Dina, mlada žena direktora Gantara, susreće simpatičnog studenta i sportaša Luku te se u njega zaljubljuje. Da bi se s njim što češće viđala angažira ga za instruktora svome sinu. Gantar, koji sumnja da se između njih nešto događa, traži priliku da ih uhvati. Na kraju školske godine poziva Luku i njegove prijatelje na razuzdanu zabavu.

Oton, mladi dečak, odrasta dok se Ljubljana, njegov rodni grad, menja. Od smrti Jugoslavenskog kralja Aleksandra u Francuskoj, preko prvo Italijanske pa Nemačke okupacije grada, sve do dolaska komunizma. Oton uči o razlici između muškaraca i žena; pritom ga to iskustvo nagna da se zakune u večnu ljubav svojoj prijateljici Marjani.

Veliko drveće prati priču o ambicioznom drvoseči Džimu Falonu (Kirk Daglas) i njegovim pokušajima da zaradi bogatstvo oteravši članove verske sekte kvekera sa njihove zemlje u šumi Redvod. Između ostalog, organizuje ih da se odupru svojim neprijateljima i vodi ih u taj sukob, a jedna od avantura je i spasavanje glavnog junaka iz odbeglog voza.

Početkom 1960-ih, četvoročlana porodica živi u jednoj prostoriji kolektivnog stana u staroj zgradi. Posle toga dobijaju stan u novogradnji, ali nije ništa manje skučeno.

Tridesetogodišnjak se vraća iz Južne Amerike u rodno selo, u planinama Jugoslavije, da bi našao devojku kojom će se oženiti i povesti je sa sobom. Odluči se za najmlađu ćerku samohrane Jevrejke. Obmana je otkrivena na putu za Južnu Ameriku. Naime, sedam siromašnih devojaka među kojima i buduća žena, zatvoreno je u potpalublju broda. On ih je poveo obećavajući im bogatu udaju, a namera mu je da ih zaposli u javnim kućama Buenos Ajresa, gde bi devojke, pošto ne znaju jezik, njemu bile prepuštene na milost i nemilost.

Prva prava komedija nastala u Sloveniji koja govori o životu srednjoškolaca. Trojica drugara iz razreda, koji moraju da polože maturu, dogovore se da jedan od njih osvoji ćerku profesora Kosinusa i tako dođe do zadataka iz matematike. Kada Samo bolje upozna Vesnu, zaljubljuje se u nju i ne želi više da čuje za prethodni dogovor. Vesna ubrzo saznaje za njihov plan od Samovog školskog druga i ne želi više da se viđa sa Samom, ali se na kraju sve reši pozitivno i glavni junaci ponovo postaju drugari (a možda i nešto više).

Policijski inspektor istražuje neobičan slučaj samoubistva. Istraga se razvija u opsesiju, inspektor počinje da živi u stanu pokojnika. Kopajući po životu pokojnika, on sam postepeno preuzima njegov identitet.

Sedam muškaraca sa zapadne strane Sedinjenih Država udružuju se da formiraju zakon u gradu kojem je, u dobru i zlu, potrebna njihova zaštita od bezakonja zapada. Sastoje se od ozloglašenog revolveraša, bivšeg lovca na glave, lukavog prevaranta, mladog istočnjačkog amatera, revolveraša, oslobođenog roba koji je postao iscelitelj i bivšeg propovednika koji traži pokoru. Iako su se u početku udružili da zaštite prašnjavo seminolsko selo od odmetnutih bivših vojnika Konfederacije (dok je film bio o zaštiti meksičkog sela od razbojnika), kasnije su se udružili da zaštite grad u narednim godinama od stalnih prevara koje prete da ga unište.

Sedam muškaraca sa zapadne strane Sedinjenih Država udružuju se da formiraju zakon u gradu kojem je, u dobru i zlu, potrebna njihova zaštita od bezakonja zapada. Sastoje se od ozloglašenog revolveraša, bivšeg lovca na glave, lukavog prevaranta, mladog istočnjačkog amatera, revolveraša, oslobođenog roba koji je postao iscelitelj i bivšeg propovednika koji traži pokoru. Iako su se u početku udružili da zaštite prašnjavo seminolsko selo od odmetnutih bivših vojnika Konfederacije (dok je film bio o zaštiti meksičkog sela od razbojnika), kasnije su se udružili da zaštite grad u narednim godinama od stalnih prevara koje prete da ga unište.

Treći film iz trilogije o usamljenom revolverašu po kojem je i nazvan. Ovde susrećemo Sabatu (Lee Van Cleef) kako radi kao strelac u cirkusu, koji se upravo zaustavio u nezdravom gradiću. Cirkuska tačka samo je paravan, naime, Sabata je zapravo na rubu da opljačka gradonačelnika Džoa Mekintoka (Giampiero Albertini). Gradonačelnik nameće velike poreze, koji su deo složenog plana iznude u zajednici, no Sabata ga uspeva opljačkati da bi na kraju otkrio da je novac krivotvoren.

Film ima jednostavnu priču o komičnim nezgodama putnika u jednom autobusu koji vozi prema Beogradu, ali se iza nje skriva alegorija o raspadu Jugoslavije i pojave 2. svetskog rata. Ko to tamo peva je s vremenom stekao kultnu reputaciju te se danas smatra jednim od najboljih srpskih filmova svih vremena.

Drama Dušana Kovačevića o političkoj paranoji Ilije Čvorovića, bivšeg staljiniste, koji je dve godine odležao u zatvoru. Sledeći svoju paranoju, on proganja podstanara, povratnika iz Francuske, u kome vidi agenta mračnih imperijalističkih sila, državnog neprijatelja i špijuna.

Komedija koja prati događaje u životima dvojice umetnika-lopova, Glavonje i Kalauza, koji u vreme Drugog svetskog rata nameravaju opljačkati Treći Rajh. U rano proleće, 1941. godine, kad je Hitler počeo osvajati Europu, u Beograd su se sjatili najbolji pljačkaši i krivotvoritelji, među njima i Glavonja i Kalauz. Oni su zavili u crno mnoge banke širom Europe. Glavonja je inteligentan, poliglot i promišljen tip.

Priča o dvojici radnika, povratnika iz inozemstva, od kojih jedan želi naći dobar posao, a drugi zarađuje baveći se švercom. Između njih dvojice našla se mlada žena, koja je ranije već imala iskustvo sa ovim drugim. Bježeći od čovjeka koji je za nju oličenje zla, ona uzalud pokušava naći sreću i mir sa onim prvim.

Seoski momak, kovač jakih mišića i mekog srca, ima sve, osim sreće u ljubavi. Kroz njegovu kuću prolaze mnoge žene, ali se zadrže tek toliko da rode dete, a onda beže iz života u koji su, nakratko, zalutale. Tu su smerna i bolešljiva seoska udavača, igračica trbušnog plesa, veterinarka i, konačno, estradna zvezda. Kovač se iskreno zaljubljuje u pevačicu, a ona sanja o novcu, svojoj ploči i naslovnim stranama.

Samo je smrt siguran posao, čuje se u jednoj od najboljih komedija srpske kinematografije, crnohumornom filmu Maratonci trče počasni krug (1982) reditelja Slobodana Šijana (Ko to tamo peva, Davitelj protiv davitelja). Nastao prema tekstu dramatičara Dušana Kovačevića, film je urnebesna kombinacija burleske o pet generacija grobarske porodice Topalović i kriminalističke potke o najmlađem članu porodice koji od naivnog zanesenjaka postaje hladnokrvni ubica.

Mladić koji je odrastao u atmosferi promašenog braka svojih roditelja želi da pođe svojim putem u život. Završio je školu ali ona mu ne pruža šansu da se zaposli, pa zato prihvata posao čuvara plaže u zimskom periodu. Oženi se devojkom koju voli, verujući da ljubav može da prebrodi sve teškoće. Ubrzo ga žena napušta, otac mu umire i opet se nalazi pred novim početkom, ali sada je opterećen gorčinom.

Priča Vir prati Grofa, umetnika-crtača grafita koji je bio mobilisan i završio sa traumom iz rata od koje se još nije oporavio. Ceo svoj život je posvetio crtanju grafita sa jednom posebnom temom-virom. Siguran je da kada ga nacrta onako kako treba, nestaće senke prošlosti sa kojima živi.

Dok strpljivo čeka, pored Tina će proći mnogo živopisnih ljudi i životinja. Svi ovi likovi predstavljaju pravu sliku života na zemlji, a čekanje će olakšati i ciganski trio koji izvodi pesmu Idu dani.

Američki vozač hitne pomoći i engleska medicinska sestra zaljubljuju se u Italiji u Prvom svetskom ratu.

Izidor Popijač Žiga Bednjanski, dobitnik brojnih nagrada i priznanja, jedinstveni je zagorski umetnik samouki koji se bavi skulpturom i reljefom od dva originalna materijala - gline i crnog hrasta. Naime, on je prvi otkrivač i prvi profesionalni zaštitnik fosilnog pepela (kuercus fossillica), koji vadi iz korita reke Bednje i od njega pravi građevine.

Kratka avantura udate mlade žene i policijskog inspektora u zimskom odmaralištu, pretvoriće se u beznadežnu ljubav kada se ponovo slučajno sretnu. Film inspirisan pričom A.P. Čehova Dama sa psom.

Kroz film prikazujemo kako izgledaju dani časnih sestara sa svim obavezama koje imaju. U redu sestara milosrdnica upoznajemo Ines, Valentinu, Karlu i Ceciliju, buduće monahinje. Imaju između 18 i 20 godina. U njihov svet ulazimo sa kamerom.

Levičarski ilegalni inženjer Neven Novak beži iz voza kojim su ustaše prevozile zarobljenike u Jasenovac i pokušava da spasi svog sina Zorana, dečaka koji je bio indoktriniran ustaškom verzijom nacističke ideologije, iz ustaškog vrtića u Zagrebu. Kada sazna da mu je otac neprijatelj režima, Zoran ne želi da pobegne sa njim na partizansku teritoriju. Novak se suočava sa otporom sina i mrežom koju policija i agenti stežu oko njega. Triler iz zagrebačkog ilegalnog života jedno je od najboljih dela Branka Bauera (Samo ljudi, Salaš u Malom Ritu, Tri Ane). Kroz intrigantnu priču o odnosu oca i ideološki indoktriniranog sina, reditelj vešto prepliće melodramske i trilerske elemente i stvara klasik hrvatske kinematografije u kojem se uživa i danas.

Dokumentarno-zabavni serijal, kolažnog tipa, sačinjen od 16 epizoda, a svaka epizoda tematizuje nekoliko pojmova ili pojava vezanih za svakodnevnu kulturu bivše Jugoslavije, kakve pamte nekadašnji građani Jugoslavije - sa nostalgijom, sarkazmom, humorom, bez opterećenja i politikovanja. Programi su zasnovani na privatnim sećanjima, bez angažovanja u zvaničnoj istoriografiji i ideološkoj analizi.

Dokumentarno-zabavni serijal, kolažnog tipa, sačinjen od 16 epizoda, a svaka epizoda tematizuje nekoliko pojmova ili pojava vezanih za svakodnevnu kulturu bivše Jugoslavije, kakve pamte nekadašnji građani Jugoslavije - sa nostalgijom, sarkazmom, humorom, bez opterećenja i politikovanja. Programi su zasnovani na privatnim sećanjima, bez angažovanja u zvaničnoj istoriografiji i ideološkoj analizi.

Iako pripada bogatoj brodovlasničkoj porodici, Andro Narančić se pridružio pokretu otpora. Zbog toga je završio u zarobljeničkom logoru u južnoj Italiji. Iz nje je uspeo da pobegne u leto 1943, zajedno sa trojicom meštana. Andro je jedini koji uspeva da preživi i vraća se u svoje rodno mesto na jednom od dalmatinskih ostrva. Tamo ga sumnjaju da je sarađivao sa okupatorom i da je pušten zbog dobrog vladanja: naime, Zane Moreau, izvršitelj okupatorske građanske vlasti i muž jedne od njegovih tetaka, izdejstvovao je Andrino puštanje iz logora, međutim, mladić je pobegao pre nego što je stiglo pomilovanje. Moru nije zainteresovan da sazna za Andrino bekstvo, pa širi glasine da je pušten iz logora, a beguncu su sumnjičavi i lokalni pripadnici pokreta otpora zbog njegovog civilnog porekla. Andro uspeva da prodre na oslobođenu teritoriju: njegova devojka, učiteljica Veronika, veruje mu i pomaže mu, ali komandant Siba, ljubomoran na Andra zbog njegove veze sa Veronikom, pokušava da ga uceni.

U središtu priče je ljubavni slučaj, afera između Inge Lebensajm, Novosađanke zanosne lepote, koja se 20 godina posle rata vraća iz Beča u rodni Novi Sad i Sergija Rudića, heroja II. svetskog rata, koji se nije snašao u posleratnom životu, a koji se svakog vikenda vraća u Novi Sad bežeći od svog poslovnog i emotivno zagrijanog života u Beogradu. Iako su poznanici iz srednjoškolskih dana, njih dvoje se nisu videli 20 godina jer je Inge pred kraj rata morala da pobegne iz zemlje, pošto je njen otac bio jedan od vodećih novosadskih nacista. Ova posleratna romansa između dvoje ljudi u četrdesetim je opterećena njihovim strahom da bi im ovo mogla biti poslednja šansa da povrate svoje ratom razorene živote. Jer rat je od Inge oduzeo sve koje je volela i ostavio je nesposobnu za emotivne odnose, za rađanje iako su svi njeni reproduktivni organi zdravi i ravnodušna do te mere da se udala za čoveka kojeg je jedva podnosila. Sergije je, pak, bezobzirnošću maturanta upao u SKOJ pa u rat, što bi ga koštalo glave da nije bilo njegovog brižnog druga, čudaka i pustinjaka Eugena Pataka. Ali ni on ga nije mogao spasiti od krivice koju će i dalje da nosi zbog smrti prve devojke i drugarice. Sergijev život je i posle rata i dalje bio obeležen dobrim namerama, koje su nekako uvek dovodile do teških poraza i, za njega, bolnih, razbijanja jedne po jedne iluzije. Upravo gubitak iluzija u sudaru sa stvarnošću i cinizam novog doba čini okosnicu i glavni motiv ove priče.

U središtu priče je ljubavni slučaj, afera između Inge Lebensajm, Novosađanke zanosne lepote, koja se 20 godina posle rata vraća iz Beča u rodni Novi Sad i Sergija Rudića, heroja II. svetskog rata, koji se nije snašao u posleratnom životu, a koji se svakog vikenda vraća u Novi Sad bežeći od svog poslovnog i emotivno zagrijanog života u Beogradu. Iako su poznanici iz srednjoškolskih dana, njih dvoje se nisu videli 20 godina jer je Inge pred kraj rata morala da pobegne iz zemlje, pošto je njen otac bio jedan od vodećih novosadskih nacista. Ova posleratna romansa između dvoje ljudi u četrdesetim je opterećena njihovim strahom da bi im ovo mogla biti poslednja šansa da povrate svoje ratom razorene živote. Jer rat je od Inge oduzeo sve koje je volela i ostavio je nesposobnu za emotivne odnose, za rađanje iako su svi njeni reproduktivni organi zdravi i ravnodušna do te mere da se udala za čoveka kojeg je jedva podnosila. Sergije je, pak, bezobzirnošću maturanta upao u SKOJ pa u rat, što bi ga koštalo glave da nije bilo njegovog brižnog druga, čudaka i pustinjaka Eugena Pataka. Ali ni on ga nije mogao spasiti od krivice koju će i dalje da nosi zbog smrti prve devojke i drugarice. Sergijev život je i posle rata i dalje bio obeležen dobrim namerama, koje su nekako uvek dovodile do teških poraza i, za njega, bolnih, razbijanja jedne po jedne iluzije. Upravo gubitak iluzija u sudaru sa stvarnošću i cinizam novog doba čini okosnicu i glavni motiv ove priče.

Samo je smrt siguran posao, čuje se u jednoj od najboljih komedija srpske kinematografije, crnohumornom filmu Maratonci trče počasni krug (1982) reditelja Slobodana Šijana (Ko to tamo peva, Davitelj protiv davitelja). Nastao prema tekstu dramatičara Dušana Kovačevića, film je urnebesna kombinacija burleske o pet generacija grobarske porodice Topalović i kriminalističke potke o najmlađem članu porodice koji od naivnog zanesenjaka postaje hladnokrvni ubica.

Mladić koji je odrastao u atmosferi promašenog braka svojih roditelja želi da pođe svojim putem u život. Završio je školu ali ona mu ne pruža šansu da se zaposli, pa zato prihvata posao čuvara plaže u zimskom periodu. Oženi se devojkom koju voli, verujući da ljubav može da prebrodi sve teškoće. Ubrzo ga žena napušta, otac mu umire i opet se nalazi pred novim početkom, ali sada je opterećen gorčinom.

Seoski momak, kovač jakih mišića i mekog srca, ima sve, osim sreće u ljubavi. Kroz njegovu kuću prolaze mnoge žene, ali se zadrže tek toliko da rode dete, a onda beže iz života u koji su, nakratko, zalutale. Tu su smerna i bolešljiva seoska udavača, igračica trbušnog plesa, veterinarka i, konačno, estradna zvezda. Kovač se iskreno zaljubljuje u pevačicu, a ona sanja o novcu, svojoj ploči i naslovnim stranama.

Junaci serije su Ekser i Švabo, dvojica prijatelja koji preživljavaju od danas do sutra preprodajući ukradenu robu. Iznenadno nasledstvo koje dobiva jedan od njih i učiniće im se da je na pomolu spas te da će prodaja kuće rešiti sve njihove probleme. Pre svega, finansijske prirode, jer su dužni vrlo opasnim ljudima, dok će meštani sela u kojem je nekretnina smeštena, pomisliti da spas za njihove probleme dolazi u liku naša dva junaka. Njih će suseljani doživljavati kao poslovne tipove koji će znati preokrenuti sumorne izglede zabitog vojvođanskog sela.

Junaci serije su Ekser i Švabo, dvojica prijatelja koji preživljavaju od danas do sutra preprodajući ukradenu robu. Iznenadno nasledstvo koje dobiva jedan od njih i učiniće im se da je na pomolu spas te da će prodaja kuće rešiti sve njihove probleme. Pre svega, finansijske prirode, jer su dužni vrlo opasnim ljudima, dok će meštani sela u kojem je nekretnina smeštena, pomisliti da spas za njihove probleme dolazi u liku naša dva junaka. Njih će suseljani doživljavati kao poslovne tipove koji će znati preokrenuti sumorne izglede zabitog vojvođanskog sela.

Doseljenici iz pasivnih krajeva u plodnu Slavoniju i Baranju suočeni su sa direktivom komunističke vlasti, po kojoj bi u procesu kolektivizacije, odnosno osnivanjem seljačkih radnih zadruga, izgubili svoje nedavno stečene zemljišne posede. Direktivu sprovodi Markan Radišić, a protive joj se mnogi seljaci, pre svega Miliša Matić. Situacija se komplikuje kada Markanov sin zaprosi Milišinu ćerku. Umesto da se smire, neprijateljstva još više eskaliraju, pa Markan u samoodbrani ubija Milišu. Narodni sud ne nalazi Markanu olakšavajuće okolnosti: dok ga teraju u zatvor, na radiju sluša vesti o ukidanju seljačkih zadruga.