Portret Rahele Ferari (1911 - 1994) skiciran je insertima iz predstava Jegor Buličov, Arsenik i stare čipke, Služavka, Lepeza ledi Vindermir i njenim izjavama, među kojima se izdvaja: Da živim tim novim životom, to je moj san... Da se sručim na scenu i da krenem...

Republika Austrija oduvek je bila odredište velikog broja turista iz svih delova sveta. Zbog njenih prirodnih lepota, planina i jezera, gradova sa brojnim kulturno-istorijskim spomenicima i muzeja koji svojom lepotom oduzimaju dah, o Austriji je snimljeno mnogo emisija i televizijskih reportaža.

Ovaj grad je smešten u severoistočnom delu Makedonije, u istorijskoj oblasti Kratovsko. Naselje je položeno u uzanoj dolini Kratovske reke, nekadašnjem krateru. Istočno i južno od grada izdižu se zapadni visovi Osogovskih planina, a zapadno i severno je brdska oblast središnje Makedonije. Oblast Kratova je bila naseljena još u starorimsko vreme. Tada je grad bio poznat kao rudarsko središte, pod imenom Kratiškara. Za vreme Vizantije grad je poznat kao Koritos ili Koriton. U to vreme Kratovo je trgovalo sa zlatom, srebrom i bakrom. Godine 1689. grad je napušten i rudarska okna su bila zatvorena do 1805. U Balkanskim ratovima Kratovo je osobodila srpska vojska, posle čega je priključeno Kraljevini Srbiji, kasnije Jugoslaviji.

Veruje se da za Bele poklade treba tražiti oproštaj i oprostiti drugima, kako bi se duša očistila, rasteretila i kako bismo se pripremili za Veliki post i pričest.

Glasovi iz nevremena je emisija koja beleži sećanja inž. Zorana Manojlovića na događaje pred i za vreme Drugog svetskog rata koji se kao bumerang vraćaju posle 50 godina. Za nepunih 50 minuta, iskoristivši neke dosad nečujene zvučne zapise u dokumentarnoj emisiji scenarista i reditelj Nikola Lorencin prikazao je gotovo sve najvažnije trenutke koji su bili presudni za Jugoslaviju na početku Drugog svetskog rata. Glasovi političara, vladara, počev od kralja, odnosno kapetana koji je pročitao proglas kralja Petra II kojim se odbacuje Trojni pakt, govor patrijarha Gavrila Dražića uoči aprilskog rata, u potpunosti su prikazali atmosferu koja je tada vladala. Zoran Manojlović je pred izbijanje rata bio učenik III beogradske gimnazije i zajedno sa ocem, na aparatu za snimanje zvuka, snimio i druge govore koji su bitno uticali na događaje koji slede, a njihov sadržaj reflektuje se i danas. Inače o svom ocu poznatom kompozitoru i muzikologu Kosti Manojloviću, borcu u Prvom svetskom ratu, priča sa velikim pijetetom. U emisiji se mogu čuti tonski zapisi izvornih narodnih pesama koje je Kosta Manojlović sakupljao. Zoran se seća i bombardovanja Beograda 6. aprila 1941, ali i euforije koja je nastala nakon njegovog oslobađanja 20. oktobra 1944. U emisiji je korišćen arhivski materijal o događajima vezanim za 27. mart 1941, ustaški pokret i Antu Pavelića, kao i bombardovanje Beograda 1941.

Vlado Dapčević (1917-2001) revolucionar, učesnik NOB-a, potpukovnik NOVJ. Po završetku rata, postavljen je za nastavnika na Višoj partijskoj školi, a 1947. godine postaje načelnik Uprave Jugoslovenske armije za agitaciju i propagandu. Na 5. Kongresu KPJ, jula 1948. godine u Beogradu, izjasnio se kao pristalica Rezolucije Informbiroa, zbog čega je proglašen za najljućeg neprijatelja vlasti, što je bio slučaj bez presedana, jer je Vlado Dapčević od rane mladosti i tokom svih narednih decenija, bio neprikosnoveni zagovornik komunističkih ideja. Sledi pokušaj bekstva iz zemlje i prvo od više hapšenja. U istražnom zatvoru u Glavnjači i Banjici, proveo je 22 meseca, a 1950. je osuđen na 20 godina robije. Kaznu je služio u Staroj Gradiški i Bileći. Bio je prvi zatvorenik koji je stigao na Goli otok, i poslednji koji je sa njega otišao. Tamo su na njemu primenjivali najteže metode mučenja. Po završetku robije, zbog pretnji novim hapšenjima, napušta zemlju i odlazi najpre u Albaniju a odatle u SSSR, gde je radio na doktorskoj tezi o istoriji jugoslovenskog radničkog pokreta. Sovjetski Savez napušta 1965. godine i odlazi u zapadnu Evropu, gde je boravio u nekoliko zemalja, čije su vlasti bile upoznate sa njegovom biografijom i saradnjom sa komunistima širom sveta, zbog čega je uvek bio pod prismotrom policije. Sledi novo hapšenje 1975. godine, kao rezultat saradnje između jugoslovenske i rumunske policije. Osuđen je na smrtnu kaznu, da bi presuda bila preinačena na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. U zatvoru u

Isoruku Jamamoto, admiral i vrhovni komandant japanske carske mornarice u Drugom svetskom ratu (1884 - 1943). Dokumentarna emisija iz 1985. godine pruža uvid u impozantnu biografiju tog vojskovođe, koji je bio odan zemlji i caru, čoveku kompleksne ličnosti čiji su temelji počivali na tradiciji samuraja i ratnika. Istovremeno je bio i pragmatik i vizionar, što je prevazilazilo specifična uverenja o vojsci i vojničkoj časti u Japanu. Napad na američku pomorsku bazu Perl Harbur 7. decembra 1941, koji je ušao u anale bitaka u Drugom svetskom ratu, zahvaljujući planu Jamamota, doneo je Japanu pobedu bez presedana, ali je on znao da je time probuđen uspavani div i da će reakcija tog diva biti strašna. Nije se ustručavao da iskaže protivljenje ratu protiv SAD i savezu sa fašističkom Nemačkom. Javno je kazao da će Japan u Drugom svetskom ratu biti poražen ukoliko sukob potraje duže od godinu dana. Bio je čovek visokih moralnih načela, odan svojim saborcima, o čemu u emisiji svedoče neki od njih. Tokom vojne karijere duge više od četiri decenije dobio je značajna odlikovanja. Jamamoto nije dočekao kraj Drugog svetskog rata. Američki piloti oborili su avion kojim je leteo u obilazak japanskih trupa po južnom Pacifiku. Njegova smrt u potpunosti je u skladu sa rečima njegovog oca, koje mu je majka izvezla na maramici, koju je, nakon završene Pomorske akademije Etadžima, poneo u japansko - ruski rat. Molim te pogini za cara i otadžbinu, jer kad cvet ratnika padne, on i dalje divno miriše.

Emisija Dokumentarne produkcije iz 2002. godine. Scenarista i reditelj ovog diptiha, Milan Šarac bio je lični prijatelj velikog Zorana Radmilovića Evo jednog njegovog svedočenja: Bio sam, kao i uvek, pred kraj meseca bez para. Zoran Radmilović je znao tu moju muku, pa me jednim postupkom kupio za sva vremena. Prošao je pored nas i posle pet - šest koraka stao, pa se vratio i kazao mi: Izvini, Milane, zaboravio sam da ti vratim onaj dug, i gurnuo mi u džep nešto para. To nikad neću zaboraviti. Bio je veliki glumac i veliki čovek. Ovaj navedeni citat biće samo putokaz i izazov gledaocu da ne propusti toplinu pristupa prema jednom ekranizovanom sećanju. Tu atmosferu intimno - javnih svedočenja dodatno će osvetliti i velikani naše filmske i pozorišne scene.

Emisija Dokumentarne produkcije iz 2002. godine. Scenarista i reditelj ovog diptiha, Milan Šarac bio je lični prijatelj velikog Zorana Radmilovića Evo jednog njegovog svedočenja: Bio sam, kao i uvek, pred kraj meseca bez para. Zoran Radmilović je znao tu moju muku, pa me jednim postupkom kupio za sva vremena. Prošao je pored nas i posle pet - šest koraka stao, pa se vratio i kazao mi: Izvini, Milane, zaboravio sam da ti vratim onaj dug, i gurnuo mi u džep nešto para. To nikad neću zaboraviti. Bio je veliki glumac i veliki čovek. Ovaj navedeni citat biće samo putokaz i izazov gledaocu da ne propusti toplinu pristupa prema jednom ekranizovanom sećanju. Tu atmosferu intimno - javnih svedočenja dodatno će osvetliti i velikani naše filmske i pozorišne scene.

Emisija Posvete donosi portrete značajnih srpskih umetnika. Saznajte više o njihovom profesionalnom putu, ali i detalje iz njihovog privatnog života.

U okviru serije Iza naslova gledaoci se upoznaju sa svetom koji se krije iza svojevrsne ozbiljnosti klasične muzike. Emisija je posvećena kompozitoru Ludvigu van Betovenu. Kroz priču o njegovom životu i ostvarenjima provlače se odlomci iz Betovenove kompozicije Za Elizu.

Napravite muzički predah uz pesmu Druge se pesme čuju, čije je stihove napisao Duško Trifunović.

Napravite muzički predah i uživajte u pesmi čije je stihove napisao veliki Duško Trifunović.

Republika Austrija oduvek je bila odredište velikog broja turista iz svih delova sveta. Zbog njenih prirodnih lepota, planina i jezera, gradova sa brojnim kulturno-istorijskim spomenicima i muzeja koji svojom lepotom oduzimaju dah, o Austriji je snimljeno mnogo emisija i televizijskih reportaža.

Ovaj grad je smešten u severoistočnom delu Makedonije, u istorijskoj oblasti Kratovsko. Naselje je položeno u uzanoj dolini Kratovske reke, nekadašnjem krateru. Istočno i južno od grada izdižu se zapadni visovi Osogovskih planina, a zapadno i severno je brdska oblast središnje Makedonije. Oblast Kratova je bila naseljena još u starorimsko vreme. Tada je grad bio poznat kao rudarsko središte, pod imenom Kratiškara. Za vreme Vizantije grad je poznat kao Koritos ili Koriton. U to vreme Kratovo je trgovalo sa zlatom, srebrom i bakrom. Godine 1689. grad je napušten i rudarska okna su bila zatvorena do 1805. U Balkanskim ratovima Kratovo je osobodila srpska vojska, posle čega je priključeno Kraljevini Srbiji, kasnije Jugoslaviji.

Veruje se da za Bele poklade treba tražiti oproštaj i oprostiti drugima, kako bi se duša očistila, rasteretila i kako bismo se pripremili za Veliki post i pričest.

Glasovi iz nevremena je emisija koja beleži sećanja inž. Zorana Manojlovića na događaje pred i za vreme Drugog svetskog rata koji se kao bumerang vraćaju posle 50 godina. Za nepunih 50 minuta, iskoristivši neke dosad nečujene zvučne zapise u dokumentarnoj emisiji scenarista i reditelj Nikola Lorencin prikazao je gotovo sve najvažnije trenutke koji su bili presudni za Jugoslaviju na početku Drugog svetskog rata. Glasovi političara, vladara, počev od kralja, odnosno kapetana koji je pročitao proglas kralja Petra II kojim se odbacuje Trojni pakt, govor patrijarha Gavrila Dražića uoči aprilskog rata, u potpunosti su prikazali atmosferu koja je tada vladala. Zoran Manojlović je pred izbijanje rata bio učenik III beogradske gimnazije i zajedno sa ocem, na aparatu za snimanje zvuka, snimio i druge govore koji su bitno uticali na događaje koji slede, a njihov sadržaj reflektuje se i danas. Inače o svom ocu poznatom kompozitoru i muzikologu Kosti Manojloviću, borcu u Prvom svetskom ratu, priča sa velikim pijetetom. U emisiji se mogu čuti tonski zapisi izvornih narodnih pesama koje je Kosta Manojlović sakupljao. Zoran se seća i bombardovanja Beograda 6. aprila 1941, ali i euforije koja je nastala nakon njegovog oslobađanja 20. oktobra 1944. U emisiji je korišćen arhivski materijal o događajima vezanim za 27. mart 1941, ustaški pokret i Antu Pavelića, kao i bombardovanje Beograda 1941.

Vlado Dapčević (1917-2001) revolucionar, učesnik NOB-a, potpukovnik NOVJ. Po završetku rata, postavljen je za nastavnika na Višoj partijskoj školi, a 1947. godine postaje načelnik Uprave Jugoslovenske armije za agitaciju i propagandu. Na 5. Kongresu KPJ, jula 1948. godine u Beogradu, izjasnio se kao pristalica Rezolucije Informbiroa, zbog čega je proglašen za najljućeg neprijatelja vlasti, što je bio slučaj bez presedana, jer je Vlado Dapčević od rane mladosti i tokom svih narednih decenija, bio neprikosnoveni zagovornik komunističkih ideja. Sledi pokušaj bekstva iz zemlje i prvo od više hapšenja. U istražnom zatvoru u Glavnjači i Banjici, proveo je 22 meseca, a 1950. je osuđen na 20 godina robije. Kaznu je služio u Staroj Gradiški i Bileći. Bio je prvi zatvorenik koji je stigao na Goli otok, i poslednji koji je sa njega otišao. Tamo su na njemu primenjivali najteže metode mučenja. Po završetku robije, zbog pretnji novim hapšenjima, napušta zemlju i odlazi najpre u Albaniju a odatle u SSSR, gde je radio na doktorskoj tezi o istoriji jugoslovenskog radničkog pokreta. Sovjetski Savez napušta 1965. godine i odlazi u zapadnu Evropu, gde je boravio u nekoliko zemalja, čije su vlasti bile upoznate sa njegovom biografijom i saradnjom sa komunistima širom sveta, zbog čega je uvek bio pod prismotrom policije. Sledi novo hapšenje 1975. godine, kao rezultat saradnje između jugoslovenske i rumunske policije. Osuđen je na smrtnu kaznu, da bi presuda bila preinačena na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. U zatvoru u

Isoruku Jamamoto, admiral i vrhovni komandant japanske carske mornarice u Drugom svetskom ratu (1884 - 1943). Dokumentarna emisija iz 1985. godine pruža uvid u impozantnu biografiju tog vojskovođe, koji je bio odan zemlji i caru, čoveku kompleksne ličnosti čiji su temelji počivali na tradiciji samuraja i ratnika. Istovremeno je bio i pragmatik i vizionar, što je prevazilazilo specifična uverenja o vojsci i vojničkoj časti u Japanu. Napad na američku pomorsku bazu Perl Harbur 7. decembra 1941, koji je ušao u anale bitaka u Drugom svetskom ratu, zahvaljujući planu Jamamota, doneo je Japanu pobedu bez presedana, ali je on znao da je time probuđen uspavani div i da će reakcija tog diva biti strašna. Nije se ustručavao da iskaže protivljenje ratu protiv SAD i savezu sa fašističkom Nemačkom. Javno je kazao da će Japan u Drugom svetskom ratu biti poražen ukoliko sukob potraje duže od godinu dana. Bio je čovek visokih moralnih načela, odan svojim saborcima, o čemu u emisiji svedoče neki od njih. Tokom vojne karijere duge više od četiri decenije dobio je značajna odlikovanja. Jamamoto nije dočekao kraj Drugog svetskog rata. Američki piloti oborili su avion kojim je leteo u obilazak japanskih trupa po južnom Pacifiku. Njegova smrt u potpunosti je u skladu sa rečima njegovog oca, koje mu je majka izvezla na maramici, koju je, nakon završene Pomorske akademije Etadžima, poneo u japansko - ruski rat. Molim te pogini za cara i otadžbinu, jer kad cvet ratnika padne, on i dalje divno miriše.

Emisija Dokumentarne produkcije iz 2002. godine. Scenarista i reditelj ovog diptiha, Milan Šarac bio je lični prijatelj velikog Zorana Radmilovića Evo jednog njegovog svedočenja: Bio sam, kao i uvek, pred kraj meseca bez para. Zoran Radmilović je znao tu moju muku, pa me jednim postupkom kupio za sva vremena. Prošao je pored nas i posle pet - šest koraka stao, pa se vratio i kazao mi: Izvini, Milane, zaboravio sam da ti vratim onaj dug, i gurnuo mi u džep nešto para. To nikad neću zaboraviti. Bio je veliki glumac i veliki čovek. Ovaj navedeni citat biće samo putokaz i izazov gledaocu da ne propusti toplinu pristupa prema jednom ekranizovanom sećanju. Tu atmosferu intimno - javnih svedočenja dodatno će osvetliti i velikani naše filmske i pozorišne scene.

Emisija Dokumentarne produkcije iz 2002. godine. Scenarista i reditelj ovog diptiha, Milan Šarac bio je lični prijatelj velikog Zorana Radmilovića Evo jednog njegovog svedočenja: Bio sam, kao i uvek, pred kraj meseca bez para. Zoran Radmilović je znao tu moju muku, pa me jednim postupkom kupio za sva vremena. Prošao je pored nas i posle pet - šest koraka stao, pa se vratio i kazao mi: Izvini, Milane, zaboravio sam da ti vratim onaj dug, i gurnuo mi u džep nešto para. To nikad neću zaboraviti. Bio je veliki glumac i veliki čovek. Ovaj navedeni citat biće samo putokaz i izazov gledaocu da ne propusti toplinu pristupa prema jednom ekranizovanom sećanju. Tu atmosferu intimno - javnih svedočenja dodatno će osvetliti i velikani naše filmske i pozorišne scene.

Emisija Posvete donosi portrete značajnih srpskih umetnika. Saznajte više o njihovom profesionalnom putu, ali i detalje iz njihovog privatnog života.

U okviru serije Iza naslova gledaoci se upoznaju sa svetom koji se krije iza svojevrsne ozbiljnosti klasične muzike.

Napravite muzički predah uz pesmu Druge se pesme čuju, čije je stihove napisao Duško Trifunović.

Republika Austrija oduvek je bila odredište velikog broja turista iz svih delova sveta. Zbog njenih prirodnih lepota, planina i jezera, gradova sa brojnim kulturno-istorijskim spomenicima i muzeja koji svojom lepotom oduzimaju dah, o Austriji je snimljeno mnogo emisija i televizijskih reportaža.

Ovaj grad je smešten u severoistočnom delu Makedonije, u istorijskoj oblasti Kratovsko. Naselje je položeno u uzanoj dolini Kratovske reke, nekadašnjem krateru. Istočno i južno od grada izdižu se zapadni visovi Osogovskih planina, a zapadno i severno je brdska oblast središnje Makedonije. Oblast Kratova je bila naseljena još u starorimsko vreme. Tada je grad bio poznat kao rudarsko središte, pod imenom Kratiškara. Za vreme Vizantije grad je poznat kao Koritos ili Koriton. U to vreme Kratovo je trgovalo sa zlatom, srebrom i bakrom. Godine 1689. grad je napušten i rudarska okna su bila zatvorena do 1805. U Balkanskim ratovima Kratovo je osobodila srpska vojska, posle čega je priključeno Kraljevini Srbiji, kasnije Jugoslaviji.

Veruje se da za Bele poklade treba tražiti oproštaj i oprostiti drugima, kako bi se duša očistila, rasteretila i kako bismo se pripremili za Veliki post i pričest.

Glasovi iz nevremena je emisija koja beleži sećanja inž. Zorana Manojlovića na događaje pred i za vreme Drugog svetskog rata koji se kao bumerang vraćaju posle 50 godina. Za nepunih 50 minuta, iskoristivši neke dosad nečujene zvučne zapise u dokumentarnoj emisiji scenarista i reditelj Nikola Lorencin prikazao je gotovo sve najvažnije trenutke koji su bili presudni za Jugoslaviju na početku Drugog svetskog rata. Glasovi političara, vladara, počev od kralja, odnosno kapetana koji je pročitao proglas kralja Petra II kojim se odbacuje Trojni pakt, govor patrijarha Gavrila Dražića uoči aprilskog rata, u potpunosti su prikazali atmosferu koja je tada vladala. Zoran Manojlović je pred izbijanje rata bio učenik III beogradske gimnazije i zajedno sa ocem, na aparatu za snimanje zvuka, snimio i druge govore koji su bitno uticali na događaje koji slede, a njihov sadržaj reflektuje se i danas. Inače o svom ocu poznatom kompozitoru i muzikologu Kosti Manojloviću, borcu u Prvom svetskom ratu, priča sa velikim pijetetom. U emisiji se mogu čuti tonski zapisi izvornih narodnih pesama koje je Kosta Manojlović sakupljao. Zoran se seća i bombardovanja Beograda 6. aprila 1941, ali i euforije koja je nastala nakon njegovog oslobađanja 20. oktobra 1944. U emisiji je korišćen arhivski materijal o događajima vezanim za 27. mart 1941, ustaški pokret i Antu Pavelića, kao i bombardovanje Beograda 1941.

Vlado Dapčević (1917-2001) revolucionar, učesnik NOB-a, potpukovnik NOVJ. Po završetku rata, postavljen je za nastavnika na Višoj partijskoj školi, a 1947. godine postaje načelnik Uprave Jugoslovenske armije za agitaciju i propagandu. Na 5. Kongresu KPJ, jula 1948. godine u Beogradu, izjasnio se kao pristalica Rezolucije Informbiroa, zbog čega je proglašen za najljućeg neprijatelja vlasti, što je bio slučaj bez presedana, jer je Vlado Dapčević od rane mladosti i tokom svih narednih decenija, bio neprikosnoveni zagovornik komunističkih ideja. Sledi pokušaj bekstva iz zemlje i prvo od više hapšenja. U istražnom zatvoru u Glavnjači i Banjici, proveo je 22 meseca, a 1950. je osuđen na 20 godina robije. Kaznu je služio u Staroj Gradiški i Bileći. Bio je prvi zatvorenik koji je stigao na Goli otok, i poslednji koji je sa njega otišao. Tamo su na njemu primenjivali najteže metode mučenja. Po završetku robije, zbog pretnji novim hapšenjima, napušta zemlju i odlazi najpre u Albaniju a odatle u SSSR, gde je radio na doktorskoj tezi o istoriji jugoslovenskog radničkog pokreta. Sovjetski Savez napušta 1965. godine i odlazi u zapadnu Evropu, gde je boravio u nekoliko zemalja, čije su vlasti bile upoznate sa njegovom biografijom i saradnjom sa komunistima širom sveta, zbog čega je uvek bio pod prismotrom policije. Sledi novo hapšenje 1975. godine, kao rezultat saradnje između jugoslovenske i rumunske policije. Osuđen je na smrtnu kaznu, da bi presuda bila preinačena na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. U zatvoru u

Isoruku Jamamoto, admiral i vrhovni komandant japanske carske mornarice u Drugom svetskom ratu (1884 - 1943). Dokumentarna emisija iz 1985. godine pruža uvid u impozantnu biografiju tog vojskovođe, koji je bio odan zemlji i caru, čoveku kompleksne ličnosti čiji su temelji počivali na tradiciji samuraja i ratnika. Istovremeno je bio i pragmatik i vizionar, što je prevazilazilo specifična uverenja o vojsci i vojničkoj časti u Japanu. Napad na američku pomorsku bazu Perl Harbur 7. decembra 1941, koji je ušao u anale bitaka u Drugom svetskom ratu, zahvaljujući planu Jamamota, doneo je Japanu pobedu bez presedana, ali je on znao da je time probuđen uspavani div i da će reakcija tog diva biti strašna. Nije se ustručavao da iskaže protivljenje ratu protiv SAD i savezu sa fašističkom Nemačkom. Javno je kazao da će Japan u Drugom svetskom ratu biti poražen ukoliko sukob potraje duže od godinu dana. Bio je čovek visokih moralnih načela, odan svojim saborcima, o čemu u emisiji svedoče neki od njih. Tokom vojne karijere duge više od četiri decenije dobio je značajna odlikovanja. Jamamoto nije dočekao kraj Drugog svetskog rata. Američki piloti oborili su avion kojim je leteo u obilazak japanskih trupa po južnom Pacifiku. Njegova smrt u potpunosti je u skladu sa rečima njegovog oca, koje mu je majka izvezla na maramici, koju je, nakon završene Pomorske akademije Etadžima, poneo u japansko - ruski rat. Molim te pogini za cara i otadžbinu, jer kad cvet ratnika padne, on i dalje divno miriše.

Emisija Dokumentarne produkcije iz 2002. godine. Scenarista i reditelj ovog diptiha, Milan Šarac bio je lični prijatelj velikog Zorana Radmilovića Evo jednog njegovog svedočenja: Bio sam, kao i uvek, pred kraj meseca bez para. Zoran Radmilović je znao tu moju muku, pa me jednim postupkom kupio za sva vremena. Prošao je pored nas i posle pet - šest koraka stao, pa se vratio i kazao mi: Izvini, Milane, zaboravio sam da ti vratim onaj dug, i gurnuo mi u džep nešto para. To nikad neću zaboraviti. Bio je veliki glumac i veliki čovek. Ovaj navedeni citat biće samo putokaz i izazov gledaocu da ne propusti toplinu pristupa prema jednom ekranizovanom sećanju. Tu atmosferu intimno - javnih svedočenja dodatno će osvetliti i velikani naše filmske i pozorišne scene.

Emisija Dokumentarne produkcije iz 2002. godine. Scenarista i reditelj ovog diptiha, Milan Šarac bio je lični prijatelj velikog Zorana Radmilovića Evo jednog njegovog svedočenja: Bio sam, kao i uvek, pred kraj meseca bez para. Zoran Radmilović je znao tu moju muku, pa me jednim postupkom kupio za sva vremena. Prošao je pored nas i posle pet - šest koraka stao, pa se vratio i kazao mi: Izvini, Milane, zaboravio sam da ti vratim onaj dug, i gurnuo mi u džep nešto para. To nikad neću zaboraviti. Bio je veliki glumac i veliki čovek. Ovaj navedeni citat biće samo putokaz i izazov gledaocu da ne propusti toplinu pristupa prema jednom ekranizovanom sećanju. Tu atmosferu intimno - javnih svedočenja dodatno će osvetliti i velikani naše filmske i pozorišne scene.

Emisija Posvete donosi portrete značajnih srpskih umetnika. Saznajte više o njihovom profesionalnom putu, ali i detalje iz njihovog privatnog života.

U okviru serije Iza naslova gledaoci se upoznaju sa svetom koji se krije iza svojevrsne ozbiljnosti klasične muzike.

Napravite muzički predah uz pesmu Druge se pesme čuju, čije je stihove napisao Duško Trifunović.

Napravite muzički predah i uživajte u pesmi čije je stihove napisao veliki Duško Trifunović.

Republika Austrija oduvek je bila odredište velikog broja turista iz svih delova sveta. Zbog njenih prirodnih lepota, planina i jezera, gradova sa brojnim kulturno-istorijskim spomenicima i muzeja koji svojom lepotom oduzimaju dah, o Austriji je snimljeno mnogo emisija i televizijskih reportaža.

Ovaj grad je smešten u severoistočnom delu Makedonije, u istorijskoj oblasti Kratovsko. Naselje je položeno u uzanoj dolini Kratovske reke, nekadašnjem krateru. Istočno i južno od grada izdižu se zapadni visovi Osogovskih planina, a zapadno i severno je brdska oblast središnje Makedonije. Oblast Kratova je bila naseljena još u starorimsko vreme. Tada je grad bio poznat kao rudarsko središte, pod imenom Kratiškara. Za vreme Vizantije grad je poznat kao Koritos ili Koriton. U to vreme Kratovo je trgovalo sa zlatom, srebrom i bakrom. Godine 1689. grad je napušten i rudarska okna su bila zatvorena do 1805. U Balkanskim ratovima Kratovo je osobodila srpska vojska, posle čega je priključeno Kraljevini Srbiji, kasnije Jugoslaviji.

Veruje se da za Bele poklade treba tražiti oproštaj i oprostiti drugima, kako bi se duša očistila, rasteretila i kako bismo se pripremili za Veliki post i pričest.

Glasovi iz nevremena je emisija koja beleži sećanja inž. Zorana Manojlovića na događaje pred i za vreme Drugog svetskog rata koji se kao bumerang vraćaju posle 50 godina. Za nepunih 50 minuta, iskoristivši neke dosad nečujene zvučne zapise u dokumentarnoj emisiji scenarista i reditelj Nikola Lorencin prikazao je gotovo sve najvažnije trenutke koji su bili presudni za Jugoslaviju na početku Drugog svetskog rata. Glasovi političara, vladara, počev od kralja, odnosno kapetana koji je pročitao proglas kralja Petra II kojim se odbacuje Trojni pakt, govor patrijarha Gavrila Dražića uoči aprilskog rata, u potpunosti su prikazali atmosferu koja je tada vladala. Zoran Manojlović je pred izbijanje rata bio učenik III beogradske gimnazije i zajedno sa ocem, na aparatu za snimanje zvuka, snimio i druge govore koji su bitno uticali na događaje koji slede, a njihov sadržaj reflektuje se i danas. Inače o svom ocu poznatom kompozitoru i muzikologu Kosti Manojloviću, borcu u Prvom svetskom ratu, priča sa velikim pijetetom. U emisiji se mogu čuti tonski zapisi izvornih narodnih pesama koje je Kosta Manojlović sakupljao. Zoran se seća i bombardovanja Beograda 6. aprila 1941, ali i euforije koja je nastala nakon njegovog oslobađanja 20. oktobra 1944. U emisiji je korišćen arhivski materijal o događajima vezanim za 27. mart 1941, ustaški pokret i Antu Pavelića, kao i bombardovanje Beograda 1941.

Vlado Dapčević (1917-2001) revolucionar, učesnik NOB-a, potpukovnik NOVJ. Po završetku rata, postavljen je za nastavnika na Višoj partijskoj školi, a 1947. godine postaje načelnik Uprave Jugoslovenske armije za agitaciju i propagandu. Na 5. Kongresu KPJ, jula 1948. godine u Beogradu, izjasnio se kao pristalica Rezolucije Informbiroa, zbog čega je proglašen za najljućeg neprijatelja vlasti, što je bio slučaj bez presedana, jer je Vlado Dapčević od rane mladosti i tokom svih narednih decenija, bio neprikosnoveni zagovornik komunističkih ideja. Sledi pokušaj bekstva iz zemlje i prvo od više hapšenja. U istražnom zatvoru u Glavnjači i Banjici, proveo je 22 meseca, a 1950. je osuđen na 20 godina robije. Kaznu je služio u Staroj Gradiški i Bileći. Bio je prvi zatvorenik koji je stigao na Goli otok, i poslednji koji je sa njega otišao. Tamo su na njemu primenjivali najteže metode mučenja. Po završetku robije, zbog pretnji novim hapšenjima, napušta zemlju i odlazi najpre u Albaniju a odatle u SSSR, gde je radio na doktorskoj tezi o istoriji jugoslovenskog radničkog pokreta. Sovjetski Savez napušta 1965. godine i odlazi u zapadnu Evropu, gde je boravio u nekoliko zemalja, čije su vlasti bile upoznate sa njegovom biografijom i saradnjom sa komunistima širom sveta, zbog čega je uvek bio pod prismotrom policije. Sledi novo hapšenje 1975. godine, kao rezultat saradnje između jugoslovenske i rumunske policije. Osuđen je na smrtnu kaznu, da bi presuda bila preinačena na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. U zatvoru u

Isoruku Jamamoto, admiral i vrhovni komandant japanske carske mornarice u Drugom svetskom ratu (1884 - 1943). Dokumentarna emisija iz 1985. godine pruža uvid u impozantnu biografiju tog vojskovođe, koji je bio odan zemlji i caru, čoveku kompleksne ličnosti čiji su temelji počivali na tradiciji samuraja i ratnika. Istovremeno je bio i pragmatik i vizionar, što je prevazilazilo specifična uverenja o vojsci i vojničkoj časti u Japanu. Napad na američku pomorsku bazu Perl Harbur 7. decembra 1941, koji je ušao u anale bitaka u Drugom svetskom ratu, zahvaljujući planu Jamamota, doneo je Japanu pobedu bez presedana, ali je on znao da je time probuđen uspavani div i da će reakcija tog diva biti strašna. Nije se ustručavao da iskaže protivljenje ratu protiv SAD i savezu sa fašističkom Nemačkom. Javno je kazao da će Japan u Drugom svetskom ratu biti poražen ukoliko sukob potraje duže od godinu dana. Bio je čovek visokih moralnih načela, odan svojim saborcima, o čemu u emisiji svedoče neki od njih. Tokom vojne karijere duge više od četiri decenije dobio je značajna odlikovanja. Jamamoto nije dočekao kraj Drugog svetskog rata. Američki piloti oborili su avion kojim je leteo u obilazak japanskih trupa po južnom Pacifiku. Njegova smrt u potpunosti je u skladu sa rečima njegovog oca, koje mu je majka izvezla na maramici, koju je, nakon završene Pomorske akademije Etadžima, poneo u japansko - ruski rat. Molim te pogini za cara i otadžbinu, jer kad cvet ratnika padne, on i dalje divno miriše.

Emisija Dokumentarne produkcije iz 2002. godine. Scenarista i reditelj ovog diptiha, Milan Šarac bio je lični prijatelj velikog Zorana Radmilovića Evo jednog njegovog svedočenja: Bio sam, kao i uvek, pred kraj meseca bez para. Zoran Radmilović je znao tu moju muku, pa me jednim postupkom kupio za sva vremena. Prošao je pored nas i posle pet - šest koraka stao, pa se vratio i kazao mi: Izvini, Milane, zaboravio sam da ti vratim onaj dug, i gurnuo mi u džep nešto para. To nikad neću zaboraviti. Bio je veliki glumac i veliki čovek. Ovaj navedeni citat biće samo putokaz i izazov gledaocu da ne propusti toplinu pristupa prema jednom ekranizovanom sećanju. Tu atmosferu intimno - javnih svedočenja dodatno će osvetliti i velikani naše filmske i pozorišne scene.

Emisija Dokumentarne produkcije iz 2002. godine. Scenarista i reditelj ovog diptiha, Milan Šarac bio je lični prijatelj velikog Zorana Radmilovića Evo jednog njegovog svedočenja: Bio sam, kao i uvek, pred kraj meseca bez para. Zoran Radmilović je znao tu moju muku, pa me jednim postupkom kupio za sva vremena. Prošao je pored nas i posle pet - šest koraka stao, pa se vratio i kazao mi: Izvini, Milane, zaboravio sam da ti vratim onaj dug, i gurnuo mi u džep nešto para. To nikad neću zaboraviti. Bio je veliki glumac i veliki čovek. Ovaj navedeni citat biće samo putokaz i izazov gledaocu da ne propusti toplinu pristupa prema jednom ekranizovanom sećanju. Tu atmosferu intimno - javnih svedočenja dodatno će osvetliti i velikani naše filmske i pozorišne scene.

Emisija Posvete donosi portrete značajnih srpskih umetnika. Saznajte više o njihovom profesionalnom putu, ali i detalje iz njihovog privatnog života.

U okviru serije Iza naslova gledaoci se upoznaju sa svetom koji se krije iza svojevrsne ozbiljnosti klasične muzike.

Napravite muzički predah uz pesmu Druge se pesme čuju, čije je stihove napisao Duško Trifunović.

Napravite muzički predah i uživajte u pesmi čije je stihove napisao veliki Duško Trifunović.

U emisiji Dvogled, Dragana Babića, gledamo fenomene, ljude i prizore na jedinstven i danas popularan način. Snimljeno je više od stotinu emisija koje mlađim uzrastima, na atraktivan način, približavaju teme iz svakodnevnog života, istorije, kulture i umetnosti. Serijal je sniman sedamdesetih godina.

U emisiji Dvogled, Dragana Babića, gledamo fenomene, ljude i prizore na jedinstven i danas popularan način. Snimljeno je više od stotinu emisija koje mlađim uzrastima, na atraktivan način, približavaju teme iz svakodnevnog života, istorije, kulture i umetnosti. Serijal je sniman sedamdesetih godina.

U ovoj emisiji iz 1977. godine Ršumović je razgovarao sa Šumadincima i Šumadinkama o njihovom životu. Gledaoci mogu da vide kako je nekada izgledalo selo Donja Rača, da čuju Žiku koji je u svojoj kući u Rači Kragujevačkoj otvorio mali Etnografski muzej sa željom da obogati kulturni život tadašnje varošice, a dva monaha su ispričala kako je prvo sazidana crkva Pokajnica a potom i istoimeni manastir.

Ova Priča o ljudima i naravima posvečena je stanovnicima Gore. Na jugo-zapadnim padinama Šarplanine, na Kosovu i Metohiji, nalazi se opština Gora, nju naseljavaju Goranci. To je etnička zajednica koja svoje etničko poreklo ima u južnoslovenskim narodima. Seosko stanovništvo bavi se stočarstvom, zemljoradnjom i pečalbarstvom. Goranci su poznati kao vredne zanatlije- poslastičari, buregdžije, kuvari, pekari... Imaju lepe običaje od kojih se posebno očuvao ispraćaj pečalbara u svet, uz pesmu i suze! Takođe se očuvao običaj sunećenja, kao posebno svečan čin, na koji se pozivaju odabrani gosti. Kao i Torbeši, primili su islam u davnim teškim vremenima. Goranci su inače odgajivači najboljih ovčarskih pasa na svetu, šarplaninaca.

U ovoj dokumentarnoj emisiji donosimo vam ekskluzivne snimke iz pedesetih godina prošlog veka, uz podsećanje na važne ličnosti i prelomne istorijske trenutke.

Serija Ram za nekoliko poza, snimljena je 1976. godine.

Emisija prati promenu u načinu života meštana sela Šarenik kod Ivanjice kada su dobili nagradu Novinsko izdavačkog preduzeća Politika. Nagrada je bila elektrifikacija sela, koja se realizovala u etapama. Dokumentarni zapis beleži gotovo sve faze promene - od dolaska novinara Politike koji stanovnicima sela donosi sretnu vest, preko izrade projekta i pripremne faze, do zajedničkog veselja nakon obavljenog posla.

Emisija Život je život donosi upečatljive reportaže o svakodnevici ljudi koji žive u različitim sredinama u Srbiji.

Svako vreme ima svoje breme. Područje na kojem živimo od kraja Drugog svetskog rata pa do danas, suočavalo se sa iseljavanjem ljudi. Najčešće su zemlje zapadne Evrope, Amerika i Kanada bile viđene kao one u kojima se bolje i kvalitetnije živi. Na sreću, bilo je, a verujemo i da će ih biti još, suprotnih primera. Takva je i priča iz 1974. godine. Tada je ekipa TV Beograd posetila selo Slovac u opštini Valjevo. To selo je tada postalo poznato po Francuskinji Pjeret Monar, rodom iz varošice Šerar u francuskoj Provansi. Pjeret je svojim dolaskom, dokazala istinitost izreke koju svi često koristimo, da ljubav čini čuda. Svog supruga Miću Petrovića, upoznala je u svom rodnom mestu, gde je bio jedini Jugosloven na privremenom radu. Nakon venčanja razmišljali su gde će biti njihov dom. Velike dileme nisu imali, i izabrali su Slovac. Ovo je priča koja greje srce i pokazuje da, uz sve napretke koje čovečanstvo beleži, život u ljubavi, slozi i miru, ostaje večna potreba ljudske duše.

Ova emisija serijala Vreme televizije govori o emitovanju u programskoj shemi JRT - a i o živim emitovanjima, pre pojave magneskopa. Podsećanje na početak kontinuiranog emitovanja zajedničkog jugoslovenskog televizijskog programa (JRT) 28. novembra 1958, na vreme kada su svi programi emitovani uživo, ili iz studija, ili s mesta događaja posredstvom reportažnih kola. Mnogi učesnici dočaravaju fenomen žive televizije, i to je ujedno prilika da se prikažu mnogobrojne profesije na televiziji i ovladavanje njihovim finesama. Emisija se osvrće i na informativni i sportski program i tadašnje shvatanje voditeljskog rada.