Emisija o tradiciji i običajima Roma o njihovim kulturnim dostignućima, književnosti, pozorištu i drugim umetničkim oblastima.

Donosimo vam priču o dva heroja iz Balkanskih ratova i onog Velikog, Prvog svetskog rata. Kako to trubači u vojsci mogu da prelome ishod bitke i postanu heroji? Na to pitanje su odgovor dali Amet Ametović i Rustem Sejdić, trubači u srpskoj vojsci, nosioci najviših odlikovanja. O njihovom herojstvu govore potomci, aktivisti i stručnjaci.

Sve boje života je serijal polusatnih emisija kolažnog tipa namenjenih celoj porodici, u kom sve generacije mogu da pronađu nešto što je upravo za njih interesantno.

Živimo u kolotečini svoje svakodnevice. Melju nas ordinarne, repetitivne aktivnosti usled kojih susrete ne doživimo onako kako bi bilo korisno, i potrebno - kao mogućnost da nešto spoznamo. Ovakve prilike mašimo čak i u slučaju kada nam budu, nekom prilikom, dostupni neki pametni, životno i profesionalno ostvareni likovi. Ne postavimo prava pitanja. Nestrpljivi smo da saslušamo odgovor. A ko bi još oćutao, i dao sebi komocije da ga na pravi način razume? Mi smo ih zato pozvali. Ne po bilo kakvim drugim kriterijumima, osim po proceni da će iskreno i argumentovano obrazlagati svoje stavove. Pa su tako sledile opservacije na varijaciju prustovskog upitnika, širokog spektra, od recimo Kako ste? preko: Treba li roditelj detetu biti drug? Kako se uči kako da se uči? U kojim situacijama lažete? Može li ružno da bude lepo? Kako prevazilazite stid? Šta vas prosto izbezumljuje? Mogu li manje inteligentniji da budu duhoviti? Vredi li zbilja Ronaldo toliko miliona? do duboko filozofskog Gde se nalazi duša? I sagovornici su, videćete, bili veoma iskreni i inspirisani. Vraćamo polako kulturu dijaloga, kao osnov razumevanja i komunikacije.

Novi serijal Obrazovno Naučnog programa, Opšteobrazovne redakcije pod nazivom U susret snovima govori o našim željama, snovima i vrednostima koje stičemo kao mladi. Sve to nas vodi ka profesiji kojom ćemo se tokom života baviti , određuje naš životni put, studije koje ćemo studirati, poziv, profesiju, ali i način kako ćemo se kasnije na tom putu graditi kao ličnosti i profesionalci. Najčešće naši uzori jesu ljudi koji se tom našom željenom profesijim bave. Emisija U susret snovima dovodi nas u susret sa onima koji su se u svojoj profesiji ostvarili, postigli velike uspehe i sa mladima koji na put profesije tek kreću.

Još od davnina kristali su se koristili kao kamenčići koji štite i leče. Privlačili su ljude svojom lepotom i isceliteljskim svojstvima. Tako je ostalo do danas. Zavirili smo u čarobni svet kristala koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

U nedeljnom magazinu Redakcije ekološkog programa čućete šta su mogućnosti najsavremenije mobilne mreže. Videćete prvu eksperimentalnu baznu stanicu koja je postavljena u Naučnom parku u Beogradu. O drugoj strani medalje 5G mreže govoriće naučnici iz Evropskog centra za vremensku prognozu u Engleskoj. Oni tvrde da ta mreža ometa njihov rad što može da izazove katastrofalne posledice naročito kada znamo koliko je važna blagovremena najava velkih nepogoda. Biće reči i o novom satelitu koji Švedska šalje u orbitu nakon osamnaest godina od lansiranja prvog satelita ove države. Saznaćete i kako se sa posledicama klimatskih promena bore stanovnici Fidžija koji su konstantno izloženi velikim opasnostima. Objavićemo i veliko sitraživanje Svetske zdravstvene organizacije koje dovodi u direktnu vezu težinu bebe na rođenju sa njenim kompletnim zdravstvenim stanjem, predisponiranim bolestima i potencijalnim problemima. Biće predstavljeni i konkretni rezultati višegodišnje studije Američke asocijacije onkologa koja se odnosi na uticaj ishrane na zdravstveno stanje obolelih od kancera dojke...

Tokom 2023. godine, na prostoru Skupštinskog parka, pored Narodne skupštine u Vlajkovićevoj ulici, pronađeni su ostaci rimske nekropole iz perioda II i III veka. Ipak, najveće otkriće je krak rimskog vodovoda dužine čak 70 metara. Zna se da rimski vodovodi u Beogradu postoje, ali ovaj je ipak nešto posebno. Do sada nije pronađena ni ova dužina a ni dodatna konstrukcija koja je služila za prečišćavanje vode. Pošto nije u pitanju glavni vodovod, moguće je da se ovaj krak odvajao ka Kalemegdanu, ali zbog čega? Koje nove informacije je arheolozima donelo ovo otkriće i koliko možemo naučiti od Rimljana?

Porodična kuća Baš sagrađena je 1887. godine u samom centru Subotice. U svoje vreme bila je dom sedmočlane porodice. Opstajala je dugi niz godina uz velike napore Ištvana Baša. Kada je odlučio da je konačno proda - to nije bilo jednostavno. Želeo je da rekonstruisana kuća podseća na porodicu koja je tu dugo živela. Građevinski inženjer Igor Dulić, stručnjak u izvođenju zahtevnijih objekata, uspeo je da ispuni zahteve vlasnika kuće i rekonstruisao sve što se moglo rekonstruisati. Zadržao je građu starog zdanja i sve upotrebljivo ugradio u novi objekat. Zanimljivo je da je renovirana kuća Baš sagrađena od cigala stare kuće. Novi objekat je zadržao porodični ambijent koji objedinjuje tradiciju, budi sećanje i pruža gostoprimstvo, sa sačuvanim elementima prošlosti u sadašnjosti.

Snimak koncerta Bilje Krstić i Bistrik orkestra održanog 9. maja 2014. godine u beogradskom Domu sindikata. Bilja Krstić i Bistrik orkestar, godinama postižu velike uspehe u svetu i u našoj zemlji a umetničkim radom promovišu tradicionalnu muziku Srbije, koja sve više postaje inspiracija svetskog pokreta world music.

Neposredno po oslobođenju zemlje, jedna od malobrojnih fabrika ulaže napore da poveća svoju proizvodnju. Reakcionarni pojedinci sabotažom ne uspevaju da osujete rad, niti da spreče izgradnju novih postrojenja.

Evropsko seniorsko prvenstvo u tekvondou je događaj koji privlači veliku pažnju kako u Srbiji, tako i širom Evrope, a očekuje se da će okupiti najperspektivnije seniorske i paratekvondo reprezentativce iz cele Evrope.

Evropsko prvenstvo u fudbalu biće održano u deset gradova u Nemačkoj, a kvalifikacije su započele u martu 2023. godine. Reprezentacija Srbije naći će se u elitnom društvu najboljih evropskih reprezentacija prvi put nakon prvenstva 2000. godine.

Emisija posvećena tridesetogodišnjici karijere automobiliste Dušana Borkovića, koji je u ove tri decenije postigao velike uspehe. Osim njega, u emisiji govore i Dušanove kolege, saradnici i prijatelji.

Novo majsko izdanje emisije Volim klasiku obojeno je zvukom solističkih i kamernih nastupa. Ansambl Mućkalica izvodi klasičnu i polularnu muziku u zanimljivim aranžmanima, a članovi sastava su Nenad Ljubenović - harmonika, Zoran Anić - gitara, Stefan Fuks - kontrabas i Dmitrij Ivanilov - perkusije. Tema emisije je jubilarni Gitarart festival o kome govori osnivač i umetnički direktor Boško Radojković, a u studiju nastupa gitaristkinja Amalija Miler i kvartet gitara 4G. Uz predloge i hit, sastavni deo svake emisije su zanimljive muzičke priče. Ovoga puta njihovi glavni akteri su španska violinistkinja Letisija Moreno i Snežana Nena Brzaković - vokalni pedagog.

Ova serija, prema rečima reditelja, akcenat stavlja na događaje koji su u vreme dešavanja bili umanjivani ali su krucijalno oblikovali složenu i jedinstvenu istoriju Amerike u poslednjih 60 godina.

Svaka epizoda serije odvija se tokom jednog dana i prati ekscentrično osoblje bolnice i pacijente dok se susreću sa bizarnim i ponekad natprirodnim pojavama. Serija je prepoznatljiva po svom iščašenom humoru, prigušenoj atmosferi, sepija fotografije i pojavljivanju hora mašina za pranje sudova sa Daunovim sindromom, koji detaljno raspravljaju o čudnim pojavama u bolnici kao parodijskim elementom. Pesmu glavne teme napisao je sam fon Trir.

Nišvil džez festival je britanski časopis Guardian ove godine proglasio jednim od deset najboljih evropskih džez festivala. Koncept festivala je od početka bio zasnovan na kombinaciji tradicionalnih džez formi sa etno tradicijama različitih delova sveta, a naročito Balkana, čime je umnogome doprineo predstavljanju balkanske muzike kao novog svetskog trenda.

Evropsko seniorsko prvenstvo u tekvondou je događaj koji privlači veliku pažnju kako u Srbiji, tako i širom Evrope, a očekuje se da će okupiti najperspektivnije seniorske i paratekvondo reprezentativce iz cele Evrope.

Evropsko prvenstvo u fudbalu biće održano u deset gradova u Nemačkoj, a kvalifikacije su započele u martu 2023. godine. Reprezentacija Srbije naći će se u elitnom društvu najboljih evropskih reprezentacija prvi put nakon prvenstva 2000. godine.

Emisija posvećena tridesetogodišnjici karijere automobiliste Dušana Borkovića, koji je u ove tri decenije postigao velike uspehe. Osim njega, u emisiji govore i Dušanove kolege, saradnici i prijatelji.

Svaka epizoda serije odvija se tokom jednog dana i prati ekscentrično osoblje bolnice i pacijente dok se susreću sa bizarnim i ponekad natprirodnim pojavama. Serija je prepoznatljiva po svom iščašenom humoru, prigušenoj atmosferi, sepija fotografije i pojavljivanju hora mašina za pranje sudova sa Daunovim sindromom, koji detaljno raspravljaju o čudnim pojavama u bolnici kao parodijskim elementom. Pesmu glavne teme napisao je sam fon Trir.

Neposredno po oslobođenju zemlje, jedna od malobrojnih fabrika ulaže napore da poveća svoju proizvodnju. Reakcionarni pojedinci sabotažom ne uspevaju da osujete rad, niti da spreče izgradnju novih postrojenja.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV slagalica je kviz sa najdužom tradicijom među TV kvizovima na našim prostorima. Traje 16 godina i okuplja sve veći broj gledalaca kojima je, kako sami kažu, postala omiljena serija koju ne propuštaju. O tome svedoče podaci prema kojima je TV slagalica već nekoliko godina među deset najgledanijih emisija na svim TV stanicama u našoj zemlji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija Verski kalendar emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Avanture Heti Feder adaptacija je istoimenog romana poznate spisateljice za decu, Džeklin Vilson. Smeštena u viktorijansko doba, u centru zbivanja se nalazi devojčica Heti koja je ostavljena kao beba u domu za nezbrinutu decu. Nakon kratkotrajnog perioda provedenog u hraniteljskoj porodici, Heti je primorana da se vrati u bolnicu kako bi nastavila školovanje i pripremila se za budući posao služavke, kao i sve ostale devojčice u domu. Međutim, Heti je posebna - ona uprkos brojnim preprekama, ne odustaje od pronalaska svoje majke i borbe za sopstvenu slobodu. Uz svoje prijatelje, ona se suočava sa nedaćama života, iz epizode u epizodu pokazujući svoju hrabrost i domišljatost. Očekujte bezvremenu i neodoljivu priču koja uspešno oživljava epohu i uvlači nas u viktorijansku englesku i sve njene raznolikosti. Iskrena dečja prijateljstva, težak život siročića, smešne i tragične trenutke gledamo kroz oči dečaka i devojčica koji u svemu što im se suprotstavlja ipak uspevaju da pronađu razlog za igru i zabavu!

U poslednjoj epizodi serije tumačimo Pepeljugu. Zašto su siročići specifični junaci bajki? Zašto se Vukova verzija Pepeljuge razlikuje od Peroove? Zašto nema balova, a zašto se Pepeljugina majka pretvori u kravu? Kako je majčinstvo i veza sa detetom prikazana preko veze sa kravom u našoj verziji Pepeljuge, koju je Vuk zabeležio prema onome što je čuo u detinjstvu u Tršiću? Kroz ova pitanja u poslednjoj epizodi serije Nekada davno – Srpske narodne bajke - Progonjene devojke, vode nas akademski stručnjaci: prof. dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović, prof. dr Dejan Ajdačić, teoretičar književnosti dr TijanaTropin i prof. dr Jasmina Ahmetagić. Nove animirane ilustracije bajke koje čitamo u ovoj epizodi priređuje talentovana mlada Jana Popović, iskusni Aleksa Gajić i dalje nas prati uvodnim ilustracijama i animacijama, zatim, imamo zadovoljstvo da tumačenje Pepeljuge ilustrujemo još jednom divnom slikom Tijane Marjanović, a slike petlova našeg slikara naivca Pavela Hajkoa nam daju viziju vedrine i pobede Pepeljuge nad zlom i mrakom. Tu je kao i u svakoj epizodi slikarka i psihološkinja, Anna Kononenko, koja stvara od zrnaca peska nove simboličke nestvarne peskovite oblike.

Sve boje života je serijal polusatnih emisija kolažnog tipa namenjenih celoj porodici, u kom sve generacije mogu da pronađu nešto što je upravo za njih interesantno.

Superheroji su likovi kreirani pod okriljem pop-kulture XX veka, prisutni u stripu, filmu i delima moderne umetnosti. Njihove preteče su junaci mitova, predanja i bajki a oni sami su nadkompenzacija sopstvenih slabosti. Superheroji su plod umetničke mašte tvoraca stripova, filmskih scenarista i reditelja, svih onih koji nalaze inspiraciju u svetu punom nepravdi, koji čeznu da superheroji izbave od zla svet koji sanja lepotu. U serijalu Subkultura Superheroja upoznajemo heroje drevnog i modernog doba i njihove tajne moći koje oni velikodušno stavljaju u službu dobra, pomažući malim ljudima u velikim problemima, onima koji su izloženi nepravdi, ljudima kakvi su i oni sami bili. Tema treće emisije serijala su natprirodne moći Superheroja.

Zabavno-informativni program posvećen informacionim tehnologijama, koji donosi najnovije vesti sa IT tržišta i prati aktuelne IT događaje.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Emisije ovog serijala donose nam zanimljive, nesvakidašnje priče o sudbinama poznatih i onih manje poznatih ljudi, koji otkrivaju događaje i detalje iz svojih života u ovim autentičnim ispovestima i kazivanjima.

Dobitnica prvih nagrada na mnogim internacionalnim violinskim konkursima, šesnaestogodišnja zvezda koncertnih scena izvešće u Beogradu Koncert za violinu i orkestar Feliksa Mendelsona, remek-delo svetske violinske literature. Turbulentni prvi stav ovog dela, po kojem se ono i prepoznaje, pravi je izazov za izvođače – od Ferdinanda Davida, kome je koncert i posvećen pa do mnogih koji ga danas imaju na repertoaru. Koncert će otvoriti Verdijeva uvertira za operu Moć sudbine, koju mnogi nazivaju sudbinskim delom u opusu tog stvaraoca, ali govore i o prokletstvu priče koja je nekima donosila neobjašnjiv strah, a drugima bila neodoljiv izazov. Pored tog dela, Simfonijski orkestar RTS će, uz dirigenta Luisa Gorelika, odsvirati i odlomke iz prve i druge svite iz baleta Romeo i Julija Sergeja Prokofjeva, koji je inspirisan jednom od najlepših i najčitanijih drama svetske literature koju je napisao Vilijam Šekspir. Lepota muzike navela je kompozitora da od baletske muzike napravi tri svite koje su danas deo standardnog koncertnog repertoara mnogih simfonijskih orkestara.

Ulazeći u svet bajke Zlatna jabuka i devet paunica uz snoviđajne animacije uvodimo vas u seriju pod nazivom Nekada davno – Srpske narodne bajke. Ovo je prvi put da se radi serija o našim bajkama ovakvim postupkom. Uz naratorska vođenja iz čarobne sobe, u kojoj se uz sveće čitaju bajke, i tumačenje akademskih profesora, serija uključuje i doigravane scene, ilustracije i animirane crtane scene koje rade majstori ilustracija: Aleksa Gajić, Vukašin Gajić, Tijana Marjanović, Jana Popović, Branko Đukić i Marko Gajić. Biće korišćeni i crteži čuvenog Đorđa Lobačeva, a svojim ilustracijama i slikama seriju obogaćuju i Dobrosav Bob Živković, Pavel Hajko, Boban Savić Geto i Kristina Jovanović. Svet nastajanja bajki posebno će uz specifičan postupak dočarati i slikanjem u pesku specijalno za ovu seriju psiholog i slikarka Anja Kononenko. U ovoj seriji pitamo se: Kako nastaju bajke? Ko su njihovi junaci? Kakvi su zapleti i dramaturgija? Kakva je simbolika pojedinih elemenata u bajkama, kakve su specifičnosti srpskih narodnih bajki? Da li mi pričamo bajke ili smo, dospevajući u ovaj svet pali u mnoštvo bajki, i one pričaju nas? Kroz seriju Nekada davno - Srpske narodne bajke govorimo u četiri epizode o četiri teme: poreklo bajki, progonjene devojke, kršenje zabrana u bajkama i nadmetanje sa nadmoćnijima. O ovim temama govoriće se uz tumačenje bajki: Zlatna jabuka i devet paunica, Pepeljuga, Baš Čelik, Đavo i njegov sluga i Devojka cara nadmudrila.

Privilegiju da po prvi put kamerama RTS - a uđe u Državni muzej Ermitaž u Sankt Peterburgu imala je ekipa Naučne redakcije karajem prošle godine. Tom prilikom smo posetili najznačajnije odaje kada je reč o arheološkom materijalu koji je jedinstven na svetu, a baštini ga ovaj veličanstveni hram kulture. Kako izgleda najstariji sačuvani tkani tepih na svetu, skitsko zlato i ono što je u grobnicama kulture Pazirika stare više od dva milenijuma sačuvao led Altaja, otkrijte u novoj emisiji Obrazovno naučnog programa, Ermitaž - umetnost satkana od tajni, autora Milice Popović.

Radnja je smeštena u doba Ane Karenjine, u 1877. godinu kada je ruska imperija bila u ratu sa Turskom. U centru zbivanja nalaze se učenice plave krvi, nadaleko čuvenih generala i grofova. U moskovskom Internatu, Sofija, Mirjam, Varja, Tata, Katja i Asja dele zajedničku spavaonicu. Prefinjene i romantične, ove devojke sanjaju o čistoj ljubavi, ali ubrzo će saznati da je put do sreće uvek trnovit. Kada diplomiraju, mnoge će se dobro udati ili postati caričine dvorske dame. Ipak, svi njihovi snovi neće se ostvariti, što će dovesti do razdora i mržnje preteći da uništi ugled dugogodišnje ženske tradicije.

Serija prati privatne i profesionalne živote članova elitne jedinice mornaričkih foka dok treniraju, planiraju i izvršavaju neke od najopasnijih misija, koje SAD od njih traži. Džejson Hejz je cenjen i posvećen vođa tima čiji porodični život pati zbog njegovog vojnog angažmana. Njegov tim uključuje osobe od poverenja: Reja Perija, najdugovečnijeg operativca s kojim se sjajno razume, Sonija Kvina, veoma odanog vojnika šarenolike prošlosti koji se i dalje bori protiv nagona za samouništenjem, i Kleja Spensera, mladog SEAL-ovca druge generacije, nezasitnog poriva i predanosti.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Uživajte u koncertu pevačice čija karijera traje već šest decenija. Lepa Lukić peva o selu, običajima, ljubavi i nekim prošlim vremenima.

Današnja emisija Drita posvećena je obnovljenoj tradicionalnoj manifestaciji Susreti zavičaja koju u Medveđi obeležavaju Albanci koji žive u toj opštini ali i van nje. Okupljanja Albanaca Medveđana početkom maja datiraju od pre Drugog svetskog rata ali je pre četiri godine zbog koronavirusa ova manifestacija obustavljena.

Uživajte u emisiji u kojoj se promoviše klasična muzika i mladi ljudi koji su se ostvarili u ovoj oblasti. Nastupaju poznati solisti, ansambli i orkestri. Voditelji emisije su Silvana Grujić i Aleksandar Peković.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Radnja je smeštena u doba Ane Karenjine, u 1877. godinu kada je ruska imperija bila u ratu sa Turskom. U centru zbivanja nalaze se učenice plave krvi, nadaleko čuvenih generala i grofova. U moskovskom Internatu, Sofija, Mirjam, Varja, Tata, Katja i Asja dele zajedničku spavaonicu. Prefinjene i romantične, ove devojke sanjaju o čistoj ljubavi, ali ubrzo će saznati da je put do sreće uvek trnovit. Kada diplomiraju, mnoge će se dobro udati ili postati caričine dvorske dame. Ipak, svi njihovi snovi neće se ostvariti, što će dovesti do razdora i mržnje preteći da uništi ugled dugogodišnje ženske tradicije.

Film prati dve nedelje u životima žena koje rade u rudniku mrkog uglja Rembas. Jasmina je prva žena koja je postala upravnik rudnika, dok je Milanka poslednja koja je ostala uključena u proces separacije uglja. Dok njih dve čvrsto veruju da su ravnopravne sa svojim muškim kolegama, ostale rudarke ne mogu a da se ne zapitaju da li su zaista imale koristi od feminizma.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Ovo je prva britanska biografija svetski priznatog japanskog umetnika Katsušike Hokusaja, čiji je print Veliki talas, poznat širom sveta gotovo kao Leonardova Mona Liza. Endi Serkis je Hokusajev glas u emisiji Hokusaj - starac lud za slikanjem, u kojoj učestvuju i Dejvid Hokni, Megi Hembling i strastveni naučnici, koji proučavaju i dive se opusu velikog japanskog majstora. Film se fokusira na Hokusajev rad, život i vreme u Edo metropoli, sada savremenom Tokiju. Uz pomoć najsavremenije tehnologije, Hokusajeve printove i slike ispituju svetski stručnjaci. Tokom procesa otkrivaju se nove interpretacije čuvenih radova i čitava paleta umetnikovih dostignuća. Hokusaj je proveo čitav život istražujući svet prirode i duhovnosti, koristeći planinu Fudži kao potencijalni izvor besmrtnosti. Hokusaj je uticao na Monea, Van Goga i ostale impresioniste, otac je mange i ima sopstveni emodži u obliku Velikog talasa.