Nastavljajući svoje poduhvate protiv mlade Narodnooslobodilačke vojske, balisti napadaju ešalon ranjenika koji doktor M. vodi do obliižnjeg grada. Svestan da je pravda na strani doktora M., Ramadan, sin vođe balista mu se pridružuje i tako doprinosi njegovoj pobedi.

U jednom staračkom domu u Beogradu dve starice govore o svom životu i odnosu prema životu i smrti.

Posle kapitulacije jugoslovenske vojske u aprilu 1941. godine, Kraljevina Italija, iako je prethodno poražena, zauzima Crnu Goru i postavlja svoju marionetsku vladu. Crnogorci nisu zadovoljni nametnutim režimom i 13. jula, uz pomoć komunista, ustaju protiv italijanske okupacije.

Boro je španski borac i komunista koji dolazi u Zapadnu Srbiju sa zadatkom da podigne ustanak. Narod se okuplja i ubrzo je čitava Zapadna Srbija oslobođena. Ova teritorija, jedina slobodna u ovom delu Evrope, poneće ime Užička Republika.

U novom izdanju emisije Zaboravljeni tragovi života pogledajte priču iz Miljevine kod Foče. U tom poznatom rudarskom kraju, ekipa ovog dokumentarnog serijala zabeležila je borbu Milenka Matovića da osigura egzistenciju svojoj sedmočlanoj porodici. Nekadašnji udoban život u Sarajevu Milenko je zamenio radom na seoskom imanju. Na brdu iznad Miljevine, kao spomenik novih vremena, dominira Milenkov limeni kontejner.

Ovaj dokumentarni film prikazuje tipičan radni dan jedne žene koja je radi u tekstilnoj fabrici. Smilja je i majka malog deteta, a svakog radnog dana ona ustaje u tri, dok na spavanje odlazi tek posle 22 časa, nakon iscrpljujućeg dana.

Serijal je nastao kao želja da prosečnom gledaocu približimo značajna i kreativna zanimanja u filmskoj produkciji o kojima se vrlo malo zna, a bez kojih jedan film ne bi mogao biti snimljen. Obično nakon filma ne obratimo pažnju na odjavnu špicu, u glavi nam ostaju glumci, reditelji, scenaristi, ali da bi jedan film došao do gledalaca potrebna je čitava vojska stručnjaka različitih profila. Neki od njih su pravi umetnici i čine da film zaista bude ono što jeste - sedma umetnost!

Domaća emisija koja obeležava jubileje filmskih stvaralaca i osvetljava uloge ljudi iza kamera.

Ovaj kratkometražni film donosi priču o jednoj ženi, ogoljenoj u sopstvenoj usamljenosti, i njenoj prepuštenosti samoj sebi.

Leto 2018. godine, svetsko prvenstvo u fudbalu… U susret finalu u Moskvi, u hrvatskim gradovima vlada opšte ludilo, koje je ponelo i naše glavne junake. Zolja (Alen Liverić), Jasmin (Branko Janković) i Mali (Borko Perić) odlučuju da opljačkaju malu radnju da bi nabavili novac za put u Rusiju. Bežeći od policije, prelaze granicu s Bosnom i Hercegovinom i zalutaju u šumi gde ih čeka iznenađenje. Ako ste pomislili da planirana mala pljačka može da prođe ispod radara, varate se. Mnogo nepredviđenih stvari će im se usput dogoditi…

Serija emisija koja prati istoriju dodele nagrade Američke filmske Akademije - Oskar. Zanimljivosti o filmovima, detalji o pripremama, snimanjima i svemu ostalom što se dešavalo tokom 90 godina otkako je dodeljen prvi Oskar. Ljubitelji filma imaju priliku da se upoznaju sa ostvarenjima koja su obeležila istoriju filma, bilo da se radi o eri nemog filma ili najnovijim osvajačima statuete koja mnogima znači sve. Emisija je zaista puna filmskih zvezda, kako novih, tako i onih gotovo već zaboravljenih. Glumci, reditelji, scenaristi, kompozitori - svi koji su uspeli da se upišu u istoriju filma zauzeli su svoje mesto i u ovom serijalu.

Radnja filma se odvija između dva rata. Mladi pisac sa verenicom doputuje u slavonsko selo kod ujaka. Tu, gde je proveo detinjstvo, pisac traži inspiraciju i mir za pisanje romana. Slučajan susret ili možda priviđenje budi uspomene na lepu susedovu kćer Juliju. Jedne noći, kada je u kući njenog oca izbio požar, Julija je pod zagonetnim okolnostima nestala, a mašta suseda je, iz tog događaja, stvorila legendu. Boris je uveren da je žena koju je samo na trenutak video zapravo Julija i više nije u stanju da razlikuje stvarnost od priviđenja. Odnosi sa verenicom se zatežu…

Kada Mikajlo krene iz sela na radnu akciju, Malena kreće za njim. Iako je prekobrojna, primaju je. Ali onda Mikajlo odlazi za Nadom u studentsku brigadu. Kada mu udvaranje ne polazi za rukom, on se vraća u svoju brigadu. Milena je u međuvremenu završila krojački kurs. Sada ni ona ne primećuje Mikajila, pa on mora ispočetka da se dokazuje.

Film je prikazan na 41. Jugoslovenskom festivalu dokumentarnog i kratkome-tražnog filma u Beogradu 1994. godine i dobitnik je Zlatne medalje Beograd. 1995. godine je učestvovao u revijalnom programu internacionalnog festivala kratkometražnog filma u Minhenu Wie wir leben.

Ljubica je žena mlađeg sredovečnog doba koja živi u Zagrebu i radi kao logoped sa gluvonemom decom. I sama ima malo dete, dok joj je muž Drago, s kojim gotovo uopšte ne komunicira, na radu u Nemačkoj. Igrom slučaja, započne ljubavnu vezu sa mnogo mlađim Zlatkom, mladićem iz imućne porodice. Iako Zlatko nije opterećen malograđanskim nazorima svojih roditelja i Ljubica mu se iskreno sviđa, čini se da njihova veza nema budućnosti...

Jedinstvo kamene arhitekture, folklora i predanog rada žena koje uz pomoć igle, konca i podloge od tvrdog jastuka s generacije na generaciju prenose vještinu izrade najfinije čipke, karakteristika je mjesta Paga na istoimenom otoku.

Serijal je nastao kao želja da prosečnom gledaocu približimo značajna i kreativna zanimanja u filmskoj produkciji o kojima se vrlo malo zna, a bez kojih jedan film ne bi mogao biti snimljen. Obično nakon filma ne obratimo pažnju na odjavnu špicu, u glavi nam ostaju glumci, reditelji, scenaristi, ali da bi jedan film došao do gledalaca potrebna je čitava vojska stručnjaka različitih profila. Neki od njih su pravi umetnici i čine da film zaista bude ono što jeste - sedma umetnost!

Domaća emisija koja obeležava jubileje filmskih stvaralaca i osvetljava uloge ljudi iza kamera.

Ovaj kratkometražni film donosi priču o jednoj ženi, ogoljenoj u sopstvenoj usamljenosti, i njenoj prepuštenosti samoj sebi.

Jedan od najpopularnijih i najboljih domaćih filmova svih vremena hrvatskoj je kinematografiji podario plejadu omiljenih likova (Franjo, Mina, gospon Fulir i, naravno, mali Perica), kao i više od nekoliko kultnih citata. Radnja se odvija početkom 1930-ih u Zagrebu. Mlada i privlačna gospođa Ana Šafranek oseća da vene u braku sa svojim, mnogo starijim, mužem Franjom. Prilikom izleta u Samobor, srce joj, svojim kavaljerskim manirima i očiglednom naklonošću, razgali elegantni gospodin Fulir, koji je uskoro posećuje u njenom zagrebačkom stanu i izjavljuje joj ljubav. Istovremeno, u Fulira se zaljubljuje Anina starija sestra Mina, neugledna usedelica. Franjo se doseti da bi bilo zgodno Fulira oženiti s Minom, što se nimalo ne svidi Ani. Svedok tih ljubavno - porodičnih peripetija je mali Perica, sin Šafranekovih...

Info

Stric i sinovac se sreću nakon više od trideset godina. Kada su se poslednji put videli Stipan je bio visoki državni funkcioner koji je prijavio Martina zbog teksta u kom je on izrazio sumnju u mogućnost reformi. Zbog toga je Martin morao da pobegne iz zemlje. Bolestan i pred umorom, stric je sada došao da ga moli za oprost.

Film Živeti od ljubavi prati ljubavnu priču mladog para, Minje i Davora. Kada Davor ostane bez novca, ne može da nastavi sa studijem. Minja odluči da napusti studij i zaposli se kao učiteljica na selu kako bi Davor mogao da dalje studira. No može li ljubav zaista da pobedi sve prepreke?

Leto 2018. godine, svetsko prvenstvo u fudbalu… U susret finalu u Moskvi, u hrvatskim gradovima vlada opšte ludilo, koje je ponelo i naše glavne junake. Zolja (Alen Liverić), Jasmin (Branko Janković) i Mali (Borko Perić) odlučuju da opljačkaju malu radnju da bi nabavili novac za put u Rusiju. Bežeći od policije, prelaze granicu s Bosnom i Hercegovinom i zalutaju u šumi gde ih čeka iznenađenje. Ako ste pomislili da planirana mala pljačka može da prođe ispod radara, varate se. Mnogo nepredviđenih stvari će im se usput dogoditi…

Jedan od najpopularnijih i najboljih domaćih filmova svih vremena hrvatskoj je kinematografiji podario plejadu omiljenih likova (Franjo, Mina, gospon Fulir i, naravno, mali Perica), kao i više od nekoliko kultnih citata. Radnja se odvija početkom 1930-ih u Zagrebu. Mlada i privlačna gospođa Ana Šafranek oseća da vene u braku sa svojim, mnogo starijim, mužem Franjom. Prilikom izleta u Samobor, srce joj, svojim kavaljerskim manirima i očiglednom naklonošću, razgali elegantni gospodin Fulir, koji je uskoro posećuje u njenom zagrebačkom stanu i izjavljuje joj ljubav. Istovremeno, u Fulira se zaljubljuje Anina starija sestra Mina, neugledna usedelica. Franjo se doseti da bi bilo zgodno Fulira oženiti s Minom, što se nimalo ne svidi Ani. Svedok tih ljubavno - porodičnih peripetija je mali Perica, sin Šafranekovih...

Stric i sinovac se sreću nakon više od trideset godina. Kada su se poslednji put videli Stipan je bio visoki državni funkcioner koji je prijavio Martina zbog teksta u kom je on izrazio sumnju u mogućnost reformi. Zbog toga je Martin morao da pobegne iz zemlje. Bolestan i pred umorom, stric je sada došao da ga moli za oprost.

Film je omaž Žiki Milenkoviću, jednom od najpoznatijih niških glumaca, čija je kako lična tako i profesionalna biografija zaista zadivljujuća. Slušajući razgovore i svedočanstva sa ljudima koji su sarađivali s njim, saznajemo koliko je Žika bio voljen i poštovan od kolega ali i od običnih ljudi, komšija s kojima je delio svakodnevnicu. Žika Milenković se rodio u Nišu, i tu počeo glumačku karijeru u Niškom narodnom pozorištu. Jedno vreme je radio i kao profesor književnosti u svom gradu. Kasnije prelazi u Beograd gde je postaje deo ansambla Beogradskog dramskog pozorišta, a u jednom trenutku i upravnik. Glumio je u preko 30 filmova, preko 300 televizijskih emisija (drama i serija) i oko 150 pozorišnih predstava.

Domaća emisija koja obeležava jubileje filmskih stvaralaca i osvetljava uloge ljudi iza kamera.

Deca sinova sunca je dokumentarni film o rock'n'roll sceni Vrnjačke Banje. Rock'n'roll je neočekivano brzo stigao u Vrnjačku Banju 1965. godine, kada je sa radom počela prva rok grupa Aperioni, i zadržao se sve do danas. Film prati sudbine i karijere preko 20 muzičkih sastava koji su bitisali i radili tokom pet i po decenija u jednoj maloj sredini i koji su tvrdoglavo opstajali uprkos mnogim ograničenjima i preprekama. Priča o vrnjačkim rok grupama je i priča o Vrnjačkoj Banji u drugoj polovini 20-og veka i početkom novog milenijuma.

Da li smo siromašan narod, ali to vešto prikrivamo? Kroz životne ispovesti nekoliko žena, progovaramo o osetljivoj temi, životu u Srbiji.

Mladi diplomata vraća se iz Barselone skrhan rastankom sa voljenom ženom. Pa ipak, uskoro upoznaje novu ljubav. Ali, kada tu iznenadnu vezu treba da kruniše brakom, vraća se nekadašnja devojka. On je čovek dubokog osećanja časti i rastrzan između dve žene i, ne našavši drugi izlaz, uzima revolver... Ekranizacija istoimenog romana Lajoša Zilahija.

U okviru zidina manastira Velika Remeta podno Fruške Gore, život teče bez žurbe, stresa, zavisti, ljubomore i svega onog što čini svakodnevni život čoveka u XXI veku. Vreme na ovom svetom mestu ima posebnu dimenziju, niko nikuda ne žuri, svako je zaokupljen svojim poslom, a iguman manastira, Otac Stefan, pripoveda kako se ljudska vrsta otuđila ne samo od Boga, već i od svoje vrste.

Beograd šezdesetih godina. Zgrada sa nekoliko ulaza i zajedničkim dvorištem u kojoj žive mladi ljudi, različiti po svom socijalnom statusu i po načinu razmišljanja, ali sličnih stavova o ljubavi, prijateljstvu i samopotvrđivanju. Ti njihovi prirodni impulsi često su obojeni društvenim zbivanjima (radne akcije, prvomajska parada). Međutim, njihova sazrevanja odvijaju se po ustaljenim pravilima. Sve što se događa u dvorištu ove sasvim obične beogradske zgrade postaje samo projekcija mogućeg iskustva jedne generacije.

Tema filma je najpoznatija akcija spašavanja oborenih avijatičara iza neprijateljskih linija u Drugom svetskom ratu. Misija je pola veka držana u tajnosti, da bi tek posle 2000-te godine šira javnost čula za nju. Filmska priča je nastala na bazi originalnih dokumenata. Protkana je izjavama spasilaca i spašenih, kao i snimcima sa mesta događaja, u selima u kojima meštani i danas čuvaju predmete - delove aviona ili padobrana. Film prati i posleratni razvoj događaja. Zahvalni avijatičari doživotno su ispunjavali svoj zavet iz 1944. godine. Zbog njihove upornosti, u Vašingtonu je prvi put u istoriji osnovan srpski lobi. Pri tome, nije osnovan na inicijativu Srbije, ni potomaka srpskih iseljenika, već američkih političara, nadahnutih biografijama heroja Misije Halijard.

Domaća emisija koja obeležava jubileje filmskih stvaralaca i osvetljava uloge ljudi iza kamera.

Film je omaž Žiki Milenkoviću, jednom od najpoznatijih niških glumaca, čija je kako lična tako i profesionalna biografija zaista zadivljujuća. Slušajući razgovore i svedočanstva sa ljudima koji su sarađivali s njim, saznajemo koliko je Žika bio voljen i poštovan od kolega ali i od običnih ljudi, komšija s kojima je delio svakodnevnicu. Žika Milenković se rodio u Nišu, i tu počeo glumačku karijeru u Niškom narodnom pozorištu. Jedno vreme je radio i kao profesor književnosti u svom gradu. Kasnije prelazi u Beograd gde je postaje deo ansambla Beogradskog dramskog pozorišta, a u jednom trenutku i upravnik. Glumio je u preko 30 filmova, preko 300 televizijskih emisija (drama i serija) i oko 150 pozorišnih predstava.

Domaća emisija koja obeležava jubileje filmskih stvaralaca i osvetljava uloge ljudi iza kamera.

Film prikazuje karijeru i tragičnu sudbinu glumca Dragana-Makse Maksimovića.

Pod zaljubljenim, ali čvrstim vođstvom nekadašnjeg fana, sada režisera i kulturnog diplomate, ex-jugoslovenski kultni bend Lajbah postaje prva strana rok grupa koja je ikad nastupala u poslednjoj diktaturi na planeti zemlji - Severnoj Koreji. Konfrontirajući strogu ideologiju i kulturološke razlike, bend se bori da provuče svoje pesme kroz iglene uši cenzure pre nego što ih pusti s uzice publici koja nikad ranije nije bila izložena alternativnom rock'n'rollu. I to sve u vremenu u kome svetski mediji pokušavaju da se smeste na granicu između dve Koreje i krenu u odbrojavanje do izbijanja novog rata.