Godine 1948. čileanski pesnik i nobelovac Pablo Neruda rizikovao je svoj život suprotstavljajući se korumpiranom predsedniku Čilea koji mu oduzima mesto u senatu i naređuje njegovo hapšenje. Neruda je primoran da menja mesto boravka i konačno pobegne u Argentinu. Bežeći od režima, Neruda se vraća na jug Čilea, gde je živeo tokom godina sazrevanja. Iskustva iz njegovog detinjstva, prva ljubav, odnos sa ocem, izgubljeno sećanje na odsutnu majku i drevni obredi južnog Čilea, počinju intenzivno da se pojavljuju u Nerudinoj poeziji.
