Sedam priča iz kraja koje povezuje lajt-motiv sedam smrtnih grehova, na komičan način tretiraju svakodnevicu Novobeograđana opsednutih svojim sitnim slabostima i vođenih strastima. Ništa ljudsko im nije strano i ne libe se da prelaze granice moralnog, budući da svaki od njih moral shvata na sebi svojstven način. Priča o sedam smrtnih grehova, ipak, nije moralizatorska, ona otkriva da i pored greha i grešaka postoji trenutak pročišćenja i iskupljenja junaka. Njihovi životi nisu u hrišćanskom smislu grešni, njihove slabosti svakako su posledica vremena u kome živimo i na trenutak odražavaju osećaj besciljnosti. Gordost, očajanje u lenjosti, zavist, gnev, srebroljublje, razvrat i neumerenost u jelu i piću, to jesu biblijski gresi ali u savremeno doba postaju skoro apsurdni u kontekstu mnogo gorih i većih civilizacijskih problema. Zato scenario neprestano poziva na smeh, ovladati svojim strahovima i problemima, nasmejati se sebi u sebi, biti autoironičan, to je način prevazilaženja sopstvene boli. Junake boli to što im tako malo a ipak dovoljno nedostaje da budu srećni. Iako naizgled nepovezani u sopstvenim grehovima, svi junaci će na kraju završiti na istom mestu: u bolnici.

Legenda o Beogradskom fantomu rođena je jedne prolećne noći kada je ukrao Porše \"Targa 911 F\" od tenisera Ivka Plećevića. Od tada, svake noći posle 22:00 sata, pred hiljadama Beograđana, izvodio je istu predstavu. Velikom brzinom bi se kroz bulevare dovezao do Slavije, gde bi napravio tri kruga i posle nekoliko okretanja pod ručnom nestajao u noći. Policija je njegovu vožnju doživljavala kao provokaciju. Ne bez razloga. Ovaj borac protiv sistema, čiji će potpis zauvek stajati na beogradskom asfaltu, može poslužiti kao putokaz novim generacijama kako se na šmekerski način izlazi iz anonimnosti. Svi oni koji se sećaju Fantomovih vratolomija kroz ovaj film su se prisetili njegovog avanturističkog duha, prkosa i egzibicionizma. Za sve one koji ne znaju za njega, ovaj film sadrži autentične arhivske snimke njegovih vožnji. O tome kakvi su mangupi bili nekad, govori činjenica da je Fantom uvek posle pozajmljivanja tuđeg automobila, isti vraćao vlasniku punog rezervoara i to bez ijedne ogrebotine. Još uvek svi pamte njegove reči: \"Ne znam šta me vuče da ukradem kola. Znam da je to kažnjivo i da ću imati posledice, ali kada sam u automobilu ne izlazi mi se\".

Radnja obuhvata period u Drugom svetskom ratu, kada nemački oficir Verner preuzima brigu o sinu čija je porodica komunistički orijentisana. U tom trenutku, kada je ceo svet razaran od strane Trećeg rajha, taj dečak će doživeti svoje najlepše trenutke u životu, a pružiće mu ih upravo čovek u uniformi te ideologije.

Septembra 1943. trebalo je spasiti jednog savezničkog oficira koga su esesovci uhvatili i koji je znao neke važne vojne tajne. Grupa aktivista, radnika beogradske fabrike šećera i železničke stanice, upušta se u neravnopravnu borbu s okupatorom. Ali, nepredviđene teškoće dovode je, uprkos njene hrabrosti i upornosti, u teške moralne dileme: činiti krajnje napore i žrtve da bi se jedan čovek spasao ili žrtvovati njega kako bi se spasli mnogobrojni drugi životi.

Deca malog grada skupljaju novac za čamac, koji im neprestano oduzima siledžija. Ne znajući kako da mu se odupru, u prispelom bolesnom skitnici, nekadašnjem bokseru, vide junaka svojih snova kome pružaju utočište u nadi da će, oporavljen, da izađe na dvoboj sa siledžijom. Konačno, skitnica će prihvatiti borbu sa fizički mnogo jačim protivnikom, svestan da će tu bitku da izgubi, ali i da će dobiti nesto mnogo više _ ljubav i poverenje sina koji se nalazio među decom.

Kraj detinjstva, prva ljubav i nesporazumi koji izgledaju nerešivi... Komična priča o šesnaestogodišnjem dečaku kome se čini da se sve zaverilo protiv njegovih snova, i porodica, i drugovi, i svet iz samousluge u kojoj je zaposlen. Sam sebi liči na leptira koji beži pred teškim kišnim oblakom.

Četrdesetogodišnju Nadu, posle petnaest godina provedenih na privremenom radu u Nemačkoj, napusti muž. On se vraća u domovinu, otvara automehaničarsku radnju i, sa mladom ženom, započinje novi život. Kako bi Nadi onemogućio povratak u zemlju, širi priču o njenom raskalašnom životu. Ali Nada poznaje čaršiju, pa se u mercedesu, u pratnji mladog Nemca, vraća u svoj gradić. Kruže priče da će da otvori veliki servis i tako uništi bivšeg muža. On odlučuje da ubije Nadu, a izmedju Nade i mladog Nemca se rađa ljubav.

Sedam priča iz kraja koje povezuje lajt-motiv sedam smrtnih grehova, na komičan način tretiraju svakodnevicu Novobeograđana opsednutih svojim sitnim slabostima i vođenih strastima. Ništa ljudsko im nije strano i ne libe se da prelaze granice moralnog, budući da svaki od njih moral shvata na sebi svojstven način. Priča o sedam smrtnih grehova, ipak, nije moralizatorska, ona otkriva da i pored greha i grešaka postoji trenutak pročišćenja i iskupljenja junaka. Njihovi životi nisu u hrišćanskom smislu grešni, njihove slabosti svakako su posledica vremena u kome živimo i na trenutak odražavaju osećaj besciljnosti. Gordost, očajanje u lenjosti, zavist, gnev, srebroljublje, razvrat i neumerenost u jelu i piću, to jesu biblijski gresi ali u savremeno doba postaju skoro apsurdni u kontekstu mnogo gorih i većih civilizacijskih problema. Zato scenario neprestano poziva na smeh, ovladati svojim strahovima i problemima, nasmejati se sebi u sebi, biti autoironičan, to je način prevazilaženja sopstvene boli. Junake boli to što im tako malo a ipak dovoljno nedostaje da budu srećni. Iako naizgled nepovezani u sopstvenim grehovima, svi junaci će na kraju završiti na istom mestu: u bolnici.

Legenda o Beogradskom fantomu rođena je jedne prolećne noći kada je ukrao Porše \"Targa 911 F\" od tenisera Ivka Plećevića. Od tada, svake noći posle 22:00 sata, pred hiljadama Beograđana, izvodio je istu predstavu. Velikom brzinom bi se kroz bulevare dovezao do Slavije, gde bi napravio tri kruga i posle nekoliko okretanja pod ručnom nestajao u noći. Policija je njegovu vožnju doživljavala kao provokaciju. Ne bez razloga. Ovaj borac protiv sistema, čiji će potpis zauvek stajati na beogradskom asfaltu, može poslužiti kao putokaz novim generacijama kako se na šmekerski način izlazi iz anonimnosti. Svi oni koji se sećaju Fantomovih vratolomija kroz ovaj film su se prisetili njegovog avanturističkog duha, prkosa i egzibicionizma. Za sve one koji ne znaju za njega, ovaj film sadrži autentične arhivske snimke njegovih vožnji. O tome kakvi su mangupi bili nekad, govori činjenica da je Fantom uvek posle pozajmljivanja tuđeg automobila, isti vraćao vlasniku punog rezervoara i to bez ijedne ogrebotine. Još uvek svi pamte njegove reči: \"Ne znam šta me vuče da ukradem kola. Znam da je to kažnjivo i da ću imati posledice, ali kada sam u automobilu ne izlazi mi se\".

Siromaštvo i očajanje nateralo je čoveka da dečjim plastičnim pištoljem opljačka dućan u provincijskom gradu. Izlazi iz zatvora posle tri godine i u prolazu kroz Zagreb sretne dve potpuno različite žene koje će odrediti njegovu sudbinu. Priča o grčevitim pokušajima i nadi da se pomoću ljubavi može pobeći iz zadanosti sopstvenog života i vremena u kome se taj život odvija.

Neuspeli pokušaj jednog usamljenika da izmeni svoj sivi i besmisleni život. Tragajući za poslom i novcem, zaljubljuje se u nepoznatu devojku za koju veruje da predstavlja prekretnicu u njegovom dotadašnjem življenju. I baš kada njegova iluzija o sreći dostigne vrhunac, nepoznata krišom odlazi sa njegovim, od poznanika dobijenim novcem, ostavljajući ga razočaranog i prevarenog tamo gde je bio pre ovog susreta.

Ivko je ugledni niški zanatlija. Za koji dan će njegova slava, Đurđevdan. Tog jutra vrata njegove kuće se širom otvaraju zvanim i nezvanim. Ceo dan dočekuje, bogato poslužuje i ispraća desetine uglednih gostiju. Predveče, kad on i njegova Paraskeva padnu s nogu, stižu, kako je to red, njegovi nerazdvojni prijatelji Kalča, poznati lovac, u čije lovačke fantazije niko ne veruje, Kurjak, nazvan po enormnom apetitu, i Smuk, koji može beskrajno da pije, a da ostane na nogama. Tu je i jedan momak o kome niko ništa ne zna. To je Svetislav, putujući glumac, koji je došao nezvan, sve idući za lepom Mariolom, koja pomaže domaćici. Ta četiri čoveka zasednu u kuću jednu noć, pa sutra, kad dolaze gosti ranga vladike, predsednika opštine i visokih vojnih lica, pređu u dvorište i tu sebi organizuju slavlje koje pred očima celog grada traje čitav taj dan, sledeću noć, pa i ceo treći dan. Trećeg dana Ivko je prinuđen da od predsednika opštine zatraži zaštitu.

Čini se da je petnaest godina posle izlaska iz školskih klupa dovoljno vremena da se naprave nekakve životne rekapitulacije, da se vidi dokle je ko stigao. I tako se školski drugovi Bane Bumbar, njegova žena Biljka, Goca, Uške i Boca Čombe odluče da proslave dolazak iz inostranstva svoga druga Mikija Rubiroze. Planirana je luda noć u samo za njih zakupljenoj kafani uz sećanje na mladost, koja je padala u vreme šezdesetih godina. Sentimentalni sastanak starih drugara prerasta u noć neobičnih događaja, smešnih, tužnih, često apsurdnih.

Nakon gubitka posla hostese na brodu, Sanja se našla u situaciji da nema gde da ode sem svojoj kući. Vraćajući se svom malom priobalnom gradu u Crnoj Gori, otkriva da je brodogradilište palo u stečaj i da su mnogi ljudi ostali bez posla. Oluja uzima jedan život. Sanjin brat čeka noć u šumi, noć koja može promeniti sve.

Atentat Gavrila Principa na austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u junu 1914. godine u Sarajevu imao je dalekosežne istorijske posledice. Okvir ove teme čini lična drama jednog od učesnika u atentatu, koji životnu kataklizmu počinje u tim dramatičnim danima 1914. godine, a završava na kraju II svetskog rata.

Grupa mladih ljudi kreće u provod u Beogradu. Jedan od momaka (Nikola Đuričko) je opsednut snimanjem video kamerom, jer mu tako stvarnost izgleda snošljivija. Drugi (Nebojša Glogovac) pak, odlučuje u ime kolektiva da ulepša veče s nešto belog praha. Primopredaja je zakazana u bivšem turskom kupatilu, a sada javnom klozetu čije su prostorije, po svoj prilici, uklete od slučaja čedomorstva nekoliko decenija ranije. Umesto odlaska na žurku i dobrog provoda, oni ostaju zaključani u javnom kupatilu na padinama Kalemegdana koji krije stravičnu tajnu u katakombama iznad kojih je sagrađen. Tamo ih čeka niz nimalo simpatičnih likova, uključujući i masovnog ubicu.

Siromaštvo i očajanje nateralo je čoveka da dečjim plastičnim pištoljem opljačka dućan u provincijskom gradu. Izlazi iz zatvora posle tri godine i u prolazu kroz Zagreb sretne dve potpuno različite žene koje će odrediti njegovu sudbinu. Priča o grčevitim pokušajima i nadi da se pomoću ljubavi može pobeći iz zadanosti sopstvenog života i vremena u kome se taj život odvija.

Ivko je ugledni niški zanatlija. Za koji dan će njegova slava, Đurđevdan. Tog jutra vrata njegove kuće se širom otvaraju zvanim i nezvanim. Ceo dan dočekuje, bogato poslužuje i ispraća desetine uglednih gostiju. Predveče, kad on i njegova Paraskeva padnu s nogu, stižu, kako je to red, njegovi nerazdvojni prijatelji Kalča, poznati lovac, u čije lovačke fantazije niko ne veruje, Kurjak, nazvan po enormnom apetitu, i Smuk, koji može beskrajno da pije, a da ostane na nogama. Tu je i jedan momak o kome niko ništa ne zna. To je Svetislav, putujući glumac, koji je došao nezvan, sve idući za lepom Mariolom, koja pomaže domaćici. Ta četiri čoveka zasednu u kuću jednu noć, pa sutra, kad dolaze gosti ranga vladike, predsednika opštine i visokih vojnih lica, pređu u dvorište i tu sebi organizuju slavlje koje pred očima celog grada traje čitav taj dan, sledeću noć, pa i ceo treći dan. Trećeg dana Ivko je prinuđen da od predsednika opštine zatraži zaštitu.

Čini se da je petnaest godina posle izlaska iz školskih klupa dovoljno vremena da se naprave nekakve životne rekapitulacije, da se vidi dokle je ko stigao. I tako se školski drugovi Bane Bumbar, njegova žena Biljka, Goca, Uške i Boca Čombe odluče da proslave dolazak iz inostranstva svoga druga Mikija Rubiroze. Planirana je luda noć u samo za njih zakupljenoj kafani uz sećanje na mladost, koja je padala u vreme šezdesetih godina. Sentimentalni sastanak starih drugara prerasta u noć neobičnih događaja, smešnih, tužnih, često apsurdnih.

Nakon gubitka posla hostese na brodu, Sanja se našla u situaciji da nema gde da ode sem svojoj kući. Vraćajući se svom malom priobalnom gradu u Crnoj Gori, otkriva da je brodogradilište palo u stečaj i da su mnogi ljudi ostali bez posla. Oluja uzima jedan život. Sanjin brat čeka noć u šumi, noć koja može promeniti sve.

Atentat Gavrila Principa na austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u junu 1914. godine u Sarajevu imao je dalekosežne istorijske posledice. Okvir ove teme čini lična drama jednog od učesnika u atentatu, koji životnu kataklizmu počinje u tim dramatičnim danima 1914. godine, a završava na kraju II svetskog rata.

U Domu za decu palih boraca okupljeni su dečaci muzički nadareni. Među njima je i Goran, sav predan violini koja mu postaje najbolji drug i uzrok mnogobrojnih nesporazuma koji će biti izglađeni zalaganjima vaspitača...

U mlinu izdvojenom od seoskih kuća i daleko od života, u pustom i sirovom ambijentu, živi stariji čovek sa mladom ženom. Njemu je naizgled dobro, predano radi kao poslovođa, nadzire nekoliko radnika, znoji se, trudi i veruje da tako stvara i ugodan ambijent za svoju porodičnu sreću. Žena ne misli tako, a jos manje oseća. Sve joj je strano, odsutna je i puna neodrđene čežnje. Svi koji tu dolaze misle da je nesrećna ili bar nezadovoljna, pokušavaju da joj se približe i da je pokrenu iz tog njenog mrtvila...

Pritisnut snovima o boljem i pravednijem životu, izazvan pričama studenata, đaka, radnika, seljaka i poštene inteligencije, koji se teško snalaze u vremenima tranzicije, te neprirodne evolucije društva, pa još na srpski način, glavni junak priče Dile, kome je fabrika otišla pod stečaj, odlučuje da uzme stvar u svoje ruke. Dile drži vatreni revolucionarni govor i poziva ljude na revoluciju. \"Srbija je umorna od loših vesti i nešto mora da se menja. Mi odavno živimo u kapitalizmu, samo narod još nije o tome obavešten. Zato je april vreme kad ćemo početi da svodimo račune. Kao što su beli lavovi ugrožena životinjska vrsta, tako smo i mi ugrožena ljudska vrsta\".