mandag, 11:30

Glumice

Dobar dan. Ja se zovem Ljubica Ravasi. Kad sam rođena i gde, mislim da to nije važno. Mislim da ono što mene karakteriše je to da sam glumica u Srpskom narodnom pozorištu već mnogo godina. Ovom rečenicom Ljubica Ravasi se predstavila ekipi Televizije Beograd koja ju je posetila u njenom domu u Novom Sadu 1973. godine. U formi monologa Ljubica Ravasi je govorila kako je zavolela pozorište i glumu. Mislim da je prva predstava koju sam gledala bila Đido od Janka Veselinovića. Od tada, kad god je SNP gostovalo u Zrenjaninu, gde sam tada živela, išla sam u pozorište. I čini mi se kada sam bila u stanju da razmišljam o svojoj budućoj profesiji da sam uvek nekako u svesti jasno znala da hoću da budem glumica. Neobično mi se dopao taj fenomen gde ljudi misle tuđim mislima, gde ostvaruju tuđe ideje, gde žive tuđim životima, po neki put i svojim, kazala je Ljubica Ravasi koja je na daske koje život znače stupila bez ikakvog znanja o glumačkom pozivu. Ipak talenat i vredan rad doveli su je do značajnih pozorišnih i filmskih uloga. Ljubica Ravasi (1916-1995) bila je prva jugoslovenska i srpska glumica koja je dobila Sterijinu nagradu za glumačko ostvarenje. To priznanje dodeljeno joj je za ulogu Zelenićke u predstavi Rodoljupci SNP-a.