U Švedskoj sedamdesetih godina, pevač folk popa Ted Gardestad postigao je meteorski uspon do slave: sa samo 16 godina izdao je svoj prvi singl koji su mu snimili i savršeno izmiksali producenti grupe ABBA, a Frida i Agneta pevale su prateće vokale. Ipak, kako je njegov uspeh rastao, tako su rasli i sukobi s Tedovim bratom koji je smatrao da je zbog slave pao u drugi plan. A tu su bili i glasovi u Tedovoj glavi koji su ga sve više i više remetili rezultirajući bekstvom od stvarnosti.

Film italijanskog veterana Marka Belokia bavi se otmicom političara Alda Mora, događajem koji je potresao italijansku javnost krajem 70-ih. Radnju pratimo iz ugla devojke kidnapera. Saznajemo sve o njenim odnosima sa svojim kolegama i sa samim kidnapovanim. Jedan od kidnapera se zbližava sa svojom žrtvom, a glavna junakinja provodi sate gledajući ga kroz špijunku i maštajući o tome kako mu pomaže da pobegne. Na marginama filma prikazane su i političke intrige koje su sprečile postizanje dogovora sa otmičarima o oslobađanju. Videćemo i originalna, veoma potresna, pisma Alda Mora i njegove porodice koja su razmenjivali preko medija. Danas, kada je tema terorizma više nego aktuelna, ovaj film nam nudi prikaz međuljudskih odnosa unutar terorističke organizacije.

Priča o čoveku koji se na samrti seća najvažnijih trenutaka iz sopstvenog života. Ogledalo je nastajalo 10 godina i to je pokušaj Tarkovskog da izađe iz šume svojih korena, svog detinjstva, svoje porodice i sopstvenih porodičnih odnosa.

Nakon raskida sa svojim dečkom, Stefanija odlazi u Grčku na odmor sa svojom petnaestogodišnjom nećakom Megi. Megi ne vidi odmor samo kao sunce i more, nego i priliku da konačno izgubi nevinost. Ispostaviće se da je momak s kojim se gleda zapravi bivši dečko njene tetke Stefanije, Andrea.

Tokom Crnog rata 1830. u kaznenoj koloniji Van Dimenove zemlje , Manganini preživljava napad na svoje selo. Ona pronalazi telo svog muža, Menopekamena, i pravi mu pogrebnu lomaču. Ožalošćena Manganini putuje preko ogromnih planina i reka ka obali u potrazi za ostatkom svog plemena. Na svom putu pronalazi Džoanu, izgubljenu belu devojku. Par razvija vezu jedno za drugo uprkos tome što nemaju zajednički jezik. Manganini podučava Džoanu nekim od njenih tradicionalnih znanja i na kraju je inicira u svoje pleme. Međutim, na kraju, Manganini shvata da su njen narod i način života uništeni napadima belih doseljenika. Kada Džoana zaspi, ona nosi devojčicu nazad njenojj porodici. Džoana se bori da se vrati životu sa svojom porodicom. Jednog dana je pronađeno Manganinijevo telo, a Džoana priređuje svojoj staroj prijateljici tradicionalnu sahranu koristeći lekcije koje je naučila.

Snimljen na stvarnim lokacijama u Čadu, kroz dirljivu priču o siromašnom plivaču koji je usred finansijskih problema primoran poslati sina jedinca u rat, film progovara o odnosu pojedinca i socijalnih problema, i o složenim porodičnim odnosima koji najčešće odražavaju stanje u okolini. Film je odmah bio prepoznat kao izuzetan; među ostalima osvojio je nagradu žirija na Festivalu u Kanu 2010. Film potpisuje čadski reditelj Mahamat-Saleh Harun, glume vrsni afrički glumci, a osobito je u ovoj ulozi sjajan Y. Djaoro.

U Švedskoj sedamdesetih godina, pevač folk popa Ted Gardestad postigao je meteorski uspon do slave: sa samo 16 godina izdao je svoj prvi singl koji su mu snimili i savršeno izmiksali producenti grupe ABBA, a Frida i Agneta pevale su prateće vokale. Ipak, kako je njegov uspeh rastao, tako su rasli i sukobi s Tedovim bratom koji je smatrao da je zbog slave pao u drugi plan. A tu su bili i glasovi u Tedovoj glavi koji su ga sve više i više remetili rezultirajući bekstvom od stvarnosti.

Ariana radi kao urednica ljubavnog foto romana. Inspiraciju za svoj posao pronalazi u maštanjima koje deli sa sestrom Lenom. Dok se u privatnom životu dosađuju sa svojim partnerima u romanu doživljavaju prave avanture... Ali problemi nastaju kad se stvarnost i fikcija pomešaju...

Mali grad na jugu Rusije dvadesetih godina prošlog veka. Iako se građanski rat završio, pobeda boljševika je još uvek daleko. U okrugu deluju grupe bandita, a petoro prijatelja, bivših crvenoarmejaca dobijaju zadatak da neutrališu bande.

Rizvan Kan, musliman iz Indije, seli se u San Francisko gde živi sa bratom i njegovom ženom. Rizvan koji boluje od Aspergerovog sindroma zaljubljuje se u Mandiru. Uprkos protivljenju porodice, on se oženi Mandirom i njih dvoje započinju porodični posao. Srećni su sve do 11. septembra kad se stavovi prema muslimanima bitno izmene. Nakon što im se dogodi tragedija, Mandira je vrlo potresena i oni se razvode. Rizvan je razočaran i zbunjen, jer ga je ljubav njegovog života ostavila. Kako bi je opet osvojio, on odlazi na dirljivo i inspirativno putovanje po Americi.

Borjana i Mila prijateljice su iz detinjstva s divljim srcima i velikim snovima. Ali život ih tretira drugačije od onoga što su očekivale i obe su postale osobe koje im se ne sviđaju. Mlada Borjana sanja da postane prvakinja u motociklizmu, ali umesto toga razočarana je razvedena žena koja zarađuje čisteći kuće. Mila želi biti spisateljica, ali sve što piše su e-mailovi i leci u call-centru gde radi. Sve se menja kada se Borjana ponovo zaljubi. Spremna je učiniti sve za svog čoveka. Zbog njega ukrade 30.000 leva iz sefa bogate porodice u kojoj radi. To pokreće lavinu nepromišljenih odluka i nepredvidivih događaja. Borjana slučajno otme sina bogate porodice Martin i uvuče najbolju prijateljicu Milu u celu priču.

Izrael 2002. Nezadovoljnom službeniku za ljudske resurse u najvećoj državnoj pekari (M. Ivanir) nimalo se ne sviđa posao koji radi. Osim što živi daleko od bivše supruge (R. Amsalem) i odvojen od kćeri (R. Koren), obaveze su mu mnogo veće od zadovoljstva koje mu posao pruža, zbog čega bi najradije potražio neko drugo i bolje radno mesto. Kada jednog dana sazna da je u napadu bombaša samoubice u Tel Avivu poginula radnica njegove firme, Julia, imigrant porelom iz Rumunije, čoveku će se život dodatno zakomplikovati. Kod Julie je nakon njene smrti pronađen samo jedan dokument, potvrda o isplati plate iz pekare, pa službenik strahuje da bi moglo biti skandala. Ambiciozni novinar (G. Alfi) kao da jedva dočeka priču o neodgovornosti i nemaru uprave pekare, i počinje pripremati reportažu. Kad vlasnica pekare (G. Almagor) sazna za to, naloži mu da na bilo koji način spreči dalje nevolje. Zato on odluči telo pokojnice otpratiti u Rumuniju...

Tinejdžerka Noriko beži od svoje porodice sa kojom se ne slaže, u Tokojamu, da se sretne sa Kumiko, devojkom koju je upoznala na internetu. Kumiko vodi sajt koji okuplja devojke poput Noriko - nesrećne, otuđene od porodice i sklone suicidu i koja vodi program porodičnog kruga u kojem takvim nesrećnim devojkama pruža novi identitet i nove porodice. Nakon masovnog samoubistva 54 srednjoškolke, krug postaje sve mračniji i sve veći pod kontrolom Kumiko.

Mali grad na jugu Rusije dvadesetih godina prošlog veka. Iako se građanski rat završio, pobeda boljševika je još uvek daleko. U okrugu deluju grupe bandita, a petoro prijatelja, bivših crvenoarmejaca dobijaju zadatak da neutrališu bande.

Rizvan Kan, musliman iz Indije, seli se u San Francisko gde živi sa bratom i njegovom ženom. Rizvan koji boluje od Aspergerovog sindroma zaljubljuje se u Mandiru. Uprkos protivljenju porodice, on se oženi Mandirom i njih dvoje započinju porodični posao. Srećni su sve do 11. septembra kad se stavovi prema muslimanima bitno izmene. Nakon što im se dogodi tragedija, Mandira je vrlo potresena i oni se razvode. Rizvan je razočaran i zbunjen, jer ga je ljubav njegovog života ostavila. Kako bi je opet osvojio, on odlazi na dirljivo i inspirativno putovanje po Americi.

Borjana i Mila prijateljice su iz detinjstva s divljim srcima i velikim snovima. Ali život ih tretira drugačije od onoga što su očekivale i obe su postale osobe koje im se ne sviđaju. Mlada Borjana sanja da postane prvakinja u motociklizmu, ali umesto toga razočarana je razvedena žena koja zarađuje čisteći kuće. Mila želi biti spisateljica, ali sve što piše su e-mailovi i leci u call-centru gde radi. Sve se menja kada se Borjana ponovo zaljubi. Spremna je učiniti sve za svog čoveka. Zbog njega ukrade 30.000 leva iz sefa bogate porodice u kojoj radi. To pokreće lavinu nepromišljenih odluka i nepredvidivih događaja. Borjana slučajno otme sina bogate porodice Martin i uvuče najbolju prijateljicu Milu u celu priču.

Izrael 2002. Nezadovoljnom službeniku za ljudske resurse u najvećoj državnoj pekari (M. Ivanir) nimalo se ne sviđa posao koji radi. Osim što živi daleko od bivše supruge (R. Amsalem) i odvojen od kćeri (R. Koren), obaveze su mu mnogo veće od zadovoljstva koje mu posao pruža, zbog čega bi najradije potražio neko drugo i bolje radno mesto. Kada jednog dana sazna da je u napadu bombaša samoubice u Tel Avivu poginula radnica njegove firme, Julia, imigrant porelom iz Rumunije, čoveku će se život dodatno zakomplikovati. Kod Julie je nakon njene smrti pronađen samo jedan dokument, potvrda o isplati plate iz pekare, pa službenik strahuje da bi moglo biti skandala. Ambiciozni novinar (G. Alfi) kao da jedva dočeka priču o neodgovornosti i nemaru uprave pekare, i počinje pripremati reportažu. Kad vlasnica pekare (G. Almagor) sazna za to, naloži mu da na bilo koji način spreči dalje nevolje. Zato on odluči telo pokojnice otpratiti u Rumuniju...

Tinejdžerka Noriko beži od svoje porodice sa kojom se ne slaže, u Tokojamu, da se sretne sa Kumiko, devojkom koju je upoznala na internetu. Kumiko vodi sajt koji okuplja devojke poput Noriko - nesrećne, otuđene od porodice i sklone suicidu i koja vodi program porodičnog kruga u kojem takvim nesrećnim devojkama pruža novi identitet i nove porodice. Nakon masovnog samoubistva 54 srednjoškolke, krug postaje sve mračniji i sve veći pod kontrolom Kumiko.

Privlačna žena živi u Sent Tropeu sa svojim bogatim, ali ostarelim, piću sklonim i srčanom bolešču opterećenim mužem. Radnja prikazuje kako ga zajedno sa mladim ljubavnikom odluči likvidirati i sakriti leš, ali kako nakon toga ljubavnik nestaje zajedno sa muževim novcem, a ona ostaje u vili sama, siromašna, ali i pod prismotrom policije koja je uverena da je počinila zločin.

U decembru 1825. godine ugledni pripadnici ruske vojske, od kojih su većina bili prilično dobrostojeći i plemenite loze, uzeli su učešće u revoluciji protiv autokratije i tiranije cara Nikolaja.

Proleće 1917. Februarska revolucija je izmenila život Rusije i tok Prvog svetskog rata. Car se već odrekao prestola. U rovovima kod Smorgonja, gde su borbe s Nemcima trajale skoro godinu dana, boljševici vode svoju propagandu i pozivaju na mir s neprijateljem. Ruski oficiri nisu mogli ništa da odluče bez odobrenja takozvanih vojničkih komiteta. Vojska samo što se nije raspala. Po naredbi privremene vlade, a da bi se podigao borbeni moral, formiran je ženski bataljon smrti pod komandom Marije Bočkarove, odlikovane Georgijevskim ordenom. U redovima udarnog bataljona bile su pre svega žene koje su služile vojsku na liniji fronta (u ruskoj carskoj vojsci je bio određen broj žena koje su zauzimale visoke položaje, a među njima su bili i vitezovi Sv. Đorđa), ali i žene iz građanskih porodica, plemkinje, učenice, učiteljice, radnice. Većinu su činile žene i kozaci. U bataljonu Bočkarove bile su predstavnice znamenitih ruskih plemićkih porodica, ali i prostih seljanki i služavki. Na primer, ađutant Bočkarove je bila Marija Skridlova - kći admirala N. I. Skridlova. Dobrovoljke su po nacionalnosti bile uglavnom Ruskinje, a bilo je i drugih nacionalnosti - Estonki, Letonki, Jevrejki, Engleskinja. Krajem juna ženski bataljon smrti od 200 vojnika stigao je pod Smorgonj (sada u Belorusiji), a nedelju dana kasnije se pridružio u borbi. Bataljon je nekoliko puta kretao u kontranapad. Odred pod komandom potporučnice Bočkarove držao se herojski u borbi, sve vreme u prvim redovima, rame uz rame s drugim vojnicima.

Zasnovan na istoimenoj knjizi slovačkog novinara i političkog komentatora Arpada Soltesza, film je priča o ubistvu mladog novinara, prikazujući stvarno ubistvo Jana Kuciaka i njegove verenice Martine Kušnirove, koje je zaprepastilo naciju 2018. godine.