Vavilon je elitna mesečna emisija o savremenoj književnosti koju je 2001 godine osmislila Jasmina Vrbavac i uređuje je u okviru Redakcije za kulturu. Pored informacija o tekućem trenutku u savremenoj domaćoj i stranoj književnosti, Vavilon kroz brojne kritičke priloge, intervjue, analize, razgovore i tv eseje prati pre svega vodeću književnost i skenira sve ono što je u literaturi važno pročitati, a na književnoj sceni neophodno saznati. Vavilon je zamišljen kao emisija koja će i ljubiteljima i poznavaocima knjige i književnih prilika biti podjednako zanimljiva i važna.

Mladi umetnik, portret umetnika u mladosti, epizoda koja razmatra početke stvaralačkog procesa umetnika u mladosti - da parafraziramo Džojsa - ,,ujedno razmatra i etičke i kreativne potencijale mladog stvaraoca. Kakva je suštinska veza između umetnika, njegovih početaka i društva u kojem živi? Da li mladi umetnik, zapravo, želi da postane deo kreativnih industrija? Iz čega se sastoje njegovi nemiri, ideje, energije, zadaci i ciljevi?

Baja i Žića se dogovaraju kako da se otresu tovara - plastičnih lutki. Za taj posao dobili su mnogo novca, a roba koju prevoze niske je vrednosti, što kod njih dvojice budi veliku sumnju.

Deo dragocene arhivske građe Televizije Beograd remasterizovan je i spreman za ponovno emitovanje.

Treba pisati o onome što ne znamo, smatra francuski autor Erik Vijar. Tako zaranja u tamne kutke istorije i događaje, koji predstavljaju svojevrsnu zbirku sudbonosnih grešaka vladara koji su popločali svet svojim tragičkim besmislom. Rođen u Lionu 1968, Erik Vijar završio je studije antropologije i istorije kao student Žaka Deride, a potom počeo da objavljuje. Njegovi najpoznatiji naslovi su Kongo, 14 jul, Rat siromaha... dok je roman Dnevni red 2017. ovenčan Gonkurovom nagradom. Modernistički senzibilitet autora najčešće se odigrava na dva registra - od atmosfere tajnih dogovora gospodara sveta na kojima se donose zlokobne političke odluke do sudbine bezimenih ljudi koji jedino traže pravo na život. Svedočeći o istoriji, Erik Vijar ispisuje redove o našem vremenu i o svetu koji nije savladao lekcije prošlosti...

Do sada je urađeno dosta igranih i dokumentarnih filmova u svetu o Ivanu Groznom i njegovoj majci Jeleni Glinskoj, ali je ovo prvi koji je posvećen babi Ivana Groznog - Ani Jakšić.

Paganin nikada potom nije vladao Rimskim, odnosno Vizantijskim carstvom... Teodosija Prvog nisu bez razloga nazivali novim Konstantinom, jer je posle prvog hrišćanskog cara, on učinio najviše za verujuće u Hrista. Već je u februaru 380. godine objavio glasoviti edikt poznat pod nazivom Kunktos populos (Cunctos populos) prema prvim rečima latinskog teksta edikta. Sedamdesetih godina četvrtog veka stasava novo pokolenje teologa, koji su bili dorasli da ponesu teško breme koje je pre njih bezmalo pola stoleća nosio Atanasije Aleksandrijski. Vasilije Veliki, Grigorije Nazijanski, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatousti, izvanredno obrazovani duhovnici, bili su do tančina upoznati kako sa nasleđem antičke filozofije, tako i sa hrišćanskim bogoslovljem.Učestvuju: episkop bački dr Irinej; episkop kruševački dr David; prof. dr Radomir V. Popović; prof. dr Đovani Marija Vijan; patrijarh jerusalimski Teofil III; episkop jegarski dr Porfirije; otac Jozo Milanović; igumanija manastira Drenča; akademik Nenad Kambi; dr Alka Starac; prof. dr Joško Belamarić; Zlatko Kovancaliev.

Mladi ruski pijanista Sergej Davidčenko, prvi put u februaru ove godine gostovao je u Srbiji na koncertu sa Beogradskim kamernim orkestrom povodom 92. rođendana Velike dvorane Kolarčeve zadužbine.

Siniša Žarin, osnivač Muzeja zaboravljenih umetnosti, skoro tri decenije izrađuje predmete od kože i prikuplja stare predmete i umetnička dela koja imaju veze sa Vojvodinom. Najmanje 150.000 eksponata nije samo deo jedne neobične istorije koja govori o tome kako su stanovnici Vojvodine živeli početkom prošlog veka, šta su koristili u kućama i na ulici, već je i deo oficijelne istorije, koja predstavljena u muzejskom kontekstu dobija novo značenje. O svom entuzijazmu prema hobiju koji je s vremenom prerastao u imenitelj kolektivne kulturne baštine govoriće sam gospodin Žarin.

Serijal United we stream – Balkan, nastao je kao nastavak ideje o menjanju sveta u vreme pandemije, tokom 2020. godine. Početna ideja o vraćanju u život zaspalih berlinskih klubova bez publike, proširila sa na globalnu produkciju koncerata i nastupa izvođača i autora po svetu. Edicija koja je rađena u beogradskom klubu Drugstore, predstavlja muzičare koji nastupaju u ovom prostoru, sami i usredsređeni isključivo na zvuk koji stvaraju u drugačijim okolnostima.

Da li je istorija civilizacije istorija dekadencije? Velike imperije još od antičkog vremena nastajale su kao vredne civilizacijske tekovine, takođe, tokom vremena je tekao proces njihove razgradnje i opadanja moći. Rimsko carstvo svakako je najeklatantiji primer. Filozof Niče u estetiku je uveo pojmove apolonsko i dionisko, kao dva komplementarna principa na kojima je počivala tragička umetnost. Ali, dok je dionisko, prema Ničeovom razmišljanju, izraz životne snage i energije, intuitivnog, nagonskog, potentnog, apolonsko je kontemplativno, misaono, razložno i izraz je slabosti i opadanja.

Vavilon je elitna mesečna emisija o savremenoj književnosti koju je 2001 godine osmislila Jasmina Vrbavac i uređuje je u okviru Redakcije za kulturu. Pored informacija o tekućem trenutku u savremenoj domaćoj i stranoj književnosti, Vavilon kroz brojne kritičke priloge, intervjue, analize, razgovore i tv eseje prati pre svega vodeću književnost i skenira sve ono što je u literaturi važno pročitati, a na književnoj sceni neophodno saznati. Vavilon je zamišljen kao emisija koja će i ljubiteljima i poznavaocima knjige i književnih prilika biti podjednako zanimljiva i važna.

Mladi umetnik, portret umetnika u mladosti, epizoda koja razmatra početke stvaralačkog procesa umetnika u mladosti - da parafraziramo Džojsa - ,,ujedno razmatra i etičke i kreativne potencijale mladog stvaraoca. Kakva je suštinska veza između umetnika, njegovih početaka i društva u kojem živi? Da li mladi umetnik, zapravo, želi da postane deo kreativnih industrija? Iz čega se sastoje njegovi nemiri, ideje, energije, zadaci i ciljevi?

Baja i Žića se dogovaraju kako da se otresu tovara - plastičnih lutki. Za taj posao dobili su mnogo novca, a roba koju prevoze niske je vrednosti, što kod njih dvojice budi veliku sumnju.

Deo dragocene arhivske građe Televizije Beograd remasterizovan je i spreman za ponovno emitovanje.

Treba pisati o onome što ne znamo, smatra francuski autor Erik Vijar. Tako zaranja u tamne kutke istorije i događaje, koji predstavljaju svojevrsnu zbirku sudbonosnih grešaka vladara koji su popločali svet svojim tragičkim besmislom. Rođen u Lionu 1968, Erik Vijar završio je studije antropologije i istorije kao student Žaka Deride, a potom počeo da objavljuje. Njegovi najpoznatiji naslovi su Kongo, 14 jul, Rat siromaha... dok je roman Dnevni red 2017. ovenčan Gonkurovom nagradom. Modernistički senzibilitet autora najčešće se odigrava na dva registra - od atmosfere tajnih dogovora gospodara sveta na kojima se donose zlokobne političke odluke do sudbine bezimenih ljudi koji jedino traže pravo na život. Svedočeći o istoriji, Erik Vijar ispisuje redove o našem vremenu i o svetu koji nije savladao lekcije prošlosti...

Prvom epizodom Plemićka porodica Jakšić počinje priča o poreklu i životnom putešestviju Ane Jakšić. O Jakšićima, poznatoj plemićkoj porodici iz vremena srpske despotovine, a kasnije, ratnicima ugarskog kralja Matije Korvina, govoriće istoričari dr Aleksandar Krstić, prof.dr Snežana Božanić, prof.dr Boris Stojkovski i rumunski istoričari dr Livija i dr Adrijan Mađina, i istoričarke iz Rumunskog nacionalnog arhiva u Klužu dr Livija Ardeljan i dr Agneš Flora. Jakšići su bili važni kralju Matiji Korvinu, te ih je on bogato nagrađivao brojnim posedima u Ugarskoj i nazivao ih stubovima hrišćanstva. Dao im je i ugarsku plemićku titulu. Zato je ekipa RTS snimanje obavali na tlu bivše Ugarske, u današnjoj Rumuniji - u Pomorišju i Transilvaniji, gde su Jakšići živeli i delovali.

Paganin nikada potom nije vladao Rimskim, odnosno Vizantijskim carstvom... Teodosija Prvog nisu bez razloga nazivali novim Konstantinom, jer je posle prvog hrišćanskog cara, on učinio najviše za verujuće u Hrista. Već je u februaru 380. godine objavio glasoviti edikt poznat pod nazivom Kunktos populos (Cunctos populos) prema prvim rečima latinskog teksta edikta. Sedamdesetih godina četvrtog veka stasava novo pokolenje teologa, koji su bili dorasli da ponesu teško breme koje je pre njih bezmalo pola stoleća nosio Atanasije Aleksandrijski. Vasilije Veliki, Grigorije Nazijanski, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatousti, izvanredno obrazovani duhovnici, bili su do tančina upoznati kako sa nasleđem antičke filozofije, tako i sa hrišćanskim bogoslovljem.Učestvuju: episkop bački dr Irinej; episkop kruševački dr David; prof. dr Radomir V. Popović; prof. dr Đovani Marija Vijan; patrijarh jerusalimski Teofil III; episkop jegarski dr Porfirije; otac Jozo Milanović; igumanija manastira Drenča; akademik Nenad Kambi; dr Alka Starac; prof. dr Joško Belamarić; Zlatko Kovancaliev.

Mladi ruski pijanista Sergej Davidčenko, prvi put u februaru ove godine gostovao je u Srbiji na koncertu sa Beogradskim kamernim orkestrom povodom 92. rođendana Velike dvorane Kolarčeve zadužbine.

Siniša Žarin, osnivač Muzeja zaboravljenih umetnosti, skoro tri decenije izrađuje predmete od kože i prikuplja stare predmete i umetnička dela koja imaju veze sa Vojvodinom. Najmanje 150.000 eksponata nije samo deo jedne neobične istorije koja govori o tome kako su stanovnici Vojvodine živeli početkom prošlog veka, šta su koristili u kućama i na ulici, već je i deo oficijelne istorije, koja predstavljena u muzejskom kontekstu dobija novo značenje. O svom entuzijazmu prema hobiju koji je s vremenom prerastao u imenitelj kolektivne kulturne baštine govoriće sam gospodin Žarin.

Serijal United we stream – Balkan, nastao je kao nastavak ideje o menjanju sveta u vreme pandemije, tokom 2020. godine. Početna ideja o vraćanju u život zaspalih berlinskih klubova bez publike, proširila sa na globalnu produkciju koncerata i nastupa izvođača i autora po svetu. Edicija koja je rađena u beogradskom klubu Drugstore, predstavlja muzičare koji nastupaju u ovom prostoru, sami i usredsređeni isključivo na zvuk koji stvaraju u drugačijim okolnostima.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Pored nastupa muzičara uživo, u Buntu se prati razvoj muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala.

Kako su pisali, čemu su se nadali, da li su mislili i računali na čitaoce ili ne, jesu li se više oslanjali na cigaretu ili na svoju pisaću mašinu, kako su zamišljali svoje delo kroz pedeset godina - sve su to pitanja na koje su odgovore davali Ivo Andrić, Dragoslav Mihajlović, Slobodan Selenić, Milorad Pavić, Svetlana Velmar-Janković, Ljubomir Simović, Milovan Danojlić... u emisiji Veliki pisci na malim ekranima.

Serija prati privatne i profesionalne živote članova elitne jedinice mornaričkih foka dok treniraju, planiraju i izvršavaju neke od najopasnijih misija, koje SAD od njih traži. Džejson Hejz je cenjen i posvećen vođa tima čiji porodični život pati zbog njegovog vojnog angažmana. Njegov tim uključuje osobe od poverenja: Reja Perija, najdugovečnijeg operativca s kojim se sjajno razume, Sonija Kvina, veoma odanog vojnika šarenolike prošlosti koji se i dalje bori protiv nagona za samouništenjem, i Kleja Spensera, mladog SEAL-ovca druge generacije, nezasitnog poriva i predanosti.

Kontroverzni biznismen hoće da skloni svoju majku na sigurno mesto, gde će imati posebno obezbeđenje. Međutim, njegova majka, Duda, protivi se tome, beži i moli Baju i Žiću da je prime u kamion. Oni je prihvataju, ali za njima kreće obezbeđenje koje je zaduženo da čuva bizinismenovu majku. Stižu ih i teraju Dudu da izađe iz kamiona. Međutim, ona ubrzo ponovo beži od njih.

Od Kornata, preko Durmitora, Prokletija, Bačke, Đerdapa, od Homolja do Dunava, preko Tare, kroz kanjon Nevidio pa sve do Istre vodili su putevi Milana Kovačevića, neumornog televizijskog stvaraoca koji je 60-ih i 70-ih godina snimao putopise, deo najdragocenije arhivske građe RTB-a koja je sada remasterizovana i pripremljena za ponovno emitovanje.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Ova serija, prema rečima reditelja, akcenat stavlja na događaje koji su u vreme dešavanja bili umanjivani ali su krucijalno oblikovali složenu i jedinstvenu istoriju Amerike u poslednjih 60 godina.

Venecijanska kulturna institucija Palazzetto Bru Zane nastavlja promovisanje francuskog muzičkog nasleđa 19. veka. Publici programa RTS 3 predstavljamo izuzetno zanimljiv koncept koji nadahnuto istražuje klavirsku muziku interpretacijom dvaju mladih virtuoza - Gijoma Beloma i Ismaela Margana.

Peta epizoda Utopije, posvećena je, u celosti, čoveku čiji je doprinos umetnosti našeg, jugoslovenskog i srpskog dvadesetog veka nemerljiv: Miodragu B. Protiću.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Za ovih šest decenija, imali smo prilike da ih vidimo i čujemo u najrazličitijim prigodama i prilikama. Nastupali su na solističkim koncertima, bili deo raznih muzičko-scenskih spektakala, čestitali nam nove godine. Snimali su albume, pozirali kao manekeni i foto-modeli, strpljivo učili najteži repertoar - na primer Mokranjčeva Liturgija (valjda najdirljivije izvođenje, ikada).

Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Pored nastupa muzičara uživo, u Buntu se prati razvoj muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala.

Kontroverzni biznismen hoće da skloni svoju majku na sigurno mesto, gde će imati posebno obezbeđenje. Međutim, njegova majka, Duda, protivi se tome, beži i moli Baju i Žiću da je prime u kamion. Oni je prihvataju, ali za njima kreće obezbeđenje koje je zaduženo da čuva bizinismenovu majku. Stižu ih i teraju Dudu da izađe iz kamiona. Međutim, ona ubrzo ponovo beži od njih.

Od Kornata, preko Durmitora, Prokletija, Bačke, Đerdapa, od Homolja do Dunava, preko Tare, kroz kanjon Nevidio pa sve do Istre vodili su putevi Milana Kovačevića, neumornog televizijskog stvaraoca koji je 60-ih i 70-ih godina snimao putopise, deo najdragocenije arhivske građe RTB-a koja je sada remasterizovana i pripremljena za ponovno emitovanje.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Redakcija za kulturu i umetnost premijerno prikazuje drugu epizodu dokumentarne serije Tvrđave na Dunavu posvećenu Petrovaradinskoj tvrđavi. U drugoj epizodi serije narator nam priča priče o Dunavu i tvrđavama na njegovim obalama. Putovanje brodom Argus počinje od Bačkog Novog Sela i tvrđave Bač, sve do Petrovaradinske tvrđave koju mnogi zovu neosvojiva tvrđava ili Gibraltar na Dunavu. Ploveći Dunavom do Novog Sada upoznaćemo zanimljiva mesta, ljude i događaje koji su ostavili neizbrisiv trag u našoj istoriji i kulturi, kao što su Laza Kostić i Jovan Jovanović Zmaj. Posebno mesto u ovoj epizodi zauzima priča o moćnoj, bastionoj Petrovaradinskoj tvrđavi. O njoj će govoriti istoričari, arheolozi, arhitekte, kustosi, kulturni poslenici, entuzijasti, umetnici.

Peta epizoda Utopije, posvećena je, u celosti, čoveku čiji je doprinos umetnosti našeg, jugoslovenskog i srpskog dvadesetog veka nemerljiv: Miodragu B. Protiću.

enecijanska kulturna institucija Palazzetto Bru Zane nastavlja promovisanje francuskog muzičkog nasleđa 19. veka. Publici programa RTS 3 predstavljamo izuzetno zanimljiv koncept koji nadahnuto istražuje klavirsku muziku interpretacijom dvaju mladih virtuoza - Gijoma Beloma i Ismaela Margana. Retka je prilika da se uživa u klavirskom zvuku u četiri ruke, dok je u 19. veku takav način interpretacije bio mnogo više od žanra - u doba romantizma takva vrsta nastupa bila je ujedno i društveni čin, ali i način kojim se ostvarivala propaganda. Repertoar se širio zahvaljujući ambicioznim pijanistima koji su pred publikom interpretirali transkripcije velikih orkestarskih dela. Izdavačima klavirske muzike tog doba, veoma popularne partiture za klavir četvororučno donosile su unosne poslove i omogućavale nastavak rada malih manufaktura. Takva vrsta prakse rezultirala je raznovrsnošću u svetu muzike, jer su preko te muzičke forme svoje živote živeli aranžmani za opere ili simfonijska dela, muzički komadi za decu, balska muzika, ili su se čak tako mogle nadaleko rasprostirati i širiti nove sonate. Zbog toga su brojni kompozitori, zaključno sa Foreom i Debisijem na prelazu u novi vek neprekidno bili na repertoaru i u ušima publike.

Tragikomična priča o ljudima koji žive razapeti između zavičaja i inostranstva, na relaciji Srbija – Austrija, o njihovoj usamljenosti, begu u magiju i odnosu društva prema njima. Autentični bečki gastarbajteri učestvuju u dokumentarnoj drami inspirisano romanom Darka Markova Sumrak u bečkom haustoru.

Istaknuti gitarista Miroslav Tadić održao je svoj solo koncert pod nazivom Etno veze i time zatvorio 23. izdanje Gitar art festivala.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Za ovih šest decenija, imali smo prilike da ih vidimo i čujemo u najrazličitijim prigodama i prilikama. Nastupali su na solističkim koncertima, bili deo raznih muzičko-scenskih spektakala, čestitali nam nove godine. Snimali su albume, pozirali kao manekeni i foto-modeli, strpljivo učili najteži repertoar - na primer Mokranjčeva Liturgija (valjda najdirljivije izvođenje, ikada).

Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Pored nastupa muzičara uživo, u Buntu se prati razvoj muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala.

Kontroverzni biznismen hoće da skloni svoju majku na sigurno mesto, gde će imati posebno obezbeđenje. Međutim, njegova majka, Duda, protivi se tome, beži i moli Baju i Žiću da je prime u kamion. Oni je prihvataju, ali za njima kreće obezbeđenje koje je zaduženo da čuva bizinismenovu majku. Stižu ih i teraju Dudu da izađe iz kamiona. Međutim, ona ubrzo ponovo beži od njih.

Od Kornata, preko Durmitora, Prokletija, Bačke, Đerdapa, od Homolja do Dunava, preko Tare, kroz kanjon Nevidio pa sve do Istre vodili su putevi Milana Kovačevića, neumornog televizijskog stvaraoca koji je 60-ih i 70-ih godina snimao putopise, deo najdragocenije arhivske građe RTB-a koja je sada remasterizovana i pripremljena za ponovno emitovanje.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Redakcija za kulturu i umetnost premijerno prikazuje drugu epizodu dokumentarne serije Tvrđave na Dunavu posvećenu Petrovaradinskoj tvrđavi. U drugoj epizodi serije narator nam priča priče o Dunavu i tvrđavama na njegovim obalama. Putovanje brodom Argus počinje od Bačkog Novog Sela i tvrđave Bač, sve do Petrovaradinske tvrđave koju mnogi zovu neosvojiva tvrđava ili Gibraltar na Dunavu. Ploveći Dunavom do Novog Sada upoznaćemo zanimljiva mesta, ljude i događaje koji su ostavili neizbrisiv trag u našoj istoriji i kulturi, kao što su Laza Kostić i Jovan Jovanović Zmaj. Posebno mesto u ovoj epizodi zauzima priča o moćnoj, bastionoj Petrovaradinskoj tvrđavi. O njoj će govoriti istoričari, arheolozi, arhitekte, kustosi, kulturni poslenici, entuzijasti, umetnici.

Peta epizoda Utopije, posvećena je, u celosti, čoveku čiji je doprinos umetnosti našeg, jugoslovenskog i srpskog dvadesetog veka nemerljiv: Miodragu B. Protiću.

enecijanska kulturna institucija Palazzetto Bru Zane nastavlja promovisanje francuskog muzičkog nasleđa 19. veka. Publici programa RTS 3 predstavljamo izuzetno zanimljiv koncept koji nadahnuto istražuje klavirsku muziku interpretacijom dvaju mladih virtuoza - Gijoma Beloma i Ismaela Margana. Retka je prilika da se uživa u klavirskom zvuku u četiri ruke, dok je u 19. veku takav način interpretacije bio mnogo više od žanra - u doba romantizma takva vrsta nastupa bila je ujedno i društveni čin, ali i način kojim se ostvarivala propaganda. Repertoar se širio zahvaljujući ambicioznim pijanistima koji su pred publikom interpretirali transkripcije velikih orkestarskih dela. Izdavačima klavirske muzike tog doba, veoma popularne partiture za klavir četvororučno donosile su unosne poslove i omogućavale nastavak rada malih manufaktura. Takva vrsta prakse rezultirala je raznovrsnošću u svetu muzike, jer su preko te muzičke forme svoje živote živeli aranžmani za opere ili simfonijska dela, muzički komadi za decu, balska muzika, ili su se čak tako mogle nadaleko rasprostirati i širiti nove sonate. Zbog toga su brojni kompozitori, zaključno sa Foreom i Debisijem na prelazu u novi vek neprekidno bili na repertoaru i u ušima publike.

Tragikomična priča o ljudima koji žive razapeti između zavičaja i inostranstva, na relaciji Srbija – Austrija, o njihovoj usamljenosti, begu u magiju i odnosu društva prema njima. Autentični bečki gastarbajteri učestvuju u dokumentarnoj drami inspirisano romanom Darka Markova Sumrak u bečkom haustoru.

Istaknuti gitarista Miroslav Tadić održao je svoj solo koncert pod nazivom Etno veze i time zatvorio 23. izdanje Gitar art festivala.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Za ovih šest decenija, imali smo prilike da ih vidimo i čujemo u najrazličitijim prigodama i prilikama. Nastupali su na solističkim koncertima, bili deo raznih muzičko-scenskih spektakala, čestitali nam nove godine. Snimali su albume, pozirali kao manekeni i foto-modeli, strpljivo učili najteži repertoar - na primer Mokranjčeva Liturgija (valjda najdirljivije izvođenje, ikada).

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Tri najveća big benda u regionu nastupila su u MTS dvorani u Beogradu, gde su došle do izražaja sva moć i lepota big bend zvuka. Projekat Džambo big bend okupio je džezere Hrvatske radio-televizije, Radio-televizije Slovenije i domaćine, Big bend Radio-televizije Srbije.

Njena dela videli su ljubitelji umetnosti širom planete, od Japana, Kine, Indonezije, Koreje i Singapura, preko Francuske, Italije, Engleske i drugih evropskih zemalja, do Amerike i Kanade. Bistra, nadarena, širokih pogleda i velikog srca, nekonvencionalna, Gala Čaki pleni čim je upoznate.

Serija prati privatne i profesionalne živote članova elitne jedinice mornaričkih foka dok treniraju, planiraju i izvršavaju neke od najopasnijih misija, koje SAD od njih traži.

Žića je kući doveo Dudu, majku kontroverznog biznismena, od kojeg je pobegla.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

U ovoj epizodi analiziran je Hladni rat i kako se najpre razvijao, iz meseca u mesec. Takođe se spominje poznati govor Vinstona Čerčila o gvozdenoj zavesi, jačanje straha od komunista u Sjedinjenim Državama i kontroverznom antikomunističkom krstaškom pohodu Džozefa Makartija.

Snimak koncerta koji je održan 8. marta prošle godine, a posvećen je najvećim hitovima ovoga žanra.

Rajko Rađenović je jedan od onih ljudi koji su radeći specifičan posao ostali dugo van javnosti. Kao osoba od poverenja, brinuo je o bezbednosti državnika i značajnih ličnosti. On je organizovao kompletnu sahranu Josipa Broza Tita i obezbeđivao dolazak mnogih državnika u Jugoslaviju.

Beč, 1920. godine. Peter se vraća kući iz Velikog rata, oslobođen iz zarobljeništva. Ali Beč u koji dođe nije nalik mestu koje je nekada poznavao. Dok se oseća kao stranac u sopstvenom gradu, saznaje da je ubijen jedan njegov drug i saborac. Peter odlučuje da serijskog ubicu izvede pred lice pravde, dok se broj ubijenih ratnih veterana povećava.