Grupa mladih umetnika odlazi u kruševačko pozorište kako bi snimila probu svoje predstave Hip Love Hop. Za njih je to jedno sasvim normalno letnje veče. Međutim, ostaju zaključani u zgradi.

U periodu od 1920. do kraja 1923. godine, u Srbiju je stiglo ukupno oko 500 Kalmika koji se uglavnom nastanjuju u Beogradu, formirajući tako najveću kalmičku koloniju u Evropi.

Tri mlada para prolaze kroz emocionalnu krizu. Zemljotres povezuje tri priče u jednom gradu i otkriva ko će ostati zajedno, a ko će se razići.

Dokumentarni film o spomenicima kulture, manastirima i tvrđavama u Ibarskoj klisuri, između Kosovske Mitrovice i Kraljeva, u čijim je predelima bilo sedište srpske srednjevekovne države.

Jedno od najvećih rudnih nalazišta srednjovekovne Evrope danas je ruševina - nepregledna i veličanstvena.

Jedan od najranijih radova Milenka Štrpca, priznatog stvaraoca posleratne generacije jugoslovenskih filmskih sineasta.

Marija i Boba nastavljaju svoju ljubav na omladinskoj akciji, a došao je red na njihove roditelje da se ponašaju budalasto. U Žikin život, posle kratkog flertovanja sa Marijinom majkom, vraćaju se dve Nemice, Elza i Gizi.

Dokumentarni film koji u fokus stavlja zdravlje - kako fizičko tako i mentalno, jer samo ako imamo oba - zdravlje je potpuno.

Mali leteći medvedići je očaravajuća crtana serija koja mudro kombinuje fantastične pustolovine u realističnom okruženju. Razni crtani medvedići dečji su miljenici već godinama, ali do sada nikad nisu bili zamišljeni medvedići sa krilima. Malena krila, koja našim likovima omogućuju let, dodaju nov misteriju medvedićima i još više produbljuju dečju maštu. Ekološke teme svake epizode omogućuju deci da postanu svesna važnosti zaštite okoline, a uz to se roditeljima pruža prilika da sa decom rasprave o tim temama i da ih ohrabre na aktivnu podršku za čistiji i zdraviji svet oko nas.

Borba jednog čoveka za čovečanstvo! Boško Drljić je čovek koji je iza sebe ostavio posao, način života i sve materijalno i otišao u prirodu da lovi mistično stvorenje Nirdalu, vešticu koja predstavlja svo zlo na svetu.

Povod za snimanje ovog filma bilo je iznenadno otkriće starog 2x8 mm filma, snimljenog za vreme svečanog ispraćaja prof. Đurića u penziju, pred njegovu smrt, 1967. godine. Na tom starom filmskom zapisu društvo slavljeniku pravili su mnogi profesori i ugledni kulturni delatnici sa ondašnje Akademije za pozorište, film, radio i TV, kao što su bili dekan Akademije, književnik Dušan Matić, prof. i dramaturg Josip Kulundžić, reditelj i glumac Vjekoslav Afrić, mlađi profesori Đuza Radović, Stanislav Bajić, Minja Dedić, Miljenko Maričić... Veliko i dragoceno delo prof. Đurića obuhvata prevode sa starogrčkog mnogih dela najznačajnijih helenskih pesnika (Homer), tragičara (Eshil, Sofokle, Euripid), filozofa (Platon, Aristotel), kao i remek-delo izučavanja svetske književnosti - obimnu Istoriju helenske književnosti, i Istoriju helenske etike.

Skoro svaka pesma ima svoju priču. Ali, samo retke pesme imaju za sobom priču koja postaje ponekad zanimljivija i, ako hoćete, bitnija od njih samih. Dokumentarno zabavni serijal Priče o pesmama nastao je iz želje autorskog tima da najvažnije muzičke numere iz imaginarne antologije domaće muzike istraži i obeleži iz sasvim novog ugla. Ovo je emisija o pesmama, ali su od njih bitnije priče. Svaka emisija je posvećena jednoj pesmi, u svakoj je priča vezana za tu pesmu. Naravno, gledaoci će biti u prilici da čuju pesmu u različitim izvođenjima, kao i one koji znaju priču o njoj.

Serija emisija koja prati istoriju dodele nagrade Američke filmske Akademije - Oskar. Zanimljivosti o filmovima, detalji o pripremama, snimanjima i svemu ostalom što se dešavalo tokom 90 godina otkako je dodeljen prvi Oskar. Ljubitelji filma imaju priliku da se upoznaju sa ostvarenjima koja su obeležila istoriju filma, bilo da se radi o eri nemog filma ili najnovijim osvajačima statuete koja mnogima znači sve. Emisija je zaista puna filmskih zvezda, kako novih, tako i onih gotovo već zaboravljenih. Glumci, reditelji, scenaristi, kompozitori - svi koji su uspeli da se upišu u istoriju filma zauzeli su svoje mesto i u ovom serijalu.

Vida i Bane su bračni par koji već duže vreme živi u Stokholmu. Imaju uspešne karijere, dovoljno novca za pristojan život i psa, ali nemaju decu. Vida sumnja da Bane u Beogradu ima ljubavnicu, ali o tome ćuti. Dolaze za praznike u Srbiju gde se, u poznatom okruženju, odvija uigrana koreografja koja se mnogo puta ponovila u njihovim gastarbajterskim životima. Ovog Uskrsa se taj zid ćutanja ruši.

Ovaj paganski običaj otkriva pravo lice naših naravi.

Boris Milivojević, naš glavni junak, ima jednu strast i jednu veliku želju: strast je kuvanje, a svaka epizoda želja i novi pokušaj našeg glumca da pronađe Pravu. U svakoj od epizoda, Boris Milivojević priprema po čitav ručak za po jednu damu. Od 101 dame koje će kroz seriju prodefilovati, neke su poznate, neke ne, a svaka je na svoj način zanimljiva i gledaocima a i samom Borisu. U postavci serije izbegnuta je tipizacija - niti je Boris Milivojević večiti mladoženja, niti su njegove gošće večite usedelice - jer bi njome, na kraju krajeva, serija postala predvidiva i dosadna. Ako se domaćin postavlja kao on lično, glumac, onda je riznica njegovih likova i postupaka neiscrpna.

Mile Protiv Tranzicije je srpska televizijska serija. Serija govori o jednom čoveku, Miletu sa Čubure, koji pokušava da se bori protiv tranzicije. Mile Tranzicija je predstavljen kao pomalo uvrnut lik koji svojim stavom i komentarima stvara društvenu satiru. Gledaoce koji vole ovu vrstu humora, Mile će sigurno zabaviti u svojoj ulozi urbanog pobunjenika. Mile ne prihvata ulazak u Evropsku uniju, šengenske vize, špijune i mnogo toga drugog što dato vreme nosi sa sobom.

Novi oblici energije ugrožavaju proizvodnju uglja. U Srbiji je, tokom 1968. godine, zatvoreno nekoliko rudnika iz ekonomskih razloga. Ovo je priča o zaboravljenim rudarima iz tih rudnika i njihovim porodicama.

Gordana Predić, autor i voditelj ove emisije, ugostila je najeminentnije ličnosti iz sfere politike, kulture i umetnosti naše zemlje. U opuštenoj atmosferi VIP-a saznaćete ili se podsetiti mnogih zanimljivih detalja iz života Mikija Manojlovića, Milene Dravić, Miše Vukobratovića, Olje Ivanjicki, Mome Kapora, Milana Gutovića, Vesna Trivalić, Nebojše Glogovca, Biljane Krstić i mnogih drugih... O posebnosti i kvalitetu VIP-a govori i činjenica da sve emisije preuzima i arhivira Kinoteka za buduća pokoljenja.

Emisija Heroji Igora Požgaja donosi niz zanimljivih priča o običnim ljudima koji su pre deset i više godina pokazali da su pravi prijatelji, komšije i heroji. Emisija je spoj arhivskih snimaka - reportaža, naracije autora u studiju i sa terena, kao i potrage za herojima. U jednoj od epizoda ćemo tragati za dva dečaka sa Kupresa koja su pre 11 godina krenula u prvi razred osnovne škole. Specifičnost njihove životne, herojske priče je u činjenici da su oni u školu putovali u starom traktoru koji su sami vozili svaki dan pet kilometara u jednom pravcu. Sada su ti dečaci punoletni mladići. Cilj potrage je da vidimo gde ih je odveo život za proteklih 11 godina, gde su sada i šta rade. Među herojima su i Željko Blagojević, ultramaratonac koji je za 9 dana istrčao 900 kilometara od Banja Luke do Kosovske Mitrovice, zatim monah sa Golije koji je pre deset godina pripitomio vuka, te policajci koji su rizikovali živote u obavljanju dužnosti...

Film Una po romanu Mome Kapora snimljen je 1984. godine. Jedan romantično zamišljen intervju namenjen čitaocima studentskog lista, u potpunosti menja život dvoje ljudi - studentkinje Une i uglednog profesora. Ona je lepa i inteligentna, ali nedorasla komplikovanim odnosima u koje je upala, dok je profesor čovek čija su predavanja o masovnim medijima najslušanija na fakultetu, ali njegove teze ne nailaze na odobravanje birokratskih krugova na univerzitetu. Prodekan fakulteta uspeva spletkom da uvuče Unu u igru sa profesorom i tako se jedan bezazlen intervju pretvara u dosije životnih, filozofskih i ideoloških stavova kontroverznog profesora, a zatim i u zlonameran izveštaj o njegovom životu, ponašanju, kretanju, delovanju, susretima...

Nekoliko mladih ljudi okupljenih oko omladinske organizacije iznose svoje stavove o životu u maloj sredini, prilikama za poboljšanje kulturnog života i o tome koliko se razlikuje mentalitet onih koji žive na selu od onih koji žive u urbanijim sredinama.

Dokumentarni film koji govori o životno radosnim temama i neizmernoj ljubavi jednog čoveka prema rodama.

Ugovorom između dve države godine 1989, ukinute su vize za putovanja između Kine i Jugoslavije. Od tog vremena sve više Kineza je počelo dolaziti u Srbiju. Mnogi su došli i ostali. Prema nezvaničnim podatcima ima ih oko 7 000. Samo u Beogradu ih živi oko 3.000. Ipak, osim mesta na kojima rade i nekoliko urbanih legendi, gotovo ništa se ne zna o njima. Ja sam uspeo saznati nešto više o tim neobičnim gastarbajterima, koji žive u Beogradu. Pri tome sam pokušao doći do odgovora na pitanja kao: razlog njihovog dolaska, šta veruju, kako se integrišu. Tako sam otkrio mnogo yanimljivih i neobicnih detalja. Ovo je film, koji predstavlja život jedne male narodne manjine u Srbiji i osvetljava njihovo, dosta neobično, versko opredeljenje. Osim toga prikazuje život Srba iz perspektive kineskih doseljenika i otkriva nešto više o njihovom ličnom, svakodnevnom životu, među domaćim narodom u Beogradu.

Borba jednog čoveka za čovečanstvo! Boško Drljić je čovek koji je iza sebe ostavio posao, način života i sve materijalno i otišao u prirodu da lovi mistično stvorenje Nirdalu, vešticu koja predstavlja svo zlo na svetu.

Povod za snimanje ovog filma bilo je iznenadno otkriće starog 2x8 mm filma, snimljenog za vreme svečanog ispraćaja prof. Đurića u penziju, pred njegovu smrt, 1967. godine. Na tom starom filmskom zapisu društvo slavljeniku pravili su mnogi profesori i ugledni kulturni delatnici sa ondašnje Akademije za pozorište, film, radio i TV, kao što su bili dekan Akademije, književnik Dušan Matić, prof. i dramaturg Josip Kulundžić, reditelj i glumac Vjekoslav Afrić, mlađi profesori Đuza Radović, Stanislav Bajić, Minja Dedić, Miljenko Maričić... Veliko i dragoceno delo prof. Đurića obuhvata prevode sa starogrčkog mnogih dela najznačajnijih helenskih pesnika (Homer), tragičara (Eshil, Sofokle, Euripid), filozofa (Platon, Aristotel), kao i remek-delo izučavanja svetske književnosti - obimnu Istoriju helenske književnosti, i Istoriju helenske etike.

Boris Milivojević, naš glavni junak, ima jednu strast i jednu veliku želju: strast je kuvanje, a svaka epizoda želja i novi pokušaj našeg glumca da pronađe Pravu. U svakoj od epizoda, Boris Milivojević priprema po čitav ručak za po jednu damu. Od 101 dame koje će kroz seriju prodefilovati, neke su poznate, neke ne, a svaka je na svoj način zanimljiva i gledaocima a i samom Borisu. U postavci serije izbegnuta je tipizacija - niti je Boris Milivojević večiti mladoženja, niti su njegove gošće večite usedelice - jer bi njome, na kraju krajeva, serija postala predvidiva i dosadna. Ako se domaćin postavlja kao on lično, glumac, onda je riznica njegovih likova i postupaka neiscrpna.

Skoro svaka pesma ima svoju priču. Ali, samo retke pesme imaju za sobom priču koja postaje ponekad zanimljivija i, ako hoćete, bitnija od njih samih. Dokumentarno zabavni serijal Priče o pesmama nastao je iz želje autorskog tima da najvažnije muzičke numere iz imaginarne antologije domaće muzike istraži i obeleži iz sasvim novog ugla. Ovo je emisija o pesmama, ali su od njih bitnije priče. Svaka emisija je posvećena jednoj pesmi, u svakoj je priča vezana za tu pesmu. Naravno, gledaoci će biti u prilici da čuju pesmu u različitim izvođenjima, kao i one koji znaju priču o njoj.

Gordana Predić, autor i voditelj ove emisije, ugostila je najeminentnije ličnosti iz sfere politike, kulture i umetnosti naše zemlje. U opuštenoj atmosferi VIP-a saznaćete ili se podsetiti mnogih zanimljivih detalja iz života Mikija Manojlovića, Milene Dravić, Miše Vukobratovića, Olje Ivanjicki, Mome Kapora, Milana Gutovića, Vesna Trivalić, Nebojše Glogovca, Biljane Krstić i mnogih drugih... O posebnosti i kvalitetu VIP-a govori i činjenica da sve emisije preuzima i arhivira Kinoteka za buduća pokoljenja.

Emisija Heroji Igora Požgaja donosi niz zanimljivih priča o običnim ljudima koji su pre deset i više godina pokazali da su pravi prijatelji, komšije i heroji. Emisija je spoj arhivskih snimaka - reportaža, naracije autora u studiju i sa terena, kao i potrage za herojima. U jednoj od epizoda ćemo tragati za dva dečaka sa Kupresa koja su pre 11 godina krenula u prvi razred osnovne škole. Specifičnost njihove životne, herojske priče je u činjenici da su oni u školu putovali u starom traktoru koji su sami vozili svaki dan pet kilometara u jednom pravcu. Sada su ti dečaci punoletni mladići. Cilj potrage je da vidimo gde ih je odveo život za proteklih 11 godina, gde su sada i šta rade. Među herojima su i Željko Blagojević, ultramaratonac koji je za 9 dana istrčao 900 kilometara od Banja Luke do Kosovske Mitrovice, zatim monah sa Golije koji je pre deset godina pripitomio vuka, te policajci koji su rizikovali živote u obavljanju dužnosti...

Info

Boba i Marija su zaposleni, imaju stan i sina i naizgled je sve u redu. Ali, dok su oni zauzeti svakodnevnim brigama, njihovog sina čuvaju dede i tu nastaju problemi. Njegov otac želi da unuka oblikuje po svojoj meri, a njen otac želi da mu obezbedi klasično obrazovanje: muziku, jezike itd. Zbog toga dolazi do niza sukoba i komičnih situacija...