,Pad sa neba jeste jedan vrlo ekstreman sport - padobranstvo.

Sto godina je prošlo od smrti Franca Kafke, a ovaj pisac je i dalje jedan od najpopularnijih kod nas, toliko da ga možemo smatrati srpskim piscem.

Povod za razgovor sa umetnikom Urošem Đurićem je njegova aktuelna izložba Autonomizam sada i ovde u Galeriji Fakulteta likovnih umetnosti. Đurić je diplomirao i magistrirao slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Radio kao likovni pedagog, kao autor i urednik na Radiju B92, nastupao u igranim i dokumentarnim filmovima i TV serijalima...

Jakušima, jedinstvena drevna šuma na južnom delu Japanskog arhipelaga, proglašena je vrednom svetskom baštinom 1993. godine. Bujna šuma prekriva obronke planina koje se uzdižu i do 2.000 metara. Na ostrvu se tokom cele godine beleži velika količina padavina, zbog čega je poznato i kao Ostrvo vode. Stalno prisustvo kišnice održava visok stepen vlage u šumi. Već na samom ulazu u nju nailazi se na veličanstvene japanske kedrove. Samo kedrovi stariji od 1.000 godina zaslužuju naziv jakusugi.

Serijal posvećen istoriji i opstanku radničke klase.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Preko 40 cirkuskih artistkinja nastupa na jednom mestu. Tu su akrobatkinje, žonglerke, igračice, plesačice na žici, artistkinje na trapezu, žene od gume - celokupan ženski cirkuski ansambl predstavlja se ushićenoj publici tokom novogodišnjih praznika. Čuveni Cirkus Feniks obeležava svoje dvadeset godina dugo postojanje odajući počast ženskom delu trupe.

RTS 3 emituje serijal Utvrđeni gradovi, stvaran u vreme kada je Školski program vodio Čedomir Mirković i kada su nastajale neke od najboljih emisija RTB. Urednik Spomenka Nedić u deset polusatnih dokumentarnih reportaža predstavlja najznačajnija utvrđenja na našem prostoru.

U ovoj epizodi gledaoci će videti najuzbudljivije događaje od 1953. do 1963. godine. Zašto je jedan od vodećih srpskih komunista Blagoje Nešković došao u sukob sa Titom i kako je posle toga smenjen? Kakva je bila uloga Rankovića u tome? Zašto je smenjen Milovan Đilas 1954. godine i da li je Ranković podržao njegovu smenu? Zašto Brana Crnčević nije uspeo da pomiri Rankovića i Đilasa? Odnos Rankovića i Kardelja uvek je bio zanimljiv i često je imao elemente rivalstva. Zbog čega je Ranković zaštitio Kardelja kada je Tito čvrsto odlučio da ga smeni?

Maria Marković Milojev veruje da je kostim deo uloge i karaktera, deo vizuelnog identiteta predstave, da može mnogo toga da kaže o komadu. Ona svojim kreacijama uvek prati, estetiku reditelja, poetiku pisca, osobine glumaca i likova, ali i svoje ideje do kojih dolazi temeljnim istraživačkim radom, promišljanjem, razradom, odabirom materijala i realizacijom kostima. Nastoji da uvek bude drugačija i svoja i da se njena neobičnost ogleda u njenim kostimima, u posvećenosti, istraživanju, u svakom detalju. Radost stvaranja se podrazumeva.

U zagljaju Kučajskih planina Despotovac i Resava su predeli nestvarne lepote u kom su i priroda i ljudi ostavili traga. Zato je ekipa naše emisije istraživala tajne resavske doline i otkrivamo neke od njih. Posetili smo Resavsku pećinu, koja je ove godine proslavila dva važna jubileja – 60 godina od otkrivanja i pola veka od otvaranja za turiste. Otkrićemo vam i kako izgleda najstarija prašuma Vinatovača, a vodimo vas i do, kako kažu meštani, najlepšeg vodopada u Srbiji – hidrokompleksa Lisine. U susret obeležavanju 600 godina od smrti despota Stefana svratili smo i do Manasije, a minijaturne crkve i manastire zabeležili smo u Parku minijatura, koji je nova atrakcija ovog kraja. Pozitivne utiske iz ovog mesta ponese oko 100.000 turista, koliko godišnje poseti despotov grad. U njemu živi nešto više od 20.000 ljudi. Ekipa naše emisije raspitivala se i šta je potrebno da turizam zaživi u Despotovcu i da se otkriju tajne resavske doline.

Dokumentarni film ,,Pad sa neba za svoju temu ima jedan vrlo ekstreman sport - padobranstvo.

Sto godina je prošlo od smrti Franca Kafke, a ovaj pisac je i dalje jedan od najpopularnijih kod nas, toliko da ga možemo smatrati srpskim piscem. Najnovija sudska presuda švajcarskog suda kojom će hiljade stranica ispisanih Kafkinom rukom prestati da budu vlasništvo potomaka Maksa Borada i postati svojina čovečanstva, još jedan je povod za snimanje ove igrano-dokumentarne emisije u produkciji Dokumentarnog programa RTS-a. Ko je bio Kafka? Ko je postao Kafka? Da li je danas moguće razdvojiti mit o Kafki od samog pisca? Da li je Kafka jednostavno spao na gedžet dovoljno dobar da se nađe na otvaraču za češko pivo? Ovo su samo neka pitanja u ovoj emisiji, u kojoj ćemo čuti znalce Kafkinog dela: od profesora Dragana Stojanovića, preko prevodioca Kafkinog Procesa Jovice Aćina, poznavaoca Kafkinog dela Jelene Kostić Tomović, do mladog pisca Tadije Čalukovića koji ima samo šesnaest godina, a Kafka je, prema njegovim rečima, na njega izvršio najveći uticaj. Posebnu draž emisiji daje mladi glumac Joakim Tasić u ulozi Franca Kafke, koji između ostalog, izgovara najpotresnije delove pisama upućenih Felici Bauer, kazuje delove iz Dnevnika pisca i pojavljuje se u dvema inscenacijama prema pripoveci Preobražaj i romanu Proces.

Povod za razgovor sa umetnikom Urošem Đurićem je njegova aktuelna izložba Autonomizam sada i ovde u Galeriji Fakulteta likovnih umetnosti. Đurić je diplomirao i magistrirao slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Radio kao likovni pedagog, kao autor i urednik na Radiju B92, nastupao u igranim i dokumentarnim filmovima i TV serijalima...

Ova drevna šuma je jedinstvena na našoj planeti. Proglašena je vrednom svetskom baštinom 1993. godine. Jakušima leži na južnom delu Japanskog arhipelaga. Bujna šuma prekriva obronke planina koje se uzdižu 2.000 metara ka nebu. Na ostrvu se tokom cele godine beleži velika količina padavina, zbog čega je poznato i kao Ostrvo vode. Stalno prisustvo kišnice održava visok stepen vlage u šumi. Već na samom ulazu u nju nailazi se na veličanstvene japanske kedrove. Samo kedrovi stariji od 1.000 godina zaslužuju naziv jakusugi. Zadatak sagovornika ove emisije je da sačuvaju Jakušimu u njenom prvobitnom stanju i da zaštite način života svih žitelja ovog ostrva. Oni se nadaju da će Jakušima biti obnovljena i da će narod nastaviti da živi punim plućima. U poslednjoj epizodi serijala videćete borbu ovih ljudi za jedan bolji svet.

Tridesetih godina 20. veka svi svetski radnici počinju sebe da osvešćuju kao radničku klasu. Oktobarska revolucija u Rusiji dodatno je ubrzala ovu svest i lančano pokrenula mnoga nezadovoljstva. Talas borbenog stava prema buržoarskom modelu zahvatiće čitavu Evropu i usloviće velike promene u društvu. Štrajkovi, protesti i diverzije, sada će biti glavno oružje tek rođene radničke klase.

Ovo dokumentarističko delo, sa čitavom galerijom zanimljivih i jednostavnih ljudi, stvaralaca u Narodnom pozorištu u Beogradu, vratiće nas u prošlo vreme duže od tri decenije, u vreme o kome se, iz današnje perspektive ekonomske i kulturne krize, govori kao o periodu dobrog i kvalitetnog života.

Preko 40 cirkuskih artistkinja nastupa na jednom mestu. Tu su akrobatkinje, žonglerke, igračice, plesačice na žici, artistkinje na trapezu, žene od gume - celokupan ženski cirkuski ansambl predstavlja se ushićenoj publici tokom novogodišnjih praznika. Čuveni Cirkus Feniks obeležava svoje dvadeset godina dugo postojanje odajući počast ženskom delu trupe.

RTS 3 emituje serijal Utvrđeni gradovi, stvaran u vreme kada je Školski program vodio Čedomir Mirković i kada su nastajale neke od najboljih emisija RTB. Urednik Spomenka Nedić u deset polusatnih dokumentarnih reportaža predstavlja najznačajnija utvrđenja na našem prostoru. Niš, jedan od najlepših i najbolje očuvanih utvrđenih gradova na srednjem Balkanu, sagradilo je 16.000 turskih spahija na 22 hektara. Najznačajnije vreme u razvoju ove građevine, sa četiri monumentalne kapije, beleži se tokom vladavine cara Konstantina u četvrtom veku nove ere. O ovom, u to doba veoma bogatom i naseljenom gradu, svedoči carski letnjikovac Mediana, u predgrađu današnjeg Niša.

U ovoj epizodi gledaoci će videti najuzbudljivije događaje od 1953. do 1963. godine. Zašto je jedan od vodećih srpskih komunista Blagoje Nešković došao u sukob sa Titom i kako je posle toga smenjen? Kakva je bila uloga Rankovića u tome? Zašto je smenjen Milovan Đilas 1954. godine i da li je Ranković podržao njegovu smenu? Zašto Brana Crnčević nije uspeo da pomiri Rankovića i Đilasa? Odnos Rankovića i Kardelja uvek je bio zanimljiv i često je imao elemente rivalstva. Zbog čega je Ranković zaštitio Kardelja kada je Tito čvrsto odlučio da ga smeni?

Maria Marković Milojev veruje da je kostim deo uloge i karaktera, deo vizuelnog identiteta predstave, da može mnogo toga da kaže o komadu. Ona svojim kreacijama uvek prati, estetiku reditelja, poetiku pisca, osobine glumaca i likova, ali i svoje ideje do kojih dolazi temeljnim istraživačkim radom, promišljanjem, razradom, odabirom materijala i realizacijom kostima. Nastoji da uvek bude drugačija i svoja i da se njena neobičnost ogleda u njenim kostimima, u posvećenosti, istraživanju, u svakom detalju. Radost stvaranja se podrazumeva.

U zagljaju Kučajskih planina Despotovac i Resava su predeli nestvarne lepote u kom su i priroda i ljudi ostavili traga. Zato je ekipa naše emisije istraživala tajne resavske doline i otkrivamo neke od njih. Posetili smo Resavsku pećinu, koja je ove godine proslavila dva važna jubileja – 60 godina od otkrivanja i pola veka od otvaranja za turiste. Otkrićemo vam i kako izgleda najstarija prašuma Vinatovača, a vodimo vas i do, kako kažu meštani, najlepšeg vodopada u Srbiji – hidrokompleksa Lisine. U susret obeležavanju 600 godina od smrti despota Stefana svratili smo i do Manasije, a minijaturne crkve i manastire zabeležili smo u Parku minijatura, koji je nova atrakcija ovog kraja. Pozitivne utiske iz ovog mesta ponese oko 100.000 turista, koliko godišnje poseti despotov grad. U njemu živi nešto više od 20.000 ljudi. Ekipa naše emisije raspitivala se i šta je potrebno da turizam zaživi u Despotovcu i da se otkriju tajne resavske doline.

Dokumentarni film ,,Pad sa neba za svoju temu ima jedan vrlo ekstreman sport - padobranstvo.

Sto godina je prošlo od smrti Franca Kafke, a ovaj pisac je i dalje jedan od najpopularnijih kod nas, toliko da ga možemo smatrati srpskim piscem. Najnovija sudska presuda švajcarskog suda kojom će hiljade stranica ispisanih Kafkinom rukom prestati da budu vlasništvo potomaka Maksa Borada i postati svojina čovečanstva, još jedan je povod za snimanje ove igrano-dokumentarne emisije u produkciji Dokumentarnog programa RTS-a. Ko je bio Kafka? Ko je postao Kafka? Da li je danas moguće razdvojiti mit o Kafki od samog pisca? Da li je Kafka jednostavno spao na gedžet dovoljno dobar da se nađe na otvaraču za češko pivo? Ovo su samo neka pitanja u ovoj emisiji, u kojoj ćemo čuti znalce Kafkinog dela: od profesora Dragana Stojanovića, preko prevodioca Kafkinog Procesa Jovice Aćina, poznavaoca Kafkinog dela Jelene Kostić Tomović, do mladog pisca Tadije Čalukovića koji ima samo šesnaest godina, a Kafka je, prema njegovim rečima, na njega izvršio najveći uticaj. Posebnu draž emisiji daje mladi glumac Joakim Tasić u ulozi Franca Kafke, koji između ostalog, izgovara najpotresnije delove pisama upućenih Felici Bauer, kazuje delove iz Dnevnika pisca i pojavljuje se u dvema inscenacijama prema pripoveci Preobražaj i romanu Proces.

Povod za razgovor sa umetnikom Urošem Đurićem je njegova aktuelna izložba Autonomizam sada i ovde u Galeriji Fakulteta likovnih umetnosti. Đurić je diplomirao i magistrirao slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Radio kao likovni pedagog, kao autor i urednik na Radiju B92, nastupao u igranim i dokumentarnim filmovima i TV serijalima...

Ova drevna šuma je jedinstvena na našoj planeti. Proglašena je vrednom svetskom baštinom 1993. godine. Jakušima leži na južnom delu Japanskog arhipelaga. Bujna šuma prekriva obronke planina koje se uzdižu 2.000 metara ka nebu. Na ostrvu se tokom cele godine beleži velika količina padavina, zbog čega je poznato i kao Ostrvo vode. Stalno prisustvo kišnice održava visok stepen vlage u šumi. Već na samom ulazu u nju nailazi se na veličanstvene japanske kedrove. Samo kedrovi stariji od 1.000 godina zaslužuju naziv jakusugi. Zadatak sagovornika ove emisije je da sačuvaju Jakušimu u njenom prvobitnom stanju i da zaštite način života svih žitelja ovog ostrva. Oni se nadaju da će Jakušima biti obnovljena i da će narod nastaviti da živi punim plućima. U poslednjoj epizodi serijala videćete borbu ovih ljudi za jedan bolji svet.

Tridesetih godina 20. veka svi svetski radnici počinju sebe da osvešćuju kao radničku klasu. Oktobarska revolucija u Rusiji dodatno je ubrzala ovu svest i lančano pokrenula mnoga nezadovoljstva. Talas borbenog stava prema buržoarskom modelu zahvatiće čitavu Evropu i usloviće velike promene u društvu. Štrajkovi, protesti i diverzije, sada će biti glavno oružje tek rođene radničke klase.

Ovo dokumentarističko delo, sa čitavom galerijom zanimljivih i jednostavnih ljudi, stvaralaca u Narodnom pozorištu u Beogradu, vratiće nas u prošlo vreme duže od tri decenije, u vreme o kome se, iz današnje perspektive ekonomske i kulturne krize, govori kao o periodu dobrog i kvalitetnog života.

Preko 40 cirkuskih artistkinja nastupa na jednom mestu. Tu su akrobatkinje, žonglerke, igračice, plesačice na žici, artistkinje na trapezu, žene od gume - celokupan ženski cirkuski ansambl predstavlja se ushićenoj publici tokom novogodišnjih praznika. Čuveni Cirkus Feniks obeležava svoje dvadeset godina dugo postojanje odajući počast ženskom delu trupe.

RTS 3 emituje serijal Utvrđeni gradovi, stvaran u vreme kada je Školski program vodio Čedomir Mirković i kada su nastajale neke od najboljih emisija RTB. Urednik Spomenka Nedić u deset polusatnih dokumentarnih reportaža predstavlja najznačajnija utvrđenja na našem prostoru. Niš, jedan od najlepših i najbolje očuvanih utvrđenih gradova na srednjem Balkanu, sagradilo je 16.000 turskih spahija na 22 hektara. Najznačajnije vreme u razvoju ove građevine, sa četiri monumentalne kapije, beleži se tokom vladavine cara Konstantina u četvrtom veku nove ere. O ovom, u to doba veoma bogatom i naseljenom gradu, svedoči carski letnjikovac Mediana, u predgrađu današnjeg Niša.

U ovoj epizodi gledaoci će videti najuzbudljivije događaje od 1953. do 1963. godine. Zašto je jedan od vodećih srpskih komunista Blagoje Nešković došao u sukob sa Titom i kako je posle toga smenjen? Kakva je bila uloga Rankovića u tome? Zašto je smenjen Milovan Đilas 1954. godine i da li je Ranković podržao njegovu smenu? Zašto Brana Crnčević nije uspeo da pomiri Rankovića i Đilasa? Odnos Rankovića i Kardelja uvek je bio zanimljiv i često je imao elemente rivalstva. Zbog čega je Ranković zaštitio Kardelja kada je Tito čvrsto odlučio da ga smeni?

Maria Marković Milojev veruje da je kostim deo uloge i karaktera, deo vizuelnog identiteta predstave, da može mnogo toga da kaže o komadu. Ona svojim kreacijama uvek prati, estetiku reditelja, poetiku pisca, osobine glumaca i likova, ali i svoje ideje do kojih dolazi temeljnim istraživačkim radom, promišljanjem, razradom, odabirom materijala i realizacijom kostima. Nastoji da uvek bude drugačija i svoja i da se njena neobičnost ogleda u njenim kostimima, u posvećenosti, istraživanju, u svakom detalju. Radost stvaranja se podrazumeva.

U zagljaju Kučajskih planina Despotovac i Resava su predeli nestvarne lepote u kom su i priroda i ljudi ostavili traga. Zato je ekipa naše emisije istraživala tajne resavske doline i otkrivamo neke od njih. Posetili smo Resavsku pećinu, koja je ove godine proslavila dva važna jubileja – 60 godina od otkrivanja i pola veka od otvaranja za turiste. Otkrićemo vam i kako izgleda najstarija prašuma Vinatovača, a vodimo vas i do, kako kažu meštani, najlepšeg vodopada u Srbiji – hidrokompleksa Lisine. U susret obeležavanju 600 godina od smrti despota Stefana svratili smo i do Manasije, a minijaturne crkve i manastire zabeležili smo u Parku minijatura, koji je nova atrakcija ovog kraja. Pozitivne utiske iz ovog mesta ponese oko 100.000 turista, koliko godišnje poseti despotov grad. U njemu živi nešto više od 20.000 ljudi. Ekipa naše emisije raspitivala se i šta je potrebno da turizam zaživi u Despotovcu i da se otkriju tajne resavske doline.

Zašto je delo naslovljeno Ljubav! i kako je Fredi Merkjuri uticao na njen nastanak? Kako su muzičari Beogradske filharmonije reagovali na partituru i da li se planiraju nova izvođenja?

U trećoj epizodi serijala ,,Sto godina baleta Narodnog pozorišta, putovaćemo u najuzbudljivije vreme prošlog veka, u šezdesete - pravo na veliku scenu Pozorišta. Svet je najzad oporavljen od užasa Drugog svetskog rata, i na raznim meridijanima počinju da se stvaraju nove umetnosti, nova muzika, novo slikarstvo, novi film, pa i nova igra sa svojim posebnim zvezdama.

Živimo u svetu fizike, gde su hemija i biologija, na primer, samo nadgradnja. Kvantna tehnika, atomska fizika i optički fenomeni su u svetu nauke, bukvalno, eksplodirali u 21. veku. Ove naučne igračke imaju značajnu upotrebu- 10% svetske ekonomije zavisi od nauke koju pre 59 godina nismo poznavali.

Jevreji su živeli vekovima na teritoriji Balkana, a u Dalmaciji su pronađeni dokazi o njihovom prisustvu još u rimsko doba. Želeli smo da prikažemo kako su izgledali svakodnevni život, tradicija i kultura Jevreja na ovim prostorima. Trilogija ,,Tragom Jevreja na Balkanu snimana je u Srbiji, Dalmaciji i u Sarajevu.

U fokusu priče je mali, običan čovek, koji prolazi kroz peripetije raznih devijacija aktuelnih društvenih odnosa. Dva čoveka potpuno različitog temperamenta, različitih interesovanja, bez posla, verovatno nikada ne bi drugovali, ali ih je životna situacija spojila da budu prijatelji i suvozači.

Od Kornata, preko Durmitora, Prokletija, Bačke, Đerdapa, od Homolja do Dunava, preko Tare, kroz kanjon Nevidio pa sve do Istre vodili su putevi Milana Kovačevića, neumornog televizijskog stvaraoca koji je 60-ih i 70-ih godina snimao putopise, deo najdragocenije arhivske građe RTB-a koja je sada remasterizovana i pripremljena za ponovno emitovanje.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Osamnaestog februara 2021. godine, nosač rovera Persevirans ušao je u atmosferu Marsa brzinom većom od dvadeset hiljada kilometara na čas. U tom trenutku počeo je niz izuzetno važnih događaja.

Dane uoči velikog hrišćanskog praznika ekipa emisije TV lica kao sav normalan svet'' provela je u Eparhiji timočkoj, u Zaječaru i manastirima Bukovo i Vratna. Vladika timočki Ilarion u intervjuu govori o tome kako je izgledao njegov životni put od dečaka koji je sanjao da igra za Crvenu zvezdu, zatim odličnog učenika elektrotehničke škole, preko manastira Crna reka iz koga je otišao u vojsku i postao padobranac u Nišu, sve do odlaska u manastir Bukovo gde se zamonašio.

Veliki koncert trenutno najpopularnijeg salsa benda sa Kube Havana D' Primera, održan je u beogradskoj Barutani jula 2019. godine.

Stvaralaštvo Ive Andrića jedna je od najviše proučavanih pojava srpske književnosti 20. veka, navodi u svojoj završnoj reči autorka književno-istorijske analize Pisac i priča Akademske knjige iz Novog Sada, Žaneta Đukić Perišić.