U svakom izdanju RTS Laba na razumljiv i zabavan način predstavljaju se ozbiljni i aktuelni naučni projekti - od medicine do društvenih mreža, preko superračunara i neuroestetike, zelene energije i kvantne muzike, do uticaja Meseca. Zašto trčimo kada pada kiša? Zašto zevamo? Кakve tajne krije psihologija boja? Zašto je nauci važan cvet feniks - srpska ramonda? Svako naučno zašto u RTS Labu dobija svoje zato, a u specijalnim izdanjima RTS Laba učimo o prirodnim katastrofama, veštačkoj inteligenciji, ekološkim pretnjama. Na početku sezone, neizbežno, biće reči i o koronavirusu. O tome kako pandemija utiče na čovečanstvo zanimljive stavove iznose psiholozi, pedagozi, etnolozi. Saznaćemo šta je afantazija, ko su leteće spavalice, i šta je to fenomen slepila mozga.

Na epskom putu od Afrike do Evrope daleki čovekov predak, Homo erektus, pre pola miliona godina prolazi preko Balkana. Na osnovu tragova koje je ostavio u pećini Mala Balanica kod Niša saznajemo kako je izgledao i kako živeo. Samo nekoliko kilometara dalje, pre 40.000 godina, zajednica neandertalaca ostavila je jedno od najstarijih umetničkih dela. Dok na drugoj strani Niške kotline, Humska čuka krije tajnu spaljenog naselja iz doba ranog neolita. U praistorijskom parku Pločnik peče se hleb i topi bakar po recepturi i postupku starom desetak hiljada godina.

U seriji Srpska muzika kroz vekove, Obrazovno-naučnog programa, gledaoci mogu sagledati istoriju srpske muzike kao niz kulturnih pojava pod različitim okolnostima, još od vremena paganstva, prodora hrišćanstva, feudalnog doba, vizantijskih uticaja, turskog ropstva, muzike u Miloševoj kneževini, panslovenskog romantizma pa sve do prvih decenija XX veka kad konačno srpska muzika postaje deo globalnog mainstream-a.

Ratni manifest kralja Franje Josipa Prvog iz 1914. godine, knjižica dimenzija 24 x 22 milimetra, okovana gvozdenim koricama, sa alkicom za lanče na vrhu, dragoceni je raritet koji se čuva u Narodnoj biblioteci u Beogradu. Pretpostavlja se da je ovaj manifest, napisan latinicom, bio namenjen pripadnicima slovenske populacije u okviru mađarskog dela carevine i da je bio poklanjan vojnicima kao amajlija. Na korici se nalazi portret u bareljefu austrougarskog monarha sa natpisom: Uspomena svijetskoga rata, a u tekstu se objašnjava zašto je Austrougarska bila prinuđena da povede rat protiv Srbije. Ovo je samo jedna od stotinak knjiga iz važne zbirke minijaturnih izdanja o kojoj će biti reči u današnjem izdanju Beogradskog blaga, dokumentarnog serijala urednika i autora Nevene Milić.

Voda je proglašena deficitarnim resursom 21. veka. Ono čime nas je priroda u Srbiji darovala, a to su vodni resursi, mi koristimo kao kolektor otpadnih voda.Ne samo da ne vodimo računa o otpadnim vodama u dolinama reka, većim mestima i gradovima, već to ne činimo ni kad je reč o zaštićenim prirodnim dobrima, čak ni tamo gde su vodoizvorišta i akumulacije pitke vode. U ovoj emisiji videćemo kako se (ne)prečišćavaju otpadne vode Surdulice, Vranja, Vlasine, Zaječara. Tako, recimo, Surdulica ima postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda iz 70-tih godina prošlog veka koje radi i danas. Istina, tehnologija je zastarela, ali je to, ipak, bolje nego da nema nikakvog preščišćavanja. Mnogi gradovi u Srbiji bez ikakvog predtretmana nesmetano ispuštaju otpadne vode u reke. Vranje je dobrim projektom i posvećenošću zbrinjavanju otpadnih voda uspelo da dobije novac za izgradnju uređaja za prečišćavanje. Autor i urednik: Aleksandra Božović

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Savremeni svet doneo je brojne promene u načinu života i rada žene. Ne samo da se životni i radni vek žena iz godine u godinu produžava, već se kontinuirano pomera i vreme rađanja. Tako je u celoj Evropi, a ne samo kod nas. Prema najnovijem izveštaju Evropskog zavoda za statistiku, za samo deset godina, prosek starosti prvorotki u Evropskoj uniji je sa 28,8 godina povećan na 29,3 godine. Dok naši podaci govore da je u Srbiji za isti period prosek starosti sa 26,3 značajno povećan na više od 28 godina.

Serijal pod nazivom Na skriveno te vodim mesto jeste putopisna reportaža sa ciljem da se gledaoci upoznaju sa prirodnim lepotama Srbije koje su više ili manje poznate kao turistička ili izletnička mesta. U emisiji gostuju poznate ličnosti koje u svojstvu turističkih vodiča govore o određenom mestu. To podrazumeva da su oni (glumci, reditelji, književnici, sportisti, političari...) poreklom ili na neki drugi način vezani za kraj o kome se govori.

Krajem 19. veka kada je u Evropi započeo proces zadrugarstva i u Srbiji se osnivaju prve seljačke zadrge. Pod uticajem učenih ljudi: Adama Bogosavljevića, Dragiše Lapčevića, Sretena Vukosavljevića i Mihajla Avramovića koji su afirmisali ideje udruživanja, zadruge u Srbiji postaju temelj opstanka sela. U dugoj epizodi našeg serijala bavimo se razvojem poljoprivrednog obrazovanja i nauke. To je period kada se osniva Ogledno poljoprivredno dobro Topčider, počinju sa radom srednje poljoprivredne škole i osnivaju se prve seljačke zadruge. Posle školovanja u Evropskim prestonicama obrazovani ljudi vraćaju se u domovinu i menjaju život i navike stanovnika, male nerazvijene balkanske zemlje. Novčana privreda napreduje i seljaci se sve više okreću robnoj proizvodnji. U takvim uslovima počinje razvoj zadrugarstva u Kneževini Srbiji. Vodimo vas u najstariju zemljoradničku zadrugu u selu Azanja koja je osnovana krajem 19. veka a danas se bori za opstanak. Prikazećemo vam Muzej vinogradarstva u Aleksandrovcu i Muzej grada Kraljeva jer su u tim zgradama, početkom 20. veka bile smeštene srednje poljoprivredne škole. Po završetku Prvog svetskog rata na Beogradskom univerzitetu osniva se Poljoprivredni fakultet sa dva odseka: poljoprivrednim i šumarskim. Najveće zasluge za osnivanje Poljoprivrednog fakulteta pripadaju tadašnjem rektoru i profesoru Simi Lozaniću kao i profesoru Jovanu Žujoviću u to vreme predsedniku Srpske kraljevske akademije.

Zanima Vas da zavirite u budućnost i vidite gde smo na mapi tehnološkog napretka? Želite uvid u trendove koji će nam uskoro određivati svakodnevicu? Novi RTS serijal Algoritam Vam predstavlja inovativne projekte, kompanije i laboratorije, izveštava o naučnim skupovima i uspešnim pojedincima i timovima u svetu i kod nas, i vodi Vas u zanimljive prostore u kojima oni stvaraju. U svakoj od epizoda Algoritma predstavljeno je nekoliko naučnih laboratorija, istraživačkih centara, instituta, i inovativnih kompanija, kao i međunarodni projekat u kome učestvuju partneri iz Srbije. Kroz prikaz njihovih ideja, i timova koji stoje iza takvih rezultata, promovišemo odgovorno istraživanje i inovacije, akademski i naučni integritet, profesionalnost i posvećenost, i pokazujemo kako se i iz ekonomski i tehnološki manje privilegovanih sredina može postići uspeh na svetskom nivou.

Ovonedeljno izdanje serijala Filozofija i... posvećeno je životu i radu čuvenog filozofa i sociologa Eriha Froma.

Jedni ih nazivaju hranom bogova, a drugi životinjama koje ne hodaju, a one nisu ni životinje ni biljke, već posebna vrsta. U svetu je do sada otkriveno preko 150.000 vrsta gljiva, a procenjuje se da ih ima, bar još toliko. Gljive nisu samo zdrava i ukusna hrana već i lek koji se koristio još u drevnom Vavilonu, Egiptu, ali i Kini i Japanu. Mnoge od njih imaju antivirusna, antibakterijska i antikancerogena svojstva. Među lekovitim gljivama koje uspevaju u Srbiji su: hrastova sjajnica, čaga, ćuranov rep, gnojištarka, judino uvo ali i vrganj i lisičarka.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez?

U svakom izdanju RTS Laba na razumljiv i zabavan način predstavljaju se ozbiljni i aktuelni naučni projekti - od medicine do društvenih mreža, preko superračunara i neuroestetike, zelene energije i kvantne muzike, do uticaja Meseca. Zašto trčimo kada pada kiša? Zašto zevamo? Кakve tajne krije psihologija boja? Zašto je nauci važan cvet feniks - srpska ramonda? Svako naučno zašto u RTS Labu dobija svoje zato, a u specijalnim izdanjima RTS Laba učimo o prirodnim katastrofama, veštačkoj inteligenciji, ekološkim pretnjama. Na početku sezone, neizbežno, biće reči i o koronavirusu. O tome kako pandemija utiče na čovečanstvo zanimljive stavove iznose psiholozi, pedagozi, etnolozi. Saznaćemo šta je afantazija, ko su leteće spavalice, i šta je to fenomen slepila mozga.

Na epskom putu od Afrike do Evrope daleki čovekov predak, Homo erektus, pre pola miliona godina prolazi preko Balkana. Na osnovu tragova koje je ostavio u pećini Mala Balanica kod Niša saznajemo kako je izgledao i kako živeo. Samo nekoliko kilometara dalje, pre 40.000 godina, zajednica neandertalaca ostavila je jedno od najstarijih umetničkih dela. Dok na drugoj strani Niške kotline, Humska čuka krije tajnu spaljenog naselja iz doba ranog neolita. U praistorijskom parku Pločnik peče se hleb i topi bakar po recepturi i postupku starom desetak hiljada godina.

U seriji Srpska muzika kroz vekove, Obrazovno-naučnog programa, gledaoci mogu sagledati istoriju srpske muzike kao niz kulturnih pojava pod različitim okolnostima, još od vremena paganstva, prodora hrišćanstva, feudalnog doba, vizantijskih uticaja, turskog ropstva, muzike u Miloševoj kneževini, panslovenskog romantizma pa sve do prvih decenija XX veka kad konačno srpska muzika postaje deo globalnog mainstream-a.

Ratni manifest kralja Franje Josipa Prvog iz 1914. godine, knjižica dimenzija 24 x 22 milimetra, okovana gvozdenim koricama, sa alkicom za lanče na vrhu, dragoceni je raritet koji se čuva u Narodnoj biblioteci u Beogradu. Pretpostavlja se da je ovaj manifest, napisan latinicom, bio namenjen pripadnicima slovenske populacije u okviru mađarskog dela carevine i da je bio poklanjan vojnicima kao amajlija. Na korici se nalazi portret u bareljefu austrougarskog monarha sa natpisom: Uspomena svijetskoga rata, a u tekstu se objašnjava zašto je Austrougarska bila prinuđena da povede rat protiv Srbije. Ovo je samo jedna od stotinak knjiga iz važne zbirke minijaturnih izdanja o kojoj će biti reči u današnjem izdanju Beogradskog blaga, dokumentarnog serijala urednika i autora Nevene Milić.

Voda je proglašena deficitarnim resursom 21. veka. Ono čime nas je priroda u Srbiji darovala, a to su vodni resursi, mi koristimo kao kolektor otpadnih voda.Ne samo da ne vodimo računa o otpadnim vodama u dolinama reka, većim mestima i gradovima, već to ne činimo ni kad je reč o zaštićenim prirodnim dobrima, čak ni tamo gde su vodoizvorišta i akumulacije pitke vode. U ovoj emisiji videćemo kako se (ne)prečišćavaju otpadne vode Surdulice, Vranja, Vlasine, Zaječara. Tako, recimo, Surdulica ima postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda iz 70-tih godina prošlog veka koje radi i danas. Istina, tehnologija je zastarela, ali je to, ipak, bolje nego da nema nikakvog preščišćavanja. Mnogi gradovi u Srbiji bez ikakvog predtretmana nesmetano ispuštaju otpadne vode u reke. Vranje je dobrim projektom i posvećenošću zbrinjavanju otpadnih voda uspelo da dobije novac za izgradnju uređaja za prečišćavanje. Autor i urednik: Aleksandra Božović

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Savremeni svet doneo je brojne promene u načinu života i rada žene. Ne samo da se životni i radni vek žena iz godine u godinu produžava, već se kontinuirano pomera i vreme rađanja. Tako je u celoj Evropi, a ne samo kod nas. Prema najnovijem izveštaju Evropskog zavoda za statistiku, za samo deset godina, prosek starosti prvorotki u Evropskoj uniji je sa 28,8 godina povećan na 29,3 godine. Dok naši podaci govore da je u Srbiji za isti period prosek starosti sa 26,3 značajno povećan na više od 28 godina.

Emisija Global Us donosi priče sa svih krajeva planete. Pogledajte kako se promene koje kreću iz lokalnih zajednica odražavaju na čitavi svet.

Krajem 19. veka kada je u Evropi započeo proces zadrugarstva i u Srbiji se osnivaju prve seljačke zadrge. Pod uticajem učenih ljudi: Adama Bogosavljevića, Dragiše Lapčevića, Sretena Vukosavljevića i Mihajla Avramovića koji su afirmisali ideje udruživanja, zadruge u Srbiji postaju temelj opstanka sela. U dugoj epizodi našeg serijala bavimo se razvojem poljoprivrednog obrazovanja i nauke. To je period kada se osniva Ogledno poljoprivredno dobro Topčider, počinju sa radom srednje poljoprivredne škole i osnivaju se prve seljačke zadruge. Posle školovanja u Evropskim prestonicama obrazovani ljudi vraćaju se u domovinu i menjaju život i navike stanovnika, male nerazvijene balkanske zemlje. Novčana privreda napreduje i seljaci se sve više okreću robnoj proizvodnji. U takvim uslovima počinje razvoj zadrugarstva u Kneževini Srbiji. Vodimo vas u najstariju zemljoradničku zadrugu u selu Azanja koja je osnovana krajem 19. veka a danas se bori za opstanak. Prikazećemo vam Muzej vinogradarstva u Aleksandrovcu i Muzej grada Kraljeva jer su u tim zgradama, početkom 20. veka bile smeštene srednje poljoprivredne škole. Po završetku Prvog svetskog rata na Beogradskom univerzitetu osniva se Poljoprivredni fakultet sa dva odseka: poljoprivrednim i šumarskim. Najveće zasluge za osnivanje Poljoprivrednog fakulteta pripadaju tadašnjem rektoru i profesoru Simi Lozaniću kao i profesoru Jovanu Žujoviću u to vreme predsedniku Srpske kraljevske akademije.

Zanima Vas da zavirite u budućnost i vidite gde smo na mapi tehnološkog napretka? Želite uvid u trendove koji će nam uskoro određivati svakodnevicu? Novi RTS serijal Algoritam Vam predstavlja inovativne projekte, kompanije i laboratorije, izveštava o naučnim skupovima i uspešnim pojedincima i timovima u svetu i kod nas, i vodi Vas u zanimljive prostore u kojima oni stvaraju. U svakoj od epizoda Algoritma predstavljeno je nekoliko naučnih laboratorija, istraživačkih centara, instituta, i inovativnih kompanija, kao i međunarodni projekat u kome učestvuju partneri iz Srbije. Kroz prikaz njihovih ideja, i timova koji stoje iza takvih rezultata, promovišemo odgovorno istraživanje i inovacije, akademski i naučni integritet, profesionalnost i posvećenost, i pokazujemo kako se i iz ekonomski i tehnološki manje privilegovanih sredina može postići uspeh na svetskom nivou.

Ovonedeljno izdanje serijala Filozofija i... posvećeno je životu i radu čuvenog filozofa i sociologa Eriha Froma.

Jedni ih nazivaju hranom bogova, a drugi životinjama koje ne hodaju, a one nisu ni životinje ni biljke, već posebna vrsta. U svetu je do sada otkriveno preko 150.000 vrsta gljiva, a procenjuje se da ih ima, bar još toliko. Gljive nisu samo zdrava i ukusna hrana već i lek koji se koristio još u drevnom Vavilonu, Egiptu, ali i Kini i Japanu. Mnoge od njih imaju antivirusna, antibakterijska i antikancerogena svojstva. Među lekovitim gljivama koje uspevaju u Srbiji su: hrastova sjajnica, čaga, ćuranov rep, gnojištarka, judino uvo ali i vrganj i lisičarka.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez?

U svakom izdanju RTS Laba na razumljiv i zabavan način predstavljaju se ozbiljni i aktuelni naučni projekti - od medicine do društvenih mreža, preko superračunara i neuroestetike, zelene energije i kvantne muzike, do uticaja Meseca. Zašto trčimo kada pada kiša? Zašto zevamo? Кakve tajne krije psihologija boja? Zašto je nauci važan cvet feniks - srpska ramonda? Svako naučno zašto u RTS Labu dobija svoje zato, a u specijalnim izdanjima RTS Laba učimo o prirodnim katastrofama, veštačkoj inteligenciji, ekološkim pretnjama. Na početku sezone, neizbežno, biće reči i o koronavirusu. O tome kako pandemija utiče na čovečanstvo zanimljive stavove iznose psiholozi, pedagozi, etnolozi. Saznaćemo šta je afantazija, ko su leteće spavalice, i šta je to fenomen slepila mozga.

Na epskom putu od Afrike do Evrope daleki čovekov predak, Homo erektus, pre pola miliona godina prolazi preko Balkana. Na osnovu tragova koje je ostavio u pećini Mala Balanica kod Niša saznajemo kako je izgledao i kako živeo. Samo nekoliko kilometara dalje, pre 40.000 godina, zajednica neandertalaca ostavila je jedno od najstarijih umetničkih dela. Dok na drugoj strani Niške kotline, Humska čuka krije tajnu spaljenog naselja iz doba ranog neolita. U praistorijskom parku Pločnik peče se hleb i topi bakar po recepturi i postupku starom desetak hiljada godina.

U seriji Srpska muzika kroz vekove, Obrazovno-naučnog programa, gledaoci mogu sagledati istoriju srpske muzike kao niz kulturnih pojava pod različitim okolnostima, još od vremena paganstva, prodora hrišćanstva, feudalnog doba, vizantijskih uticaja, turskog ropstva, muzike u Miloševoj kneževini, panslovenskog romantizma pa sve do prvih decenija XX veka kad konačno srpska muzika postaje deo globalnog mainstream-a.

Ratni manifest kralja Franje Josipa Prvog iz 1914. godine, knjižica dimenzija 24 x 22 milimetra, okovana gvozdenim koricama, sa alkicom za lanče na vrhu, dragoceni je raritet koji se čuva u Narodnoj biblioteci u Beogradu. Pretpostavlja se da je ovaj manifest, napisan latinicom, bio namenjen pripadnicima slovenske populacije u okviru mađarskog dela carevine i da je bio poklanjan vojnicima kao amajlija. Na korici se nalazi portret u bareljefu austrougarskog monarha sa natpisom: Uspomena svijetskoga rata, a u tekstu se objašnjava zašto je Austrougarska bila prinuđena da povede rat protiv Srbije. Ovo je samo jedna od stotinak knjiga iz važne zbirke minijaturnih izdanja o kojoj će biti reči u današnjem izdanju Beogradskog blaga, dokumentarnog serijala urednika i autora Nevene Milić.

Voda je proglašena deficitarnim resursom 21. veka. Ono čime nas je priroda u Srbiji darovala, a to su vodni resursi, mi koristimo kao kolektor otpadnih voda.Ne samo da ne vodimo računa o otpadnim vodama u dolinama reka, većim mestima i gradovima, već to ne činimo ni kad je reč o zaštićenim prirodnim dobrima, čak ni tamo gde su vodoizvorišta i akumulacije pitke vode. U ovoj emisiji videćemo kako se (ne)prečišćavaju otpadne vode Surdulice, Vranja, Vlasine, Zaječara. Tako, recimo, Surdulica ima postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda iz 70-tih godina prošlog veka koje radi i danas. Istina, tehnologija je zastarela, ali je to, ipak, bolje nego da nema nikakvog preščišćavanja. Mnogi gradovi u Srbiji bez ikakvog predtretmana nesmetano ispuštaju otpadne vode u reke. Vranje je dobrim projektom i posvećenošću zbrinjavanju otpadnih voda uspelo da dobije novac za izgradnju uređaja za prečišćavanje. Autor i urednik: Aleksandra Božović

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Savremeni svet doneo je brojne promene u načinu života i rada žene. Ne samo da se životni i radni vek žena iz godine u godinu produžava, već se kontinuirano pomera i vreme rađanja. Tako je u celoj Evropi, a ne samo kod nas. Prema najnovijem izveštaju Evropskog zavoda za statistiku, za samo deset godina, prosek starosti prvorotki u Evropskoj uniji je sa 28,8 godina povećan na 29,3 godine. Dok naši podaci govore da je u Srbiji za isti period prosek starosti sa 26,3 značajno povećan na više od 28 godina.

Emisija Global Us donosi priče sa svih krajeva planete. Pogledajte kako se promene koje kreću iz lokalnih zajednica odražavaju na čitavi svet.

Krajem 19. veka kada je u Evropi započeo proces zadrugarstva i u Srbiji se osnivaju prve seljačke zadrge. Pod uticajem učenih ljudi: Adama Bogosavljevića, Dragiše Lapčevića, Sretena Vukosavljevića i Mihajla Avramovića koji su afirmisali ideje udruživanja, zadruge u Srbiji postaju temelj opstanka sela. U dugoj epizodi našeg serijala bavimo se razvojem poljoprivrednog obrazovanja i nauke. To je period kada se osniva Ogledno poljoprivredno dobro Topčider, počinju sa radom srednje poljoprivredne škole i osnivaju se prve seljačke zadruge. Posle školovanja u Evropskim prestonicama obrazovani ljudi vraćaju se u domovinu i menjaju život i navike stanovnika, male nerazvijene balkanske zemlje. Novčana privreda napreduje i seljaci se sve više okreću robnoj proizvodnji. U takvim uslovima počinje razvoj zadrugarstva u Kneževini Srbiji. Vodimo vas u najstariju zemljoradničku zadrugu u selu Azanja koja je osnovana krajem 19. veka a danas se bori za opstanak. Prikazećemo vam Muzej vinogradarstva u Aleksandrovcu i Muzej grada Kraljeva jer su u tim zgradama, početkom 20. veka bile smeštene srednje poljoprivredne škole. Po završetku Prvog svetskog rata na Beogradskom univerzitetu osniva se Poljoprivredni fakultet sa dva odseka: poljoprivrednim i šumarskim. Najveće zasluge za osnivanje Poljoprivrednog fakulteta pripadaju tadašnjem rektoru i profesoru Simi Lozaniću kao i profesoru Jovanu Žujoviću u to vreme predsedniku Srpske kraljevske akademije.

Zanima Vas da zavirite u budućnost i vidite gde smo na mapi tehnološkog napretka? Želite uvid u trendove koji će nam uskoro određivati svakodnevicu? Novi RTS serijal Algoritam Vam predstavlja inovativne projekte, kompanije i laboratorije, izveštava o naučnim skupovima i uspešnim pojedincima i timovima u svetu i kod nas, i vodi Vas u zanimljive prostore u kojima oni stvaraju. U svakoj od epizoda Algoritma predstavljeno je nekoliko naučnih laboratorija, istraživačkih centara, instituta, i inovativnih kompanija, kao i međunarodni projekat u kome učestvuju partneri iz Srbije. Kroz prikaz njihovih ideja, i timova koji stoje iza takvih rezultata, promovišemo odgovorno istraživanje i inovacije, akademski i naučni integritet, profesionalnost i posvećenost, i pokazujemo kako se i iz ekonomski i tehnološki manje privilegovanih sredina može postići uspeh na svetskom nivou.

Ovonedeljno izdanje serijala Filozofija i... posvećeno je životu i radu čuvenog filozofa i sociologa Eriha Froma.

Jedni ih nazivaju hranom bogova, a drugi životinjama koje ne hodaju, a one nisu ni životinje ni biljke, već posebna vrsta. U svetu je do sada otkriveno preko 150.000 vrsta gljiva, a procenjuje se da ih ima, bar još toliko. Gljive nisu samo zdrava i ukusna hrana već i lek koji se koristio još u drevnom Vavilonu, Egiptu, ali i Kini i Japanu. Mnoge od njih imaju antivirusna, antibakterijska i antikancerogena svojstva. Među lekovitim gljivama koje uspevaju u Srbiji su: hrastova sjajnica, čaga, ćuranov rep, gnojištarka, judino uvo ali i vrganj i lisičarka.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez?

Ova serija dugometražnih dokumentarnih filmova bavi se uvek aktuelnim pitanjem na koje još niko nije dokučio odgovor - postoji li beskonačnost.

Ne propustite zanimljive lekcije o najraznovrsnijim temama.

Posebna pažnja serije Staro srpsko pisano nasleđe u okviru Redakcije za nauku, posvećena je sudbini srednjovekovnih rukopisa, odnosu prema knjizi u srednjem veku, istorijskim događajima i vladarima dok su nastajali rukopisi, mestu gde se danas čuvaju, rezultatima višedecenijskih istraživanja i značaju sačuvanih rukopisa koji su deo srpskog kulturnog nasleđa.

Nedavno je na snagu stupio novi Zakon o sredstvima za zaštitu bilja kojim se pre svega pooštrava kontrola korišćenja pesticida. Naime, novi Zakon propisuje da se pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice koje koristi sredstva za zaštitu bilja, smatra profesionalnim korisnikom i dužan je da prođe obuku i redovno vrši tehničku proveru uređaja koje koristi. O tome koliko će nove mere uticati na smanjenje rizika po zdravlje ljudi i životinja govoriće stručnjaci Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Poljoprivrednog fakulteta, pčelarskih organizacija i predstavnici Kompanija za skladištenje, transport i odlaganje ambalažnog otpada.

U ovoj epizodi Moje drage prijateljice nauke, Zorica Pantić nas upoznaje sa Bostonom, gradom u kome živi i radi. Kroz priče najistaknutijih ličnosti ovog grada, od gradonačelnika do direktora Instituta, saznajemo da je ovaj grad, pun raznolikosti, jedan od najstarijih u Americi, poznat kao kulturno žarište, centar visoke tehnologije, biotehnologije, medicinskih institucija, finansijske industrije, ekološke prosvećenosti. Za Boston kažu da je prestonica visokog obrazovanja, o čemu svedoči četrdeset i pet univerziteta, fakulteta i viših škola.

Finale Eko Avanture Srbija! Dušan Radenković i Stefan Bendić poklanjaju plac ekipi koja prva stigne na cilj! Ekipe posle 30 dana čišćenja po celoj Srbiji dolaze do svoje poslednje lokacije, placa u srcu Srbije. Ko stigne prvi na cilj, sibolično osvaja parče svoje zemlje.

Čas anatomije, nova emisija Redakcije za kulturu koju uređuju Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac a koju je rediteljski uobličio Filip Čolović, nastoji da analizira i osvetli anatomiju aktuelnog javnog kulturnog prostora. Kroz razgovor u studiju, esejistički i kritički pristup, na jednom mestu ukrštaju se stavovi, predstavljaju planovi, tumače pojave koje formiraju i odražavaju duh jednog vremena.

Ako ste čuli (i poverovali) da je nešto dobro samo zato što dolazi iz prirode, da je jako dobro za vaše zdravlje da jedete samo sirovu hranu, ne pijete mleko ali da uzimate zeolit ili petrolej ili čist limunov sok našte srca, razmislite još jednom.

Ako ste radoznali i željni novih znanja, na pravom ste mestu! Istražujemo da li nauka može svojim dostignućima da pomogne i utiče na globalne promene.

Kada kažemo svetionici srpske nauke, prvo nam padaju na pamet Tesla, Pupin, Milanković, Mika Alas, Mileva Ajnštajn - nastavite niz. Ali ove nedelje ćemo govoriti o savremenim naučnicima, koji ne bi možda mogli da se bave svojim istraživanjima da nije bilo prethodno pomenutih imena. Ko su danas neki od svetionika nauke, šta istražuju i na koji način čine svet boljim za buduće generacije, tema je Studija znanja.

Kako uspostaviti odnos sa onim najboljim što priroda nudi? Širok prostor Parka prirode Stara Tisa u Srbiji nudi ogromno bogatstvo tema i slika - od netaknute prirode do problema upravljanja tim dobrima.

Fantastična planeta putuje u daleki Meksiko kako bi zabeležila na koji način se na Jukatanu, na prostoru na kome žive Maje, ovaj narod odnosi prema smrti. I to - na Dan mrtvih. U selu Pomuč se neguje posebna tradicija - čišćenje kostiju svojih preminulih srodnika, njihovo polaganje na novu čistu tkaninu, koja simboliše čistu garderobu, u kojoj će provesti narednih dvanaest meseci.

Serijal obrazovno-naučnog programa RTS-a Eko minijature donosi nam zanimljive priče iz našeg životnog okruženja.

Posebna pažnja serije Staro srpsko pisano nasleđe u okviru Redakcije za nauku, posvećena je sudbini srednjovekovnih rukopisa, odnosu prema knjizi u srednjem veku, istorijskim događajima i vladarima dok su nastajali rukopisi, mestu gde se danas čuvaju, rezultatima višedecenijskih istraživanja i značaju sačuvanih rukopisa koji su deo srpskog kulturnog nasleđa.

Nedavno je na snagu stupio novi Zakon o sredstvima za zaštitu bilja kojim se pre svega pooštrava kontrola korišćenja pesticida. Naime, novi Zakon propisuje da se pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice koje koristi sredstva za zaštitu bilja, smatra profesionalnim korisnikom i dužan je da prođe obuku i redovno vrši tehničku proveru uređaja koje koristi. O tome koliko će nove mere uticati na smanjenje rizika po zdravlje ljudi i životinja govoriće stručnjaci Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Poljoprivrednog fakulteta, pčelarskih organizacija i predstavnici Kompanija za skladištenje, transport i odlaganje ambalažnog otpada.

U 40 epizoda dokumentarne serije otkrivamo koji su novi naučni projekti u biotehnologiji na Univerzitetu Kolumbija, u fizici na MIT-u, inžinjeringu NYU, industiji na Ventvort univerzitetu. Naučnici Gordana Vunjak Novaković (Univerzitet Kolumbija), Vladan Vuletić (MIT), Jelena Kovačević (NYU Tandon), Zorica Pantić (Univerzitet Ventvort) daju nam uvid u naučna otkrića kroz ovu dokumentarnu seriju.

Prvi TV šou u Srbiji posvećen ekologiji! Nova sezona tv emisije Avantura Srbijaće u potpunosti biti posvećena ekologiji i očuvanju životne sredine. Avantura Srbija Eko zadržava dobri stari koncept emisije i takmičenja, ali se u celom serijalu bavi temom đubreta i zagađenja na drugačiji i zanimljiv način. U novoj Eko Avanturi gledaćete: tri ekipe, dva voditelja, i jednu čistiju zemlju! U avanturu kreću svi sa istim ciljem - da očiste Srbiju. Ekipa koja najviše ekološki dobrinese svojoj zemlji, više nego simbolično, dobija parče svoje zemlje. Ukratko, ekipa koja sakupi najviše djubreta - osvaja plac u srcu Srbije! Punih 30 dana ekipe će putovati po celoj Srbiji i čistiti đubre. Putovaće ekološki, bez zagađivanja životne sredine, kako bi podigli ekološku svest svih nas. Za početak, neće voziti na dizel, vež na struju.

Čas anatomije, nova emisija Redakcije za kulturu koju uređuju Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac a koju je rediteljski uobličio Filip Čolović, nastoji da analizira i osvetli anatomiju aktuelnog javnog kulturnog prostora. Kroz razgovor u studiju, esejistički i kritički pristup, na jednom mestu ukrštaju se stavovi, predstavljaju planovi, tumače pojave koje formiraju i odražavaju duh jednog vremena.

Ako ste čuli (i poverovali) da je nešto dobro samo zato što dolazi iz prirode, da je jako dobro za vaše zdravlje da jedete samo sirovu hranu, ne pijete mleko ali da uzimate zeolit ili petrolej ili čist limunov sok našte srca, razmislite još jednom.

Serijal pod nazivom Na skriveno te vodim mesto jeste putopisna reportaža sa ciljem da se gledaoci upoznaju sa prirodnim lepotama Srbije koje su više ili manje poznate kao turistička ili izletnička mesta. U emisiji gostuju poznate ličnosti koje u svojstvu turističkih vodiča govore o određenom mestu. To podrazumeva da su oni (glumci, reditelji, književnici, sportisti, političari...) poreklom ili na neki drugi način vezani za kraj o kome se govori.

Kada kažemo svetionici srpske nauke, prvo nam padaju na pamet Tesla, Pupin, Milanković, Mika Alas, Mileva Ajnštajn - nastavite niz. Ali ove nedelje ćemo govoriti o savremenim naučnicima, koji ne bi možda mogli da se bave svojim istraživanjima da nije bilo prethodno pomenutih imena. Ko su danas neki od svetionika nauke, šta istražuju i na koji način čine svet boljim za buduće generacije, tema je Studija znanja.

Kako uspostaviti odnos sa onim najboljim što priroda nudi? Širok prostor Parka prirode Stara Tisa u Srbiji nudi ogromno bogatstvo tema i slika - od netaknute prirode do problema upravljanja tim dobrima.

Ova serija dugometražnih dokumentarnih filmova bavi se uvek aktuelnim pitanjem na koje još niko nije dokučio odgovor - postoji li beskonačnost.

Ne propustite zanimljive lekcije o najraznovrsnijim temama.

Posebna pažnja serije Staro srpsko pisano nasleđe u okviru Redakcije za nauku, posvećena je sudbini srednjovekovnih rukopisa, odnosu prema knjizi u srednjem veku, istorijskim događajima i vladarima dok su nastajali rukopisi, mestu gde se danas čuvaju, rezultatima višedecenijskih istraživanja i značaju sačuvanih rukopisa koji su deo srpskog kulturnog nasleđa.

Nedavno je na snagu stupio novi Zakon o sredstvima za zaštitu bilja kojim se pre svega pooštrava kontrola korišćenja pesticida. Naime, novi Zakon propisuje da se pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice koje koristi sredstva za zaštitu bilja, smatra profesionalnim korisnikom i dužan je da prođe obuku i redovno vrši tehničku proveru uređaja koje koristi. O tome koliko će nove mere uticati na smanjenje rizika po zdravlje ljudi i životinja govoriće stručnjaci Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Poljoprivrednog fakulteta, pčelarskih organizacija i predstavnici Kompanija za skladištenje, transport i odlaganje ambalažnog otpada.

U 40 epizoda dokumentarne serije otkrivamo koji su novi naučni projekti u biotehnologiji na Univerzitetu Kolumbija, u fizici na MIT-u, inžinjeringu NYU, industiji na Ventvort univerzitetu. Naučnici Gordana Vunjak Novaković (Univerzitet Kolumbija), Vladan Vuletić (MIT), Jelena Kovačević (NYU Tandon), Zorica Pantić (Univerzitet Ventvort) daju nam uvid u naučna otkrića kroz ovu dokumentarnu seriju.

Finale Eko Avanture Srbija! Dušan Radenković i Stefan Bendić poklanjaju plac ekipi koja prva stigne na cilj! Ekipe posle 30 dana čišćenja po celoj Srbiji dolaze do svoje poslednje lokacije, placa u srcu Srbije. Ko stigne prvi na cilj, sibolično osvaja parče svoje zemlje.

Čas anatomije, nova emisija Redakcije za kulturu koju uređuju Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac a koju je rediteljski uobličio Filip Čolović, nastoji da analizira i osvetli anatomiju aktuelnog javnog kulturnog prostora. Kroz razgovor u studiju, esejistički i kritički pristup, na jednom mestu ukrštaju se stavovi, predstavljaju planovi, tumače pojave koje formiraju i odražavaju duh jednog vremena.

Ako ste čuli (i poverovali) da je nešto dobro samo zato što dolazi iz prirode, da je jako dobro za vaše zdravlje da jedete samo sirovu hranu, ne pijete mleko ali da uzimate zeolit ili petrolej ili čist limunov sok našte srca, razmislite još jednom.

Ako ste radoznali i željni novih znanja, na pravom ste mestu! Istražujemo da li nauka može svojim dostignućima da pomogne i utiče na globalne promene.

Kada kažemo svetionici srpske nauke, prvo nam padaju na pamet Tesla, Pupin, Milanković, Mika Alas, Mileva Ajnštajn - nastavite niz. Ali ove nedelje ćemo govoriti o savremenim naučnicima, koji ne bi možda mogli da se bave svojim istraživanjima da nije bilo prethodno pomenutih imena. Ko su danas neki od svetionika nauke, šta istražuju i na koji način čine svet boljim za buduće generacije, tema je Studija znanja.

Kako uspostaviti odnos sa onim najboljim što priroda nudi? Širok prostor Parka prirode Stara Tisa u Srbiji nudi ogromno bogatstvo tema i slika - od netaknute prirode do problema upravljanja tim dobrima.

Ova serija dugometražnih dokumentarnih filmova bavi se uvek aktuelnim pitanjem na koje još niko nije dokučio odgovor - postoji li beskonačnost.

Ne propustite zanimljive lekcije o najraznovrsnijim temama.

Posebna pažnja serije Staro srpsko pisano nasleđe u okviru Redakcije za nauku, posvećena je sudbini srednjovekovnih rukopisa, odnosu prema knjizi u srednjem veku, istorijskim događajima i vladarima dok su nastajali rukopisi, mestu gde se danas čuvaju, rezultatima višedecenijskih istraživanja i značaju sačuvanih rukopisa koji su deo srpskog kulturnog nasleđa.

Nedavno je na snagu stupio novi Zakon o sredstvima za zaštitu bilja kojim se pre svega pooštrava kontrola korišćenja pesticida. Naime, novi Zakon propisuje da se pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice koje koristi sredstva za zaštitu bilja, smatra profesionalnim korisnikom i dužan je da prođe obuku i redovno vrši tehničku proveru uređaja koje koristi. O tome koliko će nove mere uticati na smanjenje rizika po zdravlje ljudi i životinja govoriće stručnjaci Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Poljoprivrednog fakulteta, pčelarskih organizacija i predstavnici Kompanija za skladištenje, transport i odlaganje ambalažnog otpada.

U 40 epizoda dokumentarne serije otkrivamo koji su novi naučni projekti u biotehnologiji na Univerzitetu Kolumbija, u fizici na MIT-u, inžinjeringu NYU, industiji na Ventvort univerzitetu. Naučnici Gordana Vunjak Novaković (Univerzitet Kolumbija), Vladan Vuletić (MIT), Jelena Kovačević (NYU Tandon), Zorica Pantić (Univerzitet Ventvort) daju nam uvid u naučna otkrića kroz ovu dokumentarnu seriju.

Finale Eko Avanture Srbija! Dušan Radenković i Stefan Bendić poklanjaju plac ekipi koja prva stigne na cilj! Ekipe posle 30 dana čišćenja po celoj Srbiji dolaze do svoje poslednje lokacije, placa u srcu Srbije. Ko stigne prvi na cilj, sibolično osvaja parče svoje zemlje.

Čas anatomije, nova emisija Redakcije za kulturu koju uređuju Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac a koju je rediteljski uobličio Filip Čolović, nastoji da analizira i osvetli anatomiju aktuelnog javnog kulturnog prostora. Kroz razgovor u studiju, esejistički i kritički pristup, na jednom mestu ukrštaju se stavovi, predstavljaju planovi, tumače pojave koje formiraju i odražavaju duh jednog vremena.

Ako ste čuli (i poverovali) da je nešto dobro samo zato što dolazi iz prirode, da je jako dobro za vaše zdravlje da jedete samo sirovu hranu, ne pijete mleko ali da uzimate zeolit ili petrolej ili čist limunov sok našte srca, razmislite još jednom.

Ako ste radoznali i željni novih znanja, na pravom ste mestu! Istražujemo da li nauka može svojim dostignućima da pomogne i utiče na globalne promene.

Kada kažemo svetionici srpske nauke, prvo nam padaju na pamet Tesla, Pupin, Milanković, Mika Alas, Mileva Ajnštajn - nastavite niz. Ali ove nedelje ćemo govoriti o savremenim naučnicima, koji ne bi možda mogli da se bave svojim istraživanjima da nije bilo prethodno pomenutih imena. Ko su danas neki od svetionika nauke, šta istražuju i na koji način čine svet boljim za buduće generacije, tema je Studija znanja.

Kako uspostaviti odnos sa onim najboljim što priroda nudi? Širok prostor Parka prirode Stara Tisa u Srbiji nudi ogromno bogatstvo tema i slika - od netaknute prirode do problema upravljanja tim dobrima.

Milijarde ljudi širom sveta radi. Neki takozvane tradicionalne, neki krajnje nekonvencionalne poslove. Novo vreme neke od poslova briše pred ubrzanim razvojem tehnologija i veštačke inteligencije. Neki od poslova će opstati bez obzira na potražnju današnjice. Međutim, suština ostaje nepromenjena - najlepše je kada radimo posao koji za nas ima smisla. Zašto se baviti uobičajenim kad postoji toliko fascinantnih poslova? Da li svaki posao ima smisao i koliko je svaki posao cenjen o tome smo razgovarali sa profesorom doktorom Jelenom Pavlović sa Filozofskog fakulteta. Često kažemo da nešto mislimo, a da to u stvari uopšte nije mišljenje, već nekakav stav koji smo nesvesno usvojili. Svi smo skloni predrasudama, nemamo vremena da se bavimo kompleksnostima, već pojedostavljujemo stvarnost. Kako se odbraniti? U centru Beograda, u Balkanskoj ulici, postoji radnja koja nosi naziv Kišobrani, jedinstvena radionica u kojoj se popravljaju najpopularnije prenosive naprave na svetu. Gde su i šta rade kišobrandžije? Do sada ste sigurno čuli da postoje šetači pasa i profesionalni stajači u redovima, ali da li znate da postoje instruktori koji pse uče da surfuju, profesionalni spavači i takozvane profesionalne grliše...

Lazar Dunđerski, najmlađi Deda Gecin sin, najzvučnije je ime ove moćne i veoma uticajne porodice. U drugoj polovini 19. veka Lazar je posedovao 40.000 hektara oranica u Bačkoj i Banatu, dve fabrike piva, fabriku tepiha, devet taransportnih brodova i čak pet dvoraca. Priča o dvorcima porodice Dunđerski jeste priča o fascinantnom uspehu i moći najčuvenije srpske porodice u Vojvodini. Svaka od tih lepih građevina, koje su i danas reprezentativni primerci te vrste graditeljstva, nose priču o sebi i svojim vlasnicima. U Čelarevu i Kulpinu živeli su njegovi sinovi Đorđe i Gedeon, u Sokocu kći Milka kod koje je često dolazila Lazareva najmlađa kći Lenka.

Pojava mesečine na noćnom nebu neodoljivo privlači i oduvek intrigira ljudski um i podstiče maštu kreativnih sanjara. Zahvaljujući Mesecu postoje i mnoga neobična bića i najromantičniji trenuci u ljudskim životima. Većina ljudi veruje u njegovu moć i tajnu i pokušava da svoj životni ritam uskladi sa njegovom ćudi. Uticajem Meseca na ljude bavili su se još Aristotel, Paracelzus, Plinije Stariji verujući da, naročito pun Mesec, vrši jak fizički uticaj na ljudski organizam. Najdalje u svojim istraživanjima otišao je Pitagora i njegovi sledbenici o čemu u emisiji govori psiholog Bojana Škorc.

Emisija posvećena naučnim institutima u Srbiji.

Srpska akademija nauka i umetnosti je institucija koja postoji 181 godinu. Tokom istorije, SANU je imala skoro 1500 članova. Ko su srpski akademici danas? U novom serijalu dvadeset srpskih akademika govori o izazovima profesija kojima se bave. Odgovaraju nam kako je izgledalo njihovo profesionalno uzrastanje i kada je donošenje odluka suštinska tegoba.

Možda niste znali, ali od svih materijala koje koristimo, čelik se najviše reciklira. To je samo jedan od podataka koji ćemo otkriti u 3. epizodi serijala Ekologija materija, koja je posvećena metalu. O ovom materijalu koji spada u najuži krug nezamennjivih kada je u pitanju život ljudi na Zemlji, govoriće nam sakupljači i recikleri metala, umetnici, zanatlije i zaljubljenici u ovaj materijal. Među njima je i zlatar majstor filigrana, jedne od umetnosti obrade metala, umetnosti pravljenja metalne čipke, koja uporno odbija da se preda zaboravu.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Ovaj moderni naučni magazin sačinjen od naučnih ali podjednako i životnih priča sa brojnih meridijana, u svakoj epizodi sa stanovišta vrhunskih autoriteta, potvrđuje neraskidivu vezu između nauke i čoveka današnjice. Predstavljanjem današnjice, projektuje se bolja i uspešnija sutrašnjica, planira zdraviji i duži ljudski vek i čuva priroda u celini kao primarni uslov opstanka na zemlji.

Serijal Profesionalci posvećen je ljudima različitih profesija koji su ostvarili izuzetne rezultate u svom poslu i postavili standarde u svojoj profesiji. Oni predstavljaju i inspiraciju svima koji žele da se bave njihovom profesijom. Gosti emisije Profesionalci govore o svojim počecima, karijeri, najvećim uspesima i neuspesima, profesionalnim principima kojih se pridržavaju, događajima iz svoje karijere koje nikada neće zaboraviti.

Filozof Lu Marinof, svojim delom Platon a ne prozak izazvao je ogromnu zainteresovanost naučne javnosti, ali i čitalaca. U Sjedinjenim Državama formirano je Udruženje praktičnih filozofa, čije predstavništvo postoji i u našoj zemlji. Vraćanje korenima filozofije pokazalo se kao izuzetno delotvorno u psihoterapiji, pa su filozofska savetovališta postala sve popularnija. Jedan od oblika filoterapije jesu i filokafei, kojih ima u Beogradu i u još nekoliko gradova Srbije. O tome šta je filoterapija, koji su njeni predstavnici, kako ona može pomoći čoveku u rešavanju problema, govori filozof, prof. dr Aleksandar Fatić, predsednik Udruženja praktičnih filozofa u našoj zemlji.