Priča o ljudima koji se teško snalaze u novim vremenima, o radnicima koji šest godina ne dobivaju plaću pa tijelima priječe prilaz tvornici. Film govori o izgubljenim ljudima, propalim tvornicama i radnicima koji neće dočekati bolji i pravedniji život. Vrhunski producirana satira Lazara Ristovskog, naišla je na podijeljene reakcije, no njezina je vizualna atraktivnost doista nepobitna.

Jedan hitac poveže dve u potpunosti različite žene - Anitu, inspektoricu koja se sjajno snalazi u profesionalnom i sasvim dobro u privatnom životu i Petru, mladu devojku kojoj bi svakodnevica sigurno bila jednostavnija da ne mora brinuti za majku alkoholičarku. Istraga oko slučajnog hitca ispreplest će sudbine Anite i Petre u trenutku kada obadve doznaju da su trudne. Na velikim prekretnicama, svaka u svome svetu i jednako prepuštene same sebi, ove će dve žene, korak po korak, tokom istrage postati bliske. Nisu to planirale, nisu to ni htele, dogodilo se slučajno. A ta će slučajnost promeniti smerove kojima su planirale krenuti.

Atentat Gavrila Principa na austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u junu 1914. godine u Sarajevu bio je veliki udarac za Habzburšku monarhiju. Okvir ove teme čini lična drama jednog od pripadnika Mlade Bosne koji životnu kataklizmu počinje u tim dramatičnim danima, a završava se na kraju Drugog svetskog rata.

Dve godine nakon događaja iz prvog dela, Zona i Mane se suočavaju sa novim izazovima. Bračnu idilu narušiće činjenica da par i dalje nije dobio dete, a situacija će se još više pogoršati zbog Zonine ljubomore.

Boba i Marija su zaposleni, imaju stan i sina i naizgled je sve uredu. Ali, dok su oni zauzeti svakodnevnim brigama, njihovog sina čuvaju djedovi i tu nastaju problemi. Njegov otac želi da unuka oblikuje po svojoj mjeri, a njen otac želi da mu obezbjedi klasično obrazovanje: muziku, jezike, itd. Zbog toga dolazi do niza sukoba i komičnih situacija. Četvrti nastavak urnebesnog serijala započetog filmom Lude godine.

Priča o mladom i ambicioznom pomoćniku Tugomiru Principu, koji je opterećen problemima i zaljubljen u Anabelu, odlazi u vojsku. Tamo upoznaje novu ljubav, ali ipak odlučuje da nagradni vikend provede sa Anabelom. Ne zatiče je u svom rodnom gradu i tada se veza prekida, a on, želeći da se što pre vrati u kasarnu, doživi saobraćajnu nesreću.

Život i smrt porno bande je srpski horor-dramski film iz 2009. godine u režiji i po scenariju Mladena Đorđevića. Film prati mladog reditelja, koji okuplja grupu porno glumaca i glumica i sa njima kreće po srpskim selima, gde najpre izvode porno predstave, ali se zatim preorijentišu na snimanja snuff filmova.

Zagrebačke ulice su puste, jer kolaju priče o vampiru koji napada osamljene žene. U psihijatrijsku ordinaciju dr. Franza Glogoeca, u usamljenoj vili na Gornjem gradu, dolazi noćni posetilac Teobald Majer, uveren da je on vampir iz 16. veka, te da je porodica Franje Glogovca - što je pravo ime Amerikanca našeg porekla - nekad bila čuvena po lovcima na vampire.

U ovoj neobičnoj priči Denis Hoper glumi revolveraša buntovnika iz Kalifornije, a radnja se događa 1848. godine. On za sobom ostavlja krvavi trag ubijajući mlade Špance, što stavlja na test pravni sustav u novoformiranoj državi.

Film u kome kamera prati gastarbajtere na putu za Nemačku i suptilno razotkriva degradaciju koja ih čeka. Gran pri u Beogradu 1972.

Film Tuđa Amerika reditelja Gorana Paskaljevića snimljen je 1995. godine po scenariju Gordana Mihića. To je priča o emigrantima, Srbiju Baji i Špancu Alfonsu koji žive u Bruklinu, sirotinjskom delu Njujorka. Bajo danju radi na crno fizičke poslove, a noću pomaže u baru Alfonsu kod koga i stanuje sa petlićem, poreklom iz starog kaja. Petlićevo obznanjivanje zore budi u Alfonsovoj slepoj majci nostalgiju za Španijom, a u Baji čežnju za njegovo troje dece o kojima brine njegova majka daleko negde na granici Srbije i Crne Gore, ne sanjajući da su i oni već krenuli na put za Ameriku. Na tom putu Bajin mlađi sin je stradao a stariji se odmah po dolasku u Njujork savršeno uklopio u nova pravila života. Oni, neprilagodljivi-stare majke, sredovečni sinovi i izgubljene ljubavi nestaće u nestvarnom svetu američkih iluzija.

Istorija Zagreba unatrag: priča započinje slikama Novog Zagreba, sagrađenog južno od Save nakon 2. svetskog rata. Zračne snimke otrivaju nadalje istoriju i lepote Gornjeg i Donjeg grada. istorijske fotografije govore o događanjima za vreme 2. svetskog rata i nakon, sve do 1982. godine u kojoj je Zagreb glavni grad Socijalističke Republike Hrvatske i najveći privredni i industrijski centar SFRJ.

Sredinom 19. veka grupa seljaka sa naših prostora krenula je u svet tražeći zemlju u kojoj nema nereda i ratova, gde se mirno živi i radi. Tako stižu u Happi tovn, polunapušteni grad na Divljem zapadu... Urnebesna komedija o sukobima dva različita sveta.

Mladi doktor Jure (Boris Buzančić) vraća se u svoje rodno selo na rubu velike močvare. Jure je naišao na nepoverenje, a bolesni meštani radije traže pomoć od vračara nego od savremene medicine. Uz sve teškoće koje prate Đurin rad, ni njegova mlada supruga (Zlata Perlić) ne podnosi selo. Jura ima izbor: poslušati svoju ženu i vratiti se u Zagreb ili, uz pomoć seoskog lekara (Zvonimir Rogoz) i njegove male ćerke (Mira Nikolić), nastaviti borbu protiv zaostalosti u svom rodnom kraju. Debitantski film uglednog snimatelja, a kasnije i reditelja Nikole Tanhofera, hvaljen je spoj društvene melodrame i trilera. Pored ubedljivih glumačkih kreacija Borisa Buzančića, Antuna Vrdoljaka, Mire Nikolić, Zvonimira Rogoza i drugih, film karakteriše upečatljiva atmosfera (snimljen je u močvarama Kopačkog rita), kao i efektna kamera. Prikazan je u zvaničnoj konkurenciji Berlinskog filmskog festivala.

Sedam muškaraca sa zapadne strane Sedinjenih Država udružuju se da formiraju zakon u gradu kojem je, u dobru i zlu, potrebna njihova zaštita od bezakonja zapada. Sastoje se od ozloglašenog revolveraša, bivšeg lovca na glave, lukavog prevaranta, mladog istočnjačkog amatera, revolveraša, oslobođenog roba koji je postao iscelitelj i bivšeg propovednika koji traži pokoru. Iako su se u početku udružili da zaštite prašnjavo seminolsko selo od odmetnutih bivših vojnika Konfederacije (dok je film bio o zaštiti meksičkog sela od razbojnika), kasnije su se udružili da zaštite grad u narednim godinama od stalnih prevara koje prete da ga unište.

Sedam muškaraca sa zapadne strane Sedinjenih Država udružuju se da formiraju zakon u gradu kojem je, u dobru i zlu, potrebna njihova zaštita od bezakonja zapada. Sastoje se od ozloglašenog revolveraša, bivšeg lovca na glave, lukavog prevaranta, mladog istočnjačkog amatera, revolveraša, oslobođenog roba koji je postao iscelitelj i bivšeg propovednika koji traži pokoru. Iako su se u početku udružili da zaštite prašnjavo seminolsko selo od odmetnutih bivših vojnika Konfederacije (dok je film bio o zaštiti meksičkog sela od razbojnika), kasnije su se udružili da zaštite grad u narednim godinama od stalnih prevara koje prete da ga unište.

Revolveraš Sabata (Yul Brynner) udružuje se sa skupinom prepredenih meksičkih revolucionara koji kuju urotu da svrgnu cara Maksimiliana i oteraju Austrijance iz svoje domovine. Deo njihovog plana uključuje krađu pošiljke zlata kako bi njome kupili topničko naoružanje. Neće biti lako, jer zlato čuva pokvareni sadista, pukovnik Skimel (Gerard Herter). Kad Sabata izvede smelu pljačku, mora zarobiti desetine besnih austrijskih vojnika.

Boba i Marija su zaposleni, imaju stan i sina i naizgled je sve uredu. Ali, dok su oni zauzeti svakodnevnim brigama, njihovog sina čuvaju djedovi i tu nastaju problemi. Njegov otac želi da unuka oblikuje po svojoj mjeri, a njen otac želi da mu obezbjedi klasično obrazovanje: muziku, jezike, itd. Zbog toga dolazi do niza sukoba i komičnih situacija. Četvrti nastavak urnebesnog serijala započetog filmom Lude godine.

Po žanru između fantazije i horora, drama je zasnovana na iskustvima američke serije Zona sumraka. Uspešan čovek, televizijski voditelj, živi svojim uređenim i lakim životom. A onda, jedne noći, dobija batine na parkingu. Ne zna ko ga je napao, ne zna zašto je napadnut. Kada nekoliko dana kasnije doživi još jedan nemotivisani napad, njegov život počinje da se menja: prijatelji su mu nepoverljivi, gubi napredovanje, devojka sumnja u njegov zdrav razum... Izgubljen, noću luta mračnim ulicama tražeći svog napadača. Jedne takve noći, on iznenada podiže ruku na nepoznatog čoveka.

Dve godine nakon događaja iz prvog dela, Zona i Mane se suočavaju sa novim izazovima. Bračnu idilu narušiće činjenica da par i dalje nije dobio dete, a situacija će se još više pogoršati zbog Zonine ljubomore.

Salonu za masažu koje vode Ankica i njena drugarica Ljilja ne ide baš najbolje. Čak i lihvar Zi gubi strpljenje. Pošto opcija srećnih završetaka kao deo usluge ne dolazi u obzir, pljačka banke deluje kao praktično rešenje za finansijske probleme. Ali problem novca nije jedini koji oni moraju da reše.

Detinjstvo njegove generacije surovo je prekinuo rat, prisilivši njega i njegove vršnjake da prerano sazru. Ipak, u predahu bitaka i iscrpljujućih marševa, živnula bi opet klica nagona za igrom i nestašlucima, dečja radoznalost, prve ljubavi. Boreći se sa odraslima ta deca su se borila za ostatke svog detinjstva.

Priča nastala na osnovu televizijske serije Kad sam bio vojnik o životu vojnika, o njegovim kontaktima sa drugovima i raznim situacijama u kojima se mlad čovek nađe kad obuče uniformu, da bi odslužio vojni rok.