Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

Od 2017. do 2021. godine u Srbiji je poginulo ili teško povređeno više od 2.300 motociklista. Većina njih imala je između 20 i 25 godina. Statistika kaže da u Srbiji, na svakih pet sati, jedan motociklista učestvuje u saobraćajnoj nesreći. U većini evropskih zemalja broj moto - nezgoda je znatno manji nego kod nas. Zašto je to tako? Koji su sve faktori rizika, a koji najčešći uzroci moto nezgoda? Kako i čime zaustaviti taj lanac smrti na srpskim drumovima? O tome, u novom izdanju Kvadrature kruga, govore motociklisti, roditelji mladića stradalih u moto nezgodama i dr Vladimir Jevtić, međunarodni ekspert iz oblasti bezbednosti motociklista koji iza sebe ima više od 1.000 ekspertiza i analiza moto nezgoda.

Više od 700 ličnosti iz sveta kulture, umetnosti i sporta, u toku 20 godina, koliko je proteklo od prvog emitovanja emisija TV lica kao sav normalan svet, pokazalo je da ih slava i popularnost nisu promenile. Imali smo priliku da zabeležimo početak karijere Miloša Bikovića na putu za Temišvar, gde je išao na premijeru Montevidea, kao i da razgovaramo deceniju kasnije na imanju u Srbiji na kome provodi slobodno vreme. Zabeležili smo kako Viktor Savić igra košarku sa klincima iz kraja, Petar Strugar provodi vreme na hipodromu, a podsetićemo gledaoce i na zanimljive segmente iz emisija u kojima su gosti bili Bane Zeremski, Ljuba Bandović, Petar Kralj, Zoran Cvijanović, Nikola Pejaković, Lane Gutović, Đuza Stojiljković i Svetozar Cvetković.

Centralne teme u segmentu Ordinacija biće one koje zanimaju veliki broj ljudi, kao što su: usporen rad štitaste žlezde, nizak krvni pristisak, kako održati u balansu hormone stresa… Iz rubrike Apoteka i dalje ćemo saznavati najpouzdanije informacije o pravilnoj upotrebi farmaceutksih proizvoda, a već u prvoj emisiji nove TV sezone saznaćemo koliko su bezbedna prirodna sredstva za smirenje. Dobro poznati tematski blok emisije Hrana kao lek - doneće razjašnjenje dilema u vezi sa hranom: šta nedostaje organizmu kada osećamo jaku potrebu za specifičnim namirnicama, koje vrsta brašna su najkvalitetnije, kako na što zdraviji način ostaviti turšiju i još mnogo toga.

Nazivaju je kraljicom instrumenata. Violina izaziva u čoveku nešto sto ni jedan drugi instrument ne može, nešto izuzetno, čarobno i dirljivo... To su Bahova matematička čuda, jecaj ciganske melodije, Betovenovo dostojanstvo, puno bola u Koncertu u C-duru. To je Isak Štern koji svira uspavanku. To je nešto najbliže ljudskom glasu. Nijedan instrument nije obavijen tolikim slojevima mita i nauke. U našem lažnom, lagodnom svetu brze hrane uzbudljivo je saznati da stari zanat građenja violina još postoji, a postojanje graditelja violina, u savremenom društvu, u kojem se stvari kupuju da bi se bacile, jednako je čudu. Napisao je Džon Markeze, američki publicista, u knjizi Graditelj violina. U Srbiji se prvi graditelji muzičkih instrumenata javljaju u drugoj polovini devetnaestog veka. Među prvima koji su došli u Beograd, davne 1887. godine, bio je Anton Braun iz Segedina, učenik Ferdinanda Homolke. Oko 1890. godine, dolazi i odličan italijanski graditelj Fasola, koji je prešavši u pravoslavlje, uzeo ime Vlada Toskanović. On je izgradio jednu violinu za španskog kralja Alfonsa XIII, jednu za persijskog šaha, ukrašenu sedefom, jednu za kralja Aleksandra Obrenovića i citru za kraljicu Dragu Mašin. U Srbiji ni danas nema škole u kojoj se uči veština pravljenja violina, ali graditelja violina ima, i oni nastavljaju tradiciju započetu pre gotovo vek i po na našim prostorima.

Još postoje ljudi koji žive onako po starinski, pa i deca koja se lepše i sigurnije osećaju u planini nego u gradu. Ovde su i veliki i mali videli kakav je život u stanu od betona, a kako je ovde - na katunu. Ne treba kriti, većini se više sviđa ono što grad nudi, a ovo je priča o nekoliko onih drugih, o poslednjim čuvarima tradicije koji znaju da žive i prežive na katunu.

Svi koji traže aktuelnu i, pre svega, korisnu informaciju iz oblasti saobraćaja, automobilizma i turizma već punih 17 godina okupljeni su oko emisije SAT, emisije i za vozače i za pešake. Iako prepoznatljiva po svojim jedinstvenim predstavljanjima najnovijih automobila po sistemu hvalimo-zameramo, kao i brojnim praktičnim ispitivanjima svih vrsta proizvoda od kvaliteta goriva do pouzdanosti delova, emisija SAT je namenjena svima kojima je automobil zabava, ali i potreba pa su priče iz oblasti osiguranja, saveti za kupovinu, predlozi za održavanje i slične teme zapravo njen neizostavni deo. Istovremeno, emisija SAT poznata je i kao veliki borac za bezbednost saobraćaja i kao neizbežni partner na putovanjima naročito kroz čuvene patrole, originalne turističko-saobraćajne reportaže u stilu kilometar po kilometar. Naravno, ne treba zaboraviti ni rad na otkrivanju zaboravljenih turističkih bisera Srbije, besplatno pravno savetovalište, priče o privrednim temama, kamionima, autobusima i sve druge rubrike koje emisiju SAT čine zanimljivom za čitavu porodicu.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Lice i potpetice je emisija koja se bavi modom u svim njenim aspektima i manifestacijama. Kada danas govorimo o modi, ne pričamo samo o garderobi. Pričamo o načinu življenja, odevanja, negovanja, govora...

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

Od 2017. do 2021. godine u Srbiji je poginulo ili teško povređeno više od 2.300 motociklista. Većina njih imala je između 20 i 25 godina. Statistika kaže da u Srbiji, na svakih pet sati, jedan motociklista učestvuje u saobraćajnoj nesreći. U većini evropskih zemalja broj moto - nezgoda je znatno manji nego kod nas. Zašto je to tako? Koji su sve faktori rizika, a koji najčešći uzroci moto nezgoda? Kako i čime zaustaviti taj lanac smrti na srpskim drumovima? O tome, u novom izdanju Kvadrature kruga, govore motociklisti, roditelji mladića stradalih u moto nezgodama i dr Vladimir Jevtić, međunarodni ekspert iz oblasti bezbednosti motociklista koji iza sebe ima više od 1.000 ekspertiza i analiza moto nezgoda.

Više od 700 ličnosti iz sveta kulture, umetnosti i sporta, u toku 20 godina, koliko je proteklo od prvog emitovanja emisija TV lica kao sav normalan svet, pokazalo je da ih slava i popularnost nisu promenile. Imali smo priliku da zabeležimo početak karijere Miloša Bikovića na putu za Temišvar, gde je išao na premijeru Montevidea, kao i da razgovaramo deceniju kasnije na imanju u Srbiji na kome provodi slobodno vreme. Zabeležili smo kako Viktor Savić igra košarku sa klincima iz kraja, Petar Strugar provodi vreme na hipodromu, a podsetićemo gledaoce i na zanimljive segmente iz emisija u kojima su gosti bili Bane Zeremski, Ljuba Bandović, Petar Kralj, Zoran Cvijanović, Nikola Pejaković, Lane Gutović, Đuza Stojiljković i Svetozar Cvetković.

Centralne teme u segmentu Ordinacija biće one koje zanimaju veliki broj ljudi, kao što su: usporen rad štitaste žlezde, nizak krvni pristisak, kako održati u balansu hormone stresa… Iz rubrike Apoteka i dalje ćemo saznavati najpouzdanije informacije o pravilnoj upotrebi farmaceutksih proizvoda, a već u prvoj emisiji nove TV sezone saznaćemo koliko su bezbedna prirodna sredstva za smirenje. Dobro poznati tematski blok emisije Hrana kao lek - doneće razjašnjenje dilema u vezi sa hranom: šta nedostaje organizmu kada osećamo jaku potrebu za specifičnim namirnicama, koje vrsta brašna su najkvalitetnije, kako na što zdraviji način ostaviti turšiju i još mnogo toga.

Nazivaju je kraljicom instrumenata. Violina izaziva u čoveku nešto sto ni jedan drugi instrument ne može, nešto izuzetno, čarobno i dirljivo... To su Bahova matematička čuda, jecaj ciganske melodije, Betovenovo dostojanstvo, puno bola u Koncertu u C-duru. To je Isak Štern koji svira uspavanku. To je nešto najbliže ljudskom glasu. Nijedan instrument nije obavijen tolikim slojevima mita i nauke. U našem lažnom, lagodnom svetu brze hrane uzbudljivo je saznati da stari zanat građenja violina još postoji, a postojanje graditelja violina, u savremenom društvu, u kojem se stvari kupuju da bi se bacile, jednako je čudu. Napisao je Džon Markeze, američki publicista, u knjizi Graditelj violina. U Srbiji se prvi graditelji muzičkih instrumenata javljaju u drugoj polovini devetnaestog veka. Među prvima koji su došli u Beograd, davne 1887. godine, bio je Anton Braun iz Segedina, učenik Ferdinanda Homolke. Oko 1890. godine, dolazi i odličan italijanski graditelj Fasola, koji je prešavši u pravoslavlje, uzeo ime Vlada Toskanović. On je izgradio jednu violinu za španskog kralja Alfonsa XIII, jednu za persijskog šaha, ukrašenu sedefom, jednu za kralja Aleksandra Obrenovića i citru za kraljicu Dragu Mašin. U Srbiji ni danas nema škole u kojoj se uči veština pravljenja violina, ali graditelja violina ima, i oni nastavljaju tradiciju započetu pre gotovo vek i po na našim prostorima.

Još postoje ljudi koji žive onako po starinski, pa i deca koja se lepše i sigurnije osećaju u planini nego u gradu. Ovde su i veliki i mali videli kakav je život u stanu od betona, a kako je ovde - na katunu. Ne treba kriti, većini se više sviđa ono što grad nudi, a ovo je priča o nekoliko onih drugih, o poslednjim čuvarima tradicije koji znaju da žive i prežive na katunu.

Svi koji traže aktuelnu i, pre svega, korisnu informaciju iz oblasti saobraćaja, automobilizma i turizma već punih 17 godina okupljeni su oko emisije SAT, emisije i za vozače i za pešake. Iako prepoznatljiva po svojim jedinstvenim predstavljanjima najnovijih automobila po sistemu hvalimo-zameramo, kao i brojnim praktičnim ispitivanjima svih vrsta proizvoda od kvaliteta goriva do pouzdanosti delova, emisija SAT je namenjena svima kojima je automobil zabava, ali i potreba pa su priče iz oblasti osiguranja, saveti za kupovinu, predlozi za održavanje i slične teme zapravo njen neizostavni deo. Istovremeno, emisija SAT poznata je i kao veliki borac za bezbednost saobraćaja i kao neizbežni partner na putovanjima naročito kroz čuvene patrole, originalne turističko-saobraćajne reportaže u stilu kilometar po kilometar. Naravno, ne treba zaboraviti ni rad na otkrivanju zaboravljenih turističkih bisera Srbije, besplatno pravno savetovalište, priče o privrednim temama, kamionima, autobusima i sve druge rubrike koje emisiju SAT čine zanimljivom za čitavu porodicu.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Lice i potpetice je emisija koja se bavi modom u svim njenim aspektima i manifestacijama. Kada danas govorimo o modi, ne pričamo samo o garderobi. Pričamo o načinu življenja, odevanja, negovanja, govora...

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

Od 2017. do 2021. godine u Srbiji je poginulo ili teško povređeno više od 2.300 motociklista. Većina njih imala je između 20 i 25 godina. Statistika kaže da u Srbiji, na svakih pet sati, jedan motociklista učestvuje u saobraćajnoj nesreći. U većini evropskih zemalja broj moto - nezgoda je znatno manji nego kod nas. Zašto je to tako? Koji su sve faktori rizika, a koji najčešći uzroci moto nezgoda? Kako i čime zaustaviti taj lanac smrti na srpskim drumovima? O tome, u novom izdanju Kvadrature kruga, govore motociklisti, roditelji mladića stradalih u moto nezgodama i dr Vladimir Jevtić, međunarodni ekspert iz oblasti bezbednosti motociklista koji iza sebe ima više od 1.000 ekspertiza i analiza moto nezgoda.

Više od 700 ličnosti iz sveta kulture, umetnosti i sporta, u toku 20 godina, koliko je proteklo od prvog emitovanja emisija TV lica kao sav normalan svet, pokazalo je da ih slava i popularnost nisu promenile. Imali smo priliku da zabeležimo početak karijere Miloša Bikovića na putu za Temišvar, gde je išao na premijeru Montevidea, kao i da razgovaramo deceniju kasnije na imanju u Srbiji na kome provodi slobodno vreme. Zabeležili smo kako Viktor Savić igra košarku sa klincima iz kraja, Petar Strugar provodi vreme na hipodromu, a podsetićemo gledaoce i na zanimljive segmente iz emisija u kojima su gosti bili Bane Zeremski, Ljuba Bandović, Petar Kralj, Zoran Cvijanović, Nikola Pejaković, Lane Gutović, Đuza Stojiljković i Svetozar Cvetković.

Centralne teme u segmentu Ordinacija biće one koje zanimaju veliki broj ljudi, kao što su: usporen rad štitaste žlezde, nizak krvni pristisak, kako održati u balansu hormone stresa… Iz rubrike Apoteka i dalje ćemo saznavati najpouzdanije informacije o pravilnoj upotrebi farmaceutksih proizvoda, a već u prvoj emisiji nove TV sezone saznaćemo koliko su bezbedna prirodna sredstva za smirenje. Dobro poznati tematski blok emisije Hrana kao lek - doneće razjašnjenje dilema u vezi sa hranom: šta nedostaje organizmu kada osećamo jaku potrebu za specifičnim namirnicama, koje vrsta brašna su najkvalitetnije, kako na što zdraviji način ostaviti turšiju i još mnogo toga.

Nazivaju je kraljicom instrumenata. Violina izaziva u čoveku nešto sto ni jedan drugi instrument ne može, nešto izuzetno, čarobno i dirljivo... To su Bahova matematička čuda, jecaj ciganske melodije, Betovenovo dostojanstvo, puno bola u Koncertu u C-duru. To je Isak Štern koji svira uspavanku. To je nešto najbliže ljudskom glasu. Nijedan instrument nije obavijen tolikim slojevima mita i nauke. U našem lažnom, lagodnom svetu brze hrane uzbudljivo je saznati da stari zanat građenja violina još postoji, a postojanje graditelja violina, u savremenom društvu, u kojem se stvari kupuju da bi se bacile, jednako je čudu. Napisao je Džon Markeze, američki publicista, u knjizi Graditelj violina. U Srbiji se prvi graditelji muzičkih instrumenata javljaju u drugoj polovini devetnaestog veka. Među prvima koji su došli u Beograd, davne 1887. godine, bio je Anton Braun iz Segedina, učenik Ferdinanda Homolke. Oko 1890. godine, dolazi i odličan italijanski graditelj Fasola, koji je prešavši u pravoslavlje, uzeo ime Vlada Toskanović. On je izgradio jednu violinu za španskog kralja Alfonsa XIII, jednu za persijskog šaha, ukrašenu sedefom, jednu za kralja Aleksandra Obrenovića i citru za kraljicu Dragu Mašin. U Srbiji ni danas nema škole u kojoj se uči veština pravljenja violina, ali graditelja violina ima, i oni nastavljaju tradiciju započetu pre gotovo vek i po na našim prostorima.

Još postoje ljudi koji žive onako po starinski, pa i deca koja se lepše i sigurnije osećaju u planini nego u gradu. Ovde su i veliki i mali videli kakav je život u stanu od betona, a kako je ovde - na katunu. Ne treba kriti, većini se više sviđa ono što grad nudi, a ovo je priča o nekoliko onih drugih, o poslednjim čuvarima tradicije koji znaju da žive i prežive na katunu.

Svi koji traže aktuelnu i, pre svega, korisnu informaciju iz oblasti saobraćaja, automobilizma i turizma već punih 17 godina okupljeni su oko emisije SAT, emisije i za vozače i za pešake. Iako prepoznatljiva po svojim jedinstvenim predstavljanjima najnovijih automobila po sistemu hvalimo-zameramo, kao i brojnim praktičnim ispitivanjima svih vrsta proizvoda od kvaliteta goriva do pouzdanosti delova, emisija SAT je namenjena svima kojima je automobil zabava, ali i potreba pa su priče iz oblasti osiguranja, saveti za kupovinu, predlozi za održavanje i slične teme zapravo njen neizostavni deo. Istovremeno, emisija SAT poznata je i kao veliki borac za bezbednost saobraćaja i kao neizbežni partner na putovanjima naročito kroz čuvene patrole, originalne turističko-saobraćajne reportaže u stilu kilometar po kilometar. Naravno, ne treba zaboraviti ni rad na otkrivanju zaboravljenih turističkih bisera Srbije, besplatno pravno savetovalište, priče o privrednim temama, kamionima, autobusima i sve druge rubrike koje emisiju SAT čine zanimljivom za čitavu porodicu.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Lice i potpetice je emisija koja se bavi modom u svim njenim aspektima i manifestacijama. Kada danas govorimo o modi, ne pričamo samo o garderobi. Pričamo o načinu življenja, odevanja, negovanja, govora...

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Emisija kolažnog tipa čiji sadržaj čine zanimljive reportaže snimljene na terenu i dokumentarne priče.

Emisija koja govori o interno raseljenim licima u našoj zemlji, o njihovim pravima i mogućnostima. Od 16 000 ovakvih lica, više od polovine je još u statusu podstanara ili živi kod rođaka.

Radio-televizija Srbije emituje serijal Građanin, koji je posvećen životu nacionalnih manjina u Srbiji. Emisije su kolažnog tipa i snimane su širom Srbije, svugde gde žive pripadnici manjina. U realizaciji učestvuju ekipe Informativnog programa i dopisništava Radio-televizije Srbije.

Radica Đedović iz Valjeva će u svom selu Stubo pokušati da obnovi dedovinu, koja je za njenog pokojnog oca bila jedno od omiljenih mesta. Domaćica nove epizode je devojka koja je master flaute. U vreme korona pandemije se vratila iz Italije i u svom rodnom gradu Valjevu počela da radi u muzičkoj školi. Vremenom joj se ponovo pod kožu uvuklo omiljeno mesto iz detinjstva na kome je provodila svako leto sa bakom i dekom vežbajući flautu - majčina dedovina u selu Stubo kraj velike brane i jezera. U ovom selu je i njen otac na tazbini imao stolarsku radionicu, pa sa tog imanja ima bezbroj uspomena i naučenih životnih lekcija. Otac je preminuo mlad, a posle bakine i dekine smrti kuća je počela da propada. Sa majkom i sestrama pokušala je da spase šta se spasti može. Međutim, biće joj potrebna pomoć emisije Moja dedovina.

Kada se ljudi pitaju šta smo jeli pre otkrića Amerike, pre pasulja, paprike i paradajza, odgovor je - bob. Ali bob spada u retke biljke, skoro je zaboravljen. Vrlo izdašna biljka, izdržljiva, kao i sve mahunarke, dobra je za zadržavanje azota u zemljištu, obogaćuje ga. Dobro deluje zna zdravlje i ima pozitivne efekte na ljudski organizam. Dva davno zaboravljena jela od boba su pihtije od boba i papula koja je bila omiljeno Karađorđevo jelo.

Priča o šest generacija jedne dorćolske familije pravnika, diplomata, prevodilaca, umetnika, konzervatora, istoričara, darodavaca. Rodonačelnik beogradskog doma Pavlovića, Kosta, bio je okružni načelnik i prvi gradonačelnik oslobođenog Niša, predsednik beogradskog odbora Liberalne stranke Jovana Ristića. Sa svojom suprugom Ankom, rođenom Aćimović, 1882. godine podiže kuću u Gospodar Jevremovoj ulici, koja je od samog početka bila mesto susretanja građanske umetničke, političke i intelektualne elite Srbije. Dom porodice Pavlović u Gospodar Jevremovoj ulici od 1971. godine je zaštićen spomenik kulture. Mada Pavlovići nikada nisu napuštali svoj dom, tek 2003. godine uspevaju da povrate potpuno vlasništvo nad kućom i na Svetog Nikolu, 19. decembra 2005, porodičnu slavu Pavlovića. U obnovljenom prostoru prizemlja i suterena Jevremove 39, predstavnici mnogih kulturno-naučnih institucija i porodica Pavlović osnivaju Kulturni centar - Dom porodice Pavlović, koji predstavlja kulturnu baštinu. Dom porodice Pavlović je i domaćin Udruženja Interkultura Srbija. U emisiji učestvuju: dr Miloš Ković, istoričar; Vera Pavlović-Lončarski, istoričar umetnosti-konzervator; Ljubica Miljković, istoričar umetnosti; Ivana Gazikalović-Pavlović, predsednica Interkulture, i arhitekta Đorđe Pavlović, praunuk rodonačelnika doma Pavlovića.

Srpski nacionalni filmski arhiv svojim radom potvrđuje našu posvećenost sedmoj umetnosti, iskazanu još davne 1896, kada su Beograđani svega pola godine posle Pariza, zahvaljujući saradnicima braće Limijer, u kafani Zlatan krst gledali prve filmove.

Robna kuća - Za nekoga sve, za svakog ponešto je serija koja se bavi najbitnijim fenomenima popularne kulture nastale na ovim prostorima, od prvih upliva zapadne kulture početkom 50-tih godina na festivalima zabavne muzike, do novog talasa, od partizanskih spektakla do komedija Duška Kovačevića i osvajanja Kupa šampiona.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Sasvim Prirodno je dokumentarno putopisni serijal o prirodi, životinjama i ljudima koji žive sa prirodom. Naš tim putuje Srbijom, Crnom Gorom, Balkanom i svetom. Bili smo na Islandu, Grenlandu, Svalbardu, u Sibiru, Laponiji, Norveškoj, Tadžikistanu, Kirgistanu, Kolskom poluostrvu, itd. Cilj nam je da kameru odnesemo na mesta na kojima je retko ili nikada pre bila, da damo glas onima koji se retko čuju, da zabeležimo predele koji se retko viđaju, ali pre svega da ispričamo priče o načinima života koji su u skladu sa prirodom. Kroz tradiciju i kulturu naroda najbolje se vidi neraskidiva veza između čoveka i sredine u kojoj živi. Naše priče su dokumentovane da vas podsećaju na tu vezu i da vam ne dozvole da se od prirode otuđite.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Emisija kolažnog tipa čiji sadržaj čine zanimljive reportaže snimljene na terenu i dokumentarne priče.

Emisija koja govori o interno raseljenim licima u našoj zemlji, o njihovim pravima i mogućnostima. Od 16 000 ovakvih lica, više od polovine je još u statusu podstanara ili živi kod rođaka.

Radio-televizija Srbije emituje serijal Građanin, koji je posvećen životu nacionalnih manjina u Srbiji. Emisije su kolažnog tipa i snimane su širom Srbije, svugde gde žive pripadnici manjina. U realizaciji učestvuju ekipe Informativnog programa i dopisništava Radio-televizije Srbije.

Radica Đedović iz Valjeva će u svom selu Stubo pokušati da obnovi dedovinu, koja je za njenog pokojnog oca bila jedno od omiljenih mesta. Domaćica nove epizode je devojka koja je master flaute. U vreme korona pandemije se vratila iz Italije i u svom rodnom gradu Valjevu počela da radi u muzičkoj školi. Vremenom joj se ponovo pod kožu uvuklo omiljeno mesto iz detinjstva na kome je provodila svako leto sa bakom i dekom vežbajući flautu - majčina dedovina u selu Stubo kraj velike brane i jezera. U ovom selu je i njen otac na tazbini imao stolarsku radionicu, pa sa tog imanja ima bezbroj uspomena i naučenih životnih lekcija. Otac je preminuo mlad, a posle bakine i dekine smrti kuća je počela da propada. Sa majkom i sestrama pokušala je da spase šta se spasti može. Međutim, biće joj potrebna pomoć emisije Moja dedovina.

Kada se ljudi pitaju šta smo jeli pre otkrića Amerike, pre pasulja, paprike i paradajza, odgovor je - bob. Ali bob spada u retke biljke, skoro je zaboravljen. Vrlo izdašna biljka, izdržljiva, kao i sve mahunarke, dobra je za zadržavanje azota u zemljištu, obogaćuje ga. Dobro deluje zna zdravlje i ima pozitivne efekte na ljudski organizam. Dva davno zaboravljena jela od boba su pihtije od boba i papula koja je bila omiljeno Karađorđevo jelo.

Priča o šest generacija jedne dorćolske familije pravnika, diplomata, prevodilaca, umetnika, konzervatora, istoričara, darodavaca. Rodonačelnik beogradskog doma Pavlovića, Kosta, bio je okružni načelnik i prvi gradonačelnik oslobođenog Niša, predsednik beogradskog odbora Liberalne stranke Jovana Ristića. Sa svojom suprugom Ankom, rođenom Aćimović, 1882. godine podiže kuću u Gospodar Jevremovoj ulici, koja je od samog početka bila mesto susretanja građanske umetničke, političke i intelektualne elite Srbije. Dom porodice Pavlović u Gospodar Jevremovoj ulici od 1971. godine je zaštićen spomenik kulture. Mada Pavlovići nikada nisu napuštali svoj dom, tek 2003. godine uspevaju da povrate potpuno vlasništvo nad kućom i na Svetog Nikolu, 19. decembra 2005, porodičnu slavu Pavlovića. U obnovljenom prostoru prizemlja i suterena Jevremove 39, predstavnici mnogih kulturno-naučnih institucija i porodica Pavlović osnivaju Kulturni centar - Dom porodice Pavlović, koji predstavlja kulturnu baštinu. Dom porodice Pavlović je i domaćin Udruženja Interkultura Srbija. U emisiji učestvuju: dr Miloš Ković, istoričar; Vera Pavlović-Lončarski, istoričar umetnosti-konzervator; Ljubica Miljković, istoričar umetnosti; Ivana Gazikalović-Pavlović, predsednica Interkulture, i arhitekta Đorđe Pavlović, praunuk rodonačelnika doma Pavlovića.

Srpski nacionalni filmski arhiv svojim radom potvrđuje našu posvećenost sedmoj umetnosti, iskazanu još davne 1896, kada su Beograđani svega pola godine posle Pariza, zahvaljujući saradnicima braće Limijer, u kafani Zlatan krst gledali prve filmove.

Robna kuća - Za nekoga sve, za svakog ponešto je serija koja se bavi najbitnijim fenomenima popularne kulture nastale na ovim prostorima, od prvih upliva zapadne kulture početkom 50-tih godina na festivalima zabavne muzike, do novog talasa, od partizanskih spektakla do komedija Duška Kovačevića i osvajanja Kupa šampiona.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Sasvim Prirodno je dokumentarno putopisni serijal o prirodi, životinjama i ljudima koji žive sa prirodom. Naš tim putuje Srbijom, Crnom Gorom, Balkanom i svetom. Bili smo na Islandu, Grenlandu, Svalbardu, u Sibiru, Laponiji, Norveškoj, Tadžikistanu, Kirgistanu, Kolskom poluostrvu, itd. Cilj nam je da kameru odnesemo na mesta na kojima je retko ili nikada pre bila, da damo glas onima koji se retko čuju, da zabeležimo predele koji se retko viđaju, ali pre svega da ispričamo priče o načinima života koji su u skladu sa prirodom. Kroz tradiciju i kulturu naroda najbolje se vidi neraskidiva veza između čoveka i sredine u kojoj živi. Naše priče su dokumentovane da vas podsećaju na tu vezu i da vam ne dozvole da se od prirode otuđite.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Emisija kolažnog tipa čiji sadržaj čine zanimljive reportaže snimljene na terenu i dokumentarne priče.

Emisija koja govori o interno raseljenim licima u našoj zemlji, o njihovim pravima i mogućnostima. Od 16 000 ovakvih lica, više od polovine je još u statusu podstanara ili živi kod rođaka.

Radio-televizija Srbije emituje serijal Građanin, koji je posvećen životu nacionalnih manjina u Srbiji. Emisije su kolažnog tipa i snimane su širom Srbije, svugde gde žive pripadnici manjina. U realizaciji učestvuju ekipe Informativnog programa i dopisništava Radio-televizije Srbije.

Radica Đedović iz Valjeva će u svom selu Stubo pokušati da obnovi dedovinu, koja je za njenog pokojnog oca bila jedno od omiljenih mesta. Domaćica nove epizode je devojka koja je master flaute. U vreme korona pandemije se vratila iz Italije i u svom rodnom gradu Valjevu počela da radi u muzičkoj školi. Vremenom joj se ponovo pod kožu uvuklo omiljeno mesto iz detinjstva na kome je provodila svako leto sa bakom i dekom vežbajući flautu - majčina dedovina u selu Stubo kraj velike brane i jezera. U ovom selu je i njen otac na tazbini imao stolarsku radionicu, pa sa tog imanja ima bezbroj uspomena i naučenih životnih lekcija. Otac je preminuo mlad, a posle bakine i dekine smrti kuća je počela da propada. Sa majkom i sestrama pokušala je da spase šta se spasti može. Međutim, biće joj potrebna pomoć emisije Moja dedovina.

Kada se ljudi pitaju šta smo jeli pre otkrića Amerike, pre pasulja, paprike i paradajza, odgovor je - bob. Ali bob spada u retke biljke, skoro je zaboravljen. Vrlo izdašna biljka, izdržljiva, kao i sve mahunarke, dobra je za zadržavanje azota u zemljištu, obogaćuje ga. Dobro deluje zna zdravlje i ima pozitivne efekte na ljudski organizam. Dva davno zaboravljena jela od boba su pihtije od boba i papula koja je bila omiljeno Karađorđevo jelo.

Priča o šest generacija jedne dorćolske familije pravnika, diplomata, prevodilaca, umetnika, konzervatora, istoričara, darodavaca. Rodonačelnik beogradskog doma Pavlovića, Kosta, bio je okružni načelnik i prvi gradonačelnik oslobođenog Niša, predsednik beogradskog odbora Liberalne stranke Jovana Ristića. Sa svojom suprugom Ankom, rođenom Aćimović, 1882. godine podiže kuću u Gospodar Jevremovoj ulici, koja je od samog početka bila mesto susretanja građanske umetničke, političke i intelektualne elite Srbije. Dom porodice Pavlović u Gospodar Jevremovoj ulici od 1971. godine je zaštićen spomenik kulture. Mada Pavlovići nikada nisu napuštali svoj dom, tek 2003. godine uspevaju da povrate potpuno vlasništvo nad kućom i na Svetog Nikolu, 19. decembra 2005, porodičnu slavu Pavlovića. U obnovljenom prostoru prizemlja i suterena Jevremove 39, predstavnici mnogih kulturno-naučnih institucija i porodica Pavlović osnivaju Kulturni centar - Dom porodice Pavlović, koji predstavlja kulturnu baštinu. Dom porodice Pavlović je i domaćin Udruženja Interkultura Srbija. U emisiji učestvuju: dr Miloš Ković, istoričar; Vera Pavlović-Lončarski, istoričar umetnosti-konzervator; Ljubica Miljković, istoričar umetnosti; Ivana Gazikalović-Pavlović, predsednica Interkulture, i arhitekta Đorđe Pavlović, praunuk rodonačelnika doma Pavlovića.

Srpski nacionalni filmski arhiv svojim radom potvrđuje našu posvećenost sedmoj umetnosti, iskazanu još davne 1896, kada su Beograđani svega pola godine posle Pariza, zahvaljujući saradnicima braće Limijer, u kafani Zlatan krst gledali prve filmove.

Robna kuća - Za nekoga sve, za svakog ponešto je serija koja se bavi najbitnijim fenomenima popularne kulture nastale na ovim prostorima, od prvih upliva zapadne kulture početkom 50-tih godina na festivalima zabavne muzike, do novog talasa, od partizanskih spektakla do komedija Duška Kovačevića i osvajanja Kupa šampiona.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Sasvim Prirodno je dokumentarno putopisni serijal o prirodi, životinjama i ljudima koji žive sa prirodom. Naš tim putuje Srbijom, Crnom Gorom, Balkanom i svetom. Bili smo na Islandu, Grenlandu, Svalbardu, u Sibiru, Laponiji, Norveškoj, Tadžikistanu, Kirgistanu, Kolskom poluostrvu, itd. Cilj nam je da kameru odnesemo na mesta na kojima je retko ili nikada pre bila, da damo glas onima koji se retko čuju, da zabeležimo predele koji se retko viđaju, ali pre svega da ispričamo priče o načinima života koji su u skladu sa prirodom. Kroz tradiciju i kulturu naroda najbolje se vidi neraskidiva veza između čoveka i sredine u kojoj živi. Naše priče su dokumentovane da vas podsećaju na tu vezu i da vam ne dozvole da se od prirode otuđite.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Emisija kolažnog tipa čiji sadržaj čine zanimljive reportaže snimljene na terenu i dokumentarne priče.

Emisija koja govori o interno raseljenim licima u našoj zemlji, o njihovim pravima i mogućnostima. Od 16 000 ovakvih lica, više od polovine je još u statusu podstanara ili živi kod rođaka.

Radio-televizija Srbije emituje serijal Građanin, koji je posvećen životu nacionalnih manjina u Srbiji. Emisije su kolažnog tipa i snimane su širom Srbije, svugde gde žive pripadnici manjina. U realizaciji učestvuju ekipe Informativnog programa i dopisništava Radio-televizije Srbije.

Radica Đedović iz Valjeva će u svom selu Stubo pokušati da obnovi dedovinu, koja je za njenog pokojnog oca bila jedno od omiljenih mesta. Domaćica nove epizode je devojka koja je master flaute. U vreme korona pandemije se vratila iz Italije i u svom rodnom gradu Valjevu počela da radi u muzičkoj školi. Vremenom joj se ponovo pod kožu uvuklo omiljeno mesto iz detinjstva na kome je provodila svako leto sa bakom i dekom vežbajući flautu - majčina dedovina u selu Stubo kraj velike brane i jezera. U ovom selu je i njen otac na tazbini imao stolarsku radionicu, pa sa tog imanja ima bezbroj uspomena i naučenih životnih lekcija. Otac je preminuo mlad, a posle bakine i dekine smrti kuća je počela da propada. Sa majkom i sestrama pokušala je da spase šta se spasti može. Međutim, biće joj potrebna pomoć emisije Moja dedovina.

Kada se ljudi pitaju šta smo jeli pre otkrića Amerike, pre pasulja, paprike i paradajza, odgovor je - bob. Ali bob spada u retke biljke, skoro je zaboravljen. Vrlo izdašna biljka, izdržljiva, kao i sve mahunarke, dobra je za zadržavanje azota u zemljištu, obogaćuje ga. Dobro deluje zna zdravlje i ima pozitivne efekte na ljudski organizam. Dva davno zaboravljena jela od boba su pihtije od boba i papula koja je bila omiljeno Karađorđevo jelo.

Priča o šest generacija jedne dorćolske familije pravnika, diplomata, prevodilaca, umetnika, konzervatora, istoričara, darodavaca. Rodonačelnik beogradskog doma Pavlovića, Kosta, bio je okružni načelnik i prvi gradonačelnik oslobođenog Niša, predsednik beogradskog odbora Liberalne stranke Jovana Ristića. Sa svojom suprugom Ankom, rođenom Aćimović, 1882. godine podiže kuću u Gospodar Jevremovoj ulici, koja je od samog početka bila mesto susretanja građanske umetničke, političke i intelektualne elite Srbije. Dom porodice Pavlović u Gospodar Jevremovoj ulici od 1971. godine je zaštićen spomenik kulture. Mada Pavlovići nikada nisu napuštali svoj dom, tek 2003. godine uspevaju da povrate potpuno vlasništvo nad kućom i na Svetog Nikolu, 19. decembra 2005, porodičnu slavu Pavlovića. U obnovljenom prostoru prizemlja i suterena Jevremove 39, predstavnici mnogih kulturno-naučnih institucija i porodica Pavlović osnivaju Kulturni centar - Dom porodice Pavlović, koji predstavlja kulturnu baštinu. Dom porodice Pavlović je i domaćin Udruženja Interkultura Srbija. U emisiji učestvuju: dr Miloš Ković, istoričar; Vera Pavlović-Lončarski, istoričar umetnosti-konzervator; Ljubica Miljković, istoričar umetnosti; Ivana Gazikalović-Pavlović, predsednica Interkulture, i arhitekta Đorđe Pavlović, praunuk rodonačelnika doma Pavlovića.

Srpski nacionalni filmski arhiv svojim radom potvrđuje našu posvećenost sedmoj umetnosti, iskazanu još davne 1896, kada su Beograđani svega pola godine posle Pariza, zahvaljujući saradnicima braće Limijer, u kafani Zlatan krst gledali prve filmove.

Robna kuća - Za nekoga sve, za svakog ponešto je serija koja se bavi najbitnijim fenomenima popularne kulture nastale na ovim prostorima, od prvih upliva zapadne kulture početkom 50-tih godina na festivalima zabavne muzike, do novog talasa, od partizanskih spektakla do komedija Duška Kovačevića i osvajanja Kupa šampiona.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Sasvim Prirodno je dokumentarno putopisni serijal o prirodi, životinjama i ljudima koji žive sa prirodom. Naš tim putuje Srbijom, Crnom Gorom, Balkanom i svetom. Bili smo na Islandu, Grenlandu, Svalbardu, u Sibiru, Laponiji, Norveškoj, Tadžikistanu, Kirgistanu, Kolskom poluostrvu, itd. Cilj nam je da kameru odnesemo na mesta na kojima je retko ili nikada pre bila, da damo glas onima koji se retko čuju, da zabeležimo predele koji se retko viđaju, ali pre svega da ispričamo priče o načinima života koji su u skladu sa prirodom. Kroz tradiciju i kulturu naroda najbolje se vidi neraskidiva veza između čoveka i sredine u kojoj živi. Naše priče su dokumentovane da vas podsećaju na tu vezu i da vam ne dozvole da se od prirode otuđite.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Emisije ovog serijala donose nam zanimljive, nesvakidašnje priče o sudbinama poznatih i onih manje poznatih ljudi, koji otkrivaju događaje i detalje iz svojih života u ovim autentičnim ispovestima i kazivanjima.

Istinita priča o tome kako je Marija Altman, obična krojačica iz Los Anđelesa, pobedila na sudu austrijsku državu i povratila slike koje su nacisti oteli od njenih rođaka, bečke jevrejske porodice Bloh-Bauer. Pet spornih slika su bili deo najveće kolekcije Klimta u svetu. One su bile nacionalne ikone. Neki su čak rekli da portret Adele Bloh-Bauer znači Austrijancima isto što i Mona Liza Francuzima. Prema ovoj priči je nedavno snimljen i igrani film sa Helen Miren u ulozi Marije Altman.

Roterdam, Arhem, Amsterdam, Beograd sličnosti i razlike

U oktobru je nova deonica auto-puta od Rume do Šapca puštena u saobraćaj, a sada ekipa emisije SAT kreće kilometar po kilometar da pokaže detalje ovog pravca i da skrene pažnju na ono što je urađeno dobro i ono što je moglo da bude bolje. Videćete i proveru u praksi da li je zaista brže voziti novim pravcem, pogotovo ako idete u centar Šapca.

Na Prvom programu RTS-a počinje emitovanje nove zabavne emisije, takmičarskog karaktera, u kojoj će poznate ličnosti iz različitih sfera javnog života (muzičari, glumci, sportisti, modni dizajneri itd) za svoje goste priređivati nezaboravne večernje zabave u svojim domovima.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Ne stignemo ni da izgovorimo - vaterpolisti Srbije, a mozak već na prizvuk tih reči kao prvu misao formira - zlato. Kada predstavljaš tako očiglednu aocijaciju na uspeh, sasvim je jasno da iza toga stoji velika priča, ili velika veština. Da stoji nepokolebljiv sistem. Sistem sa jasno definisanim kalupom za stvaranje šampiona, sportista istih osobina i istih životnih vrednosti bez obzira na generaciju kojoj pripadaju, sistem koji u 2021. slavi vek postojanja.